20.08.2016. RIO

 

 

Dakle bilo je to ovako… Na današnji dan pre dve godine. Rio, finale sa Hrvatskom, olimpijsko zlato. Zlato na kraju balade.

Priča od 20 dana. Kada smo svi oko njih bili i već vidjeni za lopatu, a na kraju, svako na svoj način, završavao pod nekim stolom uz „Ovamo cigani“ i slično.

A bilo je…

– Ne čekamo zlato od 1988. To je Jugoslavija. Ovo je Srbija. Vreme je – Prlain

Prve dve utakmice čupanja i spasavanja žive glave sa Madjarima i Grcima. Dva boda od šest . A prvi favorit.Sećamo se tih varijanti u danima čekanja da proradi mašina.

Slike same naviru.

Kada izlaze namrštetni na predstavljanje.

Ili…

Kada poslovično mirni Nikić u besu baca bade mantil u trenutku kada senzacionalno gubimo od Brazila.

Ili…

– Ekipa je u šoku – Savić.

Ili…

Nikoga nema pred novinarima osim bledog Žileta.

Ili…

Njegov monolog u svlačionici u kojem ne pominje igru, rezultat, medalju, rivala… Samo život i prilika da se učini smislenim.

Ili…

Mučenje sa Australijom i u glavi već viđen povratak kući.

Ili…

Buđenje sa Japanom pa početak velike trilogije mečom sa Španijom.

Ili…

 

 

Nastavak i velika lekcija u polufinalu meni uvek dragom Kampanji i njegovim.

Ili…

I kraj ,spektakularno finale sa najvećim rivalom, Hrvatskom, kada Manda igra utakmicu života a Bane na sebi nesvojstven način poziva publiku da počne sa slavljem.

Ili…

Kad mi Prle daje medalju uz reči da zna koliko mi se o njoj pisalo.

Ili…

Kad Filip uz suze kaže: „Šta još treba, igrica je završena“.

Ili…

Kad Boban i Žile završavaju reprezentativnu priču sa: „Kume osvojili smo sve“.

Ili…

Kad Savić beži da ga niko ne stigne a posle mi u BGD kaže, hej potpuno sam prazan

20 dana za film, priču, za ceo život.

Rio 20.8.2016. olimpijsko zlato, završetak jednog nivoa velike igrice, nivoa koji niko nije prešao

Gojko, Manda, Žile, Sava, Ćuki,Dule, Boba,Mića, Jakša, Fića, Prle, Mitar, Bane i Deki….

Toliko