Praštanje uspeha vam predstavlja: Post-festum SP Katar na drugačiji način
ZAČETAK RAZVIJANJA
Analize, puste analize. To bi trebalo da nas čeka u narednom periodu, kada je reč o učešću srpske reprezentacije na najvećoj fudbalskoj svetkovini u poslednje četiri godine. Kao da ćemo izvući(oni) nešto iz toga? Ne sumnjam, ali, ako kompariram sa najčuvenijom izjavom Miljana Miljanića, legende jugoslovenske provenijencije, u vezi sa iskustvom, a on je rekao:
–„Iskustvo vam je zbir dragocenih saznanja, koje vas sprečavaju da pravite stare greške, pritom, dopuštajući da činite nove“.
Eto, to sam hteo da naglasim.
Kako bilo, što bi rekao Dragan Stojković, selektor, a po mom mišljenju, čovek je u pravu: „U sportu ne postoji katastrofa“ i u tim okvirima trebalo bi da tražimo sebe u narednom periodu.
SP u Kataru, iz mog ugla, a kao sportski novinar sa iskustvom od skoro četiri decenije, jedno je u nizu velikih takmičenja, koje je poslužilo da se promovišemo i kao narod. Bili smo tamo, sa tim svetom, a mnogi nisu, pa bi valjalo i tu činjenicu uzeti u obzir, kada se bude radila-konačna analiza. Elem, pred vama je tekst, zbirno sačinjen, u vezi sa jednim drugačijim pogledom na sve što se desilo na Bliskom Istoku. Sad je prilika da se zahvalim i Danijelu Čali, rođenom Pančevcu, čoveku koji mi je pomogao poslednjih nedelja, da na svom FB profilu, približim sva ta dešavanja u Kataru. Pred vama je to zažeto poglavlje našeg zajedničkog delovanja.
Stvarno ekskluzivno: Halo Doha-Iz Katara, sa početka SP, javlja se Danijel Čala, rođeni Pančevac, stručnjak za kondiciju i oporavak sportista
TRIJUMF I TAČKA
Prvo ću, a verujte, u vezi je sa SP, nešto lično. Mnoge ću iznenaditi, jer po prvi put čuju za ovu priču, a meni bliske osobe podsetiti, kako sam, zapravo, dobio nadimak.
Bilo je to 13.februara 1974. Mesto dešavanja-Frankfurt. Jugoslavija je igrala majstoricu, protiv Španije, za odlazak na SP u Nemačku. JUGOSLAVIJA: Enver Marić (Velež), Ivan Buljan (Hajduk), Enver Hadžiabdić (Željezničar), Brane Oblak (Hajduk), Josip Katalinski (Željezničar), Vladislav Bogićević (Crvena zvezda), Ilija Petković (Troja, Francuska), Stanislav Karasi (Crvena zvezda), Ivica Šurjak (Hajduk), Jovan Aćimović (Crvena zvezda), Dragan Džajić (Crvena zvezda). Selektorska komisija: Miljan Miljanić, Milan Ribar, Sulejman Rebac, Tomislav Ivić i Milovan Ćirić. Igrao se 15. minut, a Katalinski, veliko ime ondašnjeg fudbala, iz drugog pokušaja, prvo glavom, a potom i nogom, doneo nam je neviđenu radost. Slavili smo sa 1:0.
Da poentiram. U to vreme, a imao sam samo osam godina, izlazili bi ispred zgrade, odmah, da igramo fudbal. S obzirom da sam bio najmlađi, već su drugari „pokupili imena“ naših igrača. Nisam hteo da budem Španac, pa sam odlučio da budem sudija. Njegovo ime je Loro, ali sam ja, iz nekog sebi znanog razloga, uporno govorio Roro. I tako, ostade to, pa posle izvedeno: Rora, Roki…
A, danas, okreće se još jedan krug, gde bi najbolje trebalo da vidimo, stilski gledano, koliko je fudbal, zapravo, svoj. Gle čuda, ovog puta Srbija, ponovo će se sastati, u grupi, sa Brazilom, kao i te pomenute 1974. ali i na prethodnom SP, u Rusiji. Baš mnogo slučajnosti, da bi bilo slučajno. Da li nam to neko šalje znak?
