Praštanje uspeha vam predstavlja: Ilija Serafimović, najbolji mladi kompozitor šahovskih problema na svetu

 

 

 

UZVIŠENE VREDNOSTI MLADOG PANČEVCA

 

 

Iskreno, drugačije ne mogu, nikada se ranije nisam sreo niti pričao sa momkom, učenikom trećeg razreda IT smera pančevačke gimnazije “Uroš Predić”, Ilijom Serafimovićem. Hteo sam da ga uvrstim u svoj projekat “Šampionska mladost Pančeva”, ali, nisu nam se tada putevi ukrstili, pa je ta prilika propala. Ipak, on jeste šampion i to u punom smislu te reči, i to onaj planetarni. Šta je mnogo zanimljivo? Šah je igra koja okupira milone ljudi na svim kontinentima, a ta, misaona konfiguracija na 64 polja, sa figurama koje nas podsećaju na aktere iz neke bitke u areni, ima, i te kako, plodno tle u našoj zemlji. Imali smo i imamo vrhunske velemajstore, mislioce pred tablom, ali, ovakav talenat, uzvišene vrednosti, koji u sebi nosi Serafimović, dugo, baš dugo, nije krasio Srbiju. Zato i zbog mnogo drugih načela mladog Pančevca, sad hoću ozbiljnije da ga predstavim.

 

Pratim koliko mogu, mada, šah stvarno nije moja bitna opcija u stvaralaštvu. Naravno, čuo sam za dečaka koji komponuje i rešava šahovske probleme, ali, žudnja za nečim atraktivnijim, nikako me nije vodila ka Iliji. Prvi mi je na njega skrenuo pažnju moj prijatelj Dejan Nađ. Ne tako davno, pozvao me i jasno rekao: “Roki, obrati pažnju na malog Iliju Serafimovića. Dečko je šahovski genije, i jedan od najboljih u postavljanju šahovskih problema na svetu. Tu je, moj komšia sa Strelišta”.

 

Deki je škrt na rečima, a kamoli da hvali nekog, ali, ako on to tvrdi, onda je mnogo toga jasnije. Tako, počnem da razmišljam o njemu, sve intezivnije, a ono, kao neko čudo, desi se Rodos i Kongres gde su se našli najbolji mladi kompozitori šahovskih problema na planeti. Ilija je blistao, osvojio prestižne nagrade, a ta vest, brzo je prostrujala Srbijom. Interesantno je, nisam ni znao da će moj sugrađanin, na grčkom ostrvu, voditi još jednu veliku bitku. Baš tih dana, zamolio sam Dekija da mi prosledi broj telefona Serafimovića ili obezbedi neki drugi kontakt. Javlja se Nađ, i upućuje da sačekam, zato što je Ilija na  putu. Tako je i bilo. Bio sam strpljiv da se šampion vrati u rodno mesto, a zatim ga i pozvao.

 

Dok smo razgovarali, nije bilo teško da shvatim, sa druge strane, imam mladog momka, ali, odavno ličnost. Priča, a već ga razumem, ima snagu kojom može da uvidi svet oko sebe, spozna smisao života. U moderno vreme, mada neki tvrde drugačije, najlakše će opstati specijalisti, stručnjaci u jednoj oblasti, koji neće imati problem u egzistencijalnom vakumu, koji steže, uveliko, sve više ljudi oko nas. Serafimović me kratkim i jasnim rečenicama uverio da je pragmatičan um velika darovirost, ali, ne može bez ljubavi i strasti, istovremeno, za nečim čemu si posvećen. Makoliko izgledalo jednostavno, komponovati šahovske probleme, mogu to samo oni, koji su verodostojni načelima i igri, kombinacijama i veri. To Ilija ima, u svom habitusu, pa ne čudi što je poštovan gde god se pojavi. Zamolio sam mladog majstora da mi odgovori na nekoliko pitanja, pomalo bojažljivo, skrenuo mu pažnju da me malo muče i rokovi, u vezi sa objavljivanjem ovog teksta. Sve je razumeo. Uradio na vreme, pa zato vi sad čitate ovu rubriku, baš večeras, u četvrtak, 28. oktobra.

