Praštanje uspeha vam predstavlja: FELjTON: STUDENTSKA ZADRUGA PANČEVO PROSLAVILA 55 GODINA POSTOJANjA-drugi deo
Još malo, i navršiće se 10 godina (2014) od kada sam napisao feljton pred vama, u nedeljniku Pančevac, povodom velikog jubileja. Generacije sugrađana, od poslereatnih, pa do današnjih dana, mada, sve valjano urušeno je u gradu na Tamišu, pa tako i ova kultna organizacija, imale su mogućnost da radeći preko ove ustanove, ostvare neke svoje ciljeve, čak snove. Uređen sistem, koji su činili pouzdani ljudi, toliko su razradili posao u Pančevu i van njega, da je, svako zainteresovan, mogao, radeći preko-Studentske, da zaradi dovoljno, baš koliko je trebalo. Ovaj feljton, sada na Praštanju, jer, i sam sam bio deo ove lepe priče, posvećujem jednom, mnogo boljem, humanijem vremenu, koji će svakom dobronamernom, ostati zauvek u srcu. Da napišem ovaj feljton, najviše mi je pomogao i uticao na mene, Bora Popov, legendarni direktor Studentske. Pred vama je drugi od četiri nastavka.
ZLATNA ERA ZADRUGARSTVA
Početkom sedeamdesetih godina Pančevo postaje jedan od industrijskih centara Jugoslavije. Petrohemijski kompleks, „Utva“, „Staklara“, „Luka Dunav“-Pančevo, Fabrika sijalica „Tesla“ i druga preduzeća doživljavala su svoj procvat. Bilo je to i zlatno doba Studentske zadruge.
Zbog obima posla i sve većeg angažovanja mladih organi upravljanja nalaze nova kadrovska rešenja. Na mesto prvog operativca dolazi Borislav Popov koji postaje sinonim za uspešno rukovođenje jednom društvenom organizacijom. U 1973. ugovaraju se veliki poslovi u „Luci Dunav“, a taj period je u vezi sa ekspanzijom razvoja ovog poznatog preduzeća. Upošljavanje zadrugara u „Azotari“ na utovaru veštačkog đubriva ostaće u analima Studentske zadruge kao jedan od najbolje ugovorenih poslova ikada. Tokom sezone, kada se najviše proizvodilo veštačko đubrivo, svakog dana radno angažovano je bilo između 70 i 120 zadrugara.
U toku samo 1973. godine postignuti su poslovni dogovori o angažovanju omaldinaca u „Petrohemiji“, „Utvi“, fabrici Sijalica „Tesla“, „Hladnjači“, „Trgoproduktu“, PIK „Tamiš“ i mnogim drugim preduzećima.
Prema dostupnim podacima iz arhiva Studentske zadruge posla je bilo na pretek i naredne dve decenije, sve do 1999. godine. Možda iz ove perspektive izgleda neverovatno, ali u tom periodu ( reč je od dve decenije) svakodnevno je na godišnjem nivou bilo angažovano oko 750 zadrugara, što će reći da je tokom jedne godine čak 7.500 članova Studentske zadruge radilo na nekim od poslova u gradskoj privredi. Interesantan detalj u vezi je sa letnjim periodom pomenutih godina iza nas. Čak 300 devojaka je bilo angažovano na benzinskim pumpama gde su radile na brisanju šoferšajbni automobila čiji su vlasnici dolazili po gorivo. Na taj način mnoge naše sugrađanke su ostvarile značajnu zaradu koju su kasnije koristile za odlazak na letovanje i druge potrebe.
VELIKI POSLOVI
Dobar rad uvek donese rezultat. Ova sportska definicija sasvim lepo pristaje i uz angažman omladinaca i studenta koje je upošljavala Studentska zadruga. Poslovi koji su se množili donosili su dobrobit zadruzi i njenim članovima, a da su momci i devojke iz našeg grada bili na visini zadatka govori i jedan veoma inetresantan sklopljen posao. Naime, u toku 1974. članovi ovdašnje Studentske zadruge izvršili su pranje staklene fasade zgrade „Beograđanka“ tada najvišeg objekta na Balkanu. Po prvi put na našem prostoru korišćena je alpinistička oprema da se uradi tako delikatan zadatak, a on je obavljen na najbolji mogući način. Pljuštale su pohvale sa svih strana, a zbog svoje umešnosti pojedini članovi Studentske zadruge počeli su da bivaju angažovani na sličnim zadacima.
Pančevački zadrugari su sve češće u Beogradu, a kao jedan od poslova koji će doneti veliku zaradu jeste i kompletno čišćenje unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora „Sava“ centra. Posao koji je Studentskoj ponuđen od strane Direkcije za izgradnju grada Beograda, te 1977. obavljen je za primer. Zato i ne čudi što su istim povodom Pančevci angažovani i sledeće godine. Kao i mnoge institucije i Studentska zadruga je morala da se prilagođava vremenu koje je dolazilo. Osnivanjem stručne službe došlo je i do povećanja obima posla, a sredinom osamdesetih prošlog veka zabeležen je porast tražnje stručnog kadra. Tako je zabeleženo da su u solidnom obimu zapošljavanji pravnici, knjigovođe, administrativni radnici i blagajnici. Promene se uočavaju i u zakonskom okviru. Do 1990. Studentska zadruga je poslovala i bila registrovana na osnovu Zakona o radnim osnovama SAP Vojvodine. Donošenjem zakona o Zadrugama(iste godine) ove organizacije počinju da posluju po Zakonu o radu, pa se uvodi i funkcija direktora koju do odlaska u penziju obavlja Borislav Popov.
Do značajnih promena u radu zadruga dolazi početkom novog milenijuma. U toku 2003. novim zakonskim okvirima dodatno je uređen rad zadrugara. Tako se na neto zarade obračunavaju doprinosi i porezi kao i kod redovnog zapošljavanja, pa je svaki angažovan zadrugar stekao pravo na zdravstveno osiguranje i upis staža za vreme provedeno na odeređenim poslovima.
Na ovaj način Studentske zadruge u Srbiji, pa i ovdašnja institucija, zatvaraju krug do tada poznatog delovanja. Manji obim poslova u našem gradu ostavio je traga i na zadrugarstvo, a moglo bi se reći da je krajem devedesetih spušetena zavesa na poslovanje većeg obima i da ulazimo u period tihe stagnacije.
Sledi nastavak
Slobodan Rora Damjanov
Vizuelni identite: Jovana Damjanov
Fotografije: Privatna arhiva i internet