Kako bilo, kao retko kad, naša nacionalna selekcija, makar je to moj osećaj, može da dogura stvarno daleko. Koliko daleko? E, toliko vidovit baš nisam, ali ako je reč o dopadljivosti fudbala, kao igre, onda, reči ću, najdalje moguće. Zašto sam toliki optimista? Iz razloga što je Dragan Stojković Piksi, u Katar, došao po svoje, sve ono što je propustio, kao igrač (da se ne ponavljam, ako ste ranije čitali tekst o njemu, na ovom istom mestu), ali osim što je izabrao, zaista, dobru družinu sportista i ljudi, čarolija je u tome, što svi oni stalno žele fudbal i trijumf.
A, u Kataru, baš u Dohi, živi moj kum, Danijel Čala. Poslednju deceniju, čak i duže, on tamo sprovodi sve što je naučio u Srbiji, na Fakultetu za sport, i kao kondicioni trener u dosta naših sportskih klubova. Imao je zapažene rezultate na Bliskom Istoku, a u poslednje vreme, mnogo pažnje polaže u radu sa uglednim ljudima Katara, kao njihov personalni trener. Nije mi bilo tešto da ga zovem, zamolim za utiske pred početak SP.
–Roki, ovo je prvo SP koje se igra na Bliskom Istoku, što je samo po sebi veoma značajno. Mogu ti reći, jeste, sve je spremno, Katar je spreman za start ovog najvećeg i najzanimljivijeg takmičenja u sportu. Stadioni su renovirani, izgrađeni novi. Masa hotela je nikla poslednjih godina, a koliko vidim, maksimalno su se potrudili da budu veoma dobri domaćini, da ovde svi gosti budu bezbedni. Verujem da će pokazati ljudima da su oni, iz ovog dela sveta, dostojni u organizovanju i sprovođenju SP. Što se naše selekcije tiče, oni su stigli, i nadam se da će u najboljem svetlu reprezentovati Srbiju.
Očekujem neke nove detalje iz Katara od tebe, narednih dana.
–Naravno. Ovde se već mnogo toga dešava, veoma je sve užurbano, a baš tako, javiću ti se sa nekim interesantnostima, kojima ćeš moći da upoznaš ljude koji čitaju tvoje tekstove.
Svetsko prvenstvo u fudbalu, što da ne kažem, i tračak je nade za potlačene, naša šansa, da igramo sopstvenim stilom, drčno, kakvi jesmo. Da goloruki, iznesemo sopstvenu istinu pred svet.
Živela Srbija!
NEPOKOLEBLJIVA VERA
Danas je Aranđelovdan, slava našim Filipovićima i mnogim drugima, znanim i neznanim. Neka je srećno i na spasenje.
U istom danu, juče, kad je odigrana premijerna utakmica u Kataru, a domaćin je izgubio od Ekvadora( 2:0), u Torinu, Novak Đoković, na terenima Pala Alpitura, još jednom je pokorio teniski svet. U finalu finala, slavio je protiv neugodnog Norvežanina-Ruda i tako okončao sezonu, u igri, sam protiv svih. Srbin, nepokolebljive vere, goloruk, razoružava toliku silu, i s pravom, Olivera Kecman tvrdi-“Niko pre i niko posle”. Gledam ga, proteklih dana. Bol se širi celim telom, a on se ne predaje. Ima nečeg radničkog u toj njegovoj igri, kada nam dokazuje, nije dovoljno biti dobar, potrebno je biti poseban. A, zašto sad pominjem Noleta, kad se zbori o SP u fudbalu?
Objasniću.
