ALEKSANDRA BJEDOV: ZABORAVIO SI NAS, NEMOJ MI TU TUC- MUC!
Nikako, dame su baš po mom ukusu!
Jesam zabeležio u Žurnalu da su devojke u Zagrebu, Srpkinje i Hrvatice zajedno. Uskoro će i u regionalnu ligu, da podižu ovaj sport.
I tako, odmaram od nerada za praznike, kad će ti moja stara saradnica i fizio reprezentacije Aleksandra Bjedov:
– Je li bre, je l nas ti zaboravi?
Tuc – muc, nije zgodno.
– Ma nisam, nego nemam slike pa da stalno…
– Šta nemaš, gledaj mejl!
Muc – tuc, nije zgodno.
Zgodno je da su stigle slike. I na glavnoj : Vanja Lazic, Travar Nikolina,Nada Mandic, Jelena Vukovic (ljuta na mene zbog jednog ali), Ana Prica, Lolita Avdić, Teodora Rudic, Lara Luka, Isidora Damnjanović, Nađa Novakovic, Nina Josifovic, Janja Kaplarevic, Kristina Miladinovic i Minja Mitić.
Manje više ih znam, što ne znači da se razumem u damski vaterpolo. Tu je još Vladana Jovetić još neka klinka – i to je to.
Devete u Evropi, sad podmlađene. Vreme je njihov saveznik.
– Imamo evropsko i Novi Sad za 2000, svetsko u Volosu za 97, pa onda kvalifikacije za EP. Mislim da možemo – kaže selektor Bajko.
I onda jedan roditelj, na koje sam ponekad alergičan, zbog… ma nije bitno!
– Zaboravi ti nas.
Može biti da neko tako misli. Greška u svakom slučaju. Bez obzira na neke sukobe, moja ruka za dame je uvek podignuta. Jer ovaj tim je , iako se ne razumem, kao što rekoh, u ženski vaterpolo, po mom ukusu. Ali baš…
– Ajde evo ti slika i nemoj mi tu tuc – muc – poručila je Bjedovka. Rekoh već, nije zgodno
Toliko!
U BEČEJU LUDO I NEZABORAVNO
Šmeker od selektora i neki novi lavovi
Reklo bi se običan dan. Jutarnji sastanak pred put u Bečej je zakazan za 8.15 časova.
– Deki, zaboravio sam pasoš. Sada će otac da ga donese – obratio se Saviću Radomir Raša Drašović. Usledila je, po starom srpskom vaterpolo običaju, sankcija o kojoj sada ne bih.
U Bečej sam došao posle 16 godina. Nema više Badže, Šanjike, Cimera… Goran Krstonosic je bio sjajan domaćin. Čuvene “Tiske lignje”. Sreo sam i Dejana Milovanova.
Dobismo Slovake. Debitovali lepo Dragoljub Rogac mali Petar Tomić zabio golčinu: na kraju 11:2.
– Pa, dobro je, samo malo su bili tremirani – ocenio je Savić.
Ne krećemo odmah nazad. Marko Janković mora da ispuni vaterpolo građansku dužnost, da šiški-riški u bočicu. Odužilo se.
Evo ga Lazar Dobozanov. Gospođa mama je poslala kolače. Imam neke zdravstvene probleme u najavi, ali sam se na vreme zadržao kod šestog. Cimer Paja ne voli slatkiše, iz pristojnosti je uzeo četiri-pet gabaritnih komada. Ovo valjda gospodja Ana neće čitati. Dakle, poslastičari, ako hoćete kontakt nećete pogrešiti.Još da se Lazar i ja malo tu utalimo.
Eto ti ga Marko. Šiškiriškio je. I vreme da pođemo. Kad… Savić gleda u obližnji zabavni park. Pa gleda ove tremirane.
– Slušaj vamo. Imam ideju. Idemo da vozimo automobile, da se malo opustimo, šta nas boli…Da se lupamo, pa… ko koga.
Skočiše tremirani, šapatom najavljuju sudaranje sa selektorom. Jedna tura, pa druga – ludilo. Šmeker od selektora i neki novi lavovi!
– Znam sad ćeš da pišeš, da kačiš – kaže mi.
– Ne, ti ćeš – odgovaram.
Udarismo po ostatku kolača,pa će Savić Draši:
– Jbg, sledi kazna, plaćaš klopu u Meku. I pazi, ja ću da jedem.
I tako večerasmo, Raša dade na opšte oduševljenje karticu. Selektor je ispao fer, popio je samo kafu.I onda krenusmo. Ja ću ujutru da spavam, a oni će u pet na aerodrom, pa u Reko.Tada ću da se okrenem na drugu stranu.Raši je bolje da spava sa pasošem.
Srećan put momci! Toliko!
U ČUVENOM “FRADIJU” ŠESTORICA NEZAMENJIVIH SRBA
Magija Stefanovih golova
Kritikovali su me mnogi zbog iznošenja zdravstvenog stanja onog magarca. I čekao sam nešto lepo. Sinoć Ferencvaroš, čuveni “Fradi”
osvoji Evropa kup! Radovali se Ćuk, Avra i Stefan Mitrović, čestitali Gojko, Rađen i Asanović, Od 26 igrača čak šesorica Srba.
Avra je jedan od najvaspitanijih srpskih vaterpolista koje sam upoznao. Uvek miran, povučen, maksimalno pristojan. I nekoliko puta sam ga, potpuno slučajno, zaboravljao, prilikom nekih spiskova igrača. Tek, recimo, peti put je reagovao:
– Deki, je l ti znaš nešto više?
Uz smeh je prihvatao izvinjenje.
Milanović ga je oterao iz Partzana i 2011. se nije radovao Ligi šampiona. Vratilo mu se dve godine kasnije.I ne samo vratilo, postigao je za Zvezdu, u finalu, odlučujući gol. Naredne godine je uz sirenu gotovo šokirao Pro Reko. A sinoć tri gola u mrežu Pijetlovića.
– Fradi je popularan klub i sada se vraćamo na stare staze. Još je lepše što su tu bili Stefan i Ćuk.
A Ćuk koji, neće se naljutiti, nije dosegao očekivane visine, najviše zbog zdravlja, a možda i lalinskog mentaliteta. Kažem -možda. Priča:
– Konačno ! Moje treće finale i prvi trofej. I znaš šta je najlepše? Imam šta da pričam deci!
A Stefan? Šta o tom vaterpolo šarmeru nisam još napisao. Ne znam, ali tek da ponovim da je obavezna vaterpolo lektira “Magija
Stefanovih golova” . Jednostavno, igra se vaterpola!? I večiti je šeret:
– Deki, evo ti slika. Piši šta hoćeš. vozim!
– Lepo, vozi!
– Hej, specijalno sam tražio da se slikamo za tebe, i to profi aparatom.
Oduševim se i posle na sajtu „Fradija“ nađem tu moju sliku. Ali, verujem mu da je mislio na mene i Žurnal. Što reče jednom Žile, on je virtuoz igre!
I tako slave dvojica Marka i Stefana. Zasluženo!
Samo, ne mogu bez mog magarca. Da su ova trojica ovde, i ne samo njih trojica, za zdravlje dotičnog ne bismo brinuli. A tako malo treba!? Toliko!
PIŠE: Dejan Stevović