Ova rubrika našeg sajta sufinansirana je na konkursu Grada Pančeva za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019 godini

 

 

U rubrici „Igralište“ predstavljamo vam Sanju Radosavljević, srpsku rukometnu reprezentativku, rođenu Pančevku, koja već nekoliko godina igra za mađarski Vac. Sanja je iz Japana, gde je nedavno završeno SP, pisala dnevnik za „Praštanje uspeha“.

 

 

SANJA I RUKOMET-CELOVITO JEDINSTVO

 

 

Često se misli da je savršenstvo u vezi s individualizacijom. Da samo pojedinac može toliko lepo da stvara, i prikazuje stvarnost na najbolji mogući način. Ipak, u sportu, sad pričamo o kolektivnom delovanju, tako nešto nije moguće. Naravno, pojedinac, oni najbolji, koji prave razliku na igralištu, jesu kao neka vrsta božanstva, no, oni sami, nikako ne bi mogli da doprinesu konačnoj lepoti. Rukomet kao igra, jedna od najbržiš u porodici sportova, toliko se promenila poslednjih godina, da, čak i oni koji ozbiljno, naučnim metodama, sve prate i identifikuju, ne mogu do krajnje mere da saopšte sve novine. Dešava se, a to je bio slučaj u finalu nedavno završenog SP u japanskom Kumamotu, u poslednjim sekundama utakmice, između Španije i Holandije, donose se problematične odluke, koje kao posledicu imaju direktan uticaj na rezultat. Naglašavamo ovo, kao primer, brzog razvoja, toliko brzog, da i sami rukometni delatnici, od igrača-do struke i sudija, još nisu definisali čitav taj pojam promena.

 

 

Zašto vam sve ovo govorim u najavi teksta o Sanji Radosavljević, levom krilu reprezentacije Srbije, rukometašici koja je počela da se bavi rukometom u Pančevu, pa detinjstvo prvela u Raničkom iz Kragujevca, a sportsku priču nastavila u Vacu, jednom od najuglednijih mađarskih klubova? Zato što se Sanja, svojim razmišljanjem na terenu, igrom u napadu i odbrani, sjajno uklopila u ovo novo rukometno vreme. Njena reakcija, između misli i izraza, toliko je brza, da se može smatrati bitnom razlikom u odnosu na rivalke. Postizanje gola, s pozicije krila, na kojem igra, za nju nije potreba, već deo harmonije, zamišljen pre izbačaja lopte ka golu. Nije reč samo o lepoti, već načinu kako ona to čini. Ta posebnost je na ceni. Da se razumemo, i ona kao živo biće, ume da promaši, ali, kad se izračunaju(ništa bez matematike) pokušaji i realizovanje prilika, sve je mnogo jasnije i na Sanjinoj je strani.

 

 

Samo onaj ko je sa petnaest godina napustio porodični dom, zarad želje da uspe u sportu, a to je slučaj s junakinjom moje priče, može da zna, o kakvoj je žrtvi reč. Najbolje su to osetili,  Sanja, ali i njeni roditelji, kao i brat. Tako je Radosavljevićeva, kao devojčica, iz Pančeva stigla u Kragujevac i tu ostala punih šest sezona. Nije to bio samo lep i kvalitetan period u njenoj karijeri, već, kako sama kaže, do sada najlepši u njenom životu. Interesantno, u vezi s njenim preseljenjem u srce Šumadije, ogleda se u činjenici da je čitava pionirska reprezentacija Srbije, učinila to isto, što je presedan u istoriji našeg rukometa, posebno kad je reč o devojkama.

Sanja već skoro četiri godine igra u Mađarskoj, u Vacu. U istoimenom gradu, koji se naslanja na Budimpeštu, ona je još prvih dana ostavila utisak posebnosti, pa ne čudi što, inače, poslovično sumnjičavi Mađari, u njoj vide svoje dete. Naravno, nije samo reč uspesima na terenu, već o osobi koja se u potpunosti uklopila u nastojanje jedne sportske družine da se bude drugčiji,  čist i celovit.

 

 

Dobre igre, ali u kontinuitetu, doprinele su da se nađe na spisku nacionalne selekcije naše zemlje. Ko ozbiljnije prati zbivanja u ovom domenu, sigurno je uočio da kod nje nema, fragmentalnosti, uvek je reč o celini. Ona je zaista, rukometni paket. Mislim na igru, ponašanje, ma sve. Sanja se našla i na SP u Japanu, a u gradu Kumamotu, ona je sa ostalim igračicama iz naše reprezentacije učinila pravi podvig. Naime, devojke su uspele da izbore šesto mesto na svetu i tako se nađu u grupi sa Rusijom, Mađarkom i Kinom, u kvalifikacijama za naredne Olimpijske igre, koije se sledeće godine održavaju u Tokiju. Samo da podsetim, punih 32 godine, Srbija, kao ženska rukometna reprezentacija, nije učestvovala na Olimpijskim igrama.

 

Sanja Radosavljević je rođena u sportskoj porodici, jer, njen otac Dragan, profesor je Fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi „Miroslav Antić“ u Pančevu, a stariji brat Uroš, takđe je vrstan rukometaš, koji trenutno igra u Subotici, za tim Spartaka. Važni su ovo detalji u životu sportiskinje, jer, kakav ambijent upoznate kod kuće, navike i druge sadržaje, partiće vas to celog života. Očigledno, ni Sanja nije mogla drugačije, a sada se vidi, na sreću, njenu, ali i svih nas, koji volimo sport, rukomet posebno. Rekao bih, ona i rukomet, čine celovito jedinstvo.

 

 

 

JA DA PIŠEM – MOŽE

 

 

Sanju na sportskom terenu pratim odavno, jer, kako se to kaže-takav je posao. Ipak, kad je reč o njoj, nikada se nije nametala, niti tražila bilo kakavu privilegiju, u smislu da se pojavljuje u javnosti. Čak, ko je poznaje, može da potvrdi, više je nekako stidljiva, van terena. Poslednjih godina, ona je potpuno sportski sazrela, lako se primeti njen stav da se sve može ako se dovoljno želi, a kad je tako, onda je lakše i na terenu. U Mađrskj ona igra stabilno, punom snagom, energetski u potpunosti se uklapa u ideju razvoja RK Vac. Dakle, od izvorišta života, stigla je do pozicije da u miru može da stvara rukomet kakav je oduvek želela. Tako, kompletna, rado je pristala da se bavi još nečim. Pre početka SP, čak ranije, pre odlaska za Južnu Koreju, na poslednji deo priprema, čuli smo se, pa sam joj predložio da piše dnevnik za našu FB stranicu. Ume da se uozbilji, ali kad se nasmeje, Radosavljevićeva, odmah daje jasan odgovor. Tako smo se lako dogovorili, pa je ona bila na još jednom početku. Nije lako pisati dnevnik s velikog takmičenja. Ima više razloga. Jedan je vremeska zona, jer, razlika između Japana i Srbije je čak osam časova, pa valja uskladiti to. Zatim, a još je važnije, trebalo se skoncentrisati  na nadmetanje, važne utakmice, jer ulog je bio baš bitan, i morao je biti u prvom planu. Zatim, znate kakvi smo mi ljudi, uvek se nađe neko ko ume da prebaci, pa što sad to radiš, pa ovo, ono… Iskreno, moja najveća briga bila je baš u vezi s tim, da neko Sanji ne zameri to što radi, pa to utiče na njenu igru na terenu. No, bilo je baš sve suprotno. Od kad je počela da piše, tu su bili i pozitivni rezultati, ona je igrala odlično. Jedno, drugom  donosili smo sreću.