Ma nije ni minut prošlo od poslednjeg osvojenog trofeja, tog u Torinu, a već se našao da bude uz Orlove, uz Srbiju. Zabeležila je to kamera, taj njegov, potpis sa dodatkom. Postavio sam tu čovečnost, kao ilustraciju za deo teksta, ovog koji je pred vama. Voleo bih da Piksijevi izabranici, narednih nedelja, upadnu u neku svoju dimenziju, kao što to Đoković radi.
A, jutros, tek se promolilo šest sati, stiže mi poruka:
–„Dobro jutro kume“-javlja mi se Danijel Čala, iz Dohe, gde uživo prati zbivanja sa SP, pa preko mene, I vama šalje impresije iz Katara.
Poslao mi je gomilu fotografija i snimaka, od juče. Videli ste otvaranje, prvi susret, a mene, ne samo kao novinara, više interesuje kako je sve prošlo, gledano sa strane. Čala je spreman:
–Oni koji kažu da će ovo SP biti najbolje organizovano do sada, mislim da ne greše. Ako izuzmemo zlonamerne, one koji, inače, jednu dlaku cepaju na četiri dela, ovo što vidim, kao i hiljade drugih ljudi, mnogo stranaca, za divljenje je.
Otvaranje je bilo neobično, ipak, u ravni sa Bliskim Istokom. A, šta se zbivalo oko stadiona?
–Tačno, kako si rekao. Fantastično je sve. Mnogo su se organizatori potrudili da udovolje gostima. Na više mesta, uspostavljene su fan-zone, sa bina se čuje muzika uživo, koju puštaju poznati di-džejevi, rekao bih, atmosvera je karnevalska. Malo je domaća reprezentacija podbacila, ali svi se nadaju da će u nastavku sve biti mnogo bolje i kad je reč o ovoj temi – priča mi ovaj mladi uspešan čovek, naš Pančevac.
Tek nam se bliže zanimljivi susreti, kada će Orlovi na teren. Imamo dobru atmosveru, sjajnu grupu sportista, selektora koji ima životno i fudbalsko iskustvo, kao retko ko, rekao bih, poučava nenametljivo i bez suvišnih saveta. Hrabri to, pred duel sa Brazilom.
USPEVAJU ONI KOJI PRONALAZE REŠENJA
Juče je bio, zaista, poseban dan-Aranđelovdan. Prvo ću o tome, a znam da Čala neće zameriti. Naime, u domu Filipovića, Bojana, Ivane, Uroša i Nataše, po prvi put, slavila se slava, a da su oni domaćini. Tako je moj šurak, preuzeo od oca-Miloša, tu tradiciju, a po onome šta sam video juče, tokom dana, pa sve do kasnih večernjih sati, reći ću-bravo i svaka čast!
Odluka da sin nasledi od oca slavu, što bi se reklo, nije nov pojam. Uglavnom, tokom života, to se i desi. Filipovići su ovo izveli gospodski, baš kako bi i trebalo. Malo je kazati, svi smo uživali.
A, jutros, moj vredni kum, Danijel Čala, već oko sedam, šalje mi nekoliko fotografija i snimljenu govornu poruku. Nije mu teško da ide na utakmice, prati dešavanja, i onda meni, prosledi neke zanimljivosti.
Manje više, juče odigrane utakmice, okončane su očekivanim rezultatima, ali me jedna opservacija mog sagovornika, u vezi sa duelom Holandija-Senegal, “naterala” da je na ovom mestu pomenem.
–„Baš je bio zanimljiv susret. Imali su i Senegalci svoje prilike, ali, šta znači, kad sa dva poteza, rešiš meč. Danas, u savremenom fudbalu, uspevaju samo oni koji pronalaze prava rešenja-u kratkim crtama“ – objasnio mi je Čala, šta je presudilo Senegalcima.
Već znam, ali ne smem još da otkrijem i vama, o kojim temama, ću pričati sa Danijelom narednih dana, ali svakako, u vezi je sa utakmicom koja je na rasporedu u četvrtak, kada se Srbije sastaje sa Brazilom. Do tada.