 

 

 

Kad sam mu predložio da malo približi sebe javnosti, da kažem, predstavi se, učinio je to lako:

 

–Rođen sam u Pančevu 3. jula 2004. Živim na Strelištu sa majkom Dijanom i ocem Đuricom koji je profesor u ETŠ „Nikola Tesla“. Pohađao sam OŠ „Miroslav Mika Antić“ koju sam 2019. završio kao učenik generacije. Trenutno sam učenik odeljenja III-9 naše Gimnazije. Od 2012. do 2020. trenirao sam košarku u Kris krosu, ali zbog sve više obaveza u školi, ali i u problemskom šahu morao sam da prekinem. Za šah sam počeo da se interesujem na raspustu pre polaska u prvi razred osnovne škole, a najveći „krivci“ za to su bili moj otac i dede. Na prvom takmičenju u rešavanju šahovskih problema  učestvovao sam sa 9 godina, 2013. godine i tada me je velemajstor u rešavanju i komponovanju šahovskih problema, Marjan Kovačević pozvao na sekciju pri Akademiji ŠK „Beograd“. Tamo sam otkrio svu lepotu problemskog šaha, što me je opredelilo da mu se u potpunosti posvetim, kako rešavanju tako i kompoziciji.

 

 

Na početku smo dijaloga. Želeo bih da nabrojiš svoje najveće uspehe, računajući i ovaj poslednji, sa SP.

–U redovnom šahu sam bio kadetski prvak Vojvodine do 8 godina 2012. i do 10 godina 2014. godine. U kompoziciji šahovskih problema, radove sam slao na brojne što juniorske, što seniorske turnire, većinom u inostranstvu. Do sad imam 82 objavljena problema od kojih su 73 nagrađeni. Prvi problem mi je objavljen sa nepunih 10 godina u listu „Politika“, a nakon toga moje kompozicije objavljivane su u raznim časopisima o problemskom šahu, širom sveta. Imam tri pobede na seniorskim turnirima u šahovskoj kompoziciji i to na dva u Rusiji i jednom u Brazilu. Isto tako, na takmičenju u brzoj kompoziciji matova u dva poteza koji je održan tokom Kongresa na Rodosu, zajednički rad sa kolegom iz reperezentacije Živanom Šušulićem osvojio je prvo mesto. Počevši od 2016. godine i Kongresa Svetske federacije za problemski šah u Beogradu, organizuje se turnir za najboljeg mladog kompozitora šahovskih problema do 23 godine starosti što je granica za juniore u problemskom šahu. Moji radovi su tada pobedili, što se nastavilo i u Drezdenu 2017, Ohridu 2018 i Viljnusu 2019. godine. Prošle godine Kongres je bio otkazan, a ove na Rodosu, nije bilo zvaničnog bodovanja za najboljeg ali sam ja bio jedini učesnik koji je osvojio dve medalje tako da bih ponovo bio najbolji. U rešavanju šahovskih problema sam pet puta uzastopno bio kadetski prvak Srbije i to 2014. u kategoriji do 10 godina, a od 2015. do 2018. u kategoriji do 14. godina. Na međunarodnom rešavačkom takmičenju koje se od 2005. održava poslednjeg vikenda u januaru, istovremeno u celom svetu, osvojio sam bronzu 2015. zlato 2016. i srebro 2017. godine u kategoriji 3 za mlade rešavače do 13 godina. Na istom takmičenju, 2019, osvojio sam srebro, a 2020. bronzu, u najjačoj kategoriji 1 među juniorima do 23 godine. Sa nepunih 15 godina, 2019. bio sam u sastavu seniorske reprezentacije u rešavanju šahovskih problema na Evropskom prvenstvu u Atini, gde smo bili četvrti. Na  seniorskom prvenstvu države 2019, bio sam treći i ispunio prvu normu za FIDE majstora rešavača šahovskih problema. U Viljnusu sam sa reperezentacijom osvojio peto mesto i ostvario rezultat koji mi je doneo drugu FIDE normu. Na upravo završenom Svetskom prvenstvu u rešavanju šahovskih problema koje je sastavni deo Kongresa osvojio sam bronzanu medalju sa reprezentacijom, dobio titulu FIDE majstora rešavača i osvojio prvu normu za Internacionalnog majstora. U finalu takmičenja u brzom rešavanju, Solving šou na kojem učestvuju 16 najboljih rešavača sa Svetskog prvenstva, u finalu sam pobedio aktuelnog prvaka sveta, Rusa Danilu Pavlova.

