Praštanje uspeha vam predstavlja: Atletski klub Dinamo iz Pančeva, Mihalj Šulja do jutros, Sanja Marić, Ksenija Mrkela, Dunja Atanacković, proteklih dana, dokazali su, iako rade i žive u nemogućim uslovima, u svom gradu, da su istinska vrednost varoši na Tamišu, a ne opsena, kao mnogi

 

 

ZA BOLJE BI NAM BILO BOLJE

 

Uporno, trudim se i to neće prestati, dok se vrednosti, zaista, ne stave u prvi plan, a prazna popularnost potpuno potisne tamo gde joj je mesto, da vama, svojim pratiocima ukažem na pojavu, u obliku AK Dinamo, jedine sportske družine, tog formata u ovom sportu, koja predstavlja Pančevo na najvažnijim nadmetanjima u Srbiji i dalje. Ostalo, sve drugo, treba da postoji, jer, ne mogu svi da budu šampioni, trebalo bi da se razvijaju, zato što nema ništa vrednije od dece, ali, niko, posebno pošten svet, ne sme da dozvoli, da se izjednače uspesi sa „uspesima“. Jel to toliko teško da se razume. Politikom do uspeha, to nikada nije, niti će, ne u  sportu, koji je zamišljen da bude nešto posebno, tamo gde i mali, mogu sa velikima, gde samo umeće, strast i volja mogu napred. Zato, koliko god nekome smetala istina, rado i punog srca, ističem, u svojim tekstovima ovu ekipu, toliko dragocenu za naše mesto, da me je sramota što oni koji trebali, morali, žmure, znam ja za razloge, na svaki njihov uspeh. A, tek raspodela novca? Sramota koju ćemo teško zaboraviti.

 

 

A, koliko vas, poštovani moji sugrađani zna, da je noćas, tačno od ponoći, Miško Šulja, na poznatom Beogradskom ultramaratonu, u disciplini 12h pretrčao čak 147,5km i ubedljivo prvi stigao kroz cilj, u konkurenciji takmaca pristiglih u srpsku prestonicu iz raznih krajeva sveta. Sve se to desilo u Parku prijateljstva, kod poznatog TC „Ušće“. Miško ima karakter pobednika, najavljivao je nov državni rekord na pomenutoj stazi, ali, nedostajalo je oko tri kilometra da se to i desi. Ipak, ne zbog utehe, već istine, ovaj, ostvaren retultat, najboljeg, aktuelnog sportiste Pančeva, deveti je na planeti, što dovoljno govori, kakav je as među nama.

 

 

Ljupčo Cvetkoski, vredan i požrtvovan sportski radnik, kakvih je malo, njegov i trener AK Dinamo, preostalo u našoj sredini, obratio se medijima, rekonstruisao celu trku, po fazama, čak satima. Ono što bih izdvojio, u vezi je sa nepovoljnim uslovima, u kojima je trka održana. Sve vreme je padala kiša, baš, baš, je to nepovoljno uticalo na sve tamičare. U takvoj atmosveri, Miško je bio odličan, dao je, kao i uvek, sve od sebe.

 

Vredno je istaći, i to je ta, neoboriva činjenica, jedan član AK Dinamo, u decembru, naći će se na SP u Ultramaratonu, u Kineskom Tajpeju, među zvezdama ove discipline. Šulja na 24h ima rezultata dostojan najboljih rivala, a u tako zahtevnoj sportskoj disciplini, zamislite samo, Pančevo ima svog predstavnika. Niko pre a sigurno, osim samog Miška, neće ni posle, biti u prilici da ostvari tako nešto.

 

 

A, da li smo se mi, kao Pančevo, odužili ovom sportisti, sjajnom čoveku?

Ima vremena, otvorite oči, ne propušta se ovakva prilika…

 

 

 

 

FINO PODEŠAVANJE DO SAVRŠENSTVA

 

 

Ksenija Mrkela je jedna od devojčica, zapamtite ove reči, koja bi mogla, uz ispravan stav gradske vlasti, da proslavi AK Dinamo i Pančevo. Nije to tvrdnja lokalnog hroničara sporta, već najuticajnijih ljudi srpske atletike. Da li je ubedljiv podatak da je mlada sugrađanka, nedavno, Ekipnom prvenstvu Srbije, u konkurenciji, ali, zaista najboljih, ubedljivo pobedila na 800 m.

 

 

 

Ona je već proglašena za najperspektivniju atletičarku Vojvodine, a nema sumnje, to će joj priznanje, samo je pitanje trenutka, pripasti i kad je reč o celoj Srbiji. Dugo se takav talenat nije pojavio. On je najbolja, mlada, srpska atletičarka u svojim disciplinama, a njeni rezultati, već se mere i na evropskim tablicama.

