PRVI DAN
U petak sam ušao u penzionerske vode, danas je već prvi komplet dan a kiša pada li pada. Nadao sam se još pre dva meseca ali birokratija čini svoje.
Evo je, što kaže Đole došla je tiho, pozvana sama, za sva vremena …
Da, počinje novo poglavlje, naravno novinarsko. Što kaže moj drug Veljo Uskoković jednom njuškalo uvek njuškalo, ili Fića više nisi čika Steva nego deda Steva. Sve oni znaju, razumljivo igrali su na istoj strani, levaci.
Ima vremena za analize kako je bilo. Sport, Sportske Novosti, Sportskl Žurnal…Sve sam prošao od početnika do glavnog urednika, od seoskih do Olimpijskih igara pet puta.
Sjajne sam prijatelje stekao u sportu, da ne nabrajam, u novinarstvu takodje, od onih koji su me učili Zoran, Paja,Simke, Daba, Vladica, Sima do onih sa kojima sam rastao i nestrpljivo ih čekam Višnju, Duleta, Voju, Gagu, Miću, Djuru, Ljubu, Ljušmi i onih koji stižu Vlada, Marko, Stamenić,,svi fudbaleri, ludi trio sa sajta Aca, Suki i Vesko, Milun, Bilja, Aca Ciga, Keša, Tuba, Lara, Mara… Pa naravno i sa strane Krle, Bole, Sale, Goran, Sneža, Bigić, Simke, moji iz Politike Ivan, Živko, Mirko, Ratko, Sale… Naravno a kako bez Baneta, Koke, pa prelamača sina Vlade, Pedje, Goksija, Žareta frajštenda, Goksija rezanca, brbljivog Fiće, druga Mokija, ćutljive Nadice, mirne Jece i Mare i asova za fotografije Zoke kafice, Andjelka, Dace, Ruže na diktatu sa koleginicama… svi glavni urednici, pa zamenik Zoki, pa foto legende Raša, Vlada, Miki, Ivica, Sandić, onda neveidjeni Slagi, Miško, Ika, Irma, Gorica, sestrice bliznakinje…Zvezdan…ma ko će ih sve…
Ipak i onih koji su otišli prerano Ostoja, Greba, Dolke, Vuja, Bobe, Kole, Panta….Tuga. I to je novinarstvo i to je život
Verujem da sam sa mnogima prijatelj. Lepo je verovati.
Nekoga sam zaboravio. Znaće da je slučajno. Naravno ima i onih koji su jedva čekali da mi vide leđa, i meni i tom dosadnom vaterpolu. Sve je to po redu vožnje. Rekao sam da ću da častim kad vaterpolisti puknu na velikom takmičenju. Ne dočekah ali biće časti za penzijski ček.
O Žurnalu samo najlepše, nemoj da pljuješ u izvor…
Idemo dalje, naći će se neka tezga pored penzionerskog čeka. A i ako se ne nadje, šah na Tašu, domine, mice …
Da, lepo je bilo, teško da bih išta menjao. Trudio sam se, dosta me je i sralo, i najlepše kad me redakcija izabrala za glodura i još lepše aplauz kad sam smenjen, kada sam se bez frke vratio na mesto običnog novinara.
Bilo je lepo, ma šta lepo bilo je ili jesi ili nisi. Mislim da jesam.
Toliko
KUMEEEE…
Pošteno, nisam obratio pažnju na raspored madjarskog kola, mada me inetersovalo kako će se susresti Boba Nikić na klupi Vašaša i kum mu, mužda i najbolji prijatelj Živko Gocić strateg Solnoka.
Nisam, al zato je tu Sava, koji šalje sliku sa FB Vašaša.
Boba i Žile pre utakmice poziraju.
Kao kad su počinjali reprezentativnu priču 2003.Kao kad su osvojili Beograd, Rim, Kazanj, Budimpeštu, Ajndhoven…Ko će da nabroji
Kao kad su stavili tačku 2016. osvajanjem zlata.
