Nada ima nadu, čeka da sve prođe brzo, da može da se bavi svojim vaterpolom i kad se ukaže šansa da dodje u Srbiju. Zaključuje uz pozdrav:
– Sad tek vidim koliko je teško kad si stranac. A da li se bojim, ne zmam šta da ti kažem. Da ne lažem, malo ipak da…
Vera je vera, nebitno jesi li u pojedinačnom ili kolektivnom sportu.
Svakako, Vladino je pravo da veruje baš kao što je i Nikolino pravo da ne veruje.
Mislio sam da je vreme odrastanja gotovo. Ali ono još traje, a bojim se da je za neke i završeno.
Šteta zbog Ninine torte, nije slatka kao što izgleda.
Ko da zaboravi tim koji je za dve nedelje, od Španije do Španije od otpisanih postao tim za naslovne strane.
A kad im kažem da sam napravio ljude od njih smeju se i kažu: “A mi od tebe”.
Ima istine. Idemo dalje, do Tokija bar i onda će biti slika ova iz 2007. i jedna 13 godina kasnije.
Ljute posle poraza, ali…
– Ćeraćemo se još.
Razmišljam jutros, pre kafice, da li da uveče idem na trening dama. Ma koji ću, obezbedile su Evropu, šta se cimam.
Impresivno, moćno, samouvereno, u stilu…Dodajte sami.
Obrenovčanin,trenirao plivanje, počeo zatim vaterpolo i 2014 stigao u Zvezdu. Odličan djak Sportske gimnazije. Miran, komunikativan, vaspitan.
Ljutili se oni ili ne, ja ne bih ništa menjao. Lepo je bilo sa njima sve ovo vreme u ovoj vuko…
… Da se vidi ko arbajt a ko uživa. Samo ovi što sad uživaju toliko su se arbajtovali ovih 15 leta da se bojim da neće znati šta će sa sobom.
Divan dan.
I danas sve iz početka. Pogled u nebo.
Realno, zašto bih morao da navijam za Madjare protiv Grka. Realno, opet, kako bih mogao da navijam protiv tima u kojem su Stefan Mitrović, Nikola Jakšić i Slobodan Nikić.
O tome se prijatelju ne razmišlja.
Fića i Prle su tada imali 16 godina, polovinu od aktuelnih 32. Tada su počeli karijeru u reprezentaciji koja je za pamćenje, koja još traje, koja…
“Gospodo vaterpolisti,šmekeri i mangupi znajte da postoji jedna devojka koja vas voli, veruje i verovaće uvek u vas”.
Novi Dekijev film ” Povratak Dedaja”… Da se uživa.
Prle i Mića znaju šta rade. A ni Rusi nisu glupi.
Fino zvuči, pogotovo nama koji “volimo” da radimo.
Klinci Partizana i Beograda uz ogromnu podršku svojih diretktora su udarili šamar roditeljima, vinovnicima incidenta na Banjici. Igrali su se sporta, drugarstva, vaterpola tri minuta i pokazali kako moze i bez sranja.
Dejan Stevović – Eh, Šeki, igrač, šarmer, maher, ljudina
Bilo je lepo,ovog puta bez ikakve nervoze. U hotelu M kao kod svoje kuće. Novogodišnji koktel a pre toga diplomatski pasoši. I Jelenić je mogao da samo citira Dačića kako bi opisao uspehe vaterpolista.
Dva lepa sata u Prletovom kafiću, čije je ime suprotno od mutno. Takav je, bre, život! Andrija Prlainović Prle dao je sjajan intervju Nedeljniku, toliko dobar da mi na pamet nije palo da pravim razgovor sa njim za
Žurnal, kad je već propuštena prilika posle Rija. U Nedeljniku je pisalo da ga niko od novinara nije zvao: – Kako, bre, možeš to da kažeš, kad sam te zvao! – Jesi, rekao sam im, ali nisu napisali!
Bronza!? Nije loše, medalja je. Pred svojima. Pobeđeni Mađari. Pune tribine. Utakmica baš juniorska – uzbudljiva, neizvesna. Za jake živce. Klinci možda žale za Grčkom. Nema potrebe. Već je vredno zlata činjenica da su preko noći arhivirali poraz i sa izuzetnim protivnikom stigli do medalje. Momci, svaka čast. Bio je taj finalni dan baš praznik vaterpola.
Mrzim sve više da pišem. Punih 37 godina, ej…! Pa mogu da biram. I kraj prošle i početak nove bio je po mom izboru: Radno i lepo. Redom: Aleksandar Kukolj, pa vaterpolo stručnjaci Stefan Ćirić, pa Dejan Savić i Vlada Vujasinović. Deki i Ćira su već izašli u Žurnalu, za Božić – Kuki i Vujas.
