DODJOH, VIDEH, POBEDIH I ODOH

 

Realno, zašto bih morao da navijam za Madjare protiv Grka. Realno, opet, kako bih mogao da navijam protiv tima u kojem su Stefan Mitrović, Nikola Jakšić i Slobodan Nikić.

I tako… Držao sam pesnice Ferencvarošu i radovao se osvajanju Lige šampiona.

 

 

Uoči utakmice vajber linija.

– Ajde Grci su stare mušterije- kao hrabrim Stefana

– Da ali ne plaćaju porez. Šalim se, mnogo su mi dragi, jednom su mi učinili životnu uslugu, još pre 20 godina i nikako da im zahvalim. Ali hoću…I to brzo.

Jakša i Bobi mirni a opet grozničavi. I sve se završilo kako treba.

– Bobi znaš šta treba ? Slika !

I posla bez reči, u trenutcima slavlja našap je vreme da mi ispuni želju. To je Bobi.

Kažem Jakši da je sve osvojio

– Nemoj to da pišeš.

– I neću ali ima još da guliš. Bićeš najbolji igrač sveta.

– Videćemo – smeje se a prija mu.

Jakša je sad igračina, posle Tokija će sa Mandom i ostalima da gazi.

 

 

I onda Stefan. Sećam se kad je došao u Fradi pre tri godine. Osvojili su Evrokup.

– E, moji u klubu odlepili. Samo mi to treba. Sad će da traže titulu.

Iduće godine opet evrokup i titula u anotologijskom finalu protiv Solnoka.

– Auh, sad Evroliga, samo mi to treba. Još da napadnemo.

I tako… osvoje Super kup, protiv Olimpijakosa na peterce, pa prvenstvo i sad Ligu šampiona.

Ćao, nema više.

– Šta da ti kažem, hoću da slavim dan dva. Znaš ćevapi, pečenje a za klub ćemo da vidimo. Ajde zovu nas na ukrcavanje

– Ajd

– Čekaj, pošto moraš da napišeš ajd piši: Dodjoh, videh, pobedih i odoh.

Toliko