Praštanje uspeha vam predstavlja: Hajde da pomognemo Milanu Noci Pavloviću, da nakon šest dugih godina na dijalizi, prebrodi ovo stanje i posle transplatacije u Belorusiji, nastavi da živi kao zdrav čovek, vrati se svojoj deci i svima nama

 

DRAMA I MORALNI IMPERATIV

 

Da započnem, mnogi će reći, za mene, ovu neobičnu rubriku, na sajtu, posvećenom, uglavnom sportu i umetnosti, rečima Harolda Pintera:

„Kada pogledate u ogledalo, pomislimo da je slika koju vidimo tačna. Ali, pomerimo li se i za milimetar, slika se menja. Zapravo gledamo u beskrajni niz odraza. Ponekad, međutim, pisac mora da razbije ogledalo – jer s onu stranu ogledala istina zuri u nas“.

 

 

A, kakva je naša istina? Živimo u zemlji raslojenih, sa nevericom, bez da reagujemo gledamo na rastući kolonijalizam, što bi Miladin Šobić rekao u svojoj pesmi-Džemper za vinograd: „Sa tugom gledam na čovjeka“. A tek kad se desi neka tragedija ili lična drama, shvatimo, mada, izgleda nedovoljno, koliko i sami, jednog dana, možemo da budemo akteri u njoj. Pišem vam ovo, sa jasnim povodom, da pomognemo našem sugrađaninu-Milanu Noci Pavloviću.

 

Nisam dugo, u poslednje vreme video toliku angažovanost, poštovani svi, kao što se sada zbiva, a da se organizujemo i sakupimo, blizu 100 hiljada evra, koliko je Noci potrebno da ponovo, što se kaže, stane na svoje noge. Ne samo da konkretno pomažete, uplatama i slanjem sms-a, već kreativnost, kojom vladate, da se do potrebne sume stigne, zadivljuje me. Evo, ovo je moj pokušaj( ne mogu sada, suviše je lično, da opišem kako smo moja porodica i ja pomogli) ujedno, da vam se zahvalim za iskazanu solidarnost, po ko zna koji put.

 

 

 

 

Ne krijem, povod za ovo obraćanje, jeste i nov zamah dobrote Slavka Radojčića, prvog čoveka humanitarnog udruženja „Ognjište“, koji je juče, vozeći bicikl, napravio krug u jednom delu Južnog Banata, osvojivši 105 kilometara, za skoro šest sati vožnje. Prikupio je i određena sredstva koje ste uplaćivali za Pavlovića.

 

 

A, pred vama je nekoliko tekstova koje sam pisao u poslednje vreme, baš o „Ognjištu“, Slavku, Jovanu, Stanku, Saletu, svima koji imaju vezu sa ovom humanitarnom organizacijom. Ovo podsećanje, u vezi je sa dobrotom i načinom, kako i koliko ko može da pomogne jer, ne zaboravimo onu čuvenu čika Jove Zmaja: „Ja ću pomoći tebi, Ti drugome, drugi nekome. Neko meni“.

 

Nadam se da Slavko Radojčić neće zameriti što sam njegovu objavu, koju ćete čitati ispod mojih reči, iz ćiriličnog pisma prebacio u latično. Reč je o tehničkoj stvari i ništa drugo.

 

 

 

 

OPROSTI MILANE

 

 

Milan Noca Pavlović

( tekst nije samoljublje već kalauz za neka zaključana srca)

Velike lekcije o životu dobijam prilikom dugih pešačenja i različitih hodočašća. Posebno kada se osamim i ostanem sam neko vreme, vratim se potpuno oslobođen naopakog sistema vrednosti i sujete.

Jednostavno shvatim da sam ništavan i da je to sjajno. Shvatiš da sve te budalaštine kojima ljudi robuju, izgled ,novac, slava… ne vrede ništa ‘spram onoga što možeš učiniti kako bi neko ozdravio, obukao se ili lepo ručao.

Nadam se Milane da ćeš i ti ozdraviti. Oprosti Milane što nemam 60, a ne samo 6 sati. Oprosti što, pored tebe, imam i Uroša, decu iz Zvečanske i ko zna još koju decu na putu do Hilandara. Osim ovih 6 sati svog života, drugo trenutno nemam da ti dam. Bogu hvala, bilo je dobrih ljudi koji su ,,nagradili” moj trud. Nije puno, ali znači će.

Kažu neki ,,prijatelji” : ,,Mani se, mnogo je bolesnih i gladnih, ne možeš svima pomoći.”

Nije njih mnogo, nego je mene malo.