 

 

I tako, čak 11 puta se javila iz Kumamota, sa veoma lepim pričama, predstavila Japan i taj živopsan grad na najlepši način. Dočarala je atmosveru u našem timu. Baš je sve bilo jedinstveno i originalno. Sanja se pre nekoliko dana vratila u Srbiju, a pre odlaska u Mađarsku, nekoliko dana se zadržala u rodnom pančevu. To je bila prilika da se ponovo vidimo, da sada kaže još nekoliko rečenica, prenese još neke utiske iz Japana, ali, i prozbori o svojim planovima.

 

 

Ima još nešto, pre nego što pročitate o čemu smo razgovarali, što posebno želim da istaknem. Reč je o gestu moje sagovornice koji najbolje dočarava njen karakter. Naime, dok smo se dopisaivali, na relaciji Pančevo-Kumamoto, dogovarali o njenim izveštajima za dnevnik na „Praštanju uspeha“, zamolio sam je za jedan poklon, za ćerku svog prijatelja. Reč je o njenom, reprezentativnom dresu. Odmah je pristala, obećala i naravno održala reč. Da ne zaboravim, a važno je, i autor ovog teksta je dobio poklone iz Japana, baš autentične, pa je sad prilika, mada sam se i lično zahvalio, da joj još jednom kažem-bravo, za ove gestove, koji su se kod većine ljudi negde izgubili u našoj jurnjavi za, kao, boljim životom.

 

 

 

Dogovorio sam se sa Sanjom da se nađemo u poznatom tržnom centru u Pančevu. Kad sam stigao, ona i njen otac Dragan, već su bili tu. Pre nego što ću uključiti diktafon, imalo se o čemu razovarati, pa, praktično, više smo pričali neformalno, a tek koji minut o onome što ćete čitati u nastavku teksta. Još samo da nešto napomenem. Svih 11 njenih izveštaja iz Kumamota, sada smo sabrali na jednom mestu, pa ko je propustio, evo prilike da se uverite u ono što sam vam govorio o Sanjinom talentu za opisivanje događaja.

 

 

Evo, pred vama pitanja i odgovora.

 

 

Sanja, to noram da naglasim na početku ovog razgovora. Iskreno, mislim da je retko ko očekivao da ćete vi, kao Ženska repezentacija Srbije, uspeti na SP. Mislim, da ostvarite cilj, budete plasirane od 2-7 mesta, i tako stekenete pravo, da kroz kvalifikacije, dođete na Olimpijski turnir koji se sledeće godine održava, takođe u Japanu, u Tokiju. Zar ne?

–Realno, tako je. Verovatno da smo samo mi, devojke, verovale čvrsto da to možemo da ostvarimo. Čak, malo je nedstajalo da igramo u polufinalu. Da smo drugačije rešile Norvešku, učinile bi smo prvorazredno iznenađenje. Dakle, mi smo verovale, naši roditelji, prijatelji. Evo, moj otac je sad sa nama, i tačno je to, on mi je uvek govorio, možete vi to, bodrio nas je.

 

 

Da li postoji neki prelomni trenutak, kad ste osetile, to je to, možemo do cilja?

–Od samog starta mi smo sebi postavile cilj. Pa ni sa Kubom i Angolom nismo se šalile, već najozbiljnije razumele da su nam one protivnice kao da igramo sa mnogo jačim selekcijama. Svaka od nas je dala maksimum, jer, tako smo se dogovorile, a znale smo, ako to učinimo, uspećemo. Tako je i bilo. Sam naš pristup, od starta prvenstva, bio je takav, i to je zapravo bilo ključno.

 

 

Posle Kumamota, već se zna, vi ste u kvalifikacionoj grupi sa Mađaricama, timom Kine i Ruskinjama. Ako budete među prve dve ekipe, odlazite na Olimpijske igre. Ulog je najveći u vašim dosadašnjim karijerama?

-Nadam se da ćemo proći. To je san svake devojke i kruna sportske karijere. Gde god da igramo, sigurna sam, daćemo sve od sebe da uspemo.

 

 

Pitao bih te još o bliskoj budućnosti. Ti igraš godinama u Mađarskoj, u timu Vaca. Priča se da ti je tamo dobro. Ostaješ li u gradiću blizu Budimpešte? Kakvi su ti planovi?

-Divno je tamo. Molim vas, obavezno to da napišete. Želim da se zahvalim svojim terenerima, Andrašu Nemetu i Zoltanu Silađiju, celom klubu, naravno, navijačima iz Vaca, koji su me sve vreme podržavali. Ljudi koji prate rukomet znaju-Nemet je bivši seletor Mađarske reprezentacije, alfa i omega kluba, veoma bitan čovek za razvoj rukometa u ovoj zemlji. Zoli je vrhunski trener. Bili smo stalno na vezi i mnogo im hvala na ogromnoj podršci. Čak, kad su Mađarice ispale, govorili su nam, sad navijamo za vas i samo napred.

 

 

Sanja, to moramo da naglasimo, u Mađarskoj se mnogo ulaže u sport, pa i u rukomet. Ti si u RK Vac, kakva su tvoja iskustva?

-Tako je, mnogo se ulaže, ali postoji sistem, a on donosi rezultat. Vidite, kad se igra neka utakmica, s nama putuju i sve mlađe selekcije, pa onda svaka od njih, pre našeg nastupa, ima, takođe utakmicu. Svi zajedno putujemo, a tako je i kad nastupamo kod kuće. Ne može ni jedan tim da igra Super ligu, ako nema sve selekcije. Zaista, u Mađarskoj sve rade za dobrobit sportista. Skoro u svakom klubu postoje i rukometne akademije. Kod nas u klubu više od 400 dece je tu. Sve im je omogućeno u zarad ličnog i sportskog razvoja.

