STRUČNJAK ZA VRHUNSKE REZULTATE: FILIP VLAJIĆ, AKTUELNI PRVAK BALKANA U PAUERLIFTINGU, USPEŠNI KONDICIONI TRENER, APSOLVENT FAKULTETA ZA SPORT I FIZIČKU KULTURU U BEOGRADU

Trener snage i znanja kome se veruje

Danas mladi imaju svoj ritam. Prilagođavaju se svakodnevici, a retko ko ima viziju sopstvene budućnosti. Čak i oni vredni i uporni, radoznali i snalažljivi, često odustanu od svoga sna, ne verujući da će i ostatku društva biti jasno na kakvom su tragu. Ipak, postoje i oni drugi, oni, koji su odavno završili sa prepoznavanjem ulica, uglova i gradskih fasada, ljudi koji su na vreme shvatili da dosada nije nikakava životna kategorija. Upisali su škole koje im, osim obrazovanja, daju i snagu da sami razmišljaju, da u vlastitom životu koriste tajne i čarobne napitke koji prijaju i drugim ljudima. Jedan od takvih je i Filip Vlajić, aktivni sportista, šampion Srbije i Balkana u PAUERLIFTINGU, jedne od varijanti dizanja tegova, ali i kondicioni trener kome sportisti sve više ukazuju poverenje. Naš sagovornik je apsolvent Fakulteta za sport i fizičku kulturu u Beogradu

Poslednjih godina pažljivo pratim izuzetno važan rad Filipa Vlajića, posebno otkad se uključio u rad Rukometnog kluba Dinamo. Hvale ga i pričaju o njemu kao poštovanom stručnjaku koji veruje u ono što radi. Zato nisu izostali ni rezultati. Kad sam ga pozvao da govori za naš sajt, ostao je pomalo zatečen, priznajući da nije često u ulozi sagovornika sa novinarima. Ipak, nije se zbunio: „Hvala, Roro, na podršci”, prozborio je, a zatim u klub “Dvorište“ stigao ranije od dogovorenog termina. Time je dokazao da poštuje sagovornika, a to je jedan od pokazatelja obećavajuće budućnosti.

Svako ko se trudi da opstane na tržištu, pa tako i mi u medijskoj sveri, ne može bez pomoći prijatelja. Zato sam neizmerno zahvalan Finet-inženjeringu i Geoviziji,uglednim pančevačkim firmama, zapravo, njihovim vlasnicima koji podržavaju “Praštanje uspeha” – i ovog puta.

ULOGA KONDICIONOG TRENERA

Baviš se jednom sportskom disciplinom, praktično, naučnim segmentom, bez kojeg nema uspeha u novije vreme. Potrebna su specifična znanja, a takođe mislim da je steći poverenje važan deo posla. Kako bi ti opisao rad na sticanju fizičke pripremljenosti sportista?

– Mišljenja sam da će sportski rezultati najviše napredovati zahvaljujući dobroj fizičkoj kondiciji. Često stručnjaci iz ove oblasti razmišljaju o tome, a pokazalo se, poslednjih decenija posebno, da metode koje koristimo u radu sa sportistima baš doprinose takvom utisku. Sport kao delatnost je veoma specifičan, a onda treba znati odrediti parametre koji će koristiti u napredovanju. Po meni, teretana, postaje sastavni deo uspeha svakog sportiste. Kad kažem teretana, mislim na celokupnu fizičku spremu, a to su mi potvrdili treneri i sportisti sa kojima sarađujem. Dakle, bez nje se ne može, a ja sam se baš iz tog razloga pronašao u svemu tome. Dakle, ja sam kondicioni trener, a baza mog delovanja je rad u teretani, preciznije, dizanje tegova. S obzirom da sam i sam aktivan u ovom sportu, dobro znam šta koristi sportistima i kako u programu sve treba da bude dozirano.

