Praštanje uspeha vam predstavlja: Dejan Stevović, novinar, dugogodišnji urednik Sportskog žurnala
sportski magazin
Za „Praštanje uspeha“ govori Slobodan Višekruna, nekada, u paru sa Zoranom Stanojevićem, jedan od najboljih rukometnih sudija na Starom kontinentu, već dugo istrajni funkcioner u RSV i čovek sporta.
U rubrici „Linija spajanja“ predstavljamo vam dr. Zorana Vargu, uglednog pančevačkog stomatologa i poznatog skipera.
U rubrici „Linija spajanja“ predstavljamo vam Željka Komosara, pančevačkog akademskog slikara i univerzitetskog profesora.
U rubrici „Linija spajanja“ pedstavljamo Emila Sveru, akademskog slikara iz Pančeva.
U rubrici „Linija spajanja“ predstavljamo vam pančevačkog slikara Aleksandra Sašu Alimpića, umetnika posebne estetike, koja je ekvivalent njegove istine.
Predstavljamo vam bračni par umetnika, ljudi, koji svojim delima, pomažu da mnogi žive bolje i srećnije.
U rubrici „Linija spajanja“ predstavljamo vam Zorana Deranića, akademskog slikara iz Pančeva, umetnika srednje generacije, čija dela plene energijom i potragom za svetlošću.
U rubrici našeg sajta „Linija spajanja“ predstavljamo Petra Putića, jednog od najvećih živih srpskih slikara. Seriju razgovora sa pančevačkim slikarima započinjemo s čovekom čija se dela nalaze na svim kontinentima, i članom „Art price“, enciklopedijom najpoznatijih svetskih autora.
ČUDESNA PRIČA O DRUGOVANJIMA SA POZNATIM PISCIMA, GLUMCIMA, PEVAČIMA, SPORTISTIMA…O VELIKIM USPESIMA I ŽIVOTNIM PORAZIMA
Lepo u sportu: Kad za 65 dana, biciklom prevalite put od 8352 kilometara, obilazeći veći deo evropskog kontinenta, a sve to zarad humanosti, onda se delo Dušana Milojkova, poznatog bicikliste i trenera stonog-tenisa, mora nazvati podvigom. Svoju ideju realizovao je uz pomoć Rotari zejednice.
U našoj rubrici „Linija spajanja“ danas vam predstavljamo Danijela Čalu, stručnjaka u oblasti kondicije i oporavka sportista, koji je posle košarkaške karijere, završio fakultet za Fizičko vaspitanje i sport, pa radio za poznate klubove u regiji, a njegovo poznavanje posla najviše se osetilo u inostranstvu, pre svega u Kataru, gde radi skoro celu deceniju.
Za „Praštanje uspeha“ govori Jelena Milić Gačić, licencirani trener ritmičke gimnastike, osoba koja već deset godina, s velikim uspehom uči pančevačke devojčice, male gracije, prelepoj igri, ritmu i dobrim navikama.
ZA „PRAŠTANJE USPEHA“ GOVORI: MIRKO KOVAČEVIĆ, PROFESOR SRPSKOG JEZIKA, LEGENDARNI GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK RADIO PANČEVA, A SPORTISTA PO VOKACIJI
EKSKLUZIVNO ZA „PRAŠTANJE USPEHA“ : DR ALEKSANDAR JANKOVIĆ, ROĐENI PANČEVAC, REDOVNI PROFESOR FAKULTETA ZA SPORT I FIZIČKO VASPITANJE UNIVERZITETA U BEOGRADU, TRENER SA UEFA LICENCOM, NAŠ STRUČNJAK ČIJE SE MIŠLJENJE UVAŽAVA ŠIROM SVETA
Ono što je mnogima zamisao o lepom, Ivani Jovanović, osobi sa večnim osmehom na licu, je način života.
DUŠAN MILOJKOV:Avanturista, biciklista, putopisac, stonoteniski trener, plemeniti buntovnik, I ljubitelj rok-en-rola.
