Praštanje uspeha vam predstavlja: FELjTON:STUDENTSKA ZADRUGA PANČEVO PROSLAVILA 55 GODINA POSTOJANjA Četvrti deo
GODINE USPEHA
Još malo, i navršiće se 10 godina (2014) od kada sam napisao feljton pred vama, u nedeljniku Pančevac, povodom velikog jubileja. Generacije sugrađana, od poslereatnih, pa do današnjih dana, mada, sve valjano urušeno je u gradu na Tamišu, pa tako i ova kultna organizacija, imale su mogućnost da radeći preko ove ustanove, ostvare neke svoje ciljeve, čak snove. Uređen sistem, koji su činili pouzdani ljudi, toliko su razradili posao u Pančevu i van njega, da je, svako zainteresovan, mogao, radeći preko-Studentske, da zaradi dovoljno, baš koliko je trebalo. Ovaj feljton, sada na Praštanju, jer, i sam sam bio deo ove lepe priče, posvećujem jednom, mnogo boljem, humanijem vremenu, koji će svakom dobronamernom, ostati zauvek u srcu. Da napišem ovaj feljton, najviše mi je pomogao i uticao na mene, Bora Popov, legendarni direktor Studentske. Pred vama je čtvrti, poslednji nastavak.
Studentska zadruga Pančevo proslavila je redak jubilej. Duže od pola veka ova gradska institucija podseća nas na jedno bolje vreme, na period kada se Pančevo intezivno razvijalo, a zadrugarstvo imalo uporište u lokalnim privrednim gigantima.
Hiljade zadrugara ostalo je zabeleženo u poslovnim knjigama, urađen je ogroman posao, zarađen veliki novac, a učešće u razvoju Pančeva vidljivo je na svakom koraku. Nismo u ovom feljtonu, osim na početku, hteli nikoga poimence da izdvajamo, jer kako među tolikim ljudima izabrati one najbolje ili najvrednije. Više smo se bavili sistemom u jednoj društvenoj organizaciji, jer, pokazalo se tokom svih ovih godina, on je radio kao precizan sat. Bez afera, finansijskih skandala i uvek na usluzi lokalnoj omladini i vrednom mladom svetu, Studentska zadruga je ostala sinonim za uspeh. Godine, praktično decenije uspeha, nisu i ne mogu biti zaboravljene. Prenoseći svoja iskustva sa generacije na generaciju, roditelji na svoju decu, u životu držimo i lepu priču o zajedništvu i „slatkoj“ zaradi koja je mnogima u Pančevu olakšala odrastanje, školovanje i koračanje kroz život.
Ipak, ako neko zaslužuje da se posebno pomene i da na kraju feljtona o Studentskoj zadruzi kaže svoje impresije, jeste, Borislav Popov, do nedavno direktor ove institucije, sada penzioner. Popularni Bora jedan je od utemeljivača moderne studentske zadruge. Bio je menadžer pre mnogih, snalažljiv rukovodilac i čuvar tradicije. Zahvaljujući našem sugrađaninu i njegovim saradnicima u rukama smo imali dragocenu arhivu koju je vredelo predstaviti čitaocima našeg lista. Od 1959-2014. Studentska zadruga imala je uspone i padove, ali ono što je činjenica jeste da je bila i ostala gradska institucija.
– Sve je krenulo s namerom da se poboljša status studenata našeg grada. Mnogi se sećaju da omladini pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka nije bilo nimalo lako. Postojala je potreba da se popravi društveni, socijalni i ekonomski položaj mladih. Zato je i osnovana Studentska zadruga. Udruživanjem rada i sposobnosti počeli smo da napredujemo. Nije tada bila zarada u prvom planu, jer ona kao takva nije ni postojala. Više je to bilo kvalitetno druženje. Prvi zadrugari su udarli temelj za ono kasnije kad je zadrugarstvo dobilo pun smisao. Moram ovom prilikom da istaknem, a ne znam koliko je to u javnosti poznato, mnogi istaknuti privrednici Pančeva, kulturni radnici i ljudi koji su pomogli da se naš grad razvija na pravi način, na početku svoje karijere bili su članovi Studentske zadruge. Zato je kasnije meni i mojim saradnicima bio olakšan put da steknemo poverenje i uđemo u privredne gigante koji su imali potrebu za zadrugarima-kaže Borislav Popov, legendarni direktor popularne Studentske.
NIJE UVEK BILO LAKO
Kada navršite 55 godina nije teško utvrditi da je na pređenom putu bilo uspona i padova. Zlatni period Studentske zadruge može se smatrati od sedamdesetih do devedesetih godina kada je bilo najviše posla, a ostvarena je i najveća zarada. U jednom trenutku zadrugarstvo je obesmišljeno, kao i svaki drugi rad i zarada tokom poznatog perioda inflacije, ali ni tada poznata institucija nije prestajala sa aktivnostima.
– Lepo je sećati se sjajnog perioda Studentske zadruge. Mnogo urađenog posla, zadovoljni zadrugari, kao i oni koji su davali poslove. odlični ljudi su prošli kroz ovih pola veka postojanja naše Studentske, a mnoge i danas srećem koji sa setom pričaju o prošlom vremenu. Družili smo se, mnogo radili, a rekao bih, pre svega uživali u stvaranju nečeg novog. Nažalost, bilo je i teških dana, čak godina. Setite se samo perioda kada nas je Nato bombardovao. Nije bilo posla. Strašno vreme, ne ponovilo se-jasan je naš sagovornik.
Na kraju, neizbežno je i pitanje opstanka Studentskih zadruga, pa i pančevačke. Kako izbeći ono najgore?
– Smanjen obim posla u bliskoj je vezi sa malim ili smanjenim angažovanjem naših preduzeća. Zadruge gube na značaju jer poslodavci sve više uvode praksu zapadnih ekonomija pa za rad angažuju preko Agencija za zapošljavanje. Ako postoji budućnost zadrugarstva onda se ona ogleda u kratkoročnim poslovima koji mogu da se naplate-iskren je Borislav Popov.
Kako bilo, trag članova Studentske zadruge Pančevo, u poslednjih 55 godina, više je nego uočljiv i dobar je pokazatelj u kom vremenu smo živeli, a u kakvom vremenu živimo danas.
Slobodan Rora Damjanov
Viyuelni identitet: Jovana Damjanov
Fotografije: Reg Tech Analist i privatna arhiva