 

 

 

Da li dobro razumem? Definitivno ostaješ u Vacu?

-Da, da, ostajem.

 

 

Rukomet, kao igra, mnogo podseća na neki stvaralački proces, put. Kad lopta krene da kruži, samo se postavlja pitanje, ko će na kraju realizovati ideju. Zato je on zanimljiv, u svakom pogledu, ali, da bi ta vizija bila ostvarljiva, da se dosegne najviši nivo igre, potrebo je da na terenu imate igrače ili igračice koje su sposobne za to. Sanja Radosavljević je baš rođena za velika dela. Možda njena pozicija nije toliko atraktivna, jer, sve se nekako vrti oko bekova, ili golmana, ali, kad ste vrednost, onda je ona uočljiva u svakom obliku. Koliko god, ne samo u poslednje vreme, od sporta neko hoće da napravi mistiku, u suštini, sve je mnogo jednostvano. Ukoliko ste obučeni, radni, strastveni, za vas će uvek biti sreće na terenu. Nije suština da li vi dobijate ili gubite utakmicu. Sve je u vezi sa stavom, da u svakom slučaju uživate. Meni je Sanja zbog toga pravi primer, kako se treba ponašati na igralištu. Kod nje nema ničeg delimičnog. U svemu što radi, postoji suština. Voli da da gol, ali sreću koju oseća pritom, e to je u vezi s njenim karakterom, i željom da se dosegne punoća života. Privatno, Sanja Radosavljević je, ne zamerite na subjektivnosti, dobar čovek. Ona malim i velikim gestovima to svedoči svakodnevno. Pred njom je još dosta godina sportskog angažmana. Gde god da igra, siguran sam, biće uspešna. Zašto? Zato što u njoj postoji neka božanska aktivnost.

 

 

Razgovarao: Slobodan Rora Damjanov

Fotografije:Privatna arhiva

 

 

 

U nastavku teksta, možete pročitati sve izveštaje Sanje Radosavljević iz Kumamota koje je pisala za „Praštanje uspeha“ u svom dnevniku.

 

 

 

 

KOREJA, PA POBEDA NA STARTU SVETSKOG PRVENSTVA

 

Pozdrav svima,

Ne znam odakle da krenem. Priznajem, lep je osećaj da vam se u Srbiji ovako obratim, ali i odgovornost, jer do sada nisam bila u ovakvoj prilici. Potrudiću se da budem pravi izveštač. Pre svega, već smo stigli u Japan, odigrali prvu utakmicu na SP(pobedile smo Angolu, afričkog šampiona sa 32:25) ali vratiću se malo na naš boravak u Koreji. Iza nas je ostao dug put od 28h, do glavnog grada ove jedinstvene zemlje. Pošli smo iz Beograda, leteli do Dohe, a zatim, posle pauze od 6 sati, nastavili putovanje, letom do Seula.

Prvo zapažanje. Krenuli smo tokom dana, stižemo na odredište, a ponovo je dan.Koreja? Drugi svet,druga dimenzija. Ljudi, ceo grad, na jednom se pred nama stvorio potpuno novi svet. Hrana i mnogi drugi detalji su neponovljivi, a probale smo i korejsku nacionalnu odeću, što možete videti i na fotografiji koju vam šaljem sa Dalekog istoka.

Posle prvog dana na red je došao turnir, a mi smo se susrele sa domaćinom, pa Rusijom i na kraju Mađarskom. Konačan ishod: dve pobede i poraz protiv Ruskinja. Iskoristili smo turnir da se pripremimo za Japan. Dobrom igrom protiv nezgodne ekipe Koreje( nismo navikle na takvu vrstu rukometa), najavile smo sledeći susret. Usledila je utakmica sa Rusijom. Nije bila tako uspešna kao prvi duel, ali smo i iz nje izvukli pouku. Za kraj,  pobedom protiv Mađarske vratile smo samopouzdanje, pa u miru  spremili kofere i uputili se ka Japanu, gradu Kumamoto. Šta reći? Nalazi se na ostrvu Kjušu, skoro 700 hiljada ljudi živi ovde. Naravno, obišli smo  znamenitosti ovog grada, kao čuveni toranj, jedan je od najvećih u Aziji. Lepo, zaista je lepo ovde, i mnogo drugačije u odnosu na nas koji živimo u Evropi. Velika je vlažnost vazduha, ali, manje hladnije u odnosu na Srbiju, jer sam čula da je kod kuće baš zahladnelo.

Počelo je takmičenje, pa se nema mnogo slobodnog vremena. Kad ne igramo u prelepoj dvorani Akva-dom, treniramo i spremamo se za sledeće utakmice. Ipak, volimo da igramo društvene igre, posebno-partners, sigurno ste čuli za nju(skandinavska igra), a, naravno, smeh nije izostajao ni jednog trenutka. Rekoh, pobedili smo na startu Angolu, a već sutra nas čeka megdan sa Kubom. O tome i mnogo čemu još, pisaću vam u narednim danima. Zato vas pozivam da pratite moj dnevnik iz Japana.

Vaša Sanja Radosavljević

 

Ekskluzivno: Samo za “Praštanje uspeha”, iz japanskog grada Kumamoto, sa Svetskog prvenstva za rukometašice, piše svoj dnevnik Sanja Radosavljević, Pančevka, naša reprezentativka.

 

 

 

 

KUBA JE ARHIVIRANA, S NORVEŠKOM POČINJE ONO PRAVO

 

 

Pozdrav svima,

Javljam se iz dalekog Japana, srećna posle pobede nad Kubom. Slavile smo sa 46:27(25:11). Utakmica protiv Kube je bila jako dobra, poslužila je da se taktički i fizički pripremimo za teže rivalke. Odlično smo trčale, otvorile utakmicu sa dosta kontri, a zatim, do kraja susreta povećavale prednost. Sve devojke su dobile šansu da igraju,tako da ćemo sve biti odmorne za ono što dolazi. Posle ove utakmice sledi jako zahtevan duel protiv Norveške. Biće to jedna od tri utakmice gde u stvari i kreće borba za plasman u grupi. Spremni smo, pripremili smo taktiku i večeras u 20:30h(12:30h po našem vremenu) idemo po dva vrlo značajna  boda. Znam da kod kuće, u našoj Srbiji, kao i u Mađarskoj gde igram poslednjih godina, pomno pratite zbivanja sa SP, pa mi je još draže što i na ovakav način mogu da vas pozdravim i prenesem atmosveru iz naše reprezentacije.