Primetio sam da si se brzo prilagodio novom dobu. Ne mrdaš nigde bez akreditacije.
-Da, tačno. Ovde, pre svega i najpre, mnogo se vodi računa o bezbednosti. Ne možeš da uđeš na stadion ili neki događaj, ako nemaš tu legitimaciju. Mnogo je ljudi, oko stadiona, u samom objektu, a sa njom mnogo je lakši protok ljudi, a ujedno, povećava se sama bezbednost.
Da li pristižu naši navijači?
–Ima ih već dosta. Pazi, naša populacija koja živi u Kataru, mnogo je zainteresovana za srpsku selekciju, a znam da će dosta ljudi iz Srbije tek stići. To mogu narednih dana da preciziram, tačno, ko je, recimo, od VIP ljudi došao u Dohu.
Organizovanjem SP u fudbalu, Katar je kapitalizovao moć koju poseduje. Sad se samo treba nadati dobrom fudbalu i uspehu Srbije.
VRHOVNO DOBRO
Sumrak favorita, baš tako i nikako drugačije ne može se opisati početak, da kažem susreti prvog kola u Kataru. Argentina, pa danas Hrvatska, sigurno se nisu nadali porazu, ili bodu protiv saudijske Arabije, odnosno, Maroka. No, fudbal, još jednom nam dokazuje da-Spartanci ne mare za luksuz, kao i da je reč o igri, jednoj od retkih, preostalih, gde David, zaista, može da savlada Golijata.
A, u Kataru su sve veće gužve. Pristižu ljudi sa svih kontinenata na Bliski Istok. Zato me zanimalo, kako su domaćini u Dohi i drugim gradovima gde se igra, organizovali prevoz. Odgovor zna Danijel Čala:
–Električni autobusi se mogu videti svuda, i stižu do samih stadiona, što je jedan vid prevoza gostiju koji stigli u Dohu. Mogu ti reći, domaćini su mnogo uložili u metro, za koji mislim da je, takođe, izuzetna prilika da se na vreme i sigurno stigne na odredište. Naravno, kao i svuda u svetu, Uber i ovde radi besprekorno. Na kraju, sopstveni prevoz, uvek, posebno, za domaćine, bude od koristi. Tako, ima dosta opcija, a s obzirom da je gužva neprestano, tako i mora da bude.
Pitao bih te nešto u vezi sa ulaznicama. Kako se može stići do njih, a siguran sam da ljude zanima i cena istih?
–Isključivo se kupuju preko FIFA sajta, uz dve aplikacije. Ima još jedna opcija, a do je da imaš tkz hajkartu, uz ulaznicu, koju si već kupio ili dobio. Za neke utakmice više i nema karata. U Kataru, ima dosta naših ljudi, za koje znam da će biti na stadionu, sutra, kada Srbija igra protiv Brazila. Da, dodao bih, ne mogu ulaznice da se kupe na stadionu. Tako, izbegnuta je svaka mogućnost neke zloupotrebe ili nečeg sličnog, što se ranije dešavalo.
A, cena?
–To je zanimljivo pitanje. Najjeftinije, koliko sam upoznat, koštaju 50 eura, a najskuplje su oko 3000. Koliko čujem, za finale SP, bolja mesta, biće i skuplja. Ozbiljne su cifre u pitanju.
Na premijeri, sutra, od 20h, Srbija igra protiv Brazila. Sport je odavno globalni biznis, a kad tako posmatramo, fudbal je vrhovno dobro za mnoge. Toliko nas sve interesuje da li je unutrašnji sklad u našoj selekciji zaista toliko jak, da može da se odupre i najjačima, kao što su Karioke? Neće nam još dugo trebati da se suočimo sa istinom. Ono što je već poznato, slojevi uspeha Piksijevih izabranika, vidljivi su. Čim su u Kataru, dileme nema. Koliko još mogu? Uspeh je uvek u vezi sa konkretnim vrednostima. Počeli su Mitrović, Vlahović i drugari, da nam vaspitavaju ukus. Ako nastave kao što su do sada radili, niko nam ne može ništa.
