Šampionska mladost Pančeva

Prijatelji projekta:

 

 

 

 

STEFAN MIHAJLOV-U TAKO BLISKOM PROSTORU ZA KOJIM JE ČEZNUO

 

 

Stvarnost mladog Pančevca, Stefana Mihajlova, jednog od najbržih Srba u ovom trenutku, ogleda se u velikom stilu. Naime, tek što je kročio u život, a rođen je 29.06.2001.godine, u gradu na Tamišu, već je uspešan. U sprintu, na 100, 200 ili štafeti 4×100 metara, on je među top atletičarima, ne samo na lokalnom nivou, mislim na celu njegovu domovinu. Potom, veoma uspešno je pohađao OŠ „Miroslav Mika Antić“ i srednju Elektrotehničku školu „Nikola Tesla“. Tokom osnovne i srednje škole, non-stop, bio je odličan učenik, dok je u “Tesli” proglašen i za Sportistu generacije. Da vas još više uvedem u priču, o sjajnom momku. Upisao je Visoku školu strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije – ICT, školske 2020/21. i uspeo,  uprkos obavezama i treninzima, nažalost i Covid-19, da „očisti“ prvu godinu, u roku, što bi studenti kazali: “U junu”. Dakle, mladi Mihajlov, nije bežao od svojih rivala, tokom školovanja ili na stazi. Naprotiv. Čak, usudio se, kao neki ozbiljni filozofi, iz realnosti da ostvari, maltene-idealno. Za njega, uprkos mladosti, nema odustajanja od megdana. Sve te stvarne sudare sa relnošću, rešio je u svoju korist. Tako, lagano, izgradio je svoj stav, i sad ga svima pokazuje.

 

 

Stefana Mihajlova sam upoznao odmah po rođenju, zato što je njegov otac, Goran, moj kolega, sportski novinar, nekada i sam atletičar, pa smo, jedno vreme, a u tom periodu se naslednik i uselio u njegov život, radili zajedno. Kasnije, nenametljivo, ne forirajući tu priču, Fanki, kako svi znaju starijeg Mihajlova, bio mu je podrška, a to jeste, do današnjih dana. Nikad me nije zvao da nešto napišem o talentovanom momku, osim, kad je već stasao, počeo da osvaja medalje, a tad nije vreme da se ćuti, već da se dete nagradi. Tako, kad god sam mogao, više zbog Stefana i njegovih zasluga, pominjao sam ga u svim medijima za koje sam radio. Potpuno zasluženo. Pravo da vam kažem, nisam sreo momka poput njega. U privatnom životu, da to tako nazovem, miran, tih, nekako povučen, nenametljiv. Na stazi, kao da neki đavo uđe u njega. Ta “stotka”, u njegovom životu, kao srasla je kost. Munjevito on to pretrči, bez kalkulacija, sa jasnim motivom,  da, najbolje što zna. Zna moj sugrađanin, nije još trenutak za potpuno slavlje, ali, dolazi, neumoljivo i to. Zašto to tvrdim? Njegova unutrašnja konstitucija, a sad ne mislim samo na fizičke predispozicije, ti principi, u ravni su sa dostizanjem nemogućeg. Ima to Stef, zato će i biti najbrži u Srbiji, pa onda neka krene redom.

 

 

 

Mehanizam surove realnosti, često, utiče na odluke koje donosimo. Kao da sklapamo prividan mir, razlog da verujemo, biće bolje. Ipak, u vrhunskom sportu, nema improvizovanja, sve mora da bude potaman i sa merom. Ko u sebi ne pronađe taj identitet, ne ostvari svoj cilj.  Zato je Stefan, menjao. Prvo mi je o tome pričao:

–Član sam Atletskog kluba “Crvena Zvezda“ iz Beograda od januara 2020.godine. Pre toga sam bio sam deo Atletskog kluba „Partizan 1945“ i AK „Dinamo“ iz Pančeva. Ovo je peta godina kako sam standardni reprezentativac (dve godine mlađi junior i dve godine stariji junior) a od ove godine, clan sam seniorske reprezentacije. Debitovao sam na Ekipnom prvenstvu Evrope, nedavno, na Kipru, gde sam trčao prvu izemenu u štafeti 4x100m.

 

 

 

 

 

 

NAJVEĆI USPESI

 

Državni prvak Srbije:

1. 2016.godina kategorija U16-stariji pioniri na 60m i 100m
2. 2018.godine kategorija U18-mlađi juniori na 100m
3. 2020.godina kategorija U20-Dvoransko prvenstvo Srbije na 60m
4. 2020.godina kategorija U20-Otvoreno prvenstvo Srbije na 100m
5. 2020.godina kategorija U20-Otvoreno prvenstvo Srbije na 200m

 

Balkanska prvenstva:

1. 2017.godina kategorija U18 Instanbul Turska srebro u štafeti 4x100m
2. 2018.godina kategorija U18 Instanbul Turska bronza u štafeti 4x100m
3. 2019.godina kategorija U20 Kluj Rumunija bronza u štafeti 4x100m, sedmo mesto na 100m
4. 2020.godina kategorija U20 Instanbul Turska peto mesto na 100m
5. 2020.godina kategorija U20 Instanbul Turska bronza u štafeti 4x100m

 

Evropska prvenstva:

1. učesnik prvenstva Evrope Đer -Mađarska-34.mesto mlađi junior

 

Sportista grada Pančeva:

1. 2016.godina kategorija kadeti
2. 2017.godine kategorija juniori
3. 2018.godine kategorija juniori

 

 

 

 

 

VLASTITA VIZIJA

 

 

Stefane, veoma je lepo, šta si sve ostvario, s obzirom na svoju mladost. Meni se čini, ono najbolje nas, kao i tebe, tek očekuje. U kom smeru će ići tvoj život i karijera?

