Tijana Nikolić, najuspešnija srpkinja u ronjenju na dah, treća na planeti u jedinstvenoj sportskoj veštini koja je neuporediva sa nekim drugim sportom

Sama protiv sebe, bez vazduha, u tajnama podvodnog sveta

U mistici istraživanja najvećih ljudskih vrednosti, još uvek je nedokučiva istina: Kako se boriti sam sa sobom i pobediti. Svaka osoba, mora taj put sama pronaći, a saveti svakojakih vrsta, makar dolazili od najumnijih, onih čije su misli prepisane milion puta, često, ne donose rezultat. Ipak, postoje osobe koje u svom traganju žele da dosegnu nešto posebno, slično verskom ushićenju i tako spasu sebe, na putu uspeha. Takva je i Tijana Nikolić, rođena Čačanka, sa mestom prebuvališta u Beogradu, ronilac svetskog nivoa, najuspešnija Srpkinja u disciplini zarona na dah, sportu za najsposobnije i najjače

Da li znate, poštovani čitaoci „Praštanja uspeha, šta je to ronjenje na dah? Kad zatvorite usta i nos, pa krenete dole, u vodu, u dubinu od 40 metara, pa bez vazduha izdržite pet minuta. Samo ovih nekoliko podataka deluje fascinantno i nestvarno!

Tijana Nikolić, Lena Jovanović i Nataša Bošković , pre nešto više od pet godina (u junu 2012. godine u Nici), na Svetskom prvenstvu, osvojile su treće mesto za našu zemlju, čime su postigle do tada najveći uspeh. Posle prve discipline, u okviru kojoj su sve tri ronile u dubinu, bile su treće, a taj plasman su zadržale i nakon držanja daha na površini bazena i dužinskog ronjenja sa monoperajem. U poslednjoj discipline, Tijana je oborila vlastiti državni rekord, roneći 152 metra, na azurnoj obali ovog francuskog mondenskog letovališta. Inače, Nikolićeva je bila aktivan član Ronilačkog kluba “Svet ronjenja”, o kojem smo već govorili kada je naš i vaš gost bio Janez Kranjc. Otuda i veza sa Pančevom.

CEO ŽIVOT MALA SIRENA

“Sve je počelo kada sam imala svega tri meseca i kada me je mama prvi put odvela na more. Ali tek sa 24 godine sam krenula na kurs scuba ronjenja ( ronjenje sa bocom) i tu se zaljubila u podvodni svet. Tada sam prvi put videla grupu koja roni na dah i odmah su mi privukli pažnju, jer su imali peraja kao rep od sirene, a ja sam ceo život bila “Mala sirena”. Oborila sam vlastiti državni rekord i osvojila bronzanu medalju, roneći 152 metra, na timskom Svetskom prvenstvu u Nici koje je održano na azurnoj obali u ovom francuskom mondenskom letovalištu”.

Kad je upoznate, Tijana deluje neposredno, a sve što vam kaže ostavlja mnogo ubedljiv utisak. Tačno se oseti da veruje u ono što radi. Kada smo prvi put ostvarili kontakt, da se dogovorimo za ovaj razgovor, bila je u Hrvatskoj, na jedrenju sa prijateljima. Zamolia me je da sačekam par dana, da se to završi, pa bi se ponovo čuli. Tako je i bilo, a vi sada čitate našu razmenu misli koja će ostati zapisana na sajtu “Praštanje uspeha”.

Lepo je znati da imate podršku prijatelja kad nešto radite, a tako je sa nama, jer, uz pomoć “Geovizije” i “Finet inženjeringa”, uglednih pančevačkih firmi, lakše se stiže do cilja. Tako je bilo i ovog puta, a Nenad i Filip Perić dokazuju privrženost svemu što je lepo u sportu.

ZALJUBLJENA U PLAVE DUBINE, JOŠ OD ROĐENJA

Kada si osetila da je to to i da te ništa drugo ne zanima. Negde sam pročitao da si relativno kasno počela sa ronjenjem, ali, istakla si, kako to u suštini nije najvažnije.

