Asovi iz komšiluka

Svi mladi sportisti koji žele da dosegnu zvezdane sportske visine, treba da se potpuno posvete izabranom sportu, da sanjaju svoje snove, ali da realno sagledaju vlastite mogućnosti, da ne stavljaju preteško breme na svoja leđa, da izbegavaju pritiske sa strane, da idu korak po korak, nikako da ne preskaču faze u razvoju, da veruju svojim trenerima, sarađuju sa roditeljima, ali da budu obazrivi u susretu sa „menadžerima“ – savetuje Milenko Topić, nekada košarkaški čarobnjak, a sada trener koji stvara nove asove

Već posle prvih nastupa na školskim takmičenjima, videlo se da mali ima „štofa“. Tako se desilo da pobeđuje u svim disciplinama na kojima se pojavio, a bilo ih je… i sve u jednom danu. Ipak, da se ozbiljno okrene kraljici sportova, trebalo je sačekati do punoletstva, da sazri, kako se to kaže. O početku sportske karijere i velikim trenerskim uspesima profesora Mileta Ugrena, vrhunskog stručnjaka, vrsnog pedagoga i sjajnog čoveka, svedoči razgovor koji sledi…

Ako je neki rođeni Pančevac svojim igrama, golovima i atraktivnim potezima na rukometnim terenima širom Evrope proslavio svoj grad, onda je to svakako Žikica Milosavljević. Na početku zaista blistave karijere, odmah je svojim raskošnim talentom skrenuo pažnju ljubitelja rukometa i stručnjaka ovog nesporno najpopularnijeg i najuspešnijeg sporta u Pančevu. Čim se pre više decenija mladi Milosavljević pojavio na krilnoj poziciji Rukometnog kluba Dinamo, bilo je jasno ovdašnjim poklonicima rukometne igre da je u Pančevu rođena nova sportska zvezda – za najsjajnije uzlete i podvige. Štaviše, za razliku od mnogih igrača, koji su oduševljavali izbirljivu pančevačku publiku, videlo se da je Žikica poseban u upornosti, tehnici, pristupu igri i težnji prema najvišim dometima i ciljevima, bez obzira na sve ono što neminovno prati sportske slave i poraze.

Sreću treba zaslužiti, stara je izreka nekog mudraca i učitelja života. Ispada da sam rođen pod jednom takvom srećnom zvezdom, jer kako drugačije tumačiti činjenicu da sam uspeo da upoznam izuzetne ljude baveći se novinarstvom, sportiste svetskog renomea, ugledne građane i nosioce najviših društvenih priznanja. Sa mnogima sam čak prijatelj i verni hroničar svega što su učinili u svojoj karijeri. Jedan od njih je i Miroslav Jočić, čovek kome je, kako sam kaže, džudo način života.

Nenad Jović, rođeni Pančevac, izuzetna je i retka pojava ne samo u srpskom sportu. Iako je sa jedanaest godina počeo da pliva, postigao je sjajne rezultate u mlađim kategorijama i oborio više rekorda Vojvodine. Još veće uspehe ostvario je u trijatlonu, čiji je osnivač, gde je bio višestruki prvak Jugoslavije i učesnik svetskih prvenstava na Novom Zelandu i Meksiku. Kasnije, kao učitelj mladih plivača, postao je veoma cenjeni stručnjak i vrsni pedagog koji je vrednim radom i ljudskim prilazom našim talentovanim plivačima i plivačicama stvorio šampione Srbije, Evrope i sveta

Junak naše priče ima igračku i trenersku biografiju za roman, a ne za običnu rubriku na našem sajtu, pa makar ona u naslovu nosila i ime ASOVI. Mnogi ljubitelji rukometa, i uopšte sporta, pamte Nikolu Markovića kao odličnog rukometaša pančevačkog Dinama, Jugovića iz Kaća, Crvene zvezde i Partizana (večitih rivala) novosadske Vojvodine. Posle uspešne igračke karijere imao je, i ima, izuzetne rezultate u trenerskom radu, najpre u muškom i ženskom rukometnom klubu Dinamo, zatim u Crvenoj zvezdi, novosadskoj Vojvodini, Borcu iz Čačka, brčanskoj Lokomotivi, Jabuci, Novom Pazaru.

Nikola Simić je u pančevački KK „Tamiš“ došao iz Lazarevca, a sjajnim igrama i ponašanjem ubrzo je postao kapiten ekipe koji je svojim košarkaškim umećem Pančevcima, drugi put zaredom, otvorio vrata Super lige Srbije. Time su poklonici košarke iz našeg grada imali zadovoljstvo da u Hali sportova na Strelištu mogu uživati u majstorijama velikih svetskih asova, kao i naših sjajnih reprezentativaca iz Crvene zvezde, Partizana i drugih srpskih klubova koji se nadmeću u prestižnim regionalnim takmičenjima i evropskim ligama. Zbog toga nije ni čudno da su KK Tamiš i njegov kapiten Nikola Simić proglašeni za najbolje u Vojvodini

Olivera Kecman – Ovo je, dakle, priča o talentovanoj rukometašici iz Pančeva, o vrednoj i pametnoj Srpkinji koja je marljivim radom, stalnim usavršavanjem, velikom upornošću uspela da postane vrsna rukometašica, uvažena reprezentativka naše zemlje koja se svojim igrama, a potom i trenerskim i pedagoškim radom dokazala i dokazuje u najjačim rukometnim zemljama

Nije šala, Predrag Stojadinov je osvajao titule svetskog šampiona i prvaka Starog kontinenta. Galeriju odličja dopunio je nizom medalja, srebrnih i bronzanih, sa prestižnih planetarnih takmičenja, skoro na svim kontinentima. Spada u kategoriju najuglednijih karatista modernog doba, a svakako je (bar kad je reč o našoj zemlji, ako se uzmu u obzir takmičarski i trenerski rezultati) čovek koji ima izuzetan značaj za srpski sport.

Da je Slobodan Bitević istinska sportska vrednost, ali i čovek koji i te kako brine o životnim detaljima, pokazuju neke činjenice. On je na vreme završio Fakultet sporta, u srpskoj prestonici, pa sada može da se pohvali titulom profesora fizičke kulture. Za sve što je učinio na promociji sportskih vrednosti, grad Pančevo mu se odužilo na pravi način. Ipak, ovaj retko uzoran sportista, nije zaboravio ono najbitnije, da svom sagovorniku uvek skrene pažnju, kad je u prilici da govori za medije, koliko je važan uticaj porodice na sve što je postigao. Nedavna odluka Međunarodnog olimpijskog komiteta da karate uvrsti u svoju familiju sportova obradovala je mnoge, a odlazak na OI u Tokijo, 2020. godine, postao je Bitevićev prioritet.