Nada ima nadu, čeka da sve prođe brzo, da može da se bavi svojim vaterpolom i kad se ukaže šansa da dodje u Srbiju. Zaključuje uz pozdrav:
– Sad tek vidim koliko je teško kad si stranac. A da li se bojim, ne zmam šta da ti kažem. Da ne lažem, malo ipak da…
Vera je vera, nebitno jesi li u pojedinačnom ili kolektivnom sportu.
Svakako, Vladino je pravo da veruje baš kao što je i Nikolino pravo da ne veruje.
Mislio sam da je vreme odrastanja gotovo. Ali ono još traje, a bojim se da je za neke i završeno.
Šteta zbog Ninine torte, nije slatka kao što izgleda.
Ko da zaboravi tim koji je za dve nedelje, od Španije do Španije od otpisanih postao tim za naslovne strane.
A kad im kažem da sam napravio ljude od njih smeju se i kažu: “A mi od tebe”.
Ima istine. Idemo dalje, do Tokija bar i onda će biti slika ova iz 2007. i jedna 13 godina kasnije.
Ljute posle poraza, ali…
– Ćeraćemo se još.
Razmišljam jutros, pre kafice, da li da uveče idem na trening dama. Ma koji ću, obezbedile su Evropu, šta se cimam.
Impresivno, moćno, samouvereno, u stilu…Dodajte sami.
Obrenovčanin,trenirao plivanje, počeo zatim vaterpolo i 2014 stigao u Zvezdu. Odličan djak Sportske gimnazije. Miran, komunikativan, vaspitan.
Ljutili se oni ili ne, ja ne bih ništa menjao. Lepo je bilo sa njima sve ovo vreme u ovoj vuko…
… Da se vidi ko arbajt a ko uživa. Samo ovi što sad uživaju toliko su se arbajtovali ovih 15 leta da se bojim da neće znati šta će sa sobom.
Divan dan.
I danas sve iz početka. Pogled u nebo.
Realno, zašto bih morao da navijam za Madjare protiv Grka. Realno, opet, kako bih mogao da navijam protiv tima u kojem su Stefan Mitrović, Nikola Jakšić i Slobodan Nikić.
O tome se prijatelju ne razmišlja.
Fića i Prle su tada imali 16 godina, polovinu od aktuelnih 32. Tada su počeli karijeru u reprezentaciji koja je za pamćenje, koja još traje, koja…
“Gospodo vaterpolisti,šmekeri i mangupi znajte da postoji jedna devojka koja vas voli, veruje i verovaće uvek u vas”.
Novi Dekijev film ” Povratak Dedaja”… Da se uživa.
Prle i Mića znaju šta rade. A ni Rusi nisu glupi.
Fino zvuči, pogotovo nama koji “volimo” da radimo.
Klinci Partizana i Beograda uz ogromnu podršku svojih diretktora su udarili šamar roditeljima, vinovnicima incidenta na Banjici. Igrali su se sporta, drugarstva, vaterpola tri minuta i pokazali kako moze i bez sranja.
Dejan Stevović – Eh, Šeki, igrač, šarmer, maher, ljudina
Bilo je lepo,ovog puta bez ikakve nervoze. U hotelu M kao kod svoje kuće. Novogodišnji koktel a pre toga diplomatski pasoši. I Jelenić je mogao da samo citira Dačića kako bi opisao uspehe vaterpolista.
Dva lepa sata u Prletovom kafiću, čije je ime suprotno od mutno. Takav je, bre, život! Andrija Prlainović Prle dao je sjajan intervju Nedeljniku, toliko dobar da mi na pamet nije palo da pravim razgovor sa njim za
Žurnal, kad je već propuštena prilika posle Rija. U Nedeljniku je pisalo da ga niko od novinara nije zvao: – Kako, bre, možeš to da kažeš, kad sam te zvao! – Jesi, rekao sam im, ali nisu napisali!
Bronza!? Nije loše, medalja je. Pred svojima. Pobeđeni Mađari. Pune tribine. Utakmica baš juniorska – uzbudljiva, neizvesna. Za jake živce. Klinci možda žale za Grčkom. Nema potrebe. Već je vredno zlata činjenica da su preko noći arhivirali poraz i sa izuzetnim protivnikom stigli do medalje. Momci, svaka čast. Bio je taj finalni dan baš praznik vaterpola.
Mrzim sve više da pišem. Punih 37 godina, ej…! Pa mogu da biram. I kraj prošle i početak nove bio je po mom izboru: Radno i lepo. Redom: Aleksandar Kukolj, pa vaterpolo stručnjaci Stefan Ćirić, pa Dejan Savić i Vlada Vujasinović. Deki i Ćira su već izašli u Žurnalu, za Božić – Kuki i Vujas.