sportski magazin

/
/
Dejan Stevović – DESET SVETSKIH LIGA, IDI BRE!

DESET SVETSKIH LIGA, IDI BRE!

Uradili smo posao, idemo dalje!

U Beogradu 39, a ovde 19 stepeni. Neki težak dan. Doručak, kad ko hoće. Sa Marijanom iz dosade igram pingić. Malo je bolji. Onda šetnja i čekanje. U busu tišina, tek se neko čuje. Umorni su ko… A finale, a Italija? Mitar skoro bez oka. Dule ljut na Italiijane, ljut i na sebe zbog Amerike.

Fića se vrpolji. Voleo bi da digne taj pehar, kapitenski prvenac. Sve ste videli. Fića diže onaj pehar uvis. Koliko je tu emocije bilo, toliko da se poklopac odvojio i dobro ga zveknuo. Skinuo mrak, kažu mangupi. Nula četr…

– Veruj mi nisam se uplašio – kaže Paja.

– Nisam ni ja, samo mi se g…smrzlo. Čuj, Kampanja da pobedi. Gavril Subotić napravio preokret:

– Nisam veliki potrošač, ne plivam ali kad treba – ne zatvara usta. Ispred njega Filip:

– Ako sad ovoliko pričaš šta će biti kada budeš osvajao važnije.

– Neka, neka pričam. Gavril je inače niži od ostalih a pliva za loptu.

– Ti, bre, moraš da se odmakneš metar napred da smanjiš tu razliku – kaže mu Filip.

– Da, meni smešno svi viču dobar, dobar. Šta dobar, nema šanse. Posle vidim ja plivam za loptu ko lud, a ovi moji se već

postavljaju u odbranu.Toliko me cene – i umire od smeha. Deki po običaju bez euforije:

– Uradili smo posao. Idemo dalje!

Mitar pravi junak. Igra sa jednim okom. Drugo skoro zatvoreno… i – tri gola:

– Šta kako sam video. Nikako. Kao kad konju staviš onaj povez.

Vraćamo se. Uobičajeno zaustavljanje ispred samiške.

– Momci nemoj dugo, nemoj sad čokoladice, ovo – ono! – komanduje Prle.

Nemanja se otvara i svečana večera. Zdravica Jugina sa strofom iz Disove pesme. Zdravica i Nemanjina posvećena šampionima. Zdravica i Filipova.

– Hvala momci, a vi iz Saveza znate sve.

Malo je vremena Stižu i Hrvati. Bukić, Tucak, Kutlerovac…a Paga svira „Hej Sloveni“.

– Valjda ćete da nas častite – kaže uvek raspoloženi Tucak. Kad je beg bio cicija. Udri po vinu. A ja ću Fići na kraju:

– Mali, pardon kapitenu, hajde jednu sliku. Možda bude istorijska!? Izađe mi u susret. Usledio je razlaz. Kud koji mili moji u atraktivnu Ruzu. Deset Svetskih liga, idi bre…

Toliko!

 

SAD MALO O SEBI, NE BIH DA VAS DAVIM

Pisao sam sa svih deset trijumfa

Ne bih ni davio, ni bilo šta menjao. Ne volim o sebi, ali, evo ja na primer…i hvalim se, to je moderno. Pisao sam sa svih deset trijumfa. Danas se nisam nervirao kod 0:4! Ipak je Kampanja moj stari amiko. Mitar je igrao bez pola oka, drugi sa problemima, ali opet jako. A ove brojke su dvostruke Dakle pesnica pokazuje deset svetskih sa Srbijom i jedna sa SCG. Druga poruka je deset od 11 zlata, od 2013. E, da, i one patike su tu! Za svaki slučaj! Ja vas stvarno ne bih zadržavao, momci zovu:

– Ajde čika Stevo!

Čičkali vas čičkovi, ali moram. Nećemo da se upijemo. Aha, toliko!

 

 

 

 

 

 

 

ŠTOŠTA NAM SE PRIVIĐALO, A ITALIJANIMA – AMERI

Kad neće… pa…ipak – hoće!

Živ nisam, pola me nema. Ma šta pola… Bio sam mrtav-ladan do poslepodneva. Kad uzbuna, kreće se pola sata ranije, navodno zbog gužve u saobraćaju. Od gužve ni g… Ono na bazenu festival peteraca, i sve se prolongira. Ovi moji se, a i njihovi, već zagrejali, ali moraju da čekaju.

– Videćeš Barona. Možda najbolji golman na svetu! – rekao mi je Dejan Udovičić koji je najavio pobedu Italije. I konačno… krene meč. Opet, mrtav-ladan, gledam. Gledam tako dok Baron nije počeo šou. Promašivalo se sve u šesnaest! Ispadala lopta, igrač manje. Sve je mirisalo na Brazil. Panika u meni zbog roka, Italijani gledaju i nadaju se Amerima. Da mi je neko rekao da ću da priželjkujem peterce, rekao bih mu da nije sav svoj. A sada sam im se čak obradovao. Pobedismo, ipak! Fića i Prle, kao ja jutros: mrtvi – ladni.

– Bolje sad ovako nego kasnije – Prle će, a Filip dodaje:

– Malo mi čudno, sve peterci, ali bolje da ćutim. Bravo za ekipu, za želju da pobedimo kada nam se štošta priviđalo. Mitar sa povredom ispod oka. Dule Pijetlović:

– Jesi li video, kad neće – neće! Video sam. Na sreću, kad neće, ipak hoće. Sutra Italijani. Biće do kolena. Moj amiko Kampanja i mi. Oni onako prepotentni, a moji? Uostalom da ne prejudiciram. Mirno ću da spavam. Pametnom dosta.

Toliko!

PIŠE: Dejan Stevović

 

Share on facebook
Share on twitter