SA DARKOM JOVIČIĆEM, UGLEDNIM PANČEVAČKIM SPORTSKIM RADNIKOM, O SMISLU SPORTA I PRAŠTANJU USPEHA

Samo ljubav, upornost i sportska etika daju rezultate

Prvog čoveka Sportskog saveza Pančeva, predsednika Košarkaške lige Srbije i osnivača popularnog Košarkaškog kluba „Tamiš“, Darka Jovičića, upoznao sam mnogo pre nego što je u pančevačkom i srpskom sportu postao gotovo nezamenjiv. Znam ga čak iz vremena dok se još nije iškolovao za inženjera mašinstva na Beogradskom univerzitetu i pre nego što je u Pančevu osnovao KK „Tamiš“.

U međuvremenu je naš današnji sagovornik za rubriku „Linija spajanja“, u sportskom portalu „Praštanje uspeha“, stvorio divnu porodicu, dobio sinove – Nikolu i Aleksu – koji se, kako bi i drugačije, bave košarkom i postavio standarde u sportskom životu Pančeva, koji prevazilaze lokalne okvire. Najviše uspeha imao je u organizatorskim poslovima, što se lako uočava samo jednim pogledom na njegove postignute rezultate, što će svakako biti tema ovog razgovora.

Čim je imao malo slobodnog vremena, brzo smo se dogovorili za vreme i mesto našeg razgovora. Zato Ivana i ja dolazimo ispred pančevačkog Sportskog saveza tačno u podne, a pred ulazom u ovu kultnu zgradu, u Masarikovoj ulici, vidimo Darka Jovičića koji stiže malim mopedom, odlaže kacigu, a zatim hitro odlazi do kancelarije da ostavi neke stvari, pa se vraća na fotografisanje. Za taj deo ove priče zadužena je naša Ivana Ogrizović.

Samo nekoliko minuta bilo je potrebno da se stigne do fotki koje su pred vama, a zatim se stepenicama penjemo do drugog sprata i velike sale u Savezu sportova. Iako je napunio petdecenija života, deluje mladoliko, jer, kako sam ističe, voli da vežba, da se kreće i bude u pozitivno raspoloženom i duhovitom društvu. Eto recepta za dobar izgled i vitalnost!

SAVEZ SPORTOVA NA PRAVOM PUTU

Dok još nismo zauzeli svoja mesta oko velikog konferencijskog stola, Darko nam usput govori kako ovu prostoriju, sada veoma lepo sređenu, povremeno koristi i jedna škola iz našeg grada, od čega Savez ima finansijske koristi. Intervju sa predsednikom Saveza sportova Pančeva započinjemo baš o ovoj sportskoj asocijaciji, a dogovorili smo se, nakon toliko godina poznanstva, da ne budemo formalisti i da razgovaramo na TI, a nadamo se da nam čitaoci „Praštanja uspeha“ zbog toga neće zameriti.

Darko, na početku razgovora bilo bi dobro da pojasniš zbog čega je u današnje vreme važna uloga Sportskog saveza za razvoj sporta u našem gradu?

