NEPRIKOSNOVENI VLADAR RUKOMETNIH TERENA KIRIL LAZAROV: SVETSKI REKORDER PO BROJU POSTIGNITIH GOLOVA, OSVAJAČ MNOGIH TROFEJA, PRIZNANJA I TITULA NA EVROPSKIM I SVETSKIM RUKOMETNIM TAKMIČENJIMA, NAJBOLJI SPORTISTA MAKEDONIJE

Magija Kirilovog kraljevstva golova

Čitaoci „Praštanja uspeha“, u rubrici Šampioni, imaju retku priliku da upoznaju čudesnog rukometaša, nenadmašnog šampiona, svetskog rekordera po broju postignutih golova, nezadrživog igrača koji je „strah i trepet“ za protivničke golmane, sjajnog desnog beka, često proglašavanog najboljim u ligaškim prvenstvima, evropskim i svetskim šampionatima. Kad god se stopala Kirila Lazarova odlepe od ger flora, podloge na rukometnom igralištu, na tribinama se začuje uzdah, a zatim se na licima verne publike vidi beskrajna sreća i oduševljenje. Ako niste gledali Kirilove majstorije u utakmicama reprezentacije Makedonije, svojevremeno u dresu „Zagreba“, „Vesprema“, „Atletiko Madrida“ i „Barselone“ , a sada i „Nanta“, sigurno ćete to uraditi posle čitanja ovog intervjua

Nijednom novinaru, publicisti, hroničaru, ili samo ljubitelju rukometne igre, nije lako opisati, pa čak ni nabrojati golove Kirila Lazarova, sjajnog desnog beka, rukometnog reprezentativca Makedonije i igrača najpoznatijih evropskih klubova koji je, proteklih godina, često proglašavan najboljim rukometašem na planeti. A šta tek reći o njegovim potezima koji, poput magneta, privlače ljubitelje sporta u dvorane širom sveta. Junak naše priče je istinski sportski heroj, a mnogi koji ga poznaju tvrde da boljeg igrača, ali i čoveka, nisu sreli. Kad bismo izdvojili samo najbitnije, u vezi sa prebogatom karijerom ovog makedonskog asa, bilo bi zapisano zlatnim slovima: Kiril Lazarov je rukometnu karijeru počeo u rodnoj Makedoniji, u RK Pelisteru, a zatim nastavio u RK Zagrebu, pa mađarskom Vespremu. Još jednom je okušao sreću u hrvatskoj prestonici, a onda je usledila selidba u Španiju. Igrao je u Siudad Realu, odnosno, Atletiko Madridu, a španski deo sportske priče završio u katalonskom gigantu – Barseloni. Sada nastupa za francuski Nant, s kojim ima sklopljen ugovor do 2019. godine. Trener Nanta, Tjeri Anti, nazvao je Lazarova “rukometnim Mesijem” i istakao da francuski klub njegovom dolaskom “ulazi u novu dimenziju”.

Neočekivana poruka iz Danske:

RORO, ŽELIŠ LI INTERVJU SA KIROM LAZAROVIM?

Već sam na početku razgovora sa najboljim planetarnim rukometašem rekao da mi je pomogla naša Pančevka Olivera Kecman. Ovako je to bilo. Stiže mi poruka iz Danske: „Roro, da li želiš da pričaš sa Kirom Lazarovim za vaš sajt? Čitam, ne verujem očima.

„Naravno, Olja, pa to bi bilo fenomenalno“ – odgovaram bez čekanja mojoj sugrađanki koja već duže živi u Danskoj i veoma je uspešna u svemu što radi. „Dobro, napiši pitanja, pošalji i dobićeš brz odgovor“ – nastavlja Kecmanova u poruci. Tako je i bilo. A, šta se, zapravo, desilo? Olja mu je predložila da pogleda naš sajt, a kada je pogledao, svidelo se to Lazarovu i – eto teksta pred vama. Još samo jednu interesantnu opasku želim da podelim sa vama. Napisao mi u mejlu Kiro, kako svi poznanici zovu zlatnog makedonskog sportistu da ga je preznojao ovaj intervju, što sam ja shvatio kao veliki kompliment i potvrdu da sve što radimo za „Praštanje uspeha“ ima smisla i da tek kucamo na vrata uspešne budućnosti. Zato, hvala majstore!