NA NJIHOVU SAMBU-MI ĆEMO KOLO
Koliko samo ima simbolike u vezi sa večerašnjim duelom, prvim kojim će Srbija otvoriri SP. Od Urugvaja, kad nam je Boža Dunster, u „Montevideu“ otkrio taktiku, koju sam stavio u naslov ove rubrike, kako igrati protiv Karioka, do svih ostalih susreta, u kojima, gle čuda, samo smo jednom poraženi i to u Rusiji, pre četiri godine, na zvaničnim utakmicama.
Zato je večeras, u Dohi, na najvećem stadionu u Kataru, kapacitet je 80 hiljada posetilaca, a na njemu će se igrati i finalni susret, sve nekako posebno. Očekivanja su nam velika, jer, kao retko kad, najviše zahvaljujući mister Stojkoviću, koji nas je uverio da je priprema, predhodnica uspeha, a on, majstorski, sa svojim izabranicima, učinio je baš to.
A, u Dohi, moj kum, Danijel Čala, tačnije, nekih 16 kilometara od centra tamošnje prestonice, kad vam ja ovo pišem, već je na stadionu. Ovih dana smo stalno u kontaktu, a ja sam zahvalan jer, šalje mi lepe fotografije, zanimljive detalje, kao i video priloge, sa lica mesta. Ni ja ne bih bolje umeo.
Kume, koliko vas je tamo večeras?
–„Sad baš saznajem, oko 7500 naših navijača će biti na stadionu.“
Sutra ću vam, naširoko, i nadugačko, zahvaljujući i njemu, koji će beležiti sve važne trenutke na meču, još više približiti atmosveru sa srpsko-brazilske premijere. Do tada.
Mi, Srbi, poznati smo po čitavom spektru uloga: najbolji smo selektori, stratezi, urednici, političari, ma sve. Umemo da preteramo. Ipak, ovog puta, dešava se nešto čudno, posebno, rekao bih. Sad je vreme da se nešto proživi ne postepeno, već odmah, i da to bude lepo. Potreban nam je taj momentum, da se osetimo važnim, da nas zapamte.
A, kako biti bolji, pobediti večeras? To je ono što Piksi zna-Sopstvenom autentičnošću. Oni na nas Sambom, mi na njih Kolom. Stojković, Dragan Stojković, nije naučio Mitrovića i Vlahovića da daju golove. Znali su to i ranije. Ostale, da im se divimo. Pa šta je učinio? Ulio im je vrstu hrabrosti koja raste iz korena života.
Nedavno, kada smo našem Dušanu proslavljali 18-ti, pomislio sam, koliko je život lep, poseban. Prepun iskušenja, ali, blistav, kada ga razumemo na pravi način. Večeras ćete se uveriti.
Posle Brazila, igraćemo još sa Kamerunom i Švajcarskom. Tada, kao i večeras, pobedićemo. Zato što ćemo biti, kompletno svoji. Kako znam? Pa, verujem.
ISKAZANO (NE)POŠTOVANJE
Ne bih se ni javljao danas, ne samo iz razloga što sam još pod utiskom poraza od Brazila, na SP u Kataru, jer, šta i da dodam, posle ne baš sjajne partije naših momaka. Ipak, jedna izjava Tijaga Silve, motivisala me da, ipak, ispunim belinu worda.
Reče štoper Karioka, kako Dragan Stojković nije iskazao poštovanje prema njegovoj selekciji, uoči, duela sa njima?
Premotavam u glavi sve Piksijeve izjave pred tu utakmicu, i zaista, ne sećam se da je bilo nečeg sličnog, što pominje Brazilac. Da li je izjava-Poštujemo ih, ali i mi se pitamo, da parafraziram selektora, problem? Sve je bilo u sličnom fazonu, što bi mladi, kod nas, rekli.
