Praštanje uspeha vam predstavlja: Deca, rođena u gradu na Tamišu, beleže sjajne rezultate, čak i na svetskom nivou, obaraju rekorde i ostvaruju nezamislivo. Takve vrednosti se moraju isticati

 

PANČEVKE I PANČEVCI

 

 

Pred vama je nekoliko rubrika, posvećene Anji Crevar, Kseniji Mrkeli, sestrama Čavić-Mini i Nini, kao i Aleksi Rakonjcu, svi rođeni u gradu na Tamišu, i dalje na pravi način promovišu Pančevo.

 

 

 

ANJI SREBRNO ODLIČJE U BUDIMPEŠTI

 

 

Trenira i živi u Banja Luci, već neko vreme, ali, svako ko poznaje porodicu Crevar, pa i junakinju ove priče, bez dvoumljenja će istaći, Anja je bila i jeste Pančevka.

 

 

Na nedavno završenom Svetskom kupu u prestonici Mađarske, srpska repreyentativka, doplivala je kao druga na cilj, u njenoj omiljenoj disciplini 400 metara mešovitim stilom( 4:43.83). Lepo je videti, ponovo, na pobedničkom postolju, a njen osmeh dovoljno govori koliko je zadovoljna u ovom trenutku. O Crevarevoj sam toliko pisao, isticao, da svako dobronameran zna koliko je volim i poštujem svaki minut koji je posvetila plivanju, a postignuti rezultati, reč je o svetski priznatom nivou, sve kazuju. Uvek sam za pošten rad, a rezultat će već doći. To mi i ovog puta dokazuje naša sugrađanka, pred kojom su novi izazovi, baš veliki, a sledeće godine, i onaj najveći, kada se ponovo nađe na Olimpijskim igrama, ovog puta u Parizu.

 

 

 

 

 

 

KSENIJA MRKALA NAJBOLJA PIONIRKA SRPSKE ATLETIKE

 

 

Ako vi mislite da sam ovakav naslov postavio, samo zbog trijumfa na Prvenstvu naše zemlje u krosu, održanom u Boljevcima, u blizini Beograda, onda niste dovoljno pratili šta je sve mlada Pančevka, naša Ksenija Mrkela, uradila u poslednje vreme, a reč je o pravom čudu. Prvo, odbranila je zlato od prošle godine. Ona je ujedinila sve tri titule, što se desilo i lani, što bi se reklo, pobedivši na sva tri prvenstva Srbije u jednoj godini,što se u istoriji atletskog sporta Srbije ne dešava tako često. Samim tim istakla je kandidaturu za najuspešniju atletičarku Srbije u konkurenciji pionira.

 

 

Prošle godine, imao sam tu čast, da u Novom Sadu, prisustvujem svečanosti, kada je mlada Pančevka proglašena najuspešnijom u svojoj konkurenciji, u Vojvodini, što je već klasa za sebe, ali, više nema sumnje, Mrkela ističe kandidaturu da bude najbolje rangirana srpkinja, što se dugo nije desilo, a da je neko rođen u Pančevu. A, sad, zamislite samo, da ova devojka, kao i njeni drugari, a to ćete tek čitati, imaju atletsku stazu, ma, svlačionice da imaju, recimo, svoj kombi, kvalitetnu opremu, stipendije, ne samo da bi bilo još boljih rezultata, već bi samo Pančevo imalo koristi od toga. Pa, ko to još ima u ovoj i ovakvoj Srbiji, u epskim nesulovima.

 

Takođe, izuzetan uspeh i srebrna medalja, na pomenutom takmičenju, osvojena je u ekipnoj konkurenciji, a reč je o starijim juniorima u sastavu: Strahinja Stevšić, Andreja Božanić, Sava Đukanović i Bogdan Jelača. Od zlatne medalje delilo ih je samo nekoliko bodova. Bronzanu medalju osvojile su i atletičarke Dinama u konkurenciji mlađih pionirki u sastavu: Ksenija Mrkela, Selena Kajević i Jana Grujić.

 

Ono najvažnije, svi će se složiti, jeste medalja za AK Dinamo Pančevo, u ekipnom plasmanu, treće mesto na prvenstvu Srbije u krosu. Ogroman uspeh ove družine a samo jedan, jedini bod, delio  je Pančevke i Pančevce od drugog mesta. Dokaz, zar postoji bolji i jači,  da je AK Dinamo jedini klub u Pančevu, koji može ravnopravno da se bori sa ostalima u našoj zemlji.