 

Isto tako, vredna i sadržajna po rezultatima, jeste i Sanja Marić. Ova devojčica toliko odskače svojim rezultatima, da, kad je potpuno spremna, nema ko da je zaustavi. Nedavno, na Svesrpskom Kupu, koji je održan u Kraljevu, ona je među atletičarkama iz regiona i Srbije, predstavljajući Vojvodinu, u seniorskoj konkurenciji, bila ubedljiva na 3000 metara, i prva prošla kroz cilj. Svojim poimanjem sporta, mlada Pančevka, ide ka visinama koje će ostati zabeležene. Pred njom su, kao članici srpske reprezentacije značajna takmičenja, Prvenstvo Balkana i prvenstvo Starog kontinenta u krosu. Da vas podsetim ili upoznam ako to ne znate, Marićeva je prošle godine, već počela sa internacionalnim nastupima, tako slaveći, osim svoju zemlju, klub za koji nastupa, kao i naše Pančevo.

 

 

Sanja Marić, Ksenija Mrkela i ostala deca, vežbaju bez atletske staze. Zamislite samo to? Takav grad, kakav budžet, a nekada industrijski gigant Jugoslavije, ovo naše Pančevo, nesposobno, da napravi stazu. Epska sramota. A, kad pitaju, recimo iz AK Dinamo, zašto? Odgovor je:Sve ide na jednu adresu. Šta mislite kome?

 

Za kraj rubrike, ostavio sam poseban utisak. Malo se to zna, jer, kako drugačije i može, gde vlada nezahvalnost i primitivizam, ali, AK Dinamo, zapamtite to dobro i ne mojte da vas lažu da je drugačije, jedini je sportski kolektiv iz Pančeva, koji je učestvovao na Ekipnom prvenstvu Srbije, u mlađim kategorijama. Bili su deveti. Pre nego što cinici krenu, sa ispraznim pričama, kao da većina njih nema veze sa sportom, a ima i te kako ima, da vas upozorim još jednom.

Ova deca, za razliku od svojih vršnjaka, bilo gde da su u Srbiji, trče na SC Mladost, preskačući rekreativce, majke sa bebama, koje baš na stazi šetaju i uživaju, u Narodnoj bašti, a šta tek za to da napišem. Nemaju zaletište za skok u dalj, vis, deo potreban za bacačke discipline. Nemaju ništa, čak ni svlačionicu. Pa jel to normalno u gradu koji za četiri godine ima budžet veći od 250 miliona evra? Nije to najstrašnije. Izdvajanja, ionako mala, za njihov opstanak, sad su izjednačena sa drugim, AK u ovom gradu. Toliko je to politički-sportski nekorektno, a jednog dana, i za to će neko da položi račun. Da ponovim-do god ne dosadim i nešto se ne promeni, a to će se uskoro desiti. Deco, nije važno gde vežbate, samo vežbajte. Atletika je divan sport, nije čudo kad ističu-bazični. Pančevo je oduvek imalo sjajne atletičare. Samo, ne pretvarajte se, vi, koji vešto baratate, što da ne kažem, manipulišete, kako su postignuti rezultati vaših ekipa, slični ili isti sa onima koji postižu deca AK Dinamo. Prestrašno je to i da, eto vidite, ima ko da vam kaže. Znam da ne znate onu biblijsku: Ko je bio prvi, biće poslednji. Samo se pitam, zar ne postoji drugi način da zaradite, ostanete u atletici dostojni?

 

 

Dakle, kad se to zna, deveto mesto, u Srbiji, po mom mišljenju-Prvo je. Divim se svima koji još nisu odustali. Ako je to cilj, toj grupi „sportskih radnika“ da ugase jedan AK Dinamo, onda sam siguran da postoji još nešto, ali to nije za ovu rubriku, za ono kako svako pristojan i pošten gleda na uspeh.

 

AK Dinamo, a voleo bih da pišem i o drugim klubovima, kad bi priznali gde im je mesto i zašto moraju da rade to što čine, ima svoju prošlost, sadašnjost i budućnost. Po rezultatima, ona je u ravni, proseku, kakav se vidi decenijama unazad, a sve drugo, popraviće se brže nego što uljujlkani bivši sportisti mogu i da zamisle, želeći da ovakav sistem, pomerenih vrednosti, vlada što duže.

 

 

 

 

Slobodan Rora Damjanov

Fotografije: AK Dinamo