A, setio sam se SP u Brazilu, kada ih je Nemačka zgazila, ponizila, kao niko pre, sa sedam postignutih golova. Šta je to bilo, majstore?
A, onda, da se vratim, da kažem, u detinjstvo. Igrao sam u pionirima FK Dinamo, a treneri su nam bili Pera Urošev i pokojni Dragan Đilas, nekada sjajan tandem centarhalfova( štoperi su moderna fudbala) baš pomenutog kluba iz grada na Tamišu. U to doba, igrali smo, uglavnom, sa vršnjacima iz okoline. Dobijali ih čak i sa 15:0. Posle takvih trijumfa, Đilas bi ulazio u svlačionicu-nezadovoljan. Sećam se još uvek njegovih reči:
–„Momci, moglo je to još ubedljivije. Samo kad im date mnogo golova, pamte vas i poštuju“.
Tako i ovo sinoć. Da smo ih dobili, kao što nismo, nikada se taj isti Tijago ne bi obratio, pun samopouzdanja. Bili su bolji, ali, kad naiđu na malo čvršći otpor, kad ih neko, ali stvarno, bude napao, neće mu više pasti na pamet, to što je isprozivao Stojkovića. Ne da vas je ispoštovao, čak, previše je toga bilo, rođače moj.
Neko je rekao: „Ponašanjem određujete rezultat“. Sinoć nam je to falilo. Uplašeno smo delovali, nimalo svoji, ali, trebalo bi uzeti sve u obzir. Nije to izgledalo ni toliko loše, posebno u prvom poluvremenu. Ostaje žal, jer, ovako, prilično tanak Brazil (koliko god to zvučalo čudno posle sigurne pobede nad nama) ako ih uporedim sa nekim ranijim generacijama, trebalo je da arhiviramo, pa da nam se klanjaju svaki sledeći put. Ovako, eto ti Tijaga.
U ponedeljak, poželjno je da budemo razboriti, oporavljeni, posvećeni, jer samo tako bićemo usmereni, na pravi način, ka cilju. Sve mora da bude znatno suštinskije. Videlo se, na trenutke, ima Srbija to nešto, da upadne u fudbalsko žrvlje, a kad uspe da to traje, nići će i kvalitet. Za Kamerun i Švacarsku, sasvim dovoljno.
ŽIVELA SRBIJA!
Šokantno, nema šta, ali i otrežnjuće, istovremeno, kada se sve sabere, u vezi sa remijem protiv Kameruna (3:3) u drugoj, našoj utakmici na SP u Kataru.
Šteta, jer imali smo ubedljivu prednost, nekako, sve je delovalo potaman. Ipak, fudbal je, kao što svi znamo, nadigra, svi su u njoj dobri, nema odavno slabih.
Ne pada mi napamet da osuđujem Dragana Stojkovića, ponajmanje njegove izabranike, što nisu dobili afrikance. Taman posla. To ću da prepustim onima koji nisu nikada, ni izašli na zeleni travnati pravougaonik, a kamoli odigrali neku utakmicu. Oni sve znaju.
Ja ću tek sada da navijam za Srbiju. Zašto? Zato što su to ista ona deca, meni makar mogu da budu, koja su stigla do 3:1, preokrenuvši vođstvo rivala, sa starta meča. Zato što je i dalje sve otvoreno, pa im samo još moja negativna energija treba. Već sam napisao, nije dovoljno biti dobar, mora se biti poseban, na ovako značajnom nadmetanju, ako želite da ostavite trag, a meni, bar, zaličilo je da imamo kvalitet za takav utisak.
Vidi se, još uvek, neke uloge na terenu, kao da traže naše momke, a ne da su oni već u njima , ali, ponavljam, lako je sedeti u Pančevu, gledati TV i biti na licu mesta.