I sama još sabiram utiske, od dolaska na Daleki istok. Sve je ovde drugačije od onoga što nam se događa I kako živimo u Srbiji ili negde drugde u Evropi. Potpuno novo, još neotkriveno za većinu nas. Zato i jeste sve zanimljivo. U narednim danima ću vam više i o tome pisati, a sad samo prenosim neke detalje. S obzirom na obaveze, a program je baš bogat svakodnevno, nismo još bili u, da tako kažem, velikoj šetnji, kako bi bolje upoznali grad. Ipak, ono što sam do sada zapazila, dosta se razlikuje od onoga što smo videle u Seulu, u Koreji. Kumamoto je dosta manji, nema velikih i visokih zgrada, sve je nekako prizemnije. Deluje i dosta mirnije. Pišem vam sada iz foajea svog hotela, koji je, inače, veoma lep, a hrana, zapravo, obroci koji nam se serviraju su raznovrsni, ne toliko začinjeni, baš prilagođeni nama Evropljanima. Posle Seula nam je laknulo zbog toga, jer, možemo da uživamo i u hrani, kako bi što spremnije izlazile na teren. Pominjem hotel, a možda će nekog zanimati, cimerka sam sa svojom najboljom prijateljicom Anđelom Janjušević, a uz nju i njenu podršku sve je lakše kad si daleko od kuće.

Da vam pomenem još nešto, veoma lepo, što nam se desilo u Japanu, ovde u Komamotou. Obišli smo jednu njihovu školu, a tamo su nas dočekala razdragana deca. Više od stotinu njih je bilo prisutno, a takav doček nas je baš dirnuo. Mnogo su svi bili slatki, zaista jedno predivno iskustvo. Makar deo atmosvere možete videti i na fotografiji koju vam prosleđujem.

Do mene već stižu komentari o mom izveštavanju za “Praštanje uspeha”, pa želim svima koji mi pružate podršku  u ovome što radim, da se posebno zahvalim. Verujte, uživam i u pisanju ovog dnevnika, a ideja mi se odmah dopala i rado sam je prihvatila. Budite i dalje uz nas. Pratite naše utakmice sa Svetskog prvenstva i čitajte moj dnevnik iz Japana.

Vaša Sanja Radosavljević

 

Ekskluzivno: Samo za “Praštanje uspeha”, iz japanskog grada Kumamoto, sa Svetskog prvenstva za rukometašice, piše svoj dnevnik Sanja Radosavljević, Pančevka, naša reprezentativka.

 

 

 

SRBIJA-NORVEŠKA:VELIKA PROVERA PRED UTAKMICE ODLUKE

 

 

Pozdrav svima,

 

Prvo želim da podelim sa vama utiske o susretu sa Norvežankama. Što se tiče same utakmice, bila je ovo, stvarno, baš dobra provera koliko možemo protiv jednog od najačih protivnika na šampionatu. Nadam se da ste gledali i uživali, koliko i mi u Japanu. Mislim da smo se sve vreme borile i pokušavale da održimo visok nivo igre i nametnemo, pre svega, naš stil. Nažalost, na kraju, možda su pad koncentracije, pa promašaji bitnih zicera, kao i dosta isključenja, uticali na krajnji ishod. Ne volim to da komentarišem, ali par nekorektnih odluka sudija, sigurno su uticale na krajnji skor, te našeg poraza(28:25).Tužne nismo, nastavljamo borbu, a pred nama su dve preostale utakmice sa dobrim ekipima. Spremamo se za Holandiju i Sloveniju, a sa njima ćemo se sastati 5. i 6.decembra. Naravno, nadamo se najboljem. Inače, nisam mogla da zaspim, pa vam pišem, a ovde su rani jutarnji časovi, ali nema veze.

Obećala sam da ću vam malo pričati o samoj atmosveri u timu.  Generalno, super je priča tokom celih pripremama, a to se nastavilo i ovde, na Dalekom istoku. Prvo u Koreji, pa u Japanu. Međusobno se poznajemo, i van terena smo dobre, pa se to oseti i na samom igralištu.

Interesuju se ljudi kako nam je, inače, u Japanu? Kako se snalazimo u ovoj predivnoj zemlji? Evo, nekoliko interesantnih detalja. Od našeg hotela do dvorane “Akva dom” gde igramo utakmice, autobusom nam je potrebno oko 20-tak minuta i to je super. Kažem super, jer neke ekipe putuju i po sat vremena do istog odredišta. Nemamo nikakvu pratnju, mislim na policiju. Ovde je toliko sve organizovano, spremno, prosto, neverovatno su prijatni, zahvalni, srećni i zadovoljni ljudi. Gde god da se krećemo, ljudi nas pozdravljaju. Uvek je tu veliki osmeh na licu, mašu nam i raduju se kad vide sportiskinje. Želim da kažem, u Koreji, kao i u Japanu, vlada taj, neki pozitivizam, rekla bih, baš zarazan. Ljudi su prijatni-sa neizostavnim osmehom, i uvek su spremni da odgovore na naše zahteve.

Već sam pominjala svoju najbolju prijateljicu i saigračicu u reprezentaciji Anđelu Janjušević. Ona verno prati i ovo moje pisanje dnevnika za “Praštanje uspeha” jer smo veoma bliske, pa tako pred njom nemam ni jednu tajnu. Ako vas interesuje da li i ostale reprezentativke prate moje izveštaje iz Kumamota, odgovor je potvrdan. Mogu reći da su prijatno iznenađene samom idejom, jer, čini mi se, niko to do sada nije ni radio, makar ne u ženskoj rukometnoj reprezentaciji naše zemlje, a da ja znam.

Još ću malo da vam prenesem utiske o Japanu. To je divna zemlja! Baš danas smo posetile jedan dvorac, ovde u Kumamotu, prošetale gradom. Divno je putovati i upoznavati se sa drugom kulturom. U Japanu mi se najviše sviđa taj njihov osmeh na licu, ljubaznost, organizovanost, ćistoća na ulicama. Ranije sam već kazala, sve je mnogo drugačije u odnosu na ono što viđamo u Evropi. Prelepo je ovo iskustvo, a nadam se da ćemo ostvariti i povoljan rezultat, pa da tako sve bude baš potaman.

 

Dragi moji, vreme je za spavanje. Uskoro smo ponovo u kontaktu. Sve vas pozdravlja vaša Sanja Radosavljević!

Ekskluzivno: Samo za “Praštanje uspeha”, iz japanskog grada Kumamoto, sa Svetskog prvenstva za rukometašice, piše svoj dnevnik Sanja Radosavljević, Pančevka, naša reprezentativka.