Kao prvo, hvala ti što želis da čujes moju priču. Evo, baš sedim na plaži na mestu gde je sve počelo, pa ću pokušati da dočaram sve što sam iskusila i naučila o ronjenju. Sve je počelo kada sam imala 3 meseca i kada me je mama prvi put odvela u more. Nije odolela i lagano me spustila ispod površine. Imam kuću na moru i do polaska u školu provodila sam više od pola godine na tom prelepom mestu, pa je tu sve i počelo. Sa 24 godine sam krenula na kurs scuba ronjenja ( ronjenje sa bocom) i tu se zaljubila u podvodni svet. Tada sam prvi put videla grupu koja roni na dah i odmah su mi privukli pažnju, jer su imali peraja kao rep od sirene, a ja sam ceo život bila “Mala sirena”. Tada sam ih zamolila da probam peraje i bez ikakvih priprema i predznanja preronila zavidnu dužinu pa su me lako regrutovali da odem sa njima na takmičenje. Tada sam osvojila prve medalje.

Koliko je strast za novim, neočekivanim, doprinela da se snažnije posvetiš ovome što radiš?

Sve je bilo rekreativno do 2012.godine kada sam se odlučila da odem na timsko Svetsko prvenstvo odakle sam se vratila sa bronzanom medaljom i nacionalnim rekordom. Ovo je sport, po meni, neuporediv, sa bilo kojim drugim.

PET MINUTA BEZ DAHA, U STALNOM POMERANJU GRANICA

Kakva su tvoja osećanja dok roniš, možeš li uopšte o nečemu da maštaš tokom tih nekoliko minuta bez daha?

U pravu si, ovaj sport je malo drugačiji, jer se boriš i takmičiš sa samim sobom i tako pomeraš granice koje ne možeš ni da zamisliš da su moguće. Dok ronim, u početku samo uživam i prepuštam se vodi kroz koju se probijam. Kada krenu kontrakcije, onda se lagano koncentrišem na tehničke stvari, i tako do izrona.

DOBRI USLOVI U BEOGRADU

“Inače, aktivan sam član Ronilačkog kluba „Sebastijan“. Živim u Beogradu, pa se uglavnom takmičim u bazenskim disciplinama. Treniram na bazenu „Milan Gale Muškatirović“ ( bivši “25.maj”) i u teretani Extremegym. To se ispostavilo kao dobitna kombinacija, jer su zaista najbolji bazen i teretana u kojima sam bila”.

Gde je najbolje vežbati i kakvi su uslovi potrebni da se postignu dobri rezultati?

Živim u Beogradu, pa se uglavnom takmičim u bazenskim disciplinama. Treniram na bazenu „Milan Gale Muškatirović“ ( bivši “25.maj”) i u teretani Extremegym. To se ispostavilo kao dobitna kombinacija, jer su zaista najbolji bazen i teretana u kojima sam bila.

Šta je presudno da se bude dobar u ovoj disciplini?

Najbitnija je volja i da se, pored uspeha, padovi prihvate konstruktivno, jer je sve to deo uspeha.

Koje su tvoje omiljene destinacije za ronjenje? Gde si se do sada osećala najugodnije, a gde gde je bilo teško?

Volim da idem na takmičenja, pogotovo svetska i evropska prvenstva i tamo se najbolje osećam, jer tada probijem sve granice koje sam zamislila.

Kad bi nekome preporučila da se bavi ovim sportom, šta bi navela kao posebnu misao?

To je jedinstveni sport koji probija sve granice i mogućnosti kojih nismo ni svesni da imamo.

ISPOD VODE SE DOGAĐAJU BEZGRANIČNA ČUDA

Da li si zadovoljna koliko se prati to što ti i kolege radite?

Retko ko je čuo za ovaj sport, pa je svako pominjanje dobrodošlo.