U odnosu na susret sa Brazilom, ovo je bilo vrlo-dobro. Nazire se ono nešto, što nas čini drugačijim, što nas je dovelo do Katara. Naravno, sada ne zavisi samo od nas. Gledamo ka Brazilu, jer, sa njihova dva trijumfa, protiv Švajcarse, večeras, i Kameruna, četiri dana kasnije, uz naš trijumf protiv „neutralnih“, ponovo smo u igri. Čak, ne samo to. Imam utisak, tako se nekako namešta, da baš onda, kada bude najviše trebalo, i mi ćemo biti najbolji, računam tu i duel sa Švajcarcima.
Kao i životu, nekad zakasnimo, ali, sad sam zaista siguran, da nam je bilo potrebno malo vremena, da mi počnemo da pričamo našu priču na terenu. Imamo mi, još uvek, sasvim solidno osiguranje, kad je reč o igračima koji nastupaju za Srbiju.
Šta nam fali? Da razmišljamo racionalno pod pritiskom. Ako smo se danas uverili, juriš, bez obzira na opasnost, ne donosi rezultat, verujem, da će Piksi, u narednom susretu, dobro proceniti sa kojim snagama, može da izgura i takvu napetost, kakvu smo videli protiv Kameruna.
Neće vreme da stane, uvek bi trebalo kazati bilo kome, kad ima vođstvo. Lepa lekcija. Novim, zrelijim potezima naših momaka, nadam se, u utakmici protiv Švajcaraca. Dužni su nam, ali, to ne znači ništa. Neka Brazil, u ime fudbala, i zarad svojih ambicija, učini svoje, a realno je da slavi tri puta zaredom, u grupi, a na nama je da do kraja poštujemo naše momke. Takvim ponašpanjem, jedino, doprinećemo da ostvarimo uspeh. Ostalo, sve je lažno, sve ostalo nije važno.
ŽANR SVEDOČENJA
I sam sam imao sreću, da se nađem na nekoliko velikih, planetarno gledano, sportskih nadmetanja. Zato znam, koliko je značajno za svakog takvog svedoka, imati to u glavi, za ceo život. Mnogo pre nego što će Katar, i zvanično, dobiti organizaciju SP u fudbalu, Danijel Čala, već se obreo na Bliskom Istoku, baš u zemlji domaćinu, ove sportske svetkovine. Stigao je sa reputacijom stručnjaka koji ume da pripremi sportiste za naporan rad na utakmici, kao i na samom takmičenju. Njegov angažman u raznim selekcijama, klubovima, ali i u radu sa VIP osobama, u Kataru i okolnim zemljama, nije ostao nezapažen. Zato, već dugo boravi tamo i uspešno sprovodi svoja načela u delo.
Bilo je prirodno da ga pozovem, pred start SP, i zamolim da bude veza između dešavanja, i vas, koji čitate ovu rubriku pred vama. A, dan pred utakmicu istine za Srbiju, protiv Švacarske, odlučio sam da malo relaksiram celu priču. Zato sam Čalu zamolio da mi manje priča o fudbalu, a više o tome šta on radi u Dohi.
–Roki, kao što znaš, ovde sam da pratim SP, ali, ujedno, radim. Već neko vreme, zauzet sam samo zbog obaveza sa VIP ličnostima u Kataru, kojima sam personalni trener. Pripremam se za novi projekat, za drugi posao, ovde, ili na nekom sličnom mestu.
Može se reći, Katar je tvoja druga kuća, zar ne?
–Tako je. Najbolje je baš to reći. Imam ovde mnogo prijatelja, veoma mi je prijatno, lepo sam se snašao i zadovoljan sam, kao ljudi sa kojima radim. Jedino, a uvek je tako, nedostaje mi porodica, ali šta da se radi.
Kad pričaš o prijateljima, poznato je da si u odličnim odnosima, između ostalih, sa Borom Milutinovićem, legendom svetskog fudbala.