 

 

 

 

 

 

 

PORAZ, DRAMA, PA NA KRAJU POBEDA ZA PROLAZ DALJE

 

 

Pozdrav svima,

Nisam se javljala neko vreme, jer, obaveze jedna drugu sustižu. Dva važna meča, jedan za drugim, tražila su punu koncentraciju, pa sam Rori, a sad kažem i vama, rekla-pišem čim se situacija malo smiri. I, zaista, tako je bilo. Na kraju, posle dve utakmice, poreaza protiv Holandije i pobede nad Slovenkama, evo me opet s vama.

Desio nam se težak poraz protiv Holandije. Ko je gledao tu utakmicu, zna o čemu pričam. To, nikako nismo očekivali, pogotovo, ne posle njihovog poraza od Slovenije. Loše smo otvorile utakmicu i jako je teško bilo stići ovakvog protivnika. Trčale su dosta, a mi menjali odbranu i napad. Jednostavno, juče je bio dan kada ništa nije funkcionisalo, ali morali smo to brzo da zaboravimo i pripremimo se za narednu utakmicu. Danas je za nas bila poslednja šansa za prolazak dalje. Drago mi je da smo tu prepreku uspešno preskočile.

Novo jutro, novi dan i nova šansa. Igrali smo sa Slovenijom sa kojom smo se susretali na poslednjim prvenstvima više puta. Znali smo njihove prednosti, kao i slabosti i pitanje je bilo koliko ćemo fokusirano ući u meč. Početak je opet bio loš, ali smo se brzo vratile u utakmicu i na poluvreme otišli s golom prednosti, što je mnogo značilo za nas, pre svega na psihološkom planu. Do kraja smo kontrolisali meč, važne momente pretvarali u našu korist i na kraju, zasluženo slavile. Srećne završavamo ovaj krug takmičenja. Tačno, ne prenosimo bodove, ali imamo veliku šansu da sa Južnom Korejom, Nemačkom i Danskom, vratimo ono što nam nedostaje. Pred nama je dan odmora. Iskoristićemo  ga da se pripremimo psihički i fizički, za ono sto sledi, a pred nama je velika šansa za polufinale i kvalifikacije za Olimpijske igre.

Sutra vam šaljem neke zanimljive detalje, o kojima do sada nisam pisala, a nadam se da će izazavati vašu pažnju. Hvala vam što pratite ovo što radim, a do mene stižu sve same pohvale.

Šaljem Vam pozdrave iz Japana, a sada idemo malo da se zabavimo uz igru-Partners, koja nam je lep način da se opustimo posle napornog dana.

Sve vas pozdravlja vaša Sanja Radosavljević!

 

 

 

Ekskluzivno: Samo za “Praštanje uspeha”, iz japanskog grada Kumamoto, sa Svetskog prvenstva za rukometašice, piše svoj dnevnik Sanja Radosavljević, Pančevka, naša reprezentativka.

 

 

 

 

 

SVE JE LEPO, ZANIMLJIVO, A KAD SE POBEĐUJE- ČUDESNO!

 

 

Pozdrav svima,

Kako sam i obećala, sad je prilika da vam malo pišem o nekim detaljima koji su sigurno zanimljivi, a najviše zbog toga što nisu vidljivi, kao kad je reč o samim utakmicama. Naravno, ponoviću po sto puta, Japan je čudesna zemlja! Prvo čemu se oduševljavamo ovde, jeste izuzetna zahvalnost, ljubaznost i kultura ovog naroda. Nisam to do sada nigde doživela, a često sam u prilici da putujem, upoznajem druge narode i njihovu kulturu.

Hajde, da vam kažem nešto u vezi s finasijama. Što se cena tiče, japanska nacionalna valuta-Jen, ima sličnu vrednost našem dinaru. Složili smo se, koliko smo mogli da zaključimo, nije velika razlika.

Grad u kome smo trenutno, dakle, Kumamoto, ne razlikuje se mnogo od naših gradova. Mnogo veću razliku smo primetili u Seulu, i to je kao neka druga dimenzija. Glavni grad Koreje, po mnogo čemu je specifičan, za nezaborav.

Nemamo mnogo slobodnih dana, ali se trudimo da ih što bolje i lepše iskoristimo. Ko je ikada bio na velim sportskim takmičenjima, dobro zna o čemu vam govorim. Kad dođe do toga da ne igramo utakmicu, najviše gledamo kako da se odmorimo,  nešto lepo vidimo, naučimo. U Koreji smo našle mesto gde možemo probati njihove tradicionalne nošnje. O tome sam vam već pisala, poslala fotografiju, a za nas je to bio jedan od lepših doživljaja, od kad smo se otisnule od naših kuća. Ovde, u Kumamotu, obišli smo jedan njihovi dvorac, uverili se u to, da,  njihova arhitektura, jeste nešto specifično, što se možete videti samo na Dalekom istoku. Imali smo ovde priliku da vidimo i posledice zemljotresa koji ih je pre nekoliko godina zadesio. Bila je to baš velika tragedija za ovaj narod. Ipak, lepo se vidi koliko su vredni i svim silama se trude  da saniraju sve što se može.

Tokom dana,  kada igramo utakmicu, imamo isplaniranu satnicu za sve. Doručak je obično izmedju 8 i 9h, zavisi od toga kada izlazimo na teren. Ručak bude izmedju 11-13h. U međuvremenu,  prošetamo ili imamo taktičku pripremu. Posle ručka, imamo malo vremena za odmor, a zatim se spremamo se za polazak na utakmicu. Nakon susreta s rivlkama, povečerje nam je, obično, 23:30h, mada, često je teško zaspati odmah posle utakmice. Poznato je to, zbog adrenalina i umora. Svaka devojka ima neki svoj ritam, i važno je reći toj se satnici svi prilagođavamo, kako bi pružili što bolji performans na svakom novom meču.

Vreme nam je ovde prelepo. Jeste hladno ali sunčano. Jedan dan je padala kiša, ali, ostatak dana je stvarno prošao prijatno. Veoma je ugodno da svaki dan prošetamo, a imamo rečicu pored hotela, tako da nam je i to, ponekad, vid opuštanja i psihička priprema pred utakmicu. Radujemo se ovim sunčanim danima, ali, naravno, i momentu kada ćemo osetiti hladnoću i pravu zimu, sa lepim belim pahuljama.

Pišem vam, a razmišljam, koliko je važno, posebno kad ste daleko od kuće, kad vam nedostaju najmiliji, da znate, da su pravi prijatelji uvek uz vas. Zaista se radujem i ne skrivam sreću što su Anđela Janjušević i Ana Nedić, moje najbolje prijateljice, uvek tu za mene. Kad ste na ovako značajnim takmičenjima, podrška je neophodna, a ona uvek stiže od ovih devojaka. Zajedno se borimo, bodrimo i pomažemo jedna drugoj. Meni je to dragoceno, pa sam zato želela da  ovu, svoju emociju, podelim s vama.

