ČOVEK ODLUKE: NIKOLA SIMIĆ, KAPITEN KOŠARKAŠKOG KLUBA TAMIŠ, MAJSTOR IGRE POD OBRUČEVIMA

Kapitenove šmekerske igre i nezaboravne trojke

Nikola Simić je u pančevački KK „Tamiš“ došao iz Lazarevca, a sjajnim igrama i ponašanjem ubrzo je postao kapiten ekipe koji je svojim košarkaškim umećem Pančevcima, drugi put zaredom, otvorio vrata Super lige Srbije. Time su poklonici košarke iz našeg grada imali zadovoljstvo da u Hali sportova na Strelištu mogu uživati u majstorijama velikih svetskih asova, kao i naših sjajnih reprezentativaca iz Crvene zvezde, Partizana i drugih srpskih klubova koji se nadmeću u prestižnim regionalnim takmičenjima i evropskim ligama. Zbog toga nije ni čudno da su KK Tamiš i njegov kapiten Nikola Simić proglašeni za najbolje u Vojvodini

Nije nikakva tajna da je pančevački Košarkaški klub Tamiš jedan od najstabilnijih srpskih košarkaških kolektiva. Već deset sezona Pančevci su stalni članovi Košarkaške lige Srbije, a tri puta su igrali i u Super ligi. Takođe nije nepoznato brojnim ljubiteljima sporta da pančevačka košarkaška družina uživa ugled uzornog kluba koji lojalnost i strastvenost svojih igrača nagrađuje višestruko. Uostalom, zna se i to da je za prvotimce KK Tamiša važnije biti dobra ličnost, nego izuzetni košarkaš. Zbog toga je izbor momaka koji dolaze u Pančevo možda drugačiji nego u drugim klubovima, jer viteštvo na terenu ide ruku pod ruku sa talentom i marljivošću.

Pravi izbor bio je upravo Nikola Simić, kapiten Tamiša, talentovani mladić iz Lazarevca koji svojim zalaganjem i koševima oduševljava pan čevačku košarkašku publiku. Ostao je uspeh za pamćenje, mesto označeno najsvetlijim bojama u Tamiševim analima, jer ova sportska družina nalazi svoje mesto i u Super ligi. Posebno je važno istaći taj detalj, jer je KK Tamiš, kada se sve sabere, u lošijem polažaju od ostalih u KLS, s obzirom na klupski budžet i samim tim na igrački kadar. Igrati pred svojom publikom, ali i u gostima, sa jednom Zvezdom, Partizanom, kao i ostalim našim najboljim timovima, značajno je mesto u karijeri sportiste koji drži do sebe.

O GRADU: Lepo mi je u Pančevu, sve mi odgovara, ne krijem to. To se najbolje oseća u podršci kada izađem na teren. Siguran sam da godine koje sam ovde proveo nikada neću zaboraviti, a predivno iskustvo koje sam stekao, sasvim sigurno, iskoristiću na najbolji način u periodu koji je preda mnom.

VIRTOUZ POKRETA

Nikola Simić to odlično zna. U ovogodišnjem prvenstvu ovaj virtouz pokreta prosto blista. Jedan je od uticajnijih igrača elitnog srpskog nadmetanja, a u svom timu je pokretačka snaga. Ne, ne mislim samo o postignutim poenima, već govorim o široj slici, kad je reč o trenutnim zbivanjima na košarkaškim terenima. U dosadašnjem toku prvenstva, on je drugi igrač Tamiša po provedenim minutima na parketu, a sa čak 53 odsto uspešnosti za tri poena (odigrao je svih 16 utakmica) zaslužio je poštovanje košarkaške zajednice. Nikola je 191 centimetar visok bek, šuter, majstor igre pod obručevima, kome je brada zaštitini znak. I pre dolaska u grad na obalama Dunava i Tamiša, lepo je popunio sportsku biografiju. No, pre tih rečenica, nešto lično. Simić je oženjen Vladanom i zajedno imaju sina Vasilija koji ne propšušta nijednu tatinu utakmicu u Hali na Strelištu.

Nije slučajno da se rođeni Lazarevčanin opredelio baš za igru između dva obruča. Njegov otac Zoran duže od tri decenije ima udela u uspesima tamošnjeg Košarkaškog kluba Kolubara, pa je Nikola imao od koga da uči na terenu i van njega. Godinama je mlađi Simić, nastavljajući očevim stopama, bio glavna poluga tog tima. Igrajući u Lazarevcu, „Kolubaru“ je doveo do Prve B lige, uz epitet najboljeg igrača i najuspešnijeg strelca lige. Ozbiljan je to trag, pa i danas, kad se vraća kući, u gradić poznat po najvećim srpskim ugljenokopima, iskreni ljubitelji sporta rado ga pozdravljaju. Posle je menjao sredine, svuda plenio željom za pobedom. Skrasio se jedno vreme u Jagodini, a zatim je usledio dolazak u Pančevo.

