Praštanje uspeha vam predstavlja: Promaklo je pančevačkim medijima-prošle nedelje u Saudijskoj Arabiji, završeno je Klupsko svetsko prvenstvo u rukometu. Ne bi to bilo čudno, da na tom okupljanju, nisu učestvovali moji sugrađani, Dejan Milosavljev Banda, Dejan Perić i Kristina Alavanja.

 

NAJČISTIJA UVERENJA

 

A, Dolovac, Dejan Milosavljev, na tom turniru, proglašen je najboljim golmanom. Popularni Banda, na golu berlinskog Fušea, nije samo briljirao, već podsetio da se u Srbiji, što da ne kažem- Pančevu, rađaju posebni sportisti, poput njega ili trenera u pomenutom klubu, Dejana Perića, nekada, najuspešnijeg rukometnog golmana na svetu. Nažalost, tim iz glavnog grada Nemačke, a dodaću, za njega nastupa još jedan Srbin-Mijajlo Marsenić( takođe, u vezi je sa Pančevom, jer su mu Rade i Siniša Ogrizović, nekada vrsni rukometaši Dinama, rođaci sa majčine strane) izgubio je u finalu od Magdeburga, 34:32, posle produžetaka.

 

Ipak, ovog puta, bez obzira na veličanstvenost dela mojih sugrađana, odlučio sam da pozovem rođenu Pančevku i razgovaramo o nesvakidašnjem iskustvu za jednu sportiskinju. Reč je o Kristini Alavanji, zato što je njen put u Saudijsku Arabiju na ovo izuzetno takmičenje, zaista, nešto posebno i predstavlja pravi raritet u svetu sporta, rukometa naročito.

 

 

Naime, Tina je u grad Dammam, stigla kao jedan od trenera, sa ekspedicijom RK San Francisko, najboljim u SAD, što je proizvelo niihov dolazak na Bliski Istok. Uz američku ekipu, kao i pomeute timove Berlina i Magdeburga, za najviši plasman još su se borili: Kelce, Al Ahli, Al-Najama, Al-Noor, Univerzitet Kvinslend, Kalej, Barselona i Kuvajt sporting. Već sam pisao o Alavanji na našem sajtu, izazvalo je to lepu pažnju javnosti, ali, ovakva prilika se ne propušta. A moja sagovornica, kad sam joj se javio, zamolila me je za dan-dva odmora, posle napornih dana u Saudijskoj Arabiji i dugog leta do SAD, pa će se javiti. Obožavam ljude koji drže reč, a ona je jedna od takvih, pa se nisam začudio kad me pozvala da se ispričamo, a ja vama prenesem o čemu smo razgovarali.

 

 

 

 

Da prvo objasniš mojim čitaocima, kako se uopšte stiže na tako značajno takmičenje?

      -Naravno. Jednostavno rečeno, osvajanjem šampionata za Severnu Ameriku i Karibe u Portoriku, jula ove godine, zasluženo dobijamo priliku da idemo u Dammam, Saudijsku Arabiju na Super Globe – svetsko prventsvo za klubove. A, interesantno je, ovo je drugi put da se San Francisko nađe u odabranom društvu.

 

 

Kako su protekle pripreme?

–S obzirom da leti nema rukometa u Americi, naša hala nije bila dostupna za pripreme, tako da je dogovor pao da se ide nedelju dana pre Dammam-a u Francusku, tačnije Montpelje, gde će se ekipa okupiti i probati, što bolje da se pripremi pred, za nas, najveće takmičenje ove godine. Dva puta dnevno treninzi i prijateljska utakmica sa ekipom, grada domaćina, za nedelju dana, dali su nam šansu da se uigramo, koliko je to bilo moguce i dobijemo osećaj, šta nas čeka u Saudijskoj Arabiji.

 

Da podsetim, ili upoznam one koji to ne znaju, rukomet u SAD nije toliko popularan, poput nekih sportova, ali, u poslednje vreme, slika se popravlja, da tako kažem. Zato su odlasci na ovakve turnire više nego značajni, zar ne?