SVESTRANI SPORTISTA I POŠTOVANI TRENER

Rođen je u pančevačkoj sportskoj porodici. Otac Filipa Vlajića je ugledni pančevački etnolog, i bivši atletičar. Njegova majka i brat su se, takođe, aktivno bavili atletikom i imali sjajne rezultate kao takmičari Atletskog kluba Dinamo. To je bio razlog da Filipa nije mimoišla slična priča. Krenuo je s plivanjem, a onda se, nekako uporedo, bavio atletikom i karateom. Kad je reč o kraljici sportova, Filip Vlajić je imao uspeha na državnom nivou od pionira, juniora i mlađih seniora, osvajao je medalje kao dugoprugaš. U karateu je stigao do plavog pojasa, a svojevremeno, među ostalima, trenirao ga je Predrag Stojadinov. Ipak, kad se zaljubio u pauerlifting (disciplinu snage) odmah je znao je u kom će se smeru kretati u budućnosti i kako na ubedljiv način, dosegnuti maksimum mogućnosti. Osim sportskih postignuća, oprobao se i kao vešt organizator u sportu. Posle mnogo godina, baš zahvaljujući njegovom entuzijazmu i upornosti, reaktiviran je Klub dizača tegova Dinamo, jedan od najstarijih koje imamo, čiji je Filip sada predsednik.

Nema tog trenera na svetu koji ne mašta o tome da formu svojih izabranika tempira baš za takmičenje koje mu je važno. Kad bi to umeli, mnogi bi bili super heroji. Mislim da je to jedno od ključnih pitanja. Pa kako uspeti u tome?

– S ponosom želim da Ti kažem, ja sam apsolvent fakulteta za sport i fizičku kulturu, ali odgovor na Tvoje pitanje se ne krije u knjigama. To svaki trener mora da proceni, da poseduje ta specifčna znanja. Ukratko ću objasniti. Sportista uvek mora da bude na 95% spremnosti. Onih pet odsto treba čuvati za ključne momente. Bilo da je reč o individualnom nastupu sportiste ili kolektivnom, idemo na adekvatan trening kako bi stigli do potrebnog nivoa. Osećaj trenera je veoma značajan. Ko ima taj osećaj, on će biti uspešan.

Čini mi se da smo ranije imali na delu trenere sveznalice, da ih tako nazovem. Mislili su da umeju i kondiciju da rade. Ipak, rekao bih da su ovi mlađi mudriji i da traže pomoć? Da li imaš takav utisak?

– Naravno. To se posebno odnosi na poslednjih deset ili čak dvadeset godina. U stručne štabove uključeni su treneri koji posebno rade kondicionu pripremu. Svako radi svoj posao, a onda, da tako kažem, taj paket, donosi dobar rezultat. Pokazalo se da fizička priprema mora da se radi odvojeno, i to mora da radi stručnjak za taj deo. To se pokazalo u praksi. Treneri moraju da se razumeju. Kad se pogledaju, mišljenja treba da se podudaraju. Imam sreću da trenutno sarađujem sa dvojicom izuzetnih stručnajaka. Reč je o Ivanu Petkoviću, šefu stručnog štaba RK Dinamo i Ljupčetu Cvetkovskom, prvim trenerom AK Dinamo. Oni su primer da je moguće raditi bez sujete, a obostrano poverenje donosi odlične rezultate.

SARADNJA SA BRANOM JOVANOVIM

Ono što Filipu Vlajiću donosi mnogo radosti i uspeha poslednjih godina jeste kondiciona priprema sportista. Na fakultetu se usmerio baš ka ovoj oblasti, ali ne uči se samo u učionicama, niti iz knjiga. Praksa je neodvojivi deo ovog zanata. Zahvaljujući saradnji sa Branom Jovanovim, našim poznatim stručnjakom za fizičku pripremu sportista, dodatno je usavršio svoja znanja. Često pominje ljude od kojih uči, ne pravi se kao mnogi, da sve zna. Svakako, jedan od ključnih ljudi koji mu je mnogo pomogao u dosadašnjem pregnuću je i Brana Jovanov, jedan od naših najuglednijih stručnjaka za kondiciju. U sportskoj javnosti Brana je ostao upamćen kao saradnik Zorana Gajića, legendarnog odbojkaškog stručnjaka, s kojim je dosegao do olimpijskog zlata.

