KAD DETE UDARI ŠAMAR

Klinci Partizana i Beograda uz ogromnu podršku svojih diretktora su udarili šamar roditeljima, vinovnicima incidenta na Banjici. Igrali su se sporta, drugarstva, vaterpola tri minuta i pokazali kako moze i bez sranja.

Partizan je tražio da Beograd dobije utakmicu službeno a da crno-beli reše probleme u svojim redovima i na tribinama. Beograd nije hteo, tražio je ovakav epilog utakmice. I svi su dobili.

Dobijena je sada bitka, da li i rat ? Za to je potrbeno mnogo vremena i borbe. Jer više puta sam pisao, roditelji koliko god voleli svoju decu, u ostvarivanju njihovih ambicija mogu da budu kancer i da kao jasna manjina vladaju većinom normalnih koji znaju čemu sport služi. Njihovi odnosi sa trenerima, dodatna plaćanja, pritisci preteći, verbalni i preko poruka društvenih mreža su tužni i komični. Čak i ako su možda nekad u pravu. Moguće ali retko, jako retko.

Njihove bolesne ambicije neće upropastiti sport ali lako mogu da upropaste decu.

Zato je dečiji šamar sa Banjice jači od bilo čega. Ali, ponavljam jedna je bitka dobijena. Rat još nije. Dan kada će se deca nadmetati na terenu a roditelji uživati na tribinama nije blizu. Neko će reći da su primeri sa Banjice retki.Da li ?

Toliko

P. S. Hvala Vladi Markoviću za sliku i nema njene kradje