– Počeo bih od toga da su reforme u našem društvu donele i mnoge promene, baš kad je reč o sportskim organizacijama. Ranije, a toga se stariji čitaoci vašeg sajta sigurno sećaju, imali smo SOFK-u gde se tada vodila briga o sportu, strategija, politika, kao i finansiranje klubova i pojedinaca. Kao što je poznato, takav sistem već duže vreme ne funkcioniše, pa mi još uvek imamo problem da objasnimo ljudima kako je sve promenjeno i da mi nemamo ingerencije koje su u neko drugo vreme postojale u Savezu organizacija za fizičku kulturu. S druge strane nas ljudi pitaju: Pa dobro, zašto vi onda uopšte postojite? Upravo zato je važno da se o ovom problemu kaže nešto detaljnije. Sportski savez je udruženje klubova, a za vreme mog mandata smo proširili članstvo i na druge, kao što su kulturno – umetnička društva ili nevladine organizacije koje doprinose afirmaciji sporta. Moj prvi zadatak je da objasnim ljudima, koji vode pančevačke klubove, kakva je uloga sadašnjeg Sportskog saveza Pančeva. Ono što je najbitnije jeste da se na pravi način, odgovorno i argumentovano, obratimo vlastima. Mi smo posrednik, da tako kažem, između onih koji su na terenu i ljudi koji su u izvršnoj vlasti, odakle se finansira sport u Pančevu. Dobra komunikacija sa vlašću je jedan od naših prioriteta. Zašto to kažem? Zato što je u Srbiji situacija takva da jedni imaju odličan odnos s vlastima, dok sa nekima to nije slučaj. Mi, konkretno, sasvim dobro sarađujemo, a od takvog odnosa zavisi i finasiranje programa klubova. Svakako, ne treba biti ni suviše kritičan ali, isto tako, ni previše snishodljiv. Važno je da ljudi u Savezu imaju autoritet i da argumentovano prezentuju šta je najvažnije da bi se izdvajao potreban novac za sportske aktivnosti.

PANČEVO JE GRAD SPORTA

Ipak, rekao bih, nije to sve. Mnogo toga ste dobrog učinili Tvoji saradnici i ti, kad je reč o imovinsko pravnim odnosima. Rešen je status Hale sportova, Gradskog stadiona, kao i zgrade u kojoj sedimo, zar ne?

– Tako je. To su sve reference koje nam sada daju za pravo da istaknemo kako smo dosta doprineli radu Saveza i uređenju sportskih objekata. Bilo je tu dosta problema. Na kraju krajeva, nije dovoljno rešeno pitanje rada našeg saveza u samom Zakonu o sportu. Nije baš najjasnije da li mi nešto možemo, ili ne možemo. Kao inženjer nisam želeo da se pomirim sa takvom situacijom, pa sam odlučio da to rešim. Nažalost, kada sam došao na čelo ove organizacije, malo toga je bilo regulisano. Sada je druga priča i dosta smo uradili za dobrobit sporta i građana Pančeva. Kad je reč o sportskoj kući, ovde u Masarikovoj ulici, tu smo takođe doveli mnogo toga u red. Sad se zna ko u njoj može da sedi, ko ima pravo da koristi ove kancelarije, pa do uređenja zgrade. Meni je veoma drago što smo, osim teretane na Sportskom centru „Mladost“, uspeli da još dve kvalitetene teretane isključimo iz komercijalnog sadržaja i da ih ustupimo samo sportistima. Nažalost, nismo još sanirali krov zgrade u kojoj sada razgovaramo, ali se nadam da će se i to dogoditi tokom mog mandata. Uhvatićemo se u koštac i sa ovim problemom i rešićemo ga sigurno. Tako ćemo nekim novim generacijama ostaviti zgradu u koju neće morati da se ulaže decenijama. Ima još nešto što treba uraditi u skorije vreme, a to je poboljšanje uslova za takmičenje u Hali sportova na Strelištu. Grejanje zimi i klimatizacija leti su prioriteti za nas koji brinemo o sportu u Pančevu. Moram da istaknem da je mnogo posla već urađeno, pre svega zato što sam imao odlične sagovornike u Gradskoj upravi. Naišao sam na njihovo razumevanje, a onda je sve išlo mnogo lakše i brže. Bez njihove pomoći, u svakom smislu, taj važan posao ne bi mogao da bude završen.

Pančevo je grad sporta. Ovaj laskavi epitet sada prepoznaju svi u Srbiji, a rekao bih i šire. Mnogo dobrih rezultata je ostvareno poslednjih godina. Imamo svetske šampione, prvake na evropskim prvenstvima, odlične timove. Kako to objašnjavaš?

