Praštanje uspeha vam predstavlja: Goran Džokić, rođeni Pančevac, trener rukometne ekipe AL Duhail iz Katara, izabran je za novog selektora ove bogate zemlje sa Bliskog Istoka
KREATOR SOPSTVENOG USPEHA
O svemu i svakome, možete pročitati na milionima internet prezentacija, u novinama i “novinama”, često, ne verujući svojim očima, koliko je novinarstvo, zapravo, postalo propaganda, a ova profesija, pretvorila se u servis, najviše politike i produžena ruka uticajnih pojedinaca i korporacija. Ipak, kad je nešto fakat, onda ta istina ne bledi, nije na prodaju, već nam služi da njome ukažemo na suv ljudski kvalitet, odanost sopstvenim načelima, a kad je tako, onda je i uspeh neminovan. Zato se radujem, privilegovan sam, što da ne kažem, evo još jedne ekskluzive, a posebno mi je drago zato što je Goran Džokić, ne samo svetski priznat rukometni trener, već odan prijatelj, koji ne zaboravlja.
U priči pred vama, ništa nisam ukrasio, jer, biti promovisan u selektora Rukometne reprezentacije Katara, pored najuticajnijih ideologa ove igre, koji stoje u redu, kako bi osvojili tu važnu poziciju, nisam ni morao. Popularni Džokej, nekada vrstan igrač i kapiten Dinama iz Pančeva, zrenjaninskog Proletera, zatim, sa sjanom karijerom u Španiji, potom trener sa ozbiljnim uspesima (bio je prvak Azije sa Al Duhailom), pobrinuo se sam, da uđe u legendu. Sada, ta legenda, čuva ga od zaborava.
Naravno, nije mi promakla informacija, da je pre nekoliko dana Goran Džokić stigao do selektorskog mesta, u zemlji, nemojte se začuditi, koja enormno ulaže u sport, tako i rukomet, pa su i rezultati vidljivi. Ipak, i pored te činjenice, nekada ne ide, pa ne ide. Zato su se odgovorni ljudi iz Rukometnog saveza ove zemlje, sa razlogom, opredelili za sjajnog stratega. Da unapredi što je već urađeno. Pozvao sam ga, da čestitam. Čak, zbog privatih obaveza, dan-dva, bio je u gradu na Tamišu, ali, nismo stigli da se vidimo. Ipak, kao i uvek do sada, nisam dugo čekao, da mi se javi. Ono što je obećao, još jednom je ispunio, tako potvrdio, reč je o, ne samo o profesionalcu, već čoveku.
Da čestitam na novom radnom mestu. Velika je to čast ali i obaveza, zar ne?
–Tako je, hvala ! Iako sam, kako reče, bio nekoliko dana u Pančevu, ponovo sam u Dohi i već počeo sa treninzima.
Kako je došlo do angažmana sa katarskim Rukometnim savezom?
–Posle smene Valera Rivere, glavni ljudi, koji su zaduženi za katarski sport, tako i rukomet, mislili su da sam ja taj koji treba da preuzme reprezentaciju. Znaju me dobro, jer radim ovde skoro pet godina, a nisu prenebregli ni rezultate koje imam iza sebe. Tako, ponuda je stigla, prihvatio sam je rado.
Sad se od tebe i tvojih izabranika očekuje pomak na bolje, a pred vama su i značajna takmičenja?
–Neće biti lako posle zadnjeg neuspeha i propuštene prilike za odlazak na Olimpijske igre, što je bio njihov najveći cilj. Ipak, verujem da možemo da ostvarimo dobar rezultat na sledećem prvenstvu Azije koji se održava u januaru sledeće godine, u Bahreinu. Nadam se da ću moći da ti javim dobre vesti sa tog takmičenja.
Razumeo sam da već radiš sa selekcijom? Nema čekanja?
–Tačno. Do 1. decembra treniramo bez 13-14 važnih igrača koji učestvuju na klupskom azijskom prvenstvu, igrajući za razne ekipe. Moj tim je kao prvak Katara trebalo da ide, ali pre par meseci iz saveza nisu mogli da nam garantuju da će Valero da pusti naše reprezentativce, pa smo morali da otkažemo. Dakle, od početka decembra krećemo svi zajedno.
Plan rada si već pripremio, razradio?
– Imaćemo turneju od desetak dana u Bosni, gde ćemo igrati sa Nexe-om, Celjem i reprezentacijom BIH. Potom, vraćamo se u Katar, polovinom decembra. Treniraćemo ovde, a krajem meseca igramo sa Rusijom. Početkom januara ćemo odigrati još jednu utakmicu, verovatno sa Emiratima i 11. januara počinje prvenstvo Azije. Prvi cilj je da se plasiramo na Svetsko prvenstvo, a posle toga, da pokušamo postići što bolji plasman. Zadnji neuspeh i ne odlazak na Olimpijske igre u Pariz, želimo što pre da ostavimo iza nas i da se vratimo tamo gde smo do skoro bili, kao najbolja azijska ekipa. Iako igramo u Bahreinu, koja je jedna izuzetna ekipa, i jedina nas je pobedila u Aziji, u zadnjih nekoliko godina.
Inače, ti si još uvek i prvi trener tima Al Duhail?
–Baš tako. Ja sam sve vreme u Dohi, jer i dalje imam ugovor i sa mojom ekipom Al Duhail. Sve u svemu jedan nov, baš velik izazov je preda mnom.
Ljudi rade sa ljudima, ljudi vole ljude. Eto, tako bi opisao junaka ove priče, Gorana Džokića. Imao je izuzetnu igračku karijeru, a kao trener, uspeo je što malom broju pregaoca pođe za rukom. Njegov angažman, pristup, ta šira slika sporta koju propagira, ne samo uspeh po svaku cenu, poštovan je, a poverenje koje je stekao kod ljudi iz Katara, najbolje opisuje njegovu stručnost, ali i karakter. Reći ću-ljudskost pre svega. Džokić nema čaroban štapić, pa da njime upravlja događajila i ljudima sa kojima sarađuje, ali ima znanje i sadržaj, koji se uklapa sa vizijom poslodavca. Slagalica koju on popunjava, godinama unazad, najbolje ga je preporučila za veoma odgovoran posao u katarskom sportu. Svojim ugledom, Džokić, kao i dosadašnjim radom, ne mora nikoga da uverava da je spreman za najviše domete. On to zaista i jeste, a takva vrednost uvek je na ceni.
Slobodan Rora Damjanov
Vizuelni identitet. Jovana Damjanov
Fotografije: Goran Džokić