 

 

 

 

MINA I NINA ČAVIĆ PIŠU ISTORIJU

 

 

Nema više Mladena Delića, legendarnog jugoslovenskog TV reportera, da na samo njemu svojstven način prozbori: „Ljudi moji, pa da li je ovo moguće, pa šta se ovo dešava“?

 

Da, tako, neko harizmatičan, trebalo bi da najavi ono što se nikada pre nije desilo u istoriji pančevačkog sporta. Njega nema, evo ja ću. Sestre Čavić, Mina i Nina, rođene u gradu na Tamišu, sada prvotimke Crvene zvezde, u petak (27. 10), u Poljskoj, biće u sastavu ženske Fudbalske reprezentacije Srbije, koja gostuje u gradu Tuhiju, a taj susret se igra u okviru Lige nacija. Pobedom, Srpkinje bi na teškom gostovanju izbile na prvo mesto na tabeli, jer i rivalke imaju, do sada, po dva trijumfa na svom kontu. Nikome pre sestara Čavić, da zajedno budu u nacionalnoj fudbalskoj selekciji, tako nešto nije uspelo. Divan podatak, za anale, za večnost.

 

 

Mina i Nina, su zlato ovdašnjeg sporta. Mi, Pančevci, šta se to sa nama dešava? Jel moguće da nema nikog u ovom gradu, da pozovu ove devojčice, ugosti ih, pohvali ako ništa drugo, stave im do znanja da ima ko da misli na njih. Tačno je, one već neko vreme igraju u srpskoj prestonici. Ipak, posebne su, ne samo što se razumeju u fudbal, a reprezentativni nivo već dovoljno kazuje, već iz razloga što su sjajni studenti, dobre ćerke i sestre, niko za njih ne može da kaže ništa loše. Zar ne bi trebalo o takvoj deci pričati, stalno ih pominjati. Kome pričam, uzaludno pišem, ali, neka stoji, kao zapis o jednom vremenu u Pančevu. Poštovane sestre Čavić, dragi roditelji i svi poštovaoci, vi ste za većinu nas, kažem većinu, jer nas ima više, nešto najbolje što Pančevo ima.

 

 

 

 

ALEKSA RAKONJAC, BUDUĆI OLIMPIJSKI ŠAMPION

 

 

Dok nam pančevačka deca, tu, pred nosem, blistaju, uvek je nešto i neko preči. Pa neće biti, jer uspeh Alekse Rakonjca u Kikindi, na Međunarodnom kupu, u ozbiljnoj konkurenciji, kada je rođeni Pančevac imao najviše pogodaka u metu sa 627 krugova, jeste za isticanje.

 

 

Zato što je jedan u nizu, zbog sjajnog kontinuiteta, a samo se to, zaista, poštuje u sportu, koji će Aleksi omogućiti da se, kad bude najpotrebnije, oseća, ugodno, pribrano i sigurno, dok upucava metu na nekim budućim, najvećim svetskim takmičenjima. Odavno sam to napisao, ima gde se može pročitati, a evo, zapamtite i vi, Rakonjac će, samo je pitanje mesta i vremena, biti olimpijski šampion u sportu koji je proslavio Jugoslaviju i Srbiju.

 

Da, i ovaj sjajni momak, izuzetan u svemu što dotakne, od studija pa nadalje, verovatno, otići će iz rodnog grada, jer, koga briga za to. Ima prečih, vajnih profesionalaca, što kaže jedan poznavalac, na koje se ovdašnja deca mogu ugledati.

 

Aleksa Rakonjac je, kao i pomenute heroine u ovoj rubrici, suvo zlato Pančeva. Sviđalo se to nekome ili ne, prašina na njihov sjaj neće pasti. Ne da neće, već će uskoro, malo ko shvata koliko brzo, pozlata dobiti nov sloj, to, toliko neophodno poštovanje, za sve što ta deca rade.

 

 

 

 

Slobodan Rora Damjanov

Vizuelni identitet: Jovana Damjanov

Fotografije: PK Dinamo, SD Pnačevo 1813, AK Dinamo i porodica Čavić