DAME NEKAD I SAD

Bio sam sinoć na ženskom finalu. Jedan jedini novinar, koliko sam video. (posle me upozore da sam izrekao neisitnu jer su bili novinari portala ali kako ih ne znam…jbg…)

Bio sam i pre godinu dana. Isto mesto, isti timovi, isti ishod.

Pa je l’ ima razlike ? Pa naravno da ima. Sve za onaj Bregovićev orkestar za svadbe i sahrane.

Malo morbidno, ali pre godnu dana je to bilo kao na sarani. A u nedelju uveče prava svadba sa igranjem i pucanjem.

Slikovito možda nije opisano kako treba ali ko razume shvatiće. Sinoć je to bila utakmica koja je pokazala koliko su devojke napredovale.

Ima šta da se vidi. Daleko je to od evropskog vrha ali je i sve dalje od evropskog začelja.

Da ne spominjem baš sve, ali u Zvezdi sigurna Vanja, pa kvartet iskusnih tetkica Tijana, Ivana, Kaća i posebno Jovana, pa eksplozije Miškovićke, Ilićke i posebno Gašićke i Lujićke, mala DiksI…. A kad smo već kod Luje, tražim izjavu.

Ona zbunjena, ove ostale je zajeb…. a onda smireno izdeklamova. Pitam za školu:

— Idem u Sportsku. Imam dobre ocene.

Dete, meni su u Prvoj gimnaziji dobre ocene počinjale od dva na jedan. Mada kod Lujićke to sigurno nije slučaj.

A Palilula… bombe u vidu Ane, Teodore, Mile, velike Kris i naravno Andjele. Sve ih drzi tetkica Dragana…Ljute posle poraza, ali…

– Ćeraćemo se još.

Ima tu bar 15 imena a nema Novosadjanki, pa Jelene, Nade, Janje, Nine Nadje, Lare, Isidore…

Ima ih, ima…Nekoga sam sigurno zaboravio, godine.

I čini se da ide ženski vaterpolo napred.

Šta sam doživeo, pa stvarno

Toliko