Izdvajamo još nešto, a što je za svakoga sportistu izuzetno važno: Jedan od najboljih svetskih rukometaša, Kiril Lazarov, za reprezentaciju Makedonije postigao je više od hiljadu golova na zvaničnim utakmicama. Ima još toga zbog čega se ovom rukometašu treba pokloniti: Na Svetskom prvenstvu 2009, u Zagrebu, postao je, 29. janura, najbolji strelac, sa 92 postignuta gola, čime je oborio rekord svetskih prvenstava, nadmašivši Južnokorejca Kjung-Šin Juna, koji je na Svetskom prvenstvu 1995, na Islandu, postavio novi rekord, sa 86 pogodaka. U Beogradu, na Prvenstvu Evrope 2012. proglašen je za najboljeg strelca, pošto je na sedam utakmica postigao 61 pogodak, čime je opet postavio novi rekord po broju datih golova na najuglednijem evropskom nadmetanju. Ako ovome još dodamo da je Lazarov sa Barselonom osvojio pehar namenjen najboljem timu Lige šampiona, onda je jasno da je zaista teško naići na ovako plodnu sportsku biografiju.

Ovaj veliki as svetskog rukometa verovatno nije ni sanjao da će govoriti za „Praštanje uspeha“, ali, moram priznati – nisam ni ja. Uvek mi se činilo da je nemoguće stići do takvih ljudi, a tražiti da vam govore malo duže, nego što to čine na konferencijama za novinare, pre ili posle mečeva. Ipak, kako to obično u životu biva, poklope se neke kockice, pa dođu i ti fenomaenalni trenuci u karijeri jednog novinara. Sreću je valjalo zaslužiti, a Olivera Kecman mi to često ponavlja u našim razgovarima. Baš ova Pančevka, koja je i sama nedavno bila zapažena gošća u „Praštanju uspeha“, presudno je pomogla da stignem do ekskluzivnog razgovora sa Kirilom Lazarovim.

KAD SE IGRA SRCEM, ONDA NEMA GRANICA

Vaša karijera je prebogata trofejima, golovima i drugim sportskim detaljima. Ipak, nije nestala iskra, taj pokretač da i dalje budete u mnogo čemu najbolji na terenu. Nedavno sam pročitao, a pre Vašeg prelaska u Nant, da imate mnogo motiva da i dalje budete na najvišem nivou, i da baš zato i želite u Francusku. Odakle crpite energiju, posle toliko godina u vrhunskom sportu?

– Meni su sport i rukomet u srcu. Ako želiš da budeš uspešan u nečemu, moraš biti zaljubljen u taj posao i raditi ga iz srca.To je najveća motivacija koja te pokreće, kako u sportu tako i u životu. Imam svoje ciljeve koje želim ispuniti, kao što sam i do sada radio. Sve to izgleda lepo, posebno kada se krene s nabrajanjem šta sam sve uradio. Međutim, nije bilo to tako bajno i lagano ostvaritivi, kao što sada izgleda. Francuska me drži u jakom tonusu, što jeste bitno, ali i dosta naporno. Zahtevna je domaća liga i Liga šampiona. Imamo jaku grupu, ne smeš se opustiti niti jedan dan. Ako to uradiš, odmah zaostaješ za drugima. To je jedan od razloga koji me drži motivisanog i još uvek gladnog dokazivanja.

Želim da se malo posvetimo detaljima koji su obeležili Vašu karijeru. Dvostruki ste najbolji strelac na SP-rekorder. Kada se sada setite Vašeg početka u rukometnom sportu, možete li istaći kada je bio prelomni momenat, gde ste sebi rekli: Ovo može da se pretvori u vrhunsku karijeru?