– Brana je kum mojim roditeljima, tako da ga poznajem, što se kaže, od rođenja. Zahvaljujući njemu prepoznao sam u sebi ono što želim da se radim, a najviše sam mu zahvalam na nesebičnoj pomoći u radu. Na fakultetu se dosta nauči, ali praksa je ono pravo, a sa Branom sam ušao u tajne ovog posla. Naravno, ima još dosta da se radi, a on često ume u šali da kaže kako mi znanje prenosi na kašičicu, a ja sam mu zbog toga veoma zahvalan.

SPOJ ZNANJA, PRAKSE I OSEĆANJA

Želim da te pitam nešto o sposobnosti da proceniš kad je neki sportista spreman. Kako dolaziš do saznanja da je to baš to?

– Postoji metodologija – od početnih testiranja pa do drugih detalja. Kad imamo te rezulate, onda treningom delujemo da se popravlja ranije zatečeni nivo. Posle nekoliko nedelja, stručni štab ponovo testira i vidimo dokle smo stigli i da li idemo u dobrom smeru. Napredak je sasvim uočljiv posle kvalitetno obavljenog posla. Tako sportista stekne uvid u svoj progres, a to ga motiviše da radi još ozbiljnije. E, sad, to zavisi i o kojem je sportu reč. Takođe, veoma je bitno da sportista pokaže, kako mi to zovemo, transfer, da prezentuje spremnost u datom trenutku.

Već smo pominjali da je obrazovanje neophodno u svakom poslu, pa i u ovom kojim se ti baviš. Mene zanima, na koji način i kako razvijaš radoznalost, kako dopreš do onoga što se ne može pročitati u knjigama?

– Dobro pitanje. Kad sam stigao do četvrte godine fakulteta, video sam da zapravo ne znam mnogo toga. Mora da se uči na samom treningu. Dosta toga se uči kroz praksu. Svakako, internet mnogo pomaže, ali i u toj, da tako kažem, džungli informacija, treba paziti šta zaista koristi. Praksa je ipak na prvom mestu, kao i osećaj.

HRONOLOGIJA FILIPOVIH ZASLUGA

1. AK „DINAMO“ PANČEVO, rad sa mlađim kategorijama i fizička priprema starijih atletičara, (2012. godine)

2. KK „KRIS KROS“, fizička priprema, (2013.)

3. RUKOMETNI KLUB „DINAMO“, pomoćni kondicini trener 2011 – 2013. Uspeh sezone: Osvajači Kupa Vojvodine, 2014. Kondicioni trener, prvaci SUPER B rukometne lige Srbije (2015 – 2016.) i osvajači Kupa Vojvodine (2016.). Super A rukometna liga Srbije (visoki plasman)

4. ŽRK „PANČEVO“ – kondicini trener (2016.) Super B rukometna liga Srbije

5. KLUB MALOG FUDBALA „KRALJEVIĆEVO“ KAČAREVO, kondicioni trener (2016 – 2017.)

Fiziološka testiranja: KK „Tamiš“, ŽRK „Pančevo“, RK „Dinamo“, OK 013 Pančevo

Individualni rad sa sportistima (2012. godine Georgije Jankulov, Vukasin Milanović (FK Partizan), Miroslav Savanović, Ognjen Šinjik, Danko Savanovic, – fudbal, Aleksandar Ćurčin – tenis, Luka Ivančević – košarka, Nikola Medan – triatlon itd…

2016. Privremena trenerska licenca (br. П001-2017) za olimpijsko dizanje tegova, izdata od strane saveza Srbije za dizanje tegova

2017 – Licencirani powerlifting trener, prva generacija polaznika. Izdata od strane Ministarstva sporta i omladine Republike Srbije, ALFA univeriziteta i Srpske pаuerlifting federacije.

Voleo bih da saznam nešto o razlici kad je reč o fizičkoj pripremi sportista i dizanju tegova. Ima li je uopšte?