Idemo dalje, pred nama su tri važne utakmice. Znam, sve smo spremne za ono što sledi. Budite uz našu reprezentaciju, pratite moj dnevnik i poželite nam sreću u važnim mečevima.

 

Sve vas pozdravlja vaša Sanja Radosavljević!

 

Ekskluzivno: Samo za “Praštanje uspeha”, iz japanskog grada Kumamoto, sa Svetskog prvenstva za rukometašice, piše svoj dnevnik Sanja Radosavljević, Pančevka, naša reprezentativka.

 

 

 

 

 

 

SKONCENTRISANE, EFIKASNE, PA NI TRIJUMF NIJE IZOSTAO

 

 

Pozdrav svima,

Juče i danas, mnogo toga zanimljivog nam je donelo.Ovde, u dalekom Japanu, svi se trude da nam bude ugodno, što mnogo olakšava naš boravak daleko od kuće. Tako je od kad smo doputovale u Kumamoto. Prvo ću s vama da podelim impresije s meča protiv Koreje.

Današnja utakmica, bila je baš uzbudljiva. Vi koji malo ozbiljnije pratite rukometna zbivanja, znate, igrale smo s njima pripremni turnir, koju nedelju ranije, baš u Koreji, pobedili, i naravno, sa  određenom vrstom samopouzdanja ušle smo i u ovaj meč. Prethodna dva susreta, nismo baš najbolje otvorili, kako se to kaže, pa smo zbog toga bile, malo, pod stresom. Ipak, sve je prošlo i više nego uspešno. Dobar početak, kada smo napravile veliku razliku, u prvoj utakmici u glavnoj grupi, svima nam je olakšao da privedemo utakmicu uspešno kraju. Mada, Koreja je u jednom momentu počela da smanjuje razliku. Srećne smo zbog dva osvojena boda napustile halu, i sada mnogo spremnije dočekujemo sledećeg protivnika-selekciju Nemačke.

Još nešto ne želim da izostavim u današnjem javljanju. Dan pred utakmicu, bio je bez obaveza, kad je reč o takmičenju, pa smo ga  iskoristili da odemo u obilazak vulkana na planini Aso. Prvi put sam se susrela, uživo, sa  ovakvim čudom prirode. Nismo mu prišli vrlo blizu, kao što je pre moglo, zbog bezbednosnih mera opreza, ali svakako, bilo je neverovatno gledati u svu tu sivu masu koja se nalazi iznad samog kratera. Čudno je, zanimljivo i svakako nešto novo, što do sada nisam videla.

Juče se nije samo na tome završilo. Obišli smo i manje selo, tipično za Japan, s velikom tradicijom, koje je, takođe, u procesu renoviranja posle zemljotresa. Naučili smo malo o japanskoj religiji-Sintoizmu i videli lepe gradjevine tokom obilaska pomenutih mesta.

Sutra nas očekuje novo sportsko iskušenje. Igramo s Nemačkom, pa se nadam da ćete nas i dalje pratiti, i čitati moj dnevnik.

 

Sve vas pozdravlja vaša Sanja Radosavljević!

Ekskluzivno: Samo za “Praštanje uspeha”, iz japanskog grada Kumamoto, sa Svetskog prvenstva za rukometašice, piše svoj dnevnik Sanja Radosavljević, Pančevka, naša reprezentativka.

 

 

 

 

 

TRIJUMF ZA SJAJAN POČETAK NEDELJE

 

 

Pozdrav svima,

Srećne smo, presrećne posle važne pobede nad Nemicama. Današnja utakmica je razlog zašto bi Srbija trebalo da bude ponosna! Još uvek smo pod dejstvom adrenalina. Mislim da smo ljude u Srbiji lepo razbudili ovog jutra, nekima smo i pritisak podigle zbog neizvesnosti. Svakako, divan početak radne nedelje!

Da vam kažemo ono što osećam. Bile smo u utakmici od početka do kraja. Proradio je u nama inat, a kad je bilo najpotrebnije, ostale smo na zemlji i priveli utakmicu uspešno kraju. Pred početak ovog susreta, sa selekcijom Nemačke, izašle smo iz svlačionice fokusirane, a povratak u istu, bio je sa konstantnim osmehom i pesmom svih nas. Skakale smo, vrištale, sve zajedno. Jednostavno, svi mi ovde, presrećni smo!

Da vam kažem još nešto. Savladale smo odličnog rivala. Zna se ko je Nemačka u ženskom rukometu i kakav je to kvalitet. Ipak, postojimo i mi. Ne samo danas, dokazale smo, imamo šta da kažemo na ovom Svetskom prvenstvu, a očigledno, prija nam Japan, u svakom smislu. Ipak, imamo još dosta toga da završimo, jer, veliki je ulog pred nama. Kad smo već kod sledećeg rivala, kazaću vam i ovo. Danska, je selekcija za poštovanje. Poznate su Dankinje po trčanju i upornosti, kakav god da je rezultat u toku igre. Ipak, mislim da imamo rešenje i za njih. Trčale su Norveška i Nemačka u utakmicama protiv nas, pa smo uspele da ih sprečimo. Mislim da naš inat, upornost i želja u nama, mogu mnogo!

Sutra je dan odmora. Koliko znam, idemo u obilazak ovdašnje, čuvene, Botaničke bašte, što će svakako biti zanimljivo. Pisaću vam o tome i nekim drugim detaljima, sigurno ineteresantnim, koje ne možete videti u TV prenosima.

Pozivam celu Srbiju da bude uz nas. Pred nama je još mnogo toga važnog, a mi ćemo se, svi zajedno, potruditi da još jedno jutro učinimo čarobnim!

Sve vas pozdravlja vaša Sanja Radosavljević!

Ekskluzivno: Samo za “Praštanje uspeha”, iz japanskog grada Kumamoto, sa Svetskog prvenstva za rukometašice, piše svoj dnevnik Sanja Radosavljević, Pančevka, naša reprezentativka.

 

 

 

 

 

 

SJEDINILE SMO SE S LEPOTOM,  SPREMNE ZA DANSKU

 

 

Pozdrav svima,

Kao što sam i najavila, danas, tokom slobodnog dana, kada na rasporedu nema utakmice, domaćin nam je priredio nešto zaista posebno. Prvo da vam kažem, da ovo nisam videla, baš bi mi bilo žao, jer, ovakva Botanička bašta, nešto je posebno i veoma lepo. Dakle, posle par vrlo napornih utakmica, konačno i zasluženo dobili smo svi dan pauze. Naspavale smo se,razbudile, doručkovale i pošle u obilazak Botaničke baste, ovde, u Kumamotu.

