Linija spajanja

Prvog čoveka Sportskog saveza Pančeva, predsednika Košarkaške lige Srbije i osnivača popularnog Košarkaškog kluba „Tamiš“, Darka Jovičića, upoznao sam mnogo pre nego što je u pančevačkom i srpskom sportu postao gotovo nezamenjiv. Znam ga čak iz vremena dok se još nije iškolovao za inženjera mašinstva na Beogradskom univerzitetu i pre nego što je u Pančevu osnovao KK „Tamiš“.

Darko Markov, po vokaciji je umetnik, ali i ljubitelj zdravog života. Objavljene su tri njegove zbirke poezije: „Plači i zri“, „Tama na nedrima reke“ i „Pesme iz bečkog podruma“. U njegovoj književnoj biografiji su i prozna dela. On je autor romana „Sumrak u bečkom haustoru“ koji je izašao na svetlost dana još 2009. godine. Markov je napisao i nastavak istog naslova, uz dodatak „Baba Boska“. Takođe, tu je i „Vrhovni Srbin“. Osim poetskog nerva, Darko je i sportista, što je razlog da se nađe na internet stranicama „Praštanja uspeha“. Bavi se biciklizmom, dakle, izvorni je sportista, ali nije takmičar i borac za medalje

Da je Milan Đurđević napisao samo ovih nekoliko pesama iz inače bogatog repertoara „Nevernih beba“ – „Priča o nama!, „Dvoje“, „Tu kraj nas“, „Tužna pesma“, „Uzmi boje“ – bilo bi dovoljno da se ovaj umetnik muzike, reči i poklonik sporta uvrsti u nezaboravne velikane. Na sreću, njegov umetnički opus mnogo je plodniji, a to potvruđuje šest izdatih albuma (1. oktobra stiže i najnoviji) kao i skoro dve hiljade održanih koncerata njegovog benda. Poznati francuski pesnik, Valeri Larbo, istinski je opisao ljubav rečima: To je sve ono što se dešava između dvoje koji se vole.

Danas mladi imaju svoj ritam. Prilagođavaju se svakodnevici, a retko ko ima viziju sopstvene budućnosti. Čak i oni vredni i uporni, radoznali i snalažljivi, često odustanu od svoga sna, ne verujući da će i ostatku društva biti jasno na kakvom su tragu. Ipak, postoje i oni drugi, oni, koji su odavno završili sa prepoznavanjem ulica, uglova i gradskih fasada, ljudi koji su na vreme shvatili da dosada nije nikakava životna kategorija. Upisali su škole koje im, osim obrazovanja, daju i snagu da sami razmišljaju, da u vlastitom životu koriste tajne i čarobne napitke koji prijaju i drugim ljudima. Jedan od takvih je i Filip Vlajić, aktivni sportista, šampion Srbije i Balkana u PAUERLIFTINGU, jedne od varijanti dizanja tegova, ali i kondicioni trener kome sportisti sve više ukazuju poverenje. Naš sagovornik je apsolvent Fakulteta za sport i fizičku kulturu u Beogradu

Ove godine, krajem septembra, navršiće se pet godina od kada su Goran Janjović, Nenad Jovančević i još nekoliko njihovih prijatelja preuzeli pančevački Fudbalski klub Dinamo i tako ovaj popularni sportski kolektiv spasili od sigurnog propadanja, verovatno i gašenja. Svakako je najvažnije da je grupa sportskih entuzijasta učinila gotovo nemoguće, jer su sačuvani vrsni domaći igrači, proradila prepoznatljiva Dinamova fudbalska škola, vraćeni brojni ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu na potpuno preuređen Gradski stadion, sa verom u velike mogućnosti pančevačkih plavo-belih.

Da Goran Jelesijević, junak ove naše sportske priče, kada je imao dvadeset sedam godina, zahvaljujući drugarici koja je poželela da joj pravi društvo, slučajno nije otišao na trening badmintona, danas bi ovaj sport bio siromašniji za velikog stručnjaka i entuzijastu. Iza ovog upornog mladića ostale su godine napornog rada u animiranja drugih da prvo zavole badminton, a zatim i da ostanu verni ovom zanimljivom, a još uvek nedovoljno poznatom sportu u nas

Ne možete uopšte ostati nimalo ravnodušni, ukoliko do kraja pročitate razgovor sa Janezom Kranjcem, čovekom koji ne otkriva samo nezamislive lepote i tajne podvodnog sveta, nego za „Praštanje uspeha“ priča o događajima koji će vas začuditi i oduševiti. Saznaćete: Da li je moguće sasvim regularno venčanje pod vodom ili porođaj deteta? Može li se roniti ispod zaleđenog jezera na Adi Ciganliji? Ima li istine u tome da kada jednom čovek oseti čari ronjenja, onda mu se menja način življenja i pogled na svet? Mogu li ronioci u Srbiji, koja nema more, da osvajaju značajna svetska priznanja za fotografije i filmove o čarobnom podvodnom svetu?

Kad je Marčelo Rusovan shvatio da je obaranje ruke sport koji decenijama unazad izaziva ogromnu pažnju javnosti na celoj planeti, a do tada je čak 29 puta održano prvenstavo Evrope, ubrzo, uz malu podršku pančevačkih medija, u njegovoj teretani, održano je, ostaće zauvek upisano, Prvo prvenstvo u obaranju ruku u Srbiji, a da nije reč o susretima u kafani i sličnim objektima. Takođe, a interesantno je, ovom nadmetanju je prisustvovala Vesna Martinović, tada gradonačelnica Pančeva, koja je otvorila takmičenje, ali je i obarala ruku.

Većina nas, nije to tajna, nikada sebi nije priznala da smo svi bili u prilici da donosime prave odluke, one pokretačke, kako bismo osmislili naš život. Pa, ipak, odustali smo. No, ima i onih drugih, hrabrih, sa jasnim ciljevima, koji su se u potpunosti ostvarili na svim poljima. Jedan od takvih je RadovanVuksanović, poznatiji kao Raja Cvećar.

… Znam čoveka, pomislih, svira kontra bas, jedan je od uglednijih džez muzičara koje Srbija ima, ali kakve on veze ima sa sportom. Iznenadio sam se još više kad sam saznao da Sava Ramjanac od detinjstva igra fudbal dugmadi (futbol botones). Šta je sad pa to, sigurno će mnogi od vas da upitaju, što nije čudno, jer tako sam i ja reagovao, sve dok Putić nije pozvao čoveka koji je seo malo sa nama, a onda se priča koja sledi ispisala sama od sebe…