– Kondicija nije u vezi samo sa teretanom i dizanjem tegova. To se tako terminološki zadržalo u javnosti. Često u razgovaru sa glavnim trenerom on mi kaže da sutra treba da radim u teretani. Ustvari, misli na kondicioni trening. Trčanje, vežbe eksplozivnosti i brzine, izdržljivost, aerobna priprema. Sve se to koristi kao deo fizičke pripremljenosti sportiste. E sad, hoću da kažem, jeste tretana jedan od bitnijih segmenta pripreme, možda i glavni. Bar je tako kod mene, kao i mog mentora Brane Jovanova. To se pokazalo tačnim i ključnim. Meni mnogo koristi što sam i sam takmičar u pauerliftingu. Umem da doziram opterećenje koje sportisti koriste, osećam koliko mogu i gde je, zapravo, njihova granica mogućnosti.

Ne mogu a da te ne pitam: Umeju li sportisti da se zahvale?

– Primetio sam koliko treba poštovati trenera kad sam i sam počeo da se bavim tim poslom. Imao sam te nedostatke, jer, čini mi se, nisam dovoljno cenio koliko je doprinos trenera bitan za moju karijeru. Ovo je ozbiljna oblast, a posebno želim da istaknem odgovornost. Lep je to i težak posao. Do sada nisam susreo sportistu koji je bio nezahvalan u radu sa mnom.

DINAMO PONOVO RADI

Klub dizača tegova Dinamo, osnovan je 1946. godine i jedan je od sportskih kolektiva koji su u našoj zemlji pioniri u ovoj delatnosti. Nažalost, iz raznoraznih razloga klub dugo nije bio aktivan, ali se Filip Vlajić potrudio da ga vrati na sportsku mapu Pančeva i Srbije. On je čak i predsednik ove družine:

– Tačno tako. Vratili smo se prošle godine na pravi način. Već su osvojene i prve medalje, i to posle trideset godina, a najviše prija reč kolega koji su nas se baš uželeli. Podrška stiže sa svih strana i to je ono najlepše u ovoj priči. Predsednik IPF (saveza za pauerlifting) Predrag Milošević često ume da kaže kako mi pišemo istoriju ovog sporta, a to mi daje dodatnu snagu da nastavim započetu misiju. Nadam se da ćemo ovog puta istrajati i dokazati da i u našem gradu ima momaka i devojaka koji vole dizanje tegova i imaju takmičarskog duha – kaže Filip Vlajić.

Kako sebe vidiš u budućnosti. Šta bi voleo da radiš u narednom periodu?

– Videćemo. Želja mi je da u Pančevu radim još više, da širim tu bazu koja je već stvorena. Vreme će pokazati kojim ću putem. Možda rad u nekoj reprezentaciji, ili odlazak u inostranstvo. Ne mogu sada da procenim, ali ono što bih voleo je konstantan napredak. Imam solidne reference, do sada sve ide dobrim tokom, a nadam se da će se otvoriti i neki novi putevi.

Stigosmo i do neizbežnog pitanja u vezi s praštanjem uspeha. Šta misliš o tom fenomenu?

– Ne kažem da neko treba da te veliča ili da ti se divi, ali nečiji rad, požrtvovanost i energiju treba ceniti. Nikada nisam bio zavidan ili ljubomoran. Smatram da svaki trud treba da bude nagrađen. Nekada je reč čestitam, dovoljna da se iskaže poštovanje. Bog nas uči kroz naše svete ljude i našu crkvu da PRAŠTAMO kao i da stičemo tu veliku duhovnu vrlinu.

Svi smo mi u ovom svetu protagonisti s podeljenim ulogama. Neko to shvati na vreme. Ne izgubi se u masi kako bi osetio olakšanje ili ispunjenje, već svojim radom ostavlja trag. Filip Vlajić je mlad, ali veoma ambiciozan stručnjak. U svojim egzistencijalnim trenucima ne zaboravlja saradnike i učitelje, što je retka ljudska vrlina. Ako nastavi započetim putem, njegovo konačno ispunjenje sigurno neće ostati jalovo.