 

Sve o karijeri ovog mladića možete pročitati i videti – putem linka

Ilija Serafimović

 

 

 

Svi razumeju da ljudi vole i graju šah, širom sveta. Meni je veoma zanimljivo da neko, poput tebe, posebno, kad se u obzir uzmu godine, to jest, tvoja mladost, šah zavole iz nekog posebnog ugla, što poprima još veću dozu interesantnosti. Kako si i kad prepoznao tu ljubav kod sebe?

–Nikad nisam previšeo voleo da radim na teoriji u redovnom šahu, a posebno da napamet učim razna otvaranja i moguće varijante u njima. Više sam voleo da postavljam razne pozicije na tabli i da analiziram šta bi bilo najbolje odigrati.

 

 

Komponovanje problema, kao posebna oblast. Voleo bih da to pojasniš. Najviše me zanima, s obzirom, ja često pomislim, u šahu odavno nema tajni. Izgleda, da me ti ozbiljno razuveravaš, s obzirom na uspehe, u vezi sa ovom temom. U čemu je tu tajna?

–Šahovska kompozicija je deo problemskog šaha koja obuhvata pravljenje tj. komponovanje šahovskih problema. Autori mogu stvarati probleme na zadate uslove ili slobodne teme. Da bi problem imao vrednost, kompozitor mora prikazati originalnu ideju, pozicija bi trebala da bude što ekonomičnija tj. da su upotrebljene samo figure koje su neophodne i da je do rešenja moguće doći na jedinstven način. Posebna draž komponovanja je u stvaranju nečeg što niko pre vas nije napravio.

 

 

Rešavanje šahovskih problema? Kako spojiti te dve obalsti i da li je to moguće?

–Naravno da su kompozicija i rešavanje problema povezani. Najlakše će te rešiti neki problem ako uspete da proniknete u ideju koju je njegov autor hteo da prikaže.

 

 

Da li ti igraš šah, takmičarski, i koliko to doprinosi tvojim delima na takmičenjima?

–Redovnim šahom se ne bavim već punih sedam godina, ali  mogu da kažem da mi je on pomogao u poznavanju osnovnih pravila šaha koja važe i u problemskom šahu.

 

 

Koliko vrmena je potrebno, da neko osmisli, iskomponuje šahovski problem za zlatnu, svetsku medalju, a koliko da se problem reši, ako je moguće postaviti ovakvo pitanje?

–Rad na komponovanju problema može nekad trajati i mesecima. Dešavalo mi se da se posle više od godinu dana setim neke pozicije koju nisam uspeo da dovršim i da onda od nje napravim problem koji je vredan. Kao najveći uspeh u šahovskoj kompoziciji smatram to što je moja šahovska studija kojom sam pobedio na Kongresu na Ohridu izabrana u FIDE album za period od 2016. do 2018. godine, čime sam postao najmlađi autor čiji je kompozicija ušla u ovu zbirku najznačajnijih svetskih radova koja se objavljuje od 1914. godine. Na ovoj studiji sam radio više od tri meseca. Lepota šahovskog problema nije u vremenu koje je potrebno da ga neko reši nego u onome što je u njemu prikazano. Na takmičenjima je bitno i vreme potrošeno na rešavanje, jer je to drugi kriterijum za rangiranje, nakon broja poena.