– Nekako sam išao uvek korak po korak. Nigde mi se nije žurilo. Bio sam tamo i igrao u tom trenutku, gde mi je bilo najlepše. Vodilo me i tada srce. Pored dobrog kluba i uslova, jako mi je bilo bitno da se osećam ugodno, kao i moja familija. Igrao sam u vrhunskim klubova, u različitim državama, susretao sa mnogim mentalitetima. Sve je to iskustvo koje se ne može kupiti parama. Takođe, posvetio sam se i žrtvovao puno, da to tako bude. Naučio mnogo jezika, radio sa najboljim trenerima i igrao u klubovima koji su imali uvek visoke ciljeve. Imao sam veoma uspešan period u Hrvatskoj i Mađarskoj. Međutim, kada sam otišao kod Talanta Dušebajeva u Siudad Real, kao da sam se restartovao i počeo iz početka. Izuzetno dobro mi je legao španski sistem igre, kao i način života u toj zemlji. Mislim da je to jedan od bitnih trenutaka moje karijere.

Za Vas se može reći da trajete u kontinuitetu. Obeležili ste deceniju i duže, svojim majstorijama. Igrali za najbolje svetske klubove, reprezentaciju Makedonije. Možete li izabrati neki detalj i za njega reći da Vam najviše znači.

– Ja drugačije gledam sport. Kontiniutet je veoma bitan u sportu. Puno je teže opstati na vrhu nego li doći do njega. Ima puno takvih primera u sportu. Kad biram sportske idole, analiziram dosta toga i tražim kontinuitet od odabranog sportiste. Mnogo smo euforični i samo se vodimo onim što je danas, a kako smo došli do toga da to budemo, o tome uopšte ne razmišljamo. Za sva ova iskušenja, svaki sportista treba da bude jak u glavi, kako se to kaže, kako se ne bi razočarao u određenom trenutku. Treba biti samostalan i ponosan, jer, ako dozvoliš da ti neko drugi kroji sudbinu, onda pada u vodu celi tvoj trud i žrtva, za sve ove godine. Vrhunski sport izgleda dosta jednostavno na televiziji, ali to nije tako. Divim se svakom vrhunskom sportisti koji je to sada i onima koji su to bili.

DVADESET GODINA PONOSNO NOSIM DRES MAKEDONIJE

Epitet najboljeg rukometaša Makedonije, sigurno Vam mnogo znači. Kao što je poznato, i kod Makedonaca je sportski mentalitet baš izražen, svi obožavaju sport i mnogo vole svoju zemlju. Biti nacionalni heroj je nešto posebno, zar ne?

– Obožavam Makedoniju! Nositi dres svoje zemlje uz takve navijače, čini me beskrajno ponosnim. Moj prvi nastup za A selekciju je

bio 1997, kada sam imao 17 godina, što znači da je sada tačno 20 godina od kada sam postojano uz našu reprezentaciju. Potrošio sam mnogo vremena i energije u tom periodu, ali sam uvek stojao ponosno slušajući svoju himnu, kao kapiten – i u dobrim i u lošim trenucima. Na televiziji se ne vidi, ali u našoj zemji žive dobri ljudi koji su, doduše, malo više euforični, a onda su i očekivanja velika. Prevelika je to odgovornost i teret svih ovih godina, ali, hvala Bogu, sve je to na kraju ispalo dobro i uopšte ne žalim ni za čim.

 

Šta možete reći o modernom rukometu? Imate li utisak da se ta igra mnogo promenila, u odnosu na desetak godina ranije, ili ne?

– Kao i sve u životu, sve se menja. Inovacija je bitna, vizija takođe. Samo najbolji najposvećeniji, najhrabriji se mogu prilagoditi tome. Rukomet je jako interesantan sport i igra koja će u budućnosti biti sve interesantnija za celi svet. Treba sve to pratiti, razmišljati i biti inovativan, kako bi mogao ostati rame uz rame sa najboljima.

Ne mogu, a da Vas ne pitam: Da li vidite svoje naslednike? Ne samo u Makedoniji, već, posmatrano, kao neku širu sliku. Sigurno, u zemljama poput Španije, Francuske, Mađaraske… ili skandinavskih, ima darovite dece, ali mislim na mlade snage iz Makedonije ili Srbije. Kako uopšte privoleti decu rukometu?