Neka mi ne zamere oni kojima smeta oznaka @svi .

 

 

 

ČUVARI DUŠE

 

Imam to u sebi i nije mi teško da čestitam svakome ko je uspeo u tome što ja samo pokušavam. Zato, bravo i svaka čast za sve, svima vama u Ognjištu!

„Obesmišljavanje života kroz oslobađanje od moralno odgovornog života povlači sa sobom neizbežnu posledicu-gubitak duše“-rekao je Bela Hamvaš, erudita i mislilac. Zar vam se ne čini, baš mi, živimo u tom svetu. Čak, ne treba nam da se otisnemo bilo gde, van Srbije, da to lako ustanovimo. Kome još nije jasno da je đavo vredniji nego ikada, a da za posledicu toga imamo čoveka čija  duša, svakim danom, biva sve suženija, rastače se, truli i raspada”. Eto, u takvom svetu mi živimo. Zato ja, i ovom rubrikom, koliko god vas pročitalo, slavim Ognjište, kao utehu mnogima, bolesnima najpre.

Slavko Radojčić, kao paradigma, ove lepe i korisne priče, sa svim svojim saradnicima, rekao bih-prijateljima, ima saosećanje, kao svoju moralnu temu. A, potom, svaku ideju, do sad, ne sumnjam da će tako i nastaviti-Bože zdravlja, realizuju.

Milioni dinara, otišli su na prave adrese, mnoštvo zdravstvenih aparata uručeni su sakupljenim novcem. Na njihovu inicijativu, izgrađene su kuće, nabavljena bela tehnika, garderoba. Sve tačno, ali, znam, osećam to, nikad ništa nije bilo toliko važno, onima kojima je pomoć upućena, kao misao, postoje ljudi koji su voljni da pomognu. U ovom mraku, čudu nad čudima, pohlepi, nedoraslima, zlim likovima, lukavima… Zato je uloga Ognjišta važna, delotvorna.

 

 

 

Uskoro, Ognjište, počinje novu akciju za majku jednog trogodišnjaka. Reč je o Jelici Kovačević, koja mora na transplantaciju matičnim ćelijama, a za to je potrebno mnogo novca. Do sada, prikupljeno je oko 5000€. Nedostaje još 17.000€. Jelica je Omoljčanka, sa trenutnim prebivališem u Novom Sadu. Pozvao sam Slavka Radojčića, da ga pitam, kako će konkretizovati još jednu humanu akciju:

„Devojke iz STUDIO NN su mi dale predlog da im organizujem dvodnevno pešačenje i da na taj način pomognemo Jelici. Vi ćete ,,kupovati” naše korake a mi ćemo pešačiti 26. i 27. od Guče do manastira Studenica ( oko 75 km ). Neko će reći da je malo, ali verujte da neće biti. Staza nije laka. Pratićete nas, verujem, pa ćete se i sami uveriti. Zato, za Ninu, Natašu, Sandru i Draganu  veliki naklon. Posebno što je našoj Nini rođendan 27.06. Da, dobro ste pročitali-rođendan. Ali neće ga proslaviti u nekom restoranu već će na asfaltu, podno Golije pešačiti za nekoga kome je pomoć potrebna. Eto vam prilike da joj ,,kupovinom” koraka čestitate rođendan. Imamo podršku našeg košarkaša Nemanje Dangubića“.

 

 

 

No, ovo nije kraj.

„Naš Stanko Balaban je trčao za Anicu iz Kačareva, a sada će to učiniti za za Jelicu. Ipak, postoji ozbiljna razlika. Odlučio se za duplo dužu trasu, od Kačareva do manastira Ravanica ( oko 158 km ). Tu deonicu će pokušati da istrči za manje od 24 časa. 28.06. na Vidovdan kreće iz crkve u Kačarevu, oko 18 časova, a plan je da 29.06. oko 16 sati, stigne na cilj. Kada će trčao za Anicu, celo selo ga je podržalo, celo Kačarevo. Ajde da vidimo kakvi su Omoljčani. Do sada su se pokazali kao sjajni, eto prilike da potvrde to. Obe akcije su za Jelicu, tako, nije važno da li ćete podržati Stanka ili devojke. Sve ide u isti fond“– u dahu mi je pričao ovaj daroviti čovek.

 

UDRUŽENjE ,,OGNjIŠTE”

BR.RAČUNA: 340-11024157-94

SVRHA UPLATE: Za Jelicu, Uroša, Nocu…

 

 

 

Slobodan Rora Damjanov

Vizuelni identitet: Jovana Damjanov

Fotografije: preuzete sa interneta