 

 

Kažu, kad dosegneš nivo, recimo intermajstora, da ne govorimo o velemajstorima, ti ljudi uopšte ne igraju, osim na takmičenjima. Uglavnom se “bistri“ teorija“, igra protiv kompjutera, neke pozicije, razmišlja. Kako to ide kod tebe?

–U problemskom šahu nema „bistrenja“ teorije. Pogotovo to važi za komponovanje. Da bi nešto napravili, morate imati inspiraciju, ideju i to pretvoriti u delo. Mislim da je za komponovanje, kao I za druge stvari u životu najvažnije da volite to čime se bavite.

 

 

S obzirom na tvoju mladost, da li ti ljudi iz sveta problemskog šaha prilaze, pitaju i nude neki ozbiljan posao i kako uopšte gledaju na tvoju pojavu?

–Veoma sam srećan što sam na Kongresu na Rodosu imao priliku da razgovaram sa najpoznatijim problemistima na svetu. Privilegija je razmeniti iskustva sa vrhunskim kompozitorima I rešavačima. Mojim starijim kolegama je veoma drago kada vide da se mladi bave problemskim šahom jer većina mojih vršnjaka više voli redovan šah. Dosta njih je pohvalilo moj rad ili pokušalo da mi da savet kako treba da nastavim. Nisam još dobio konkretne ponude za posao, ali ko zna šta može biti u narednom periodu. U redovnom sam kontaktu sa problemistima širom sveta kako juniorima tako i već legendama ovog sporta.

 

 

Ti si gimnazijalac. Imaš li vremena za još nešto, osim svoje, da kažem primarne ljubavi?

–Osim škole i problemskog šaha koji mi odnose najviše vremena, volim da izađem sa drugarima, slušam muziku i pratim fudbal i košarku.

 

 

Koga voliš iz sveta problemskog šaha. Postoji li neko čiji put ti je interesantan i kojim bi voleo i ti da ideš?

–Moj uzor iz sveta problemskog šaha je moj mentor, višestruki prvak sveta u šahvskoj kompoziciji Marjan Kovačević.  Od ostalih uzora izdvojio bih britanskog velemajstora praktičnog i problemskog šaha Džona Nana kao i osmostrukog prvaka sveta u rešavanju  Pjotra Murđu iz Poljske, sa kojim sam vodio veliku borbu na Svetskom prvenstvu, ali i proveo veoma prijatne trenutke u prijateljskom razgovoru.

 

 

Reči ću, mirne duše, dugo, baš dugo, nisam upoznao tako mladu osobu, a već etički toliko čistu prema sebi. On svojim racionalnim životnim stavom lako ide uz moderan život. Na jednoj strani mladost, rekoh da je gimnazijalac, treća godina IT smera, dok na drugoj, već ima jasan put kojim želi dalje. Serafimović ima u sebi ono najbolje, tematski na svetu, ali, deluje opušteno, bez brige da će ga to sputati u daljem razvoju. Svestan da je pred njim čitav jedan život, tako ga i prihvata. Na mene je ostavio utisak dobrog momka iz komšiluka, a to što je među najboljima na planeti, u jednoj sportsko-društvenoj oblasti, kao da je samo njegova, unutrašnja lepota. Ilija nije od juče poznat, ili mislim, da bi tako trebalo da bude. Ovim tekstom, želeo sam da ovdašnja javnost još više prepozna jednog vunderkinda, mladića koji nikome ništa ne želi da uzme, već svojim delovanjem, pametnim potezima i upornošću, doprinese da svi oko njega budu zadovoljni i srećni. Svojim primerom, svetli na putu sutrašnjice. Eto, mi Pančevci, imamo darovitog momka kojeg ćemo još dugo da slavimo. Budimo s njim, dok izrasta u šampiona koji će u godinama koje dolaze biti još superiorniji.

 

 

 

 

Slobodan Rora Damjanov

Vizuelni identitet: Jovana Damjanov

Fotografije: Ilija Serafimović