– Pratim dosta i mlađe kategorije i radim usporedbe izmađu naše i ostale dece. Gde se igra najbolji rukomet? Svih ovih godina smo stvorili jaku i čvrstu bazu u Makedoniji. Rukomet se igra i voli u našoj zemlji. Imamo dosta škola, federacija vodi brigu, takođe o omladinskim ligama. Zabrinjava me struka, zato što je ona najbitnija, a najvažnije je kako usmeriti decu. Ja znam da su vremena teška, međutim, treba uložiti u sebe i pratiti trendove, inače, džabe gubiš vreme. Ne možeš raditi na svom opstanku, a da nemaš nikakvu odgovornost za decu koju si vodio, ili ih nisi usmerio na pravi put. Ipak, i ti treneri imaju svoje objašnjenje i, što je najtragičnije, u pravu su. Ja bih rekao, uvjek ima načina, ako si kvalitetan, da isplivaš i postaneš ono što hoćeš, bez obzira na probleme.

Mi često, kao javnost, a posebno to ističu stručni ljudi, kažemo da talenat bez rada ne vredi mnogo. Kakvu poruku biste poslali dečacima i devojčicama koji za sada tek flertuju sa rukometom. Kako u njima probuditi ljubav za ovim sportom?

– Dete ne možeš naterati na silu da radi nešto. Zato sam rekao, mi smo stvorili bazu, e sada, treba napraviti selekciju. Međutim, selekciju treba praviti neko ko se razume u to. U izboru budućih rukometaša nije najvažnije da igraju najbolji. Pored talenta, bitne su i druge stvari. Na primer: karakter, kultura, familija, odnosnio da si dobar čovek. To je važno u procesu stvaranja ekipe. Drugim rečima, najbitnije je odabrati prave ljude i tim koji će pleniti igrom i ponašanjem. Sve drugo je šminka i gubljenje vremena, istina, uz povremeni trijumf, tek da bi neznalice imale argumente kako „oprati“ svoje „prljavo rublje“.

EVROPSKO PRVENSTVO JE JAČE OD SVETSKOG

Trenutno ste u Nantu. Deluje interesantno, jer bolje stojite u Ligi šampiona nego u domaćem prvenstvu. U eliti ste u jakoj grupi – drugi, a u Francuskoj stojite nešto lošije. Nedavno ste igrali nerešeno sa PSŽ-om, velikim rivalom. Kakva su očekivanja u oba takmičenja?

– Nant je odličan klub u napredovanju. Fali im tradicija koja je veoma bitna, kao i iskustvo. Međutim, ima dosta pozitivnih elemenata, kao što su rasprodana dvorana, budžet, prelep grad. Ovde možeš trenirati 24 sata dnevno, ako želiš. Blizu je aerodrom, a Francuska je snažna država, sa mnogo dobrih igrača. U Nantu 90 odsto igrača po prvi put u karijeri

igraju u Ligi šampiona, i tu je motivacija ogromna. Tako da smo zaboravili malo na domaći zadatak, našu ligu, preko koje se stiže do elitnog takmičenja. To je odgovor na pitanje zašto stojimo dobro u Ligi šampiona, a loše u prvenstvu. Ispravicćemo i to polako, s vremenom, a i duga je sezona.

Da li stižete da pratite i neka dešavanja, recimo, u srpskom rukometu?

– Da, koji put pogledam Seha ligu i neku drugu utakmicu. Rukomet je zapostavljen kao sport u Srbiji. Možda zato što imate drugih, boljih sportova, u kojima ste više uspešni.

Ispred nas je Evropsko prvenstvo u Hrvatskoj. Makedonija je u grupi sa Nemačkom, aktuelnim šampionom, pa Crnom Gorom i Slovenijom. Dokle može vaša reprezentacija?

– Iskustvo kaže da treba ići korak po korak. Znam, to zvuči kao kliše, ali, to je najbolji put. Šansa će se ukazati, a da li ćemo je iskoristiti – videćemo. Treba da spremnih glava, kao nikad do sada, uđemo u ovo takmičenje. Pritisak i očekivanja su veliki, sve je euforično. Treba biti fokusiran, realan i motivisan. Evropsko prvenstvo je zahtevnije takmičenje od

svetskoga. Treba će nam energija, pamet, psihologija… ma sve. Mada, mi Makedonci se nikad ne predajemo, pa čak i kad stvari izgledaju najteže, jer nam je takva država.