–Potpuno su u pravu. Iskreno, nije svejedno biti na amaterskom nivou i imati utakmice sa najvećim zvezdama ovoga sporta. Naša ekipa je bila sastavljena od igrača koji su osvojili šampionat  Severne Amerike i Kariba (svi amateri), uz pomoć ex pro igrača iz Evrope. Cilj nam je ovog puta bio da dobijemo barem jednu utakmicu i naravno, da ostale utakmice ne izgubimo sa velikom gol razlikom. Mogu reći, ovog puta, dobro smo se borili sa ekipama sa Middle East-a, koji su naravno svi profesionalci, što govori da radimo dobro u klubu, kao i da napredujemo svake godine sve više i više. O utakmici sa Kielce-om, nema šta mnogo da se priča. Svi znamo ko su. Jedna anegdota, u vezi sa tim susretom-rekli su nam da neće raditi analizu naše ekipe pre utakmice jer nema potrebe, a mi njima odgovorili, ni mi vas necemo analizirati, ne vidimo poentu. Tako, da smo se svi slatko nasmejali.

 

 

Bilo je sjajno kada ste ostvarili prvu pobedu u Dammanu. Za pamćenje.

–Prva pobeda u istoriji CalHeat kluba, čak, u istoriji bilo kog kluba sa područja Severne Amerike na Super Globu, je naša. Pobedom nad Queensland, Australia, oduševili smo sve prisutne u Dammam-u, a i mi smo bili više nego srećni. Super Globe je za sve nas bio rukometno iskustvo zivota.

 

Već je San Francisko učestvovao na Super Globu. Možeš li da uporediš te nastupe?

–Što se tice kulturološke  razlike izmedju Džede iz 2021.  i Dammam-a, od pre nekoliko dana, ona je velika. Dammam je mnogo otvoreniji prema zapadu, u hali si mogao da vidiš i žene, čak su imali i toalet za nežniji pol, što nije bio slučaj u Džedi, glavnom gradu Saudijske Arabije. Mozda zvuči smesno što ih uporedjujem na taj način, ali istina je.

 

 

 

 

Ipak, postoji nešto posebno vredno pomena, a u vezi je sa tobom. Naime, ti si bila jedina žena trener, na ovom važnom nadmetanju u svetu rukometa. Eto, ostaćeš upamćena i po tome.

–Da, hvala ti na ovom zapažanju! I ovog puta sam bila jedini ženski trener, od svih deset timova, što meni znači mnogo. I tu ima dosta anegdota, ali o tome ću više kada budem došla u Srbiju, naše Pančevo, pa sa tobom, uz kaficu…Sve u svemu, životno je iskustvo, ne samo rukometno, već i samim odlaskom u zemlju koju nikada i nisam razmišljala da obiđem, a eto, desilo se, bila sam dva puta.

 

 

Ne mogu i ne želim da završim ovaj prijatan razgovor a da te ne pitam, da li si uspela da se vidiš sa Pančevcima-Dejanom Perićem i Dejanom Milosavljevim?

–Naravno. Čak sam razgovarala sa obojicom. Imali smo plan da se fotografišemo, da ostane za uspomenu, ali raspored nam se nije poklopio. Takođe, videla sam se sa Marsenićem. Oduševio me, veliki čovek. Još da podelim svoje utiske sa tobom, Banda je odradio vrhunski posao tamo. Da ti u finalu protiv Magdeburga odbraniš šest sedemraca, to može samo vrhunski golman, kao što je on.

 

Dok Kristina Alavanja ne dođe u Pančevo, pa se ispričamo, o svemu i svačemu, još jednom i ovom prilikom, zahvalan sam joj na ovoj ekskluzivi. Lepo je znati da postoje osobe poput nje, sa najčistijim uverenjima, kada je reč o životu i sportu. Ostala je dosledna sebi, uvek će druge staviti u prvi plan. Dragoceno je, u ovom smutnom vremenu, sačuvati svoju dušu i unutrašnji mir.

 

 

 

Slobodan Rora Damjanov

Vizuelni identitet:Jovana Damjanov

Fotografije: Kristina Alavanja