Sad, posle obilaska ovog fenomenalnog mesta, lako mogu da vam potvrdim. Prijala nam je ova šetnja, udahnule smo svežeg vazduha, a sunce koje nas je sve vreme grejalo, prijalo je kao ono u domovini. Kad smo kročile na ovo prelepo mesto, već na prvom koraku, oseća se mir, a gde god da pogledate, sve je upečatljivo i za nezaborav. Sunce, zelenilo, oko nas voda, samo su još više doprineli i onako odličnom utisku. Stvarno, danas sam najbolje osetila šta znači čuvena rečenica: “Lepota je uvek u oku posmatrača”. Baš je tako. Šta me je posebno oduševilo? Osim biljaka, retkih, koje se mogu susresti baš u Japanu, način kako su ovde ljudi sve okolo uredili, orezali drveće i pojedine vrste zelenila, pa prelepo jezerce koje krasi samu Baštu, sve je to za nezaborav. U jednom trenutku smo sele na jednu od klupa, opuštene, u prelepom ambijentu, nismo ni htele da se vraćamo u hotel. Ipak, raspored je takav, moralo nazad.

 

Posle obilaska Botaničke baste cela naša ekspedicija otišla je u jednu od poznatijih ulica u gradu gde se održava Svetsko prvenstvo. To nije samo turistička atrakcija, posebno za nas koji na Daleki istok stižemo iz Evrope, već mesto, veoma praktično, da se sedne, popije kafa, kupi nešto autentično iz Japana. A, šta da vam kažem o domaćinima? Ovde su svi nasmejani, toliko susretljivi, ljubazni. Kao da ste u nekoj bajci. Inače, u samoj ulici, nalaze se okaćene i zastave svih zemalja učesnica, pa smo moje drugarice i ja komentarisale koliko je samo truda bilo potrebno da se sve to uradi. Japanci su, kao narod, stvarno posebni i ovo značajno takmičenje će mi zauvek ostati urezano u srcu i pamćenju. Baš ti detalji me najviše oduševljavaju. Sve u svemu, proveli smo jedan lep dan, odmorili se i spremne smo za sutrašnji veliki događaj!

Kad već pominjem sutra, a nadam se da znate, igramo sa Danskom. Biće to veliki sportski izazov. Želim da vam kažem-Spremne smo. To je ono u šta verujem i znam da možemo. Dokazale smo to više puta, a nadam se da ćemo i sutra to potvrditi. Sigurno, pred nama je jako teška utakmica, a igraće se angažovano do poslednje sekunde. Mislim, ko bude mentalno jači pobediće. Ukoliko uspemo da sprečimo njihovu kontru, bićemo u prednosti. Imaju veoma dobru golmanku, koja je do sad u velikom broju utakmica odlučila pobednika. Na nama je da igramo samo hrabro i skoncentrisano, i niko nas ne može zaustaviti. Toliko za sad od mene. Sutra, posle utakmice s Dankinjama, ponovo smo na vezi.

Sve vas pozdravlja vaša Sanja Radosavljević!

 

Ekskluzivno: Samo za “Praštanje uspeha”, iz japanskog grada Kumamoto, sa Svetskog prvenstva za rukometašice, piše svoj dnevnik Sanja Radosavljević, Pančevka, naša reprezentativka.

 

 

 

 

OBEĆANJE SMO ISPUNILE, ZATO SMO NAJVIŠE SREĆNE

 

 

Pozdrav svima,

Danas, ne znam odakle bih počela, dragi moji, verni pratioci mog dnevnika iz Kumamota? Da li od kraja utakmice, od sastanka pre početka meča, od tunela, pred predstavljanje ili od momenta kad smo saznali da igramo, definitivno za 5. mesto, da je Norveška slavila pobedu protiv Nemačke. Ipak, moram nekako da krenem, da vam se javim, uz ogromnu sreću koju svi ovde osećamo, posle velike bitke protiv Dankinja.

Utakmica protiv velikog rivala je bila napeta svih 60 minuta. Bilo je oscilacija, ali smo na kraju slavili, i ovaj nerešen rezultat nama je kao pobeda. Već sam vam juče javila da smo spremne za još jedan, veliki izazov. Bile smo odlučne, kao i tokom prethodnih utakmica. Srećna sam što smo se posle grupne faze ovako zaletele, pa samo nizale bodove. Ipak, znamo, mi devojke koje igramo za našu Srbiju, sledeća utakmica biće kruna za ceo trud i učinak do sada postignut.

Polufinale nam je bilo jako blizu ,ali, sve se u životu, pa i u sportu, dešava s razlogom. Mi smo na neki način, svoj cilj postigle, naravno, moramo da pobedimo i u petak. U tunelu, pred utakmicu sa Danskom, pevale smo i radovale se tom susretu kao da igramo finale. Neverovatan osećaj. Naravno, sa pesmom smo nastavili i posle utakmice. Verujte, kasno je ovde, razlika je osam časova, ali još se smejemo,ne prestajemo. Nastavicemo sa pesmom i sutra, imamo vremena da se odmorimo i pripremimo za  poslednju i najvažniju utakmicu.

Znam koliko vama u domovini znače naše pobede. Dolaze i do nas vesti da ulepšavamo jutra, da ljudima mamimo osmeh na lice i naša zemlja može biti ponosna! Znate šta, svaki uspeh je plod rada, žrtvovanja i verovanja u sebe, ali, pre svega, mi smo ovde jedna prava porodica. To se najbolje oseti na terenu, aliiI van njega. Ono što je važno, uz osmeh i dobru pesmu, započinjemo i završavamo dan. Tako će biti i sad, pre odlaska na zasluženi počinak.

U petak igramo sa Crnom Gorom, za peto mesto na Svetskom prvenstvu, a sutra imamo slobodan dan. Baš slobodan. Javljam vam se sa nekom novom pričom iz lepog i za nas srećnog Kumamota.

Sve vas pozdravlja vaša Sanja Radosavljević!

 

 

 

Ekskluzivno: Samo za “Praštanje uspeha”, iz japanskog grada Kumamoto, sa Svetskog prvenstva za rukometašice, piše svoj dnevnik Sanja Radosavljević, Pančevka, naša reprezentativka.

