Asovi iz komšiluka

NAŠ SAGOVORNIK: Dušan  Đokić, bivši zvezdin golgeter i nezadrživi dinamov napadač, A SADA  NOVI VOĐA  „PANČEVAČKOG BRZOG VOZA“
U igri nema foliranja, samo pošten i uporan rad se isplati. Fudbal ti uvek vrati ono što mu daš. E sad, koliko ko zahvati, takva mu je i priča

Aleksa Nikolić ima lagan pokret, isto takav pogled, a kada neko poseduje takve osobine, onda je jasno da je drugačiji, baš autentičan. Posle uspešne američke priče, dvometraš iz Pančeva, za koga košarkaški stručnjaci tvrde da je veoma polivalentan igrač (valjda zato što može i zna da pokriva pozicije pleja, beka šutera, krila i krilnog centra) obereo se u Rusiji. U elitnoj diviziji Igrao je za Spartak iz Sankt Petersburga, a nedavno se približio kući, potpisavši ugovor sa slovenačkim timom Ilirija…

Iako je kao dečak obožavao fudbal, gde su mu predviđali blistavu karijeru, život je hteo drugačije. Kad se uverio da mu od svih sportova, u kojima se podjednako dobro snalazio, najviše prija igra pod obručevima, posvećenost košarci više nikada nije prestala. U tom popularnom sportu Bojan Jovičić je pronašao sebe i put ka cilju, jer je najpre uspešno igrao u Dinamu, Jedinstvu iz Novog Bečeja, OKK Beogradu, Baru i Tamišu, a onda je usledila još uspešnija trenerska karijera. U rodnom Pančevu, na klupi Košarkaškog kluba Tamiš, prošao je put od Prve srpske lige, preko Prve lige, pa do KLS i Super lige.

Iz razgovora sa braćom Milovanović – Markom i Milošem – naučili smo mnogo toga, ne samo o sportskim uspesima nego i o smislu ljudskog života. Ovi sjajni Starčevci, vrhunski atletičari i diplomirani inženjeri i masteri, ispričali su nam zašto su se opredelili baš za kraljicu sportova, po čemu je atletika posebna, kako se dolazi do šampionskih titula, u čemu je lepota bavljenja sportom i tajna uspeha, mogu li zajedno sport i nauka, šta im se sve događa na atletskim i životnim stazama i o čemu razmišljaju i sanjaju

Dvojica tinejdžera iz grada na obalama Tamiša i Dunava – Miljan Bunjevčević i Aleksandar Ilikić – ozbiljno su i s razlogom skrenuli pažnju sportske javnosti. Mnogi ljubitelji rukometa i košarke ne kriju da redovno dolaze u pančevačku Halu sporova, kako bi uživali u sjajnim igrama, odnosno golovima i majstorijama nadarenih Pančevaca pred kojima je sjajna budućnost. U njihovim klubovima – RK Dinamu i KK Tamišu – imaju samo reči hvale za mlade asove, a njihov ogroman učinak na terenu svakako zaslužuje da se sa VEOMA talentovanim momcima porazgovara i u „Praštanju uspeha“.

Danica Pavlov se, zapravo, slučajno našla na rukometnom igralištu. Na preporuku da jednu neugodnu povredu leči vežbama, poznatim trbušnjacima, obrela se na jednom rukometnom treningu. Radeći svoje vežbe, krajičkom oka posmatrala je devojke, prvotimke ŽRK Dolova. Od tada je sve istorija, bolje reći priča o sjajnoj sportskoj karijeri koju otkrivamo u ovom zanimljivom razgovoru

U globalnoj igri dopadanja po svaku cenu, kad nam se čini da je samo to prava vrednost, a ne ono što je iskonski važno za svako ljudsko biće – poštenje, požrtvovanost, hrabrost, razboritost i ljubav prema bližnjima i svima drugima – nije čudno što nam je neobično drago kada u sportu sretnemo dobrog čoveka. Davor Perak, nekada kapiten KK Tamiša, srpski rekorder u vernosti jednom košarkaškom klubu i nepogrešivi šuter čiji se poeni pamte, upravo zbog toga i jeste prava osoba koju predstavljamo u našoj rubrici „Asovi iz komšiluka“

Rukomet u Pančevu je više od sporta, čak u svetskim okvirima. U odnosu na broj stanovnika, retko gde ćete naći veći broj uglednijih trenera, kao i bivših istaknutih reprezentativaca. Zato je teško uspeti u gradu gde postoje autoriteti, stručnjaci i mnogo ljudi znaju ovaj sport, kao i oni koji misle da imaju rukomet u malom prstu. Ipak, ako se uspešni Pančevac zove Igor Šulović, sve je nekako jasnije, drugačije i logičnije.

Možda je za redovne čitaoce „Praštanja uspeha“ naslov ovog intervjua, napisan isključivo na engleskom jeziku, pomalo iznenađujući i neobičan. Međutim, često nam se dešava da baš u nekom stranom rečniku pronađemo bolje izraze, rečenice ili sintagme, za nešto što više odgovara onome što želimo da napišemo, ili kažemo, čitalačkoj publici. Zato sam se ovoga puta namerno opredelio za engleski jezik u naslovu teksta. Mislim, a verujem da ćete me iskreno podržati u tome, da sintagma HARD WORKER mnogo bolje objašnjava ličnost sportiste koji marljivim i napornim radom – odgovorno, ozbiljno i veoma posvećeno – obavlja svoj posao. Takav je upravo i junak naše današnje priče – Ivan Petković, nekada sjajni rukometni golman, a danas fenomenalni trener.

Luka Mitrović – jedan od poslednjih izdanaka poznate rukometne škole pančevačkog Dinama, reprezentativac, igrač koji već godinama pleni pažnju ljubitelja sporta van granica Srbije. Posle četiri odlične sezone u Skandinaviji, skrasio se u Sloveniji, gde smo sa igračem nesvakidašnje sportske sudbine, za rubriku „Asovi iz komšiluka“, razgovarali o mnogim aktuelnim temama, a najviše o njegovim rukometnim iskustvima na raznim stranama sveta, shvatanju ove atraktivne igre, ambicijama i do sada pređenom sportskom putu