      –Moja očekivanja idu u dva smera. Prvo, ka završavanju ICT- i upisivanju master studija. Potom, u bliskoj budućnosti, u vezi sa  sportom, je to da „napadnem“ rekord Srbije u kategoriji U23, a zatim, da postanem i najbrži sprinter Srbije. Želja mi je da istrčim norme za predstojeća Balkanska i mlađe seniorska Evropska i Svetska prvenstva, kao i da postanem standardni član seniorske reprezentacije, kao što sam bio u juniorskoj.

 

 

Atletika je kraljica sportova, a sprint, po mnogima, njen najbolji i najlpši deo. Možeeš li mojim čitaocima malo opisati svoje veštine?

      –Sprinter ne može biti svako. Za sprint ste rođeni ili ne. Talenat je, po mom mišljenju, nešto što daje osnovu da budeš dobar sprinter, a samo velikom upornošću i radom, stiću se vredni rezultati. U ovoj discipline, ubedljivo je najveća konkurencija i jako je teško da se plasiraš među najbolje sprintere. Pripreme pred samu trku su ozbiljne i zahtevaju maksimalnu posvećenost, kao i psihološku pripremu, kao i koncentraciju za start trke. Sve to ističem, jer, dovoljna je mala nepažnja, prilikom starta trke, što se meri u stotim delovima sekunde, da bi neko bio diskavalifikovan.

 

 

A, kako izgleda sam taj sistem tokom nadmetanja?

      –Prvo se trče kvalifikacione trke. Na osnovu postignutih rezultata, slede finalne trke. Sve to je veoma naporno. Trči se istog dana. Jako su važne norme koje moraš da ostvariš, kako bi učestvovao na međunarodnim takmičenjima, a koje postavlja Evropska atletska federacija, što važi i za ulazak u sastav reprezentacije. Pored toga, da istaknem, bitno je da imaš kvalitetnog trenera i da postoji međusobno poverenje, a isto tako, trener mora da proceni koliko takmičar vredi i koliko može da napreduje.

 

 

 

 

 

STEF I MIRJANA STOJANOVIĆ-ZAJEDNO DO USPEHA

 

Postoje sportske discipline u kojima akteri ne mogu do vrhunskog dometa, ukoliko kraj sebe nemaju stručnjaka za tu oblast. Kad to razumete, već je vaš talenat na pola puta ka cilju. Zato je veoma dobro i važno, što Stefan Mihajlov, kraj sebe ima, Mirjanu Stojanović, atletskog trenera, koja s njim radi u Crvenoj zvezdi. Ova izuzetna žena, već je mnogo uticala da se naši atletičari nađu u samom svetskom vrhu, a najbolji primer za izrečenu konstataciju je Emir Bekrić. Na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju, 2012. godine, osvojio je srebrnu medalju, u trci na 400 metara sa preponama, koju je istrčao za 49,49 sekundi. Na ovaj način, Bekrić je postao prvi srpski atletičar, koji je osvojio medalju na Evropskim prvenstvima na otvorenom. U polufinalnoj trci, Bekrić je oborio nacionalni rekord sa 49,37 sekundi.

 

Tako, kad je nešto dobro, prikloni mu se. Baš to je učinio i mladi Pančevac. Već su vidljivi rezultati, a nema sumnje, tek će ih biti.

 

 

 

 

 

 

Dok mnogi od nas žive u izmaštanom i sanjanom svetu, mladi as srpske atletike, budući, veliki šampion u sprintu, čvrsto stoji na svojim nogama. Dobro zna, rad se isplati, znanje će uvek neko da ceni, a uložen trud, ekvivalent je svakog uspeha. Mada živi u Pančevu, odlasci u srpsku prestonicu kao i na druga takmičenja, za njega, majku Mariju, prosvetnog radnika, i tata Gorana, uobičajena su pojava. Još uvek nije dosegao nivo da će država ili neka “mala” država, poput rodnog grada, da oseti potrebu, za stabilnim i permanentnim finansiranjem, što bi, svakako, olakšalo, put ka zvezdama. No, čak i nedostatak tih, bitnih obeležja u njegovoj doadašnjoj karijeri, nisu uticali na voljni momenat. Potpuno ga razumem. Osećaj moći, dok stvara na stazi, nezamenljiv je životni standard, koji se retko oseti, ponajmanje mi, da kažem, slučajni prolaznici, to možemo. Zato je važno, Stef, dokazivanje se uvek svede na priču o samom sebi i unutrašnjoj borbi. Ti si već savladao neke lekcije, a sad je red da kreneš na viši nivo. Odustajanje nije opcija šampione. Trči, skroz do vrha.

 

 

Slobodan Rora Damjanov

Vizuelni identitet: Jovana Damjanov

Fotografije: Stefan Mihajlov