Šta možeš reći o svojim najvišim dometima i gde je neka granica dokle telo i um mogu da idu?

Ja to isto pokušavam da saznam. Ako ikada budem našla odgovor, prvo ću reći tebi. Za sada se kraj ne nazire.

Koliko znam ti si i instruktor. Šta neko prvo treba da nauči kad se upušta u ovaj neobični sport?

Treba da se naoruža dobrom voljom, raspoloženjem i da se prepusti bestežinskom stanju koje pruža podvodni svet.

KAKO POBEDITI SAMU SEBE

“Ovaj sport, ronjenje na dah, je malo drugačiji, jer se boriš i takmičiš sa samim sobom i tako pomeraš granice koje ne možeš ni da zamisliš da su moguće. Dok ronim, u početku samo uživam i prepuštam se vodi kroz koju se probijam. Kada krenu kontrakcije, onda se lagano koncentrišem na tehničke stvari, i tako do izrona”.

Zamolio bih te da izneseš neke najzanimljivije detalje iz dosadašnje karijere. Neke osobenosti, sa putovanja, takmičenja, da pomeneš možda neke ličnosti koje ti znače i pomogle su ti da ostvariš sve ove uspehe.

Tokom ovog ronilačkog putovanja imala sam naravno i uspone i padove. Upoznala sam ljude iz celog sveta i svi se radujemo svetskim prvenstvima da bi se ponovo okupili. Imala sam tu sreću da upoznam Gorana Čolaka, svetskog rekordera i jednog od najboljih ronilaca u istoriji, koji mi najviše pomaže oko treninga i priprema za sva takmičenja.

DOMETI SU NEDOKUČIVI

“Ronjenje je jedinstveni sport koji probija sve granice i mogućnosti kojih nismo ni svesni da imamo. Retko ko je čuo za ovaj sport, pa je svako pominjanje dobrodošlo. A koje su granice? To i ja pokušavam da saznam. Ako ikada budem našla odgovor, prvo ću reći Tebi. Za sada se kraj ne nazire. Treba da se naoruža dobrom voljom, raspoloženjem i da se prepusti bestežinskom stanju koje pruža podvodni sve”.

A, šta mi možeš reći o fenomenu praštanja uspeha i zašto je toliko teško prihvatiti da je neko uspešan?

Svakome od nas se desilo da nismo uspeli u nečemu. Neki su uspeli da taj neuspeh pretvore u novi uspeh, dok ostali drže dah i lagano tonu u tuđem neuspehu.

Tijana Nikolić je najbolja u našoj zemlji u onome što radi. Zato je treba posebno pohvaliti, dati joj podršku i ohrabrenje. Ona svoje obaveze ne otklanja u stranu, praveći se da ne postoje, već ih vešto -kao da su tesno u vezi – rešava. Posebnost svega što čini, u jednoj veoma neobičnoj sportskoj disciplini, možda joj prija i zbog činjenice da je privilegovana, jer se, veoma često, susreće sa najčarobnijom lepotom do koje se može dopreti. U dubini, od svog boravka na svetu, pravi veličinu i doživljava lepotu. Šireći priču o ronjenju, u kojoj je Tijana glavna junakinja, želeli smo da istaknemo snagu I mudrost jedne osobe. Očigledno, zbog svega što je do sada uradila, za nju je ono najlepše ujedno i – najsvetije. I to tako treba da ostane.

POSTOJE USPONI, ALI I PADOVI

“Tokom ovog ronilačkog putovanja imala sam, naravno, i uspone i padove.

Upoznala sam ljude iz celog sveta i svi se radujemo svetskim prvenstvima, da bi se ponovo okupili. Imala sam tu sreću da upoznam Gorana Čolaka, svetskog rekordera i jednog od najboljih ronilaca u istoriji, koji mi najviše pomaže oko treninga i priprema za sva takmičenja”.

Razgovor vodio: Slobodan Damjanov
Fotografije su iz lične arhive