Praštanje uspeha vam predstavlja: Za Glas Opova, Nenad Stojčić, nekada poznati fudbaler, a sada ugledni trener, napisao je veoma interesantnu priču u nekoliko nastavaka, pod imenom
IZ KINE S LJUBAVLJU
Uz odobronje Stojčića, o kojem smo već pisali na ovom mestu, kada smo ga predstavili javnosti, tokom ovog meseca čitaćete veoma zanimljiva zapažanja ovog interesantnog čoveka. Hvala i kolegama iz Glasa Opova na odlično pripremljenom materijalu!
Nakon uspešne igračke karijere tokom koje je nosio dres prvoligaških fudbalskih klubova u Srbiji i Kanadi, Nenad Stojčić – Žuća je svoju fudbalsku odiseju nastavio u trenerskim vodama. Sa trenerske klupe vodio je sve naše opštinske klubove, a posebno se istakao u radu sa mlađim kategorijama u njegovoj fudbalskoj akademiji OFK Stenli. Od 2018. godine Stojčić živi i radi u Kini gde je trener u klubu Huanglong Green Hawk F.C.
Za Glas Opova Nenad Stojčić nam piše iz Kine.
Od dolaska u Kinu živim i radim u Hangdžou (Hángzhōu) gradu koji se nalazi na istoku ove velike zemlje. Hangdžou je glavni grad pokrajine Džeđang i smešten je na širokom ušću (estuaru) reke Ćiantang. Prema proceni grad ima 11 miliona stanovnika i mnogi ga smatraju najlepšim u Kini. Udaljen je 150 km od Šangaja do kojeg se brzim vozom stiže za 45 minuta i ono što je meni posebno interesantno, bukvalno se stiže tačno u minut. Ako ste u prilici da posetite Kinu, toplo preporučujem Hangdžou, ima puno toga da se vidi i nauči o njihovoj kulturi i običajima.
Ja sam oduševljen Kinom i kineskim narodom koji je neverovatno gostoljubiv. Ovde ljudi žive mirnim životom i uživaju u svakom trenutku. Prema strancima uvek iskazuju poštovanje, a uverio sam se da posebno vole i poštuju Srbe. Oduševe se kada čuju da sam Srbin, često se slikaju samnom, ako sam u restoranu priđu stolu, nazdrave i popiju piće na eks u znak poštovanja. Ima jedna zanimljivost, kada nazdravljaju, njihova časa je na polovini tvoje čase, a to je u Kini znak poštovanja prema drugoj osobi.
Ono što je još zanimljivo kada su njihovi izlasci u pitanju, nikada ne izlaze da popiju samo piće. Svaki izlazak podrazumeva i hranu. Retko ćeš videti Kineza da je ušao u restoran i da je naručio samo piće. Ishrana je veoma važan segment njihove kulture. Obavezno doručkuju, ručaju i večeraju i gotovo svi u istim vremenskim intervalima. U šali znam da kažem da ceo grad stane kada je vreme ručka ili večere. Takođe, nikad ne dozvoljavaju da si gladan. Odmah reaguju, gotovo panično i istog trenutka ti donosu nešto da pojedeš. Odbijanje ne dolazi u obzir. Kinezi su fizički veoma aktivni i to važi za sve generacije. Posle večere, obavezno svi izlaze, šetaju, trče ili vežbaju ispred zgrada, u parkovima, pored reke. Kada je u pitanju hrana, to je posebna priča. Uživam u njihovoj hrani i specijalitetima i isključivo jedem kinesku hranu koja je veoma ukusna. Obožavam kako spremaju ribu i piletinu. Zanimljivo je da nikad na stolu nemaju jednu vrstu jela. Za svaki obrok je više jela, puno povrća i obavezno voće. Međutim, ukoliko nista ljubitelj njihove kuhinje, imate na raspolaganju sve vrste jela ovoga sveta ,tako da u Kini nikada nećete ostati gladni.
Kineski gradovi su višemilionski, soliteri monumentalni i gotovo svaki ima preko 40 spratova. Živim na 45. spratu i imam običaj da kažem da spavam na oblaku. Pored sjajne moderne arhitekture, zadržavaju i svoju autetičnost, tako da u mnogim delovima grada možete videti i kako je izgledala Kina u prošlosti. S druge strane, grad u kome živim je pun zelenila, parkova i to je nešto što ostavlja bez daha. Ono što svaki stanovnik Kine ima je električni motor i on im omogućava da svuda stignu bez ikakvih problema. Mene je fasciniralo i to što se voze uglavnom luksuzni automobili kao što su džip, bmw, tesla, itd. Njihov metro je bukvalno savršen, svuda se stiže brzo i nemaš osećaj da si u velikom milionskom gradu.
Nastaviće se … u narednom javljanju o proizvodnji svile, uzgajanju zelenog čaja, prirodi, jezeru West Lake…
Tekst i foto: Nenad Stojčić
Preuzeto sa Glas Opova