– Dva su razloga za odlične rezultate. Prvo, reč je o dobroj komunikaciji između sportista i sportova. To je nešto na čemu radim i insistiram godinama. Uvek objašnjavam ljudima da uspeh jedne sportske grane ne sme da bude problem nekom drugom. Uostalom, rezultati koji se postižu su dokazali da sam bio u pravu. Evo vam aktuelni primer saradnje na Olimpijskim igrama u Riju. Pogledajte kako se naši sportisti međusobno podržavaju, jedni navijaju za druge, poštuju tuđ uspeh. To je ono za šta se zalažem u pančevačkom sportu. Kad smo postigli jedinstvo u zajedničkim stavovima, gradska vlast je to prepoznala, što je drugi razlog uspeha. Timski rad je doneo mnogo toga dobrog, a u lokalnoj vlasti ima dosta ljudi koji razumeju sport i prepoznaju njegov širi društveni značaj. Ne treba zaboraviti edukaciju mladih, ali i bespoštednu borbu protiv svih koji ne žele dobro sportu, kao i protiv onih koji su večito nezadovoljni, i to bez ikakvih razloga.

PO MERI I ZVEZDE I PARTIZANA

Da izađemo malo iz okvira Pančeva. Mnogi znaju, posebno oni koji su upućeni u košarkaška zbivanja, Ti si već nekoliko godina predsednik Košarkaške lige Srbije. Uspeo si da ovo takmičenje staviš u sportski fokus, a interesantno je da su te prihvatili i večiti rivali – Zvezda i Partizan. Kako to objašnjavaš?

– Kada sam došao na mesto čelnog čoveka KLS, naišao sam na sličnu situaciju, baš kao u Sportskom savezu Pančeva. Liga nije imala čak ni adresu, pa mi je prvo pitanje, kada sam izabran na funkciju predsednika, bilo: Pa, gde mi sedimo ljudi? Naše ingerencije su bile nedovoljno definisane, a bilo je i mnogo drugih nerešenih pitanja. Vremenom smo sve uspeli da doteramo, a kad marljivošću i upornošću steknete poverenje – sve je lakše. U međuvremenu smo počeli da ostvarujemo i određene prihode, pa smo klubovima ukinuli članarine i kotizaciju, a po prvi put smo prodali TV prava. Kao što sam imao sreće sa ljudima u Pančevu, tako sam mnogo toga uspeo da uradim i u KLS, pre svih zahvaljujući Draganu Đilasu, predsedniku Košarkaškog saveza Srbije.

Ima dosta različitih komentara na račun ovog takmičenja. Neki govore da nam je Liga slaba, a klubovi nejaki.

Naravno, nije sjajna situacija, ali je mnogo bolja nego što ljudi misle. Kvalitet igrača nije kao u nekim drugim ligama, ali, ako neko želi da gleda kvalitet, zna se gde ga ima, pa neka izvoli. KLS je, slobodno to mogu da tvrdim, liga koja služi za afirmaciju srpske dece i košarke. Mnogi su zaboravili da su u toj ligi nastupali Boban Marjanović, pa Nikola Jokić i mnogi drugi, danas vrhunski košarkaši. Šta da kažem za nekoga ko ide u BiH, ili neku drugu susednu zemlju za dvesta evra više, da bi rekao kako igra u inostranstvu? Zato se ja zalažem da se u našoj najjačoj ligi takmiče samo momci koji imaju dobre radne navike i sportsku etiku. Jer, lako ćeš takvom talentovanom igraču preneti znanje, nego onima koji u sportu vide samo zaradu i ostavljaju loš utisak, gde god da se pojave.

VOLETI SPORT A NE NOVAC

Ne bih želeo da završimo razgovor a da ne pomenemo pančevački KK Tamiš. Danas je to uzoran sportski kolektiv i dobar primer kako se može uspeti kad se kvalitetno radi i voli košarka. Čini mi se da je to tvoj najveći profesionalni uspeh.