Zašto Nikola Simić zaslužuje rubriku u „Praštanju uspeha“, pitaće možda neko od vas koji redovno pratite zbivanja u našem sportskom magazinu, i pored svega što sam naveo do sada? Lako je odgovoriti. Drugačiji je od mnogih. Ima tu vrlinu, zna da se usredsredi na posao duže od nekoliko minuta, što nije čest slučaj. Tačno je, Simić „živi“ od šuta, ali igru doživljava i na neki poseban način. On oseća, i to unapred, šta treba činiti na parketu, a s takvim igračima treneri obožavaju da rade. Lepo ga je gledati na terenu, u trenutku kada prosto predviđa sledeći potez. Izvan parketa ga krase gospodski maniri. Ljubazan je, dostupan uvek nama novinarima, a kad ga malo bolje upoznate, vrlo brzo u njemu otkrijete prijatelja. Od našeg prvog susreta, nekako lako, ostvarili smo kontakt, a međusobno poverenje traje do danas. Često sa saigračima, ali i porodično, sedi u kafeu Hedonist, u centru Pančeva, ispijaja kafu i ceđenu pomorandžu. Baš na tom mestu se nalazim s njim, a znatiželja novinara brzo je zadovoljena, i bez pravog pitanja.

O KLUBU: Za KK „Tamiš bi igrao i besplatno. Nisam ranije doživeo takav profesionalizam kakav sam ovde zatekao. Sve je u minut, što se kaže, a briga o čoveku je za svaku pohvalu. Kad imate takav ambijent, onda morate da date sve od sebe, da poštujete ljude koji toliko veruju u vas“.

VRAĆA VERU U KOŠARKU

– Kad nisam na terenu volim da dođem ovde, prija mi ambijent, osoblje je odlično, a usluga vrhunska – u jednoj rečenici objašnjava moj sagovornik zašto je želeo da razgovaramo baš na ovom mestu.

Dok mnogi misle da život samo treba da nam daje, kapiten KK Tamiš se nije pomirio s takvim stavom. Uzeo je niti sudbine u svoje ruke. Živeći za košarku, na karti njegovog duha Pančevo je postalo prava metropola. Dok nije stigao gde jeste, bilo je lepo, ali kao da je nešto nedostajalo. Sada, svaka utakmica za Simića je kao velika parada ili svečanost. Na terenu on je gospodin koji vraća veru u sport koji, pre svega, nije industrija, nego da šmekerski pristup profesiji treba da preovlada. Pitam ga, a takav sam utisak stekao, je li mu košarka ovih godina, od kada je u Pančevu, najviše prija.

– Može se tako reći, kaže Simić, izvođač najlepših poena, majstor za „trojku“, pa dodaje: Sve se poklopilo! Ukratko, tako bih opisao vreme od kada sam stigao u klub. Nisam ranije doživeo takav profesionalizam kakav sam ovde zatekao. Sve je u minut, što se kaže, a briga o čoveku je za svaku pohvalu. Kad imate takav ambijent, onda morate da date sve od sebe, da poštujete ljude koji toliko veruju u vas.

U aktuelnoj sezoni KK Tamiš ponovo održava, na pravi način svoju stabilnost. Mnogo je novih igrača (Veličković, Vitković, Vuletić, Đorđević, Mirković, Trajković i Savić) koji su se uklopil u sistem rada Bojana Jovičića, i tako učinili dodatni napor da se stave u službu kolektiva. Upkos silnim nedaćama koje su zadesile klub iz našeg grada, na početku KLS, pre svih mislimo na učestale povrede i bolesti igrača, kao i neke neplanirane poraze, pri kraju prošle godine uhvatili su zalet, a onda serijom pobeda dogurali do pozicije koja im u KLS daje mogućnost da malo predahnu. Dakle, Simić, sada kao starasedelac u Pančevu, praktično domaćin, ima posebnu ulogu čuvara klupske tradicije. Mogu da potvrdim, s njim u timu sve je nekako dostižno, a bez obzira da li će Pančevci ponovo igrati u Super ligi ili ne, on je svoj deo posla do sada uradio profesionalno, ali i sa mnogo emocija. Nikola Simić je poneo i kapitensku traku. Trenutno je jedan od najboljih trojkaša u najelitnijoj ligi naše zemlje. Igra rasterećeno i s puno mudrosti. Pokrene svoj tim moćnim ritmom, preduhitri rivala, a kad se podigne na šut, pa sve dok lopta lebdi do koša, proces je koji ljubitelji košarke prate s uživanjem. Kad kožni okrugli predmet „pocepa“ mrežicu, ne skriva najpoznatija brada pančevačkog sporta koliko je ushićen. Na poteze kapitena slično, dakle emotivno, reaguju i ljudi koji prate igre KK Tamiša. Lepo mu je u Pančevu, kao i njegovoj porodici, a ne krije ovaj pozitivan čovek koliko voli grad u kojem trenutno živi.

O TRENERU: Od svog trenera Jovičića dobio sam izuzetno poverenje. Nagradio me je kapitenskom trakom, ulio dodatno samopouzdanje. Kad mi na startu prvenstva nije išlo, umeo je sve da istrpi, kako se to kaže i, štaviše, pruži još veću podršku. Taj čovek me je oplemenio u svakom smislu. Napredovao sam kao sportista, ali i kao čovek. Na meni je bilo samo da uzvratim na pravi način.