Neverovatna priča o Dušanu Milojkovu, neobičnom čoveku u običnom vremenu. Iza njegovih sportskih aktivnosti i ljubavi nema uzbudljivih trka koje se dobijaju u deliću sekunde, osvajanja medalja na velikim takmičenjima i huka navijača sa prepunih tribina, ali je postigao više, vrednije i ljudskije od najboljih sportskih rezultata. Ako se, poštovani čitaoci, pitate da li je to moguće, uverićete se i sami kada dođete do kraja ovog razgovora. Saznaćete koliko lepote, humanosti, uzbuđenja, bogatstva i radosti stvaranja postoji u Dušanovom biciklističkom krstarenju Evropom, obilasku svetih mesta i velikih takmičenja, druženju sa značajnim sportistima, velikim ljudima i duhovnicima.
– Ko je ovaj nezadrživi momak, što na leđima nosi devetku? Ovo pitanje postavio je rukovodstvu pančevačkog Dinama legendarni Nenad Bjeković, za vreme jedne prijateljske fudbalske utakmice na Gradskom stadionu, između domaćeg Dinama i beogradskog prvoligaša Partizana. Naravno, Bjekovićevo pitanje se odnosilo na Boška Minića koji je na toj utakmici prosto briljirao. Da se to dogodilo desetak godina ranije, sada bi o našem današnjem sagovorniku pisali u rubrici Šampioni, iako je Boletova fudbalska karijera veoma zanimljiva, jedinstvena i rekordna’
Prvog čoveka Sportskog saveza Pančeva, predsednika Košarkaške lige Srbije i osnivača popularnog Košarkaškog kluba „Tamiš“, Darka Jovičića, upoznao sam mnogo pre nego što je u pančevačkom i srpskom sportu postao gotovo nezamenjiv. Znam ga čak iz vremena dok se još nije iškolovao za inženjera mašinstva na Beogradskom univerzitetu i pre nego što je u Pančevu osnovao KK „Tamiš“.
Darko Markov, po vokaciji je umetnik, ali i ljubitelj zdravog života. Objavljene su tri njegove zbirke poezije: „Plači i zri“, „Tama na nedrima reke“ i „Pesme iz bečkog podruma“. U njegovoj književnoj biografiji su i prozna dela. On je autor romana „Sumrak u bečkom haustoru“ koji je izašao na svetlost dana još 2009. godine. Markov je napisao i nastavak istog naslova, uz dodatak „Baba Boska“. Takođe, tu je i “Vrhovni Srbin”. Osim poetskog nerva, Darko je i sportista, što je razlog da se nađe na internet stranicama „Praštanja uspeha“. Bavi se biciklizmom, dakle, izvorni je sportista, ali nije takmičar i borac za medalje
Da je Milan Đurđević napisao samo ovih nekoliko pesama iz inače bogatog repertoara „Nevernih beba“ – „Priča o nama!, „Dvoje“, „Tu kraj nas“, „Tužna pesma“, „Uzmi boje“ – bilo bi dovoljno da se ovaj umetnik muzike, reči i poklonik sporta uvrsti u nezaboravne velikane. Na sreću, njegov umetnički opus mnogo je plodniji, a to potvruđuje šest izdatih albuma (1. oktobra stiže i najnoviji) kao i skoro dve hiljade održanih koncerata njegovog benda. Poznati francuski pesnik, Valeri Larbo, istinski je opisao ljubav rečima: To je sve ono što se dešava između dvoje koji se vole.
