Linija spajanja

Uloga sudija u sportu, posebno u društvu koje nema adekvatan odnos prema istini (a kamoli pravdi) jedna je od najpotcenjenijih. Često im se pridaje više značaja od realnog, a ne sme se zanemariti da su baš oni neretko glavni junaci alibi priča nekompetentnih trenera, netalentovanih igrača, a još više takozvanih sportskih radnika. U stvari, punoletnih dokoličara koji svoje frustracije leče na sportskom igralištu. Naravno, naš narod kaže, ne i bez razloga, u svakom žitu ima i kukolja, ali, ova izreka svakako ne stoji uz prezimena Sekulić i Jovandić.

Srđan Novakov je rano zavoleo jajoliku loptu, pa kao klinac potrčao za njom na pomoćnom terenu Gradskog stadiona. Kasnije, ostvario je ozbiljnu sportsku karijeru. Interesantno, ne tako uobičajeno, uz ragbi, Novakov je uporedo bio veoma uspešan u KUD – u „Abrašević“. O te dve ljubavi, kao i o tome šta sada radi i kako se snašao u Rusiji, možete čitati u nastavku teksta.

Ima li koga da u Srbiji i ostalim balkanskim zemljama nije čuo za braću Teofiloviće, blizance Radišu i Ratka? Čudesno tradicionalno pevanje srpskog, i uopšte balkanskih naroda, ovi sada pedesetogodišnji Čačani proslavili su širom planete, ali možda niste znali da, pored božijih darova i umetnosti, slavna braća vole i sport, čime dokazuju lepotu, smisao i univerzalnost ljudskog života. U rubrici „Linija spajanja“ poklanjamo našim prijateljima i čitaocima zaista ekskluzivni razgovor sa Teofilovićima koji će vas, sigurni smo u to, oduševiti, baš kao i njihovo čarobno pevanje.