Razgovarao: Slobodan Damjanov
(Korištene i fotografije iz privatne arhive)

ŠTA JE PAUERLIFTING

Važno je istaći da je naš sagovornik Filip Vlajić i vlasnik trenerske licence, pauerliftinga, a a to je veoma važno, jer će moći će bez problema da predvodi dinamovce u narednom periodu. Jedna od osnovnih karakteristika ovog sporta jeste takmičenje u dizanju tegova, a ova atletska disciplina je velika drama gde je najvažnije pobediti samog sebe. To je jedna od retkih sportskih grana gde sudija ne može proglasiti pobednikom nekoga ko to nije zaslužio. Slobodno sudijsko uverenje je minornog karaktera, jer, sportista je podigao ili nije podigao teg iznad glave. Do danas na velikim međunarodnim takmičenjima nije zabeležen nijedan veći incident u kome je pogrešna sudijska odluka bila od značajnog uticaja na takmičarski plasman. Treba znati da je pauerlifting sport snage i sastoji se iz tri discipline – lifta, odnosno tri različita dizanja tegova. U liftove se ubrajaju: čučanj, benčpres i mrtvo dizanje. Takmičar na osnovu tri pokušaja u sva tri dizanja dostiže maksimalnu težinu dizanja. Maksimalna težina omogućava konačni “TOTAL” postignute težine na osnovu koga se dobija krajnji rezultat.Takmičari se često nazivaju lifterima, što u prevodu znači DIZAČI. Oni mogu da se nadmeću u dve kategorije sa opremom ili bez opreme. Detaljan opis tamičenja sa ili bez opreme nalzi se u tehničkim pravilima koje je propisala Internacionalna pauerlifting federacija (IPF) po kojoj isključivo funkcioniše Paurelifting savez Srbije.

TRI TEHNIKE DIZANJA

ČUČANJ se izvodi tako što dizač tj.lifter, stoji uspravno i sa postolja, koji je namenjen za šipku i željenu težinu tegova, polako šipku sa tegovima stavlja na svoja ramena. Kada se odvoji od postolja i bude spreman za izvođenje, glavni sudija daje znak “SKAUT”. U tom trenutku dizač se spušta u čučanj. Kada glavni sudija kaže “RAK” lifter se diže i vraća se u prvobitan uspravan položaj i vraća šipku na postolje. Na osnovu izvođenja dizanja, sudije označaqvajuda li je sve urađeno duspešno ili neuspešno.

BENČPRES je veoma specifično dizanje tegova. Izvodse na klupi na kojoj je takmičar legao na leđa, a noge su savijene u kolenima i stopala moraju da dodiruju pod. Lifter uz pomoć pomagača uzima šipku sa tegovima željene težine.

Kada glavni sudija da znak “START”, dizač polako spušta šipku na svoje grudi. Sudijskim znakom “PRES” lifter sa grudi podiže željenu težinu i mora da ima ispružene laktove. Nakon toga, glavni sudija daje znak “STALAK” i tada dizač vraća šipku sa tegovima na stalak od klupe.

MRTVO DIZANJE je jedino dizanje tegova koji ne zahteva nikakvo postolje niti pomagača. Pored šipke sa tegovima željene težine veoma je bitna podloga na kojoj se izvodi podizanje. Podloga mora da bude čvrsta i ravna dimenzije 2,5 x 2,5 m (minimum) ili 4,0 x 4,0 m (maksimum). Visina podloge ne sme da bude veća od 10 cm od poda. Dizač je na podlozi uspravnog položaja, dok se šipka sa tegovima nalazi ispred njega. Lifter se savija blago u kolenima i hvata šipku sa tegovima. Kada od glavnog sudije dobije znak “START” on diže šipku sa tegovima i stavlja je na svoje butine. Posle toga na sudijski znak “DAUN” spušta šipku sa tegovima na podlogu. Na osnovu izvedenog lifta, sudije procenjuju da li je dizanje tegova na ovaj način uspešno izvedeno.