Danas mladi imaju svoj ritam. Prilagođavaju se svakodnevici, a retko ko ima viziju sopstvene budućnosti. Čak i oni vredni i uporni, radoznali i snalažljivi, često odustanu od svoga sna, ne verujući da će i ostatku društva biti jasno na kakvom su tragu. Ipak, postoje i oni drugi, oni, koji su odavno završili sa prepoznavanjem ulica, uglova i gradskih fasada, ljudi koji su na vreme shvatili da dosada nije nikakava životna kategorija. Upisali su škole koje im, osim obrazovanja, daju i snagu da sami razmišljaju, da u vlastitom životu koriste tajne i čarobne napitke koji prijaju i drugim ljudima. Jedan od takvih je i Filip Vlajić, aktivni sportista, šampion Srbije i Balkana u PAUERLIFTINGU, jedne od varijanti dizanja tegova, ali i kondicioni trener kome sportisti sve više ukazuju poverenje. Naš sagovornik je apsolvent Fakulteta za sport i fizičku kulturu u Beogradu
Ove godine, krajem septembra, navršiće se pet godina od kada su Goran Janjović, Nenad Jovančević i još nekoliko njihovih prijatelja preuzeli pančevački Fudbalski klub Dinamo i tako ovaj popularni sportski kolektiv spasili od sigurnog propadanja, verovatno i gašenja. Svakako je najvažnije da je grupa sportskih entuzijasta učinila gotovo nemoguće, jer su sačuvani vrsni domaći igrači, proradila prepoznatljiva Dinamova fudbalska škola, vraćeni brojni ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu na potpuno preuređen Gradski stadion, sa verom u velike mogućnosti pančevačkih plavo-belih.
Da Goran Jelesijević, junak ove naše sportske priče, kada je imao dvadeset sedam godina, zahvaljujući drugarici koja je poželela da joj pravi društvo, slučajno nije otišao na trening badmintona, danas bi ovaj sport bio siromašniji za velikog stručnjaka i entuzijastu. Iza ovog upornog mladića ostale su godine napornog rada u animiranja drugih da prvo zavole badminton, a zatim i da ostanu verni ovom zanimljivom, a još uvek nedovoljno poznatom sportu u nas
Ne možete uopšte ostati nimalo ravnodušni, ukoliko do kraja pročitate razgovor sa Janezom Kranjcem, čovekom koji ne otkriva samo nezamislive lepote i tajne podvodnog sveta, nego za „Praštanje uspeha“ priča o događajima koji će vas začuditi i oduševiti. Saznaćete: Da li je moguće sasvim regularno venčanje pod vodom ili porođaj deteta? Može li se roniti ispod zaleđenog jezera na Adi Ciganliji? Ima li istine u tome da kada jednom čovek oseti čari ronjenja, onda mu se menja način življenja i pogled na svet? Mogu li ronioci u Srbiji, koja nema more, da osvajaju značajna svetska priznanja za fotografije i filmove o čarobnom podvodnom svetu?
Kad je Marčelo Rusovan shvatio da je obaranje ruke sport koji decenijama unazad izaziva ogromnu pažnju javnosti na celoj planeti, a do tada je čak 29 puta održano prvenstavo Evrope, ubrzo, uz malu podršku pančevačkih medija, u njegovoj teretani, održano je, ostaće zauvek upisano, Prvo prvenstvo u obaranju ruku u Srbiji, a da nije reč o susretima u kafani i sličnim objektima. Takođe, a interesantno je, ovom nadmetanju je prisustvovala Vesna Martinović, tada gradonačelnica Pančeva, koja je otvorila takmičenje, ali je i obarala ruku.
Većina nas, nije to tajna, nikada sebi nije priznala da smo svi bili u prilici da donosime prave odluke, one pokretačke, kako bismo osmislili naš život. Pa, ipak, odustali smo. No, ima i onih drugih, hrabrih, sa jasnim ciljevima, koji su se u potpunosti ostvarili na svim poljima. Jedan od takvih je RadovanVuksanović, poznatiji kao Raja Cvećar.