– Upornost i ljubav prema odabranom sportu koji su ključne odrednice za dobre rezultate i uspeh u organizaciji kluba. Mnogo sam voleo da idem u školu i bio sam dobar đak, ali sam sve to, u jednom trenutku, stavio u drugi plan zbog košarke i KK Tamiša. Volim sport. Napunio sam pedeset godina, ali i dalje sam aktivan. Sve je to povezano. Moraš, pored talenta, da imaš određene osobine, a to su ljubav, upornost i vera u uspeh. Takođe, treba da budeš sposoban i inteligentan, da dobro rasuđuješ, neophodno je samopouzdanje, kao i ljudsko dostojanstvo i poštenje. Treba da se raduješ pobedama, ali i da podneseš poraze. Svima preporučujem tu sportsku filozofiju, baš u svakom pogledu, jer pročišćava misli, daje energiju i deluje pozitivno na čoveka. Osim toga, nikada ne treba biti uljuljkan u uspehu. Često se čovek zadovolji nečim što je osvojio, a zatim stane. On mora da ide dalje, da deli svoje znanje, da motiviše druge. Mi u Pančevu imamo jedan odličan primer. Svetski prvak u karateu – Predrag Stojadinov – znanje je preneo na sledećeg svetskog šampiona – Slobodana Bitevića, a sad očekujem da i Boba ide dalje i učini isto. Eto, to je suština. Na tome se radi čitav život i tome treba težiti. Tako je u i u mome klubu gde tražim da igrači budu posvećeni košarci i da se pošteno bore.

To je svakako u redu, ali ima mladih ljudi koji sport shvataju samo kao način zarade.

– Žalostan sam kad vidim kako neki mladi ljudi doživlajvaju sport. Umesto da uživaju, raduju se svakom treningu, utakmici, oni pate. Mnogi misle samo na novac, a tome zdušno pripomažu i roditelji, ne shvatajući koliko na taj način loše utiču na svoje dete. Oni su sve grlatiji u svojoj nameri da dokažu kako je sport nebitan, da je samo novac važan. Teren treba da bude igralište, a ne mesto gde se prave pare. Ako si talentovan, uporan, radan, ne brini, novac će doći svakako. Eto, to je savet i za klince koji maštaju o velikom novcu baveći se sportom.

Stigli smo do i do toga da ima ljudi koji ne praštaju uspeh. Kako gledaš na ovaj životni fenomen i na naslov našeg sajta

„Praštanje uspeha“?

– Moram prvo da Te pohvalim. Sedeo sam skoro u društvu dragih ljudi i pomenuli smo tvoj sajt, kao i njegov naziv – „Praštanje uspeha“. Veoma je interesantan i sasvim sigurno da privlači pažnju. Taj pojam praštanja uspeha je ujedno i filozofsko gledište na život. Uvek će biti onih koji ne praštaju, kao i onih drugih koji i te kako razumeju šta znači uspeh. Mislim da nema tog čoveka kojeg svi vole i poštuju, koliko god da je on uspešan. To je tako. U svom životu imam primere koji to potvrđuju. Evo i jedne preporuke. Nedavno sam bio na jednom

košarkaškom turniru u Banatskom Novom Selu i igrao protiv ekipe koju je predvodio Milenko Topić, naš proslavljeni reprezentativac. Njih nekoliko u protivničkom taboru, čak starijih od nas, igrali su fenomenalno, odlično za njihove godine. To je bio doživljaj. Zaslužili su poštovanje, jer su ostali verni sportskim principima. Pančevo ima takve ličnosti koji treba da se nađu na ovom sajtu. Siguran sam da ćeš uspeti sa Tvojom ekipom da ovaj sajt dopre do mnogo ljudi, a o fenomenu praštanja uspeha mogao bi da napraviš neki ozbiljan naučni rad, pričajući sa uglednim sportistima i sportskim radnicima o ovoj zanimljivoj temi.

Eto, dragi prijatelji, i sami ste došli do zaključka da od Darka Jovičića imate šta da naučite. Istina, ovaj razgovor čitate u ovom trenutku, ali, sasvim sam siguran, mnogi od vas će o njemu razmišljati i posle klika na crveni iks, na vrhu ekrana vašeg računara. Zapravo, to nam je bila i želja i cilj.

Slobodan Rora Damjanov