I posebno kad su se oprostili na Tašu u atmosferi koja se i dan danas pamti.
Žile je ranije ušao u trenerske vode, ima rezultate, recimo Evropa kup prošle godine. Bobi je nedavno uzeo vruć krompir u ruke sa Vašašem. Žile pravi novi tim, Bobi hoće u prva tri sa Fradijem i OSC-om.
Nije baš bitno ali nek se zna pobedio je Vašaš 9:5 sa Mitrovićem na golu i Randjelovićem na beku. Žile je ostavo bez Srba a bilo ih je i-haj.
Pitam za utiske:
– Porpilično su jači – kaže pošteno Žile.
Bobi ?
– Ima šansu, iskoristiće je sigurno.
Žile emotivan, eksplozivan, vatra…Bobi zatvoren, trpeljiv, voda…
– Pobedili smo, to je važno – priča Bobi.
Zar na kuma ?
– Taki nam poso – smeje se nekada veliki srpski sidraš.
I šta sad ?
– Sad ništa, sutra se vidjamo imamo druženje.
Tom druženju sam prisustvovao nekoliko puta. u Srbiji, svetu, sada u Mađarskoj uvek isto. Za priču, privilegija biti gost. Sačekaćemo ih u BGD . Pisao sam već Mađari se stranim trenerima ne otvaraju lako. Posebno ne onima koji tek počinju. Žile je iz bazena seo na klupu, Bobiju je to prvi ozbiljan posao. Valjda ti Ungari nešto znaju.
Hvala Savi i Vašašu na slici.
Pratimo ih.
Toliko
MOJ PRIJATELJ BOBA TRENER
Dok jurim u susret penziji (5.11.), dok bežim od porodičnih obaveza nošenja stvari za porodičnu selidbu, nađoh malo vremena da prihvatim Nikola Kuljača poziv da dodjem na Banjicu.
– Ej bre, sredio sam ti razgovor sa selektorom Amerike i nekadašnjim selektorom Kanade. Da me častiš…
Ulazim na bazen, jedan do drugog Deki Udovičić i Dragan Jovanović. Pozdravljanje:
– Lepo da smo se sreli – kaže Udovičić.,ustajući i pružajući ruku.
Američka škola.
-Da ne ustajem, sada si penzioner – javlja se uz smeh Dragan Jovanović.
Ispričasmo se, dogovaramo susret tokom nedelje. Tu je i Filip Filipović. Tri puta po srpski se izljubismo. Od Kranja do Tokija, punih 18 godina. Baš se znamo.
I onda u momentu kada se penz približala za nekoliko sati a beg od nošenja postao definitivno bezuspešan, poruka:
-Da ti javim, postao sam trener Vašaša. Pa da vidim od kakvog sam materijala.
Slobodan Nikic, najlzlatniji vaterpolista po pitanju SP, tip koji je osvojio sve, koji je od takvog materijala da mora da uspe.
Setih se baših broinih razgovora. Iks puta smo kao za novine a onda raspredali uzduž i popreko. Uvek umereni optimista, oprezan i protiv malte (svi danas igraju vaterpol), igrač koji je bio kao vino.
Kakav će da bude trener .Razmenili smo par poruka. I odgovor je zapravo u porukama koje sam dobijao za vreme EP na Malti gde je bio pomoćni trener Koroliji:
– Rekao sam Kokiju ja uvek idem na zlato.
E takav će da bude trener. Koliko uspešan pokazaće vreme, ali jedva čekam duel Vašaš-Solnok kada će se na početku i posle sat vremena pozdraviti sa kumom Živkom Gocićem. Biće to sat vremena kada će zabraviti sve što su zajedno proživeli.
– idem na zlato. Sada je to da budem u tri.
E od takvog je materijala Boba. Žile i on oči u oči. Pa nisu ovi Mađari papani. Cene vrednosti.
Srećno mali pa da mi doneseš neku medalju trenersku poput ove sa onog ludog dana u Riju.
Toliko.