… Znam čoveka, pomislih, svira kontra bas, jedan je od uglednijih džez muzičara koje Srbija ima, ali kakve on veze ima sa sportom. Iznenadio sam se još više kad sam saznao da Sava Ramjanac od detinjstva igra fudbal dugmadi (futbol botones). Šta je sad pa to, sigurno će mnogi od vas da upitaju, što nije čudno, jer tako sam i ja reagovao, sve dok Putić nije pozvao čoveka koji je seo malo sa nama, a onda se priča koja sledi ispisala sama od sebe…
Uloga sudija u sportu, posebno u društvu koje nema adekvatan odnos prema istini (a kamoli pravdi) jedna je od najpotcenjenijih. Često im se pridaje više značaja od realnog, a ne sme se zanemariti da su baš oni neretko glavni junaci alibi priča nekompetentnih trenera, netalentovanih igrača, a još više takozvanih sportskih radnika. U stvari, punoletnih dokoličara koji svoje frustracije leče na sportskom igralištu. Naravno, naš narod kaže, ne i bez razloga, u svakom žitu ima i kukolja, ali, ova izreka svakako ne stoji uz prezimena Sekulić i Jovandić.
Srđan Novakov je rano zavoleo jajoliku loptu, pa kao klinac potrčao za njom na pomoćnom terenu Gradskog stadiona. Kasnije, ostvario je ozbiljnu sportsku karijeru. Interesantno, ne tako uobičajeno, uz ragbi, Novakov je uporedo bio veoma uspešan u KUD – u „Abrašević“. O te dve ljubavi, kao i o tome šta sada radi i kako se snašao u Rusiji, možete čitati u nastavku teksta.
Ima li koga da u Srbiji i ostalim balkanskim zemljama nije čuo za braću Teofiloviće, blizance Radišu i Ratka? Čudesno tradicionalno pevanje srpskog, i uopšte balkanskih naroda, ovi sada pedesetogodišnji Čačani proslavili su širom planete, ali možda niste znali da, pored božijih darova i umetnosti, slavna braća vole i sport, čime dokazuju lepotu, smisao i univerzalnost ljudskog života. U rubrici „Linija spajanja“ poklanjamo našim prijateljima i čitaocima zaista ekskluzivni razgovor sa Teofilovićima koji će vas, sigurni smo u to, oduševiti, baš kao i njihovo čarobno pevanje.
Praštanje uspeha vam predstavlja: Dejan Stevović, novinar, dugogodišnji urednik Sportskog žurnala
Za „Praštanje uspeha“ govori Slobodan Višekruna, nekada, u paru sa Zoranom Stanojevićem, jedan od najboljih rukometnih sudija na Starom kontinentu, već dugo istrajni funkcioner u RSV i čovek sporta.
U rubrici „Linija spajanja“ predstavljamo vam dr. Zorana Vargu, uglednog pančevačkog stomatologa i poznatog skipera.
U rubrici „Linija spajanja“ predstavljamo vam Željka Komosara, pančevačkog akademskog slikara i univerzitetskog profesora.
U rubrici „Linija spajanja“ pedstavljamo Emila Sveru, akademskog slikara iz Pančeva.
U rubrici „Linija spajanja“ predstavljamo vam pančevačkog slikara Aleksandra Sašu Alimpića, umetnika posebne estetike, koja je ekvivalent njegove istine.
Predstavljamo vam bračni par umetnika, ljudi, koji svojim delima, pomažu da mnogi žive bolje i srećnije.
U rubrici „Linija spajanja“ predstavljamo vam Zorana Deranića, akademskog slikara iz Pančeva, umetnika srednje generacije, čija dela plene energijom i potragom za svetlošću.
U rubrici našeg sajta „Linija spajanja“ predstavljamo Petra Putića, jednog od najvećih živih srpskih slikara. Seriju razgovora sa pančevačkim slikarima započinjemo s čovekom čija se dela nalaze na svim kontinentima, i članom „Art price“, enciklopedijom najpoznatijih svetskih autora.
ČUDESNA PRIČA O DRUGOVANJIMA SA POZNATIM PISCIMA, GLUMCIMA, PEVAČIMA, SPORTISTIMA…O VELIKIM USPESIMA I ŽIVOTNIM PORAZIMA
Lepo u sportu: Kad za 65 dana, biciklom prevalite put od 8352 kilometara, obilazeći veći deo evropskog kontinenta, a sve to zarad humanosti, onda se delo Dušana Milojkova, poznatog bicikliste i trenera stonog-tenisa, mora nazvati podvigom. Svoju ideju realizovao je uz pomoć Rotari zejednice.
