SVE ĆE SE JEDNOM VRATITI, VEROVALI SMO U RIJU
I vratilo se, s kamatom – 7,24!
U Riju do bronze. Radost i tuga. Veče kasnije gledam u jednom kafiću na plaži kako Divac teši Ivanu Španović. Pravim društvo Goranu Obradoviću, autoru svetskog čuda. Pisao sam već, pizdeo je onako lalinski, mirno, bez besa, a sa besom.
– Vratiće vam se jednom!
– Kako, bre, Dejane? Da uvek čekamo da nam se vrati?!
Večeras u onoj eksploziji skokova od kojih je Arena podrhtavala Ivani i Goranu Obradoviću se bar deo Rija vratio. Videli smo se nedavno i tada smo pričali:
– Ma šta, ima da se zaleti, da trči, da skoči – do zlata!
Ćutao je Goran i osmehivao se. I verovao je u to. A sada – 7,24! Hej 13 centimerara do Hajke Dreksler. Trinaest! Znate lo koliko je to? Raširite prste na ruci – i to vam je to. Pa možda je to dug iz Rija, vraćen sa kamatom!?
A Miša Dudaš? Nikada sa čovekom nisam progovorio, ali kapa dole. Za rezultat, za borbu, za one suze i smirenost… kada bi mnogi sve oterali u tri lepe…
Dakle, i Dudašu poruka: Sve će se to vratiti! Od mene atletici – toliko!
IDEMO LI U BUDIMPEŠTU PO TITULU, ČETVRTI PUT
Posle tri zlata: Uživajmo i – pobedimo!
Mađari su vaterpolo nacija. Nema dileme. Obožavaju svoje, cene rivale. U ovom veku su tri puta organizovali velika takmičenja. I tri puta drugi, tri puta iza nas. Najpre, iza SRJ, 2001, pa iza SCG, 2006. onda iza Srbije, 2014. Za 140 dana će krenuti u četvrti pohod na zlato, i to pred svojom publikom.
Šta ćemo mi uraditi? Idemo li četvrti put po zlato?!
Manojlović je 2001. doveo fenomenalan tim na Evropsko prvenstvo. Svih osam pobeda. Lekcija Mađarima u grupi, po kiši i vetru. U četvrtfinalu Savić ruši Slovake, tri sekunde pre kraja utakmice. Lako sa Hrvatskom u polufinalu, pa sa Italijom za zlato, od 0:2 do 8:5. Kako su igrali Vujas, Savić, Šapić?
Svetski kup 2006. Poslednji put zajedno Srbi i Crnogorci. Selektor Manojlović, a ekipu vodi Porobić. Kapiten Savić, bez Vujsainovića i Udovičića.Finale Srbija protiv Mađara, sudije Margeta i Kaputi. Imali smo 22 isključenja. Mađari ma volšeban način stigli minus dva u poslednjem minutu. U produžetku Duško Pijetlović za pobedu. Posle toga Kaputi hoće da prizna nereguaran gol
Mađara, ali se kod Margete probudio ponos.
Finale Evropskog prvenstva 2014: Sve znate, javni čas Gocića i drugova. Na kraju 12:7 u srpskoj rapsodiji pred mađarskom publikom.
– Ako sve bude kako treba igraćemo u finalu – najavljuje mi jedan mađarski kolega. Ko zna kako on računa. I drugi igraju, i drugi će želeti finale, skalp Srbije, zlato.
A mi ? Ko zna? Za nas je svakako to takmičenje u kojem jedini, posle svega urađenog u protekle četiri godine, možemo da uživamo. Da uživamo, pa šta uradimo?! A uradićemo! Toliko!
PIŠE: Dejan Stevović