Na kraju, uvek pitam svoje sagovornike nešto o fenomenu praštanja uspeha. Da li umemo da oprostimo tuđi uspeh?

– Interesantno pitanje. Moje iskustvo kaže da sam imao više problema kad sam bio uspešan nego neuspešan. Uspeh se teško prašta, a neki čekaju na tvoju najsitniju grešku, kako bi te likujući osporili. U neuspehu te svi tapkaju po ramenu, to im nekako najviše odgovara. Zato kad idem u fitnes, vežbu „RAME“ ne radim, jer mi je preveliko od tapkanja. U celoj ovoj situacii najbitnije je ne izgubiti glavu i biti realan, kako u uspehu tako i u neuspehu.

Jovan Dučić, genijalni srpski pisac hercegovačkog mentaliteta, u svom kapitalnom delu „Blago cara Radovana“ u jednom odeljku kaže: Lepota je plemstvo koju je Bog spustio na naročito izabrane među ljudima; lepota je i blagoslovena, jer ona kao sunce izaziva život, nosi zdravlje… To što radi Kiril Lazarov, na igralištu, ali i van njega, po ljudskosti kojom je nadaren, meni liči na

ovu Dučićevu liriku. Tako ja vidim tu lepotu igre koju širi jedan od najpoznatijih Makedonaca na planeti. Iako je u zrelim igračkim godinama, duh uspešnosti ga ne napušta. Ne zato jer mu fali trofeja, već što je na pravi način razumeo život. Čovek nema prava da odustane. Ako je darovit, onda ta uloga mora biti još izraženija. Zbog svega čim je nagrađen, Lazarov sada uzvraća još više. Da je više ovakvih ljudi, iskrenih, predanih, odanih, lakše bi bilo svima koji imaju nedoumicu: Ostati ili otići.

Čestitka čitaocima i redakciji iz Nanta:

KIRIL LAZAROV: SREĆNA VAM NOVA GODINA !

Pred odlazak Kirila Lazarova na Evropsko prvenstvo u Hrvatskoj, sa makedonskom reprezentacijom, poželeli smo mu mnogo sreće na ovom prestižnom takmičenju, uz želju da ostvari sve ono što on i saigrači iz „repke“ očekuju. Naravno, nije ni Lazarov nama ostao „dužan“:

– Meni je drago što sam govorio za „Praštanje uspeha“. Ovaj intervju je bio drugačiji od svih koje sam do sada dao, bio mi je zanimljiv, a nadam se da će i vaši čitaoci biti zadovoljni. Takođe, ovo je prilika da svim vašim čitaocima i onima koji budu pratili vaš novinarski rad, pa tako čitali i ovaj tekst, poželim Srećnu novu 2018. godinu!

Razgovor vodio: Slobodan Damjanov
Fotografije: lz lične arhive Kirila Lazarova

Našim prijateljima želimo još uspešniju poslovnu 2018. godinu

VELIKO HVALA!

Svako ko ima nameru, pa makar samo i veliku želju, da bude uspešan u poslu, zna koliko je potrebno truda, strasti i ljubavi da bi se sve to ostvarilo kako je zamišljeno. No, često ni to nije dovoljno, jer je skoro uvek potrebna podrška i pomoć prijatelja.

Sada, kada je „Praštanje uspeha“ stiglo do kraja 2017. godine, verujemo veoma uspešno, red je da se zahvalimo onima koji su za nas imali mnogo razumevanja, bili nesebični prema nama i pomagali nam u realizaciji tekstova na našem sajtu. Često smo im se zahvaljivali na stranicama „Praštanja uspeha“, a, kao što je poznato, to su: “Finet-inženjering”, “Geovizija”, “Padrino okov”, “Passage”, “Prostor B”, FK Dinamo, Restoran “Kordun”, Restoran “Đeram”, „Dvorište“.

Uz veliko HVALA dobrim ljudima iz ovih firmi, želimo im da u novoj 2018. godini imaju mnogo, mnogo uspeha u svemu što rade!

Redakcija „Praštanja uspeha“