U našoj rubrici „Linija spajanja“ danas vam predstavljamo Danijela Čalu, stručnjaka u oblasti kondicije i oporavka sportista, koji je posle košarkaške karijere, završio fakultet za Fizičko vaspitanje i sport, pa radio za poznate klubove u regiji, a njegovo poznavanje posla najviše se osetilo u inostranstvu, pre svega u Kataru, gde radi skoro celu deceniju.
Za „Praštanje uspeha“ govori Jelena Milić Gačić, licencirani trener ritmičke gimnastike, osoba koja već deset godina, s velikim uspehom uči pančevačke devojčice, male gracije, prelepoj igri, ritmu i dobrim navikama.
ZA „PRAŠTANJE USPEHA“ GOVORI: MIRKO KOVAČEVIĆ, PROFESOR SRPSKOG JEZIKA, LEGENDARNI GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK RADIO PANČEVA, A SPORTISTA PO VOKACIJI
EKSKLUZIVNO ZA „PRAŠTANJE USPEHA“ : DR ALEKSANDAR JANKOVIĆ, ROĐENI PANČEVAC, REDOVNI PROFESOR FAKULTETA ZA SPORT I FIZIČKO VASPITANJE UNIVERZITETA U BEOGRADU, TRENER SA UEFA LICENCOM, NAŠ STRUČNJAK ČIJE SE MIŠLJENJE UVAŽAVA ŠIROM SVETA
Ono što je mnogima zamisao o lepom, Ivani Jovanović, osobi sa večnim osmehom na licu, je način života.
DUŠAN MILOJKOV:Avanturista, biciklista, putopisac, stonoteniski trener, plemeniti buntovnik, I ljubitelj rok-en-rola.
Neverovatna priča o Dušanu Milojkovu, neobičnom čoveku u običnom vremenu. Iza njegovih sportskih aktivnosti i ljubavi nema uzbudljivih trka koje se dobijaju u deliću sekunde, osvajanja medalja na velikim takmičenjima i huka navijača sa prepunih tribina, ali je postigao više, vrednije i ljudskije od najboljih sportskih rezultata. Ako se, poštovani čitaoci, pitate da li je to moguće, uverićete se i sami kada dođete do kraja ovog razgovora. Saznaćete koliko lepote, humanosti, uzbuđenja, bogatstva i radosti stvaranja postoji u Dušanovom biciklističkom krstarenju Evropom, obilasku svetih mesta i velikih takmičenja, druženju sa značajnim sportistima, velikim ljudima i duhovnicima.
– Ko je ovaj nezadrživi momak, što na leđima nosi devetku? Ovo pitanje postavio je rukovodstvu pančevačkog Dinama legendarni Nenad Bjeković, za vreme jedne prijateljske fudbalske utakmice na Gradskom stadionu, između domaćeg Dinama i beogradskog prvoligaša Partizana. Naravno, Bjekovićevo pitanje se odnosilo na Boška Minića koji je na toj utakmici prosto briljirao. Da se to dogodilo desetak godina ranije, sada bi o našem današnjem sagovorniku pisali u rubrici Šampioni, iako je Boletova fudbalska karijera veoma zanimljiva, jedinstvena i rekordna’
Prvog čoveka Sportskog saveza Pančeva, predsednika Košarkaške lige Srbije i osnivača popularnog Košarkaškog kluba „Tamiš“, Darka Jovičića, upoznao sam mnogo pre nego što je u pančevačkom i srpskom sportu postao gotovo nezamenjiv. Znam ga čak iz vremena dok se još nije iškolovao za inženjera mašinstva na Beogradskom univerzitetu i pre nego što je u Pančevu osnovao KK „Tamiš“.