–Jeste, godinama unazad, družimo se. Veoma ga poštujem kao čoveka i stručnjaka, a on je ovde veoma cenjen. Ponosan sam na naše prijateljstvo.
Šta još kažu naši ljudi u Kataru. Ima li nade za Srbiju, za prolaz u osminu finala?
–Kako da ne. Brazil nam je pomogao, napravio lepu uvertiru za našu utakmicu protiv Švajcarske. Ovde su naši ljudi optimisti. Ima lekara, sportista, poslovnih ličnosti, veoma uspešnih u Kataru i svi mi, verujemo da možemo da pobedimo neugodnog rivala.
Sutra, od 20h neće stati vreme i desiće se ono što se mora dogoditi. Potrebno je da se momci i naš selektor, usred neizvesnosti uzdignu, dokažu da žiža smisla tinja i dalje, baš onako, kako su nam nagovestili pred put u Katar.
KATARZIČKA ISPOVEST
Juče, a samo ću u uvodu još o nekima, kojima je interes ispred Srbije, Dragan Stojković, izašao je pred javnost da nas umiri, demantuje glasine, prozbori o neimenovanom zlu srpskog fudbala. Čuli smo tek je po koju reč o površnim vucibatinama, ne želeći da upadne u postavljenu zamku. Videlo se, njegovo prepodne i popodne, za razliku od mnogih „selektora“ bogati su smislom. Nisu uzdrmani orlovi, ostaju talentovani i time neopterećeni.
A, večeras?
Naježim se kad pročitam ili ugledam rečenicu-Utakmica veka, ili decenije?
O čemu je ovde reč?
Gledam sinoć Pancere. Po drugi put zaredom, na SP, nisu prošli grupnu fazu takmičenja. Mogu samo da zamislim, šta ih danas čeka u Nemačkoj. Trebalo je da im repka makar malo otopli predstojeću zimu, s obzirom na novonastalu situaciju, kad ono. Dešava se to i najboljima. Sve vam ovo pišem, jer, naravno, fudbal odavno nije društvena igra, sredstvo zabave, kao ni samo sfera interesa, profita, čak, uvod u sukobe. Fudbal je kategorija van svih teorija.
Da se vratim na naš duel sa Švicom. Mogao bi to da bude susret na tragu klasika. Šta je dobro po nas. Uvek, u sportu, pa tako i loptanju, norme uspostavljaju sami akteri. Tako gledajući, čak, rekapitulacijom, lako ćemo stići do istine, bolji smo tim, i samo trijumf, bez obzira na posledice, realan je domet naše Srbije. Mogla bi to da bude katarzička ispovest Mitrovića, Vlahovića i ekipe. Takođe, Stojkovićeva prečka protiv Argentine, bila bi arhivirana.
Srbi, sad mislim na našu fudbalsku reprezentaciju, odavno, a svi se slažu sa tim, nisu bili toliko savršeno povezani. Njihova jednostavnost, čitaj naivnost, u toj priči, mogla se videti i kod skora sa Kamerunom, kada su ispustili sigurno vođstvo. I dalje su samo ljudi, koje, tamo neki projektovan algoritam, još uvek nije prigrlio.
Večeras, momci mogu da nam predstave nešto što toliko nedostaje u ovom našem savremenom trenutku. Mislim na zemlju Srbiju. Da budu simbol morala, bore se, žrtvuju, a sve ostalo nije važno. Uostalom, neka Gospod ispravi one koje greše.
Srbija nije na prodaju.
Život je lep
GENIJALNO
Mučite se, radujte, ko će više da oblati momke i selektora naše fudbalske reprezentacije. Uvek je do nas. Po mom mišljenju, ovaj gospodin, dr Miroljub Stojković, lekar, uvaženi sportski funkcioner, nekada košarkaš, pa trener, erudita, u dve rečenice, sve je objasnio. Pametnom dosta.
Praštajte i dobra vam sreća!
Vizuelni identitet: Jovana Damjanov
Fotografije: Danijel Čala, FSS, Internet