LEPO MI JE U PANČEVU

– Što se mene tiče, igrao bih za Tamiš i bez para, reče mi skoro pred Darkom Jovičićem, klupskim čelnikom, posle dodele priznanja za najboljeg košarkaša Vojvodine, kojoj smo zajedno prisustvovali u Novom Sadu. Istovremeno, tada je KK Tamiš proglašen naj klubom, a Bojan Jovičić najuspešnijim trenerom u našoj pokrajini. Zašto se nisam iznenadio. Njegove radoznale oči našle su u gradu na Tamišu svoj pejzaž, umirujući, za kakvim traga svaka pristojna duša. Pitam ga o trenutnoj formi, jer igra odlično, lepršavo, jedan je od zaslužnih za solidan plasman svoje ekipe posle 16 odigranih utakmica u elitnom rangu naše zemlje. Zna to Nikola veoma dobro, pa zato i govori otvoreno i iskreno, o sebi, saigračima i ljudima koji tako uspešno vode ekipu i klub.

– Želim prvo da ti kažem da sam od svog trenera Jovičića dobio izuzetno poverenje. Nagradio me je kapitenskom trakom, ulio dodatno samopouzdanje, a najviše sam dirnut njegovim odnosom prema nama igračima. Kad mi na startu prvenstva nije išlo, umeo je sve da istrpi, kako se to kaže i, štaviše, pruži još izraženiju podršku. Taj čovek me je oplemenio u svakom smislu. Napredovao sam kao sportista, ali i kao čovek. Na meni je bilo samo da uzvratim na pravi način. Trudim se da uvek bude tako. Ti znaš, pratiš sve šta se dešava, ovo je sigurno, jedna od mojih najboljih sezona u karijeri. Meni lično ide sve kako treba, ali ja sam sportista, učesnik u kolektivnom sportu, a to znači da želim uspeh svima nama. Ne mogu da budem srećan ako samo meni ide. Nisam od tih. Zato uživam u pobedi tima. Iskreno, više volim da dam jedan koš, a da slavimo, nego da postignem trideset – pa da izgubimo. Lepo mi je u Pančevu, ne krijem to, a to se oseća i kad izađem na teren. Siguran sam da godine koje sam ovde proveo nikada neću zaboraviti, a predivno iskustvo koje sam stekao, sasvim sigurno, iskoristiću na najbolji način u periodu koji je preda mnom.

O IGRAMA: Ovo je sigurno, jedna od mojih najboljih sezona u mojoj karijeri. Ide mi sve kako treba, ali ja sam sportista, učesnik u kolektivnom sportu, a to znači da želim uspeh svima nama. Ne mogu da budem srećan ako samo meni ide. Nisam od tih. Zato uživam u pobedi tima. Iskreno, više volim da dam jedan koš, a da slavimo, nego da postignem trideset – pa da izgubimo.

Moj sagovornik nije od onih ljudi koji će samo u mislima dodirivati razne mogućnosti. Energetski je dominantan, a pokretima ruku kao da dodatno želi da uveri sagovornika u istinitost njegovih postupaka. Pažljivo me saslušao kad su mu postavio poslednje pitanje tokom našeg razgovora: Šta misliš o fenomenu praštanja uspeha? Da li razumeš sve to i koliko te to pitanje zaokuplja? Zaiskrile su mu oči pre odgovora:

– Nažalost, u Srbiji se uspeh najmanje prašta. Ne razumem zašto ljudi imaju potrebu i želju da svi budu neuspešni. Pokušaće da vam nađu, što se kaže, 101 manu. Mene lično to ne intrigira previše. Čak, rekao bih, svaki zluradi komentar ili opaska, u meni bude ono najbolje. Kao da me na neki način posebno motivišu. Tada se trudim da radim još više, da pre svega dokažem da može i dugačije, da se može biti čovek – poentira na kraju našeg dijaloga Nikola Simić.

U eri demokratije, kad smo svi izloženi poruzi, dok pažljivo proučavamo da ne napravimo neku grešku, pa upadnemo u sopstvenu zamku usuda, lepo je znati da su među nama ljudi čija veselost na terenu, ali i van njega, doprinosi da život shvatimo na pravi način. Sve oko nas je samo igra. Dobrota postoji u raznim tonalitetima i nijansama, a na nama je da prepoznamo ličnosti koje u sebi imaju tu darovitost. Kad ih, na neki način osvojimo, ubrzo ćemo deliti te iste vrednosti. Imenom i prezimenom. Kao što to radi Nikola Simić.

O PRAŠTANJU USPEHA: Ne razumem zašto ljudi imaju potrebu i želju da svi budu neuspešni. Pokušaće da vam nađu, što se kaže, 101 manu. Mene lično to ne intrigira previše. Čak, rekao bih, svaki zluradi komentar ili opaska, u meni bude ono najbolje. Kao da me na neki način posebno motivišu. Tada se trudim da radim još više, da pre svega dokažem da može i dugačije.

Razgovarao: Slobodan Damjanov