Darko Markov, po vokaciji je umetnik, ali i ljubitelj zdravog života. Objavljene su tri njegove zbirke poezije: „Plači i zri“, „Tama na nedrima reke“ i „Pesme iz bečkog podruma“. U njegovoj književnoj biografiji su i prozna dela. On je autor romana „Sumrak u bečkom haustoru“ koji je izašao na svetlost dana još 2009. godine. Markov je napisao i nastavak istog naslova, uz dodatak „Baba Boska“. Takođe, tu je i “Vrhovni Srbin”. Osim poetskog nerva, Darko je i sportista, što je razlog da se nađe na internet stranicama „Praštanja uspeha“. Bavi se biciklizmom, dakle, izvorni je sportista, ali nije takmičar i borac za medalje
Da je Milan Đurđević napisao samo ovih nekoliko pesama iz inače bogatog repertoara „Nevernih beba“ – „Priča o nama!, „Dvoje“, „Tu kraj nas“, „Tužna pesma“, „Uzmi boje“ – bilo bi dovoljno da se ovaj umetnik muzike, reči i poklonik sporta uvrsti u nezaboravne velikane. Na sreću, njegov umetnički opus mnogo je plodniji, a to potvruđuje šest izdatih albuma (1. oktobra stiže i najnoviji) kao i skoro dve hiljade održanih koncerata njegovog benda. Poznati francuski pesnik, Valeri Larbo, istinski je opisao ljubav rečima: To je sve ono što se dešava između dvoje koji se vole.
Danas mladi imaju svoj ritam. Prilagođavaju se svakodnevici, a retko ko ima viziju sopstvene budućnosti. Čak i oni vredni i uporni, radoznali i snalažljivi, često odustanu od svoga sna, ne verujući da će i ostatku društva biti jasno na kakvom su tragu. Ipak, postoje i oni drugi, oni, koji su odavno završili sa prepoznavanjem ulica, uglova i gradskih fasada, ljudi koji su na vreme shvatili da dosada nije nikakava životna kategorija. Upisali su škole koje im, osim obrazovanja, daju i snagu da sami razmišljaju, da u vlastitom životu koriste tajne i čarobne napitke koji prijaju i drugim ljudima. Jedan od takvih je i Filip Vlajić, aktivni sportista, šampion Srbije i Balkana u PAUERLIFTINGU, jedne od varijanti dizanja tegova, ali i kondicioni trener kome sportisti sve više ukazuju poverenje. Naš sagovornik je apsolvent Fakulteta za sport i fizičku kulturu u Beogradu
Ove godine, krajem septembra, navršiće se pet godina od kada su Goran Janjović, Nenad Jovančević i još nekoliko njihovih prijatelja preuzeli pančevački Fudbalski klub Dinamo i tako ovaj popularni sportski kolektiv spasili od sigurnog propadanja, verovatno i gašenja. Svakako je najvažnije da je grupa sportskih entuzijasta učinila gotovo nemoguće, jer su sačuvani vrsni domaći igrači, proradila prepoznatljiva Dinamova fudbalska škola, vraćeni brojni ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu na potpuno preuređen Gradski stadion, sa verom u velike mogućnosti pančevačkih plavo-belih.
Da Goran Jelesijević, junak ove naše sportske priče, kada je imao dvadeset sedam godina, zahvaljujući drugarici koja je poželela da joj pravi društvo, slučajno nije otišao na trening badmintona, danas bi ovaj sport bio siromašniji za velikog stručnjaka i entuzijastu. Iza ovog upornog mladića ostale su godine napornog rada u animiranja drugih da prvo zavole badminton, a zatim i da ostanu verni ovom zanimljivom, a još uvek nedovoljno poznatom sportu u nas
Ne možete uopšte ostati nimalo ravnodušni, ukoliko do kraja pročitate razgovor sa Janezom Kranjcem, čovekom koji ne otkriva samo nezamislive lepote i tajne podvodnog sveta, nego za „Praštanje uspeha“ priča o događajima koji će vas začuditi i oduševiti. Saznaćete: Da li je moguće sasvim regularno venčanje pod vodom ili porođaj deteta? Može li se roniti ispod zaleđenog jezera na Adi Ciganliji? Ima li istine u tome da kada jednom čovek oseti čari ronjenja, onda mu se menja način življenja i pogled na svet? Mogu li ronioci u Srbiji, koja nema more, da osvajaju značajna svetska priznanja za fotografije i filmove o čarobnom podvodnom svetu?
