Svi mladi sportisti koji žele da dosegnu zvezdane sportske visine, treba da se potpuno posvete izabranom sportu, da sanjaju svoje snove, ali da realno sagledaju vlastite mogućnosti, da ne stavljaju preteško breme na svoja leđa, da izbegavaju pritiske sa strane, da idu korak po korak, nikako da ne preskaču faze u razvoju, da veruju svojim trenerima, sarađuju sa roditeljima, ali da budu obazrivi u susretu sa „menadžerima“ – savetuje Milenko Topić, nekada košarkaški čarobnjak, a sada trener koji stvara nove asove

Već posle prvih nastupa na školskim takmičenjima, videlo se da mali ima „štofa“. Tako se desilo da pobeđuje u svim disciplinama na kojima se pojavio, a bilo ih je… i sve u jednom danu. Ipak, da se ozbiljno okrene kraljici sportova, trebalo je sačekati do punoletstva, da sazri, kako se to kaže. O početku sportske karijere i velikim trenerskim uspesima profesora Mileta Ugrena, vrhunskog stručnjaka, vrsnog pedagoga i sjajnog čoveka, svedoči razgovor koji sledi…

Ako je neki rođeni Pančevac svojim igrama, golovima i atraktivnim potezima na rukometnim terenima širom Evrope proslavio svoj grad, onda je to svakako Žikica Milosavljević. Na početku zaista blistave karijere, odmah je svojim raskošnim talentom skrenuo pažnju ljubitelja rukometa i stručnjaka ovog nesporno najpopularnijeg i najuspešnijeg sporta u Pančevu. Čim se pre više decenija mladi Milosavljević pojavio na krilnoj poziciji Rukometnog kluba Dinamo, bilo je jasno ovdašnjim poklonicima rukometne igre da je u Pančevu rođena nova sportska zvezda – za najsjajnije uzlete i podvige. Štaviše, za razliku od mnogih igrača, koji su oduševljavali izbirljivu pančevačku publiku, videlo se da je Žikica poseban u upornosti, tehnici, pristupu igri i težnji prema najvišim dometima i ciljevima, bez obzira na sve ono što neminovno prati sportske slave i poraze.

Sreću treba zaslužiti, stara je izreka nekog mudraca i učitelja života. Ispada da sam rođen pod jednom takvom srećnom zvezdom, jer kako drugačije tumačiti činjenicu da sam uspeo da upoznam izuzetne ljude baveći se novinarstvom, sportiste svetskog renomea, ugledne građane i nosioce najviših društvenih priznanja. Sa mnogima sam čak prijatelj i verni hroničar svega što su učinili u svojoj karijeri. Jedan od njih je i Miroslav Jočić, čovek kome je, kako sam kaže, džudo način života.

Nenad Jović, rođeni Pančevac, izuzetna je i retka pojava ne samo u srpskom sportu. Iako je sa jedanaest godina počeo da pliva, postigao je sjajne rezultate u mlađim kategorijama i oborio više rekorda Vojvodine. Još veće uspehe ostvario je u trijatlonu, čiji je osnivač, gde je bio višestruki prvak Jugoslavije i učesnik svetskih prvenstava na Novom Zelandu i Meksiku. Kasnije, kao učitelj mladih plivača, postao je veoma cenjeni stručnjak i vrsni pedagog koji je vrednim radom i ljudskim prilazom našim talentovanim plivačima i plivačicama stvorio šampione Srbije, Evrope i sveta