 

 

 

 

 

 

BLIŽIMO SE KRAJU, A MI SREĆNE

 

 

Pozdrav svima,

Želim prvo da vam se zahvalim na podršci koju imamo od vas, ljubitelja sporta, posebno rukometa, i naše reprezentacije. Sigurna sam da znate, mada smo daleko, u Japanu, redovno smo u kontaktu s nama dragim ljudima, pa smo upoznateiI s velikom podrškom. Ta, vaša dobra energija, i te kako se oseća i među nama, na terenu, ali i van njega. Nisam to ranije želela da pričam, ali, sada mogu. Rora mi priča o velikom interesovanju za ovo što radim, dakle, pišem dnevnik za “Praštanje uspeha”. Nisam to ranije činila, bila sam i sama pomalo zbunjena kada mi je to predložio, ali, volim ta iskušenja, pa sam radi vas i prijatelstva sa čovekom koja ima sajt i ovu FB stranicu, rado pristala. Drago mi je, što vam se sve dopada. Naravno, ja sam, kao i saigračice iz reprezentacije, najviše fokusirana na teren, i našu igru, jer, ulog je bio ogroman, a takav smo i pritisak osećale. Ipak, kako je vreme odmicalo, a mi bivale sve bolje i bolje, lako sam se prilagodila i novoj, da kažem-obavezi.  Zanimljiva je ovo priča, radujem se, što smo uradile ono zbog čega smo došle u Japan, a nisam razočarala vas koji ovo čitate. Čak, hoću to da vam kažem, čini mi se, kao da je ovo moje pisanje, baš bilo srećno za mene i devojke. Bilo je bojazni da nešto ne izbaksuziramo, ali, ipak se sve lepo završilo. U stvari, nije još, jer nas čeka važna utakmica sa Crnogorkama. O tome ću malo kasnije.

 

 

Iskreno, danas ništa posebno nismo radile. Baš smo odmarale, malo šetale i lepo ručkale. Danas je bio i poslednji dan odmora na ovom prvenstvu. Bliži se kraj, pa smo još malo uživale na suncu u Kumamotu, kako rekoh, u šetnji, pa se vratile u hotel. Znate sigurno, svaka ekipa ima neku svoju muziku, onu koju voli da sluša tokom odmora, kao i pre, te posle utakmice. Tako i mi obožavamo Zdravka Čolića, pa čim smo ponovo stigle u hotel, pevušilo se na našem spratu. Verovali ili ne, polako  se pakuju stvari za povratak kući. Posle uobičajenog odmora, posle ručka, usledio je sastanak na kome smo dovršili pripremanje taktike za sutrašnju utakmicu sa selekcijom Crne Gore.

Dragi moji, pozivam vas da budete uz nas i navijate i tokom  ovog meča. Mada taj susret neće biti dramski obojen, kao ovi pređašnji, ipak, važno je trijumfovati još jednom, a da znate, makar meni, nije isto biti peti ili šesti. Pobedom ćemo zaokružiti ovo prvenstvo i ulepšati još jednom jutro našem narodu. Koliko znam, u nedelju bi trebalo da doputujemo u Srbiju. Ima još vremena, makar za jedno javljanje, pa se nadam da ćete i dalje biti uz mene i čitati moj dnevnik.

Sve vas pozdravlja vaša Sanja Radosavljević!

 

Ekskluzivno: Samo za “Praštanje uspeha”, iz japanskog grada Kumamoto, sa Svetskog prvenstva za rukometašice, piše svoj dnevnik Sanja Radosavljević, Pančevka, naša reprezentativka.

 

 

 

OSTVARILE SMO CILJ-AKO BUDE SREĆE, PISAĆU VAM IZ TOKIJA

 

 

Pozdrav svima,

Dobrojutro, dobar dan Srbijo! Svaka Čast svima vama koji ste jutros od pola četiri bili uz nas I pratili našu poslednju utakmicu na Svetskom prvenstvu u Kumamotu. Nažalost, nismo uspele da dobijemo borbenu Crnu Goru, ali, mi smo naš zadatak ispunile i zbog toga nam je srce puno.

Šta da vam kažem o samom susretu? Verovatno ste i vi primetili  umor na našim licima koji nas je stigao baš pred duel s Crnogorkama. Ko se bavi sportom razumeće. Nezgodne su te poslednje utakmice, kada je sve nekako na ivici. U glavnom, da se vratim na ono bitnije u ovom trenutku. Velika je sreća biti deo ove ekipe i napraviti rezultat kakve smo mi ostvarile. Biti 6. na SP, nije mala stvar, naročito, Srbija, naša ženska rukometna reprezentacija, ima priliku, kroz kvalifikacije, da posle 30 godina ponovo bude na Olimpijskim igrama, a to je bio naš glavni cilj, kada smo dolazile na ovo prvenstvo. To smo i ostvarile.  Srećne smo, zadovoljne, umorne, raspevane, pozitivne, sve to nekako je pomešano, na kraju s osmehom se vracamo kući. Nastavljamo sezonu u našim klubovima. Hoću da vam kažem, a tako razmišljaju sve devojke, bitan je mart, kada se održava kvalifikacioni turnir pred Olimpijske igre. Nadam se da ćemo sve biti, pre svega zdrave i spremne za te kvalifacije i da ćemo pružiti najbolju našu igru i uspeti da se izborimo za Tokio. Nadam se da će cela Srbija biti uz nas tog marta, navijati i pružiti nam energiju za ono što nam predstoji.

Još ću malo o utiscima iz Japana. Kao što sam već rekla, divno, sve je tako lepo ispalo. Ovo je naša najbolja igra posle dužeg vremena. Drago mi je da smo pokazale, možemo da se nosimo s najboljima. Imale smo i mi padove, ali, zajedno smo uspevale da se dignemo. Atmosfera u ekipi je sve vreme bila na jednom lepom nivou. Pričala sam vam, započinjale smo i zavrsšavale dan s pesmom. Pa zar može lepše?!

Ovo je moje poslednje javljanje iz Kumamota. Polazimo kući sutra, oko 17h, imamo prvi let. Zatim, samo sad obrnutim redom, menjamo letove od Tokija, preko Dohe, do Beograda. Ponovo ćemo na dug put, od preko 24h. Trebalo bi da u naš glavni grad stignemo u nedelju popodne.

Hvala još jednom što ste mi pomogli da napravimo ovu lepu priču, jer bez všse podrške, naravno i Rorine, sigurno to ne bi bilo to. Nadam se, u martu nastavljamo kako bi  završili ovaj dnevnik, tačnije, ovu sezonu, s lepim vestima. Isto tako, uz malo sreće, kad se kvalifikujemo, bilo lepo da dnevnik nastavim iz Tokija. Do tada, hvala svim pratiocima na podršci koju ste nam slali. Stvarno, veliko hvala svima, i vama u “Praštanju uspeha”, što ste se toliko trudili i zbog lepe ideje koju smo zajedno realizovali.

Sve vas pozdravlja vaša Sanja Radosavljević!