Kad je Marčelo Rusovan shvatio da je obaranje ruke sport koji decenijama unazad izaziva ogromnu pažnju javnosti na celoj planeti, a do tada je čak 29 puta održano prvenstavo Evrope, ubrzo, uz malu podršku pančevačkih medija, u njegovoj teretani, održano je, ostaće zauvek upisano, Prvo prvenstvo u obaranju ruku u Srbiji, a da nije reč o susretima u kafani i sličnim objektima. Takođe, a interesantno je, ovom nadmetanju je prisustvovala Vesna Martinović, tada gradonačelnica Pančeva, koja je otvorila takmičenje, ali je i obarala ruku.
Većina nas, nije to tajna, nikada sebi nije priznala da smo svi bili u prilici da donosime prave odluke, one pokretačke, kako bismo osmislili naš život. Pa, ipak, odustali smo. No, ima i onih drugih, hrabrih, sa jasnim ciljevima, koji su se u potpunosti ostvarili na svim poljima. Jedan od takvih je RadovanVuksanović, poznatiji kao Raja Cvećar.
… Znam čoveka, pomislih, svira kontra bas, jedan je od uglednijih džez muzičara koje Srbija ima, ali kakve on veze ima sa sportom. Iznenadio sam se još više kad sam saznao da Sava Ramjanac od detinjstva igra fudbal dugmadi (futbol botones). Šta je sad pa to, sigurno će mnogi od vas da upitaju, što nije čudno, jer tako sam i ja reagovao, sve dok Putić nije pozvao čoveka koji je seo malo sa nama, a onda se priča koja sledi ispisala sama od sebe…
Uloga sudija u sportu, posebno u društvu koje nema adekvatan odnos prema istini (a kamoli pravdi) jedna je od najpotcenjenijih. Često im se pridaje više značaja od realnog, a ne sme se zanemariti da su baš oni neretko glavni junaci alibi priča nekompetentnih trenera, netalentovanih igrača, a još više takozvanih sportskih radnika. U stvari, punoletnih dokoličara koji svoje frustracije leče na sportskom igralištu. Naravno, naš narod kaže, ne i bez razloga, u svakom žitu ima i kukolja, ali, ova izreka svakako ne stoji uz prezimena Sekulić i Jovandić.
Srđan Novakov je rano zavoleo jajoliku loptu, pa kao klinac potrčao za njom na pomoćnom terenu Gradskog stadiona. Kasnije, ostvario je ozbiljnu sportsku karijeru. Interesantno, ne tako uobičajeno, uz ragbi, Novakov je uporedo bio veoma uspešan u KUD – u „Abrašević“. O te dve ljubavi, kao i o tome šta sada radi i kako se snašao u Rusiji, možete čitati u nastavku teksta.
Ima li koga da u Srbiji i ostalim balkanskim zemljama nije čuo za braću Teofiloviće, blizance Radišu i Ratka? Čudesno tradicionalno pevanje srpskog, i uopšte balkanskih naroda, ovi sada pedesetogodišnji Čačani proslavili su širom planete, ali možda niste znali da, pored božijih darova i umetnosti, slavna braća vole i sport, čime dokazuju lepotu, smisao i univerzalnost ljudskog života. U rubrici „Linija spajanja“ poklanjamo našim prijateljima i čitaocima zaista ekskluzivni razgovor sa Teofilovićima koji će vas, sigurni smo u to, oduševiti, baš kao i njihovo čarobno pevanje.