Šampionska mladost Pančeva
Prijatelji projekta:
SANJA MARIĆ-STVARANJE NOVE TRADICIJE
Svako ko je makar jednom ispratio atletsku trku, vrlo brzo, postajalo mu je jasno, reč je o nekom magičnom svetu. Šta tek da kažu, sami učesnici takvih događaja, posebno mladi, koji su se, za tren oka, zaljubili u ovaj prelepi sport. Tako i Sanja Marić, izuzetno talentovana devojčica, članica AK Dinamo.
Hteli, ne hteli, kad pomno pratite sportska zbivanja u Pančevu, upoznaćete ovu devojčicu, veoma interesantnog životnog puta, mada, tek je završila Osnovnu školu. To je za isticanje, jer, rasla je u petočlanoj porodici, rođena u Somboru, a na stazi je već od pete godine. Tako, punu deceniju, ona je deo tog fantastičnog sveta. Odabrati atletiku, a ne, kako se očekuje od ženskog deteta, odbojku, ples, ritmičku gimnastiku, ili nešto slično, već je interesantno, ali, Sanja ima spreman odgovor:
–Igrom slučaja, učestvovala sam na jednoj atletskoj manifestaciji, gde su svi, mojom ubedljivom pobedom, uvideli talenat. Tako sam sa 7 godina započela svoju atletsku priču, koju sam dalje nastavila u Pančevu-kaže nam ova sjajna sportiskinja, pred kojom je čitav jedan život i vreme velikih podviga.
Za Sanju sam čuo od svog prijatelja, a sad njenog trenera, Ljupča Cvetkoskog. Cvele mnogo voli, a i zna, da radi sa decom. To je dokazao godinama unazad, mada bez adekvatnih uslova za trening, u Pančevu, on, baš sa mlađim kategorijama, razvija veoma lepu priču, a sve to zajedno, oseti se i kad je reč o rezultatima. Tako, ne bi trebalo da čudi, Ak Dinamo, među najboljima je u Srbiji, a ima još mnogo prostora za napredak. Elem, ako Cvetkoski kaže da je Sanja izuzetno talentovana, vredna i željna učenja na atletskoj stazi, onda je to lep uvod u zajedničku saradnju, koja bi mogla da iznedri sjajne rezultate u budućnosti. Da kežem, već ih ima, koji, i te kako vrede.
– Sanja je atletičarka koju trener samo poželeti može. Prvo i jako važno je da je tačna na treningu , bez kašnjenja. Izuzetno je motivisana i željna pravih i velikih rezultata. Ovo što je do sada uradila u sportu je apsolutno sam početak, u odnosu na ono što je čeka-ispričao mi je Ljupčo Cvetkoski, kad sam ga zamolio da vam još više približim mladu Pančevku.
Sa znatiželjom, čak, velikim žarom pratim dinamovce poslednjih godina, ali i druge atletičare lokalnog miljea, interesovalo me, da saznam još neki detalj, o Sanji Marić, pa da ga i vi zapamtite. Zato Cvele dodaje:
– Sanja je podjednako dobra i na kratkim stazama kao i na srednjim i dugim. Još uvek je mlada da bi se odlučili za primarnu disciplinu i tu jedino nemamo isto mišljenje. Sanja više voli 400m i 800m, a ja, kao trener, više mislim da će primarna disciplina biti 800m, a 1500m glavna. Za sada, zbog godina, Sanja Marić više je zastupljena 400 m, a za kasnije ćemo videti. Imamo dve mlade gracije u klubu ( Marija Mrkela i Sanja Marić) i obe će najverovatnije sledeće godine biti na prvenstvu Evrope i na EYOFU. Mislim da će one dostojno reprezentovati grad Pančevo, AK Dinamo i Republiku Srbiju. A i medalje su vrlo blizu.
Rekoh, Marićeva je završila osnovnu školu, a koliko sam upućen, ona će od septembra biti učenica Ekonomske “Paja Marganović” u Pančevu, gde će sticati znanja za Ekonomskog tehničara. Sve vam ovo naglašavam, iz razloga što je odlična sportiskinja posvećena i obrazovanju, jer, jedno bez drugog ne ide. To je lepo znati, i svakako, zbog toga, zaslužuje pohvale ova devojčica.
DOSTOJNA ZA VELIKE DOMETE
Mnogim sportistima, posebno u mlađoj dobi, lakše je trenirati i takmičiti se, nego govoriti u medijima, ali, što bi se reklo, takav je posao, pa je tako red došao i na junakinju ove priče. Da se sama predstavi.
Sanja, da bi se stiglo do rezultata, potrebno je mnogo vežbati. Kako to ide kod tebe?
–Treniram 5 puta nedeljno, ali zbog predstojećih takmičenja ću više trenirati. Potrebno je mnogo odricanja, ali biti na postolju je stvarno prelep osećaj. Tad se najbolje vidi koliko se trud isplati.
Ti si mlada takmičarka, ali, već si osvojila dosta odličja. Koja su najdraža?
–Od 103 medalja, koje sam već osvojila, najznačajnije su mi mi 15 sa državnih prvenstava. Samo, znate, mislim da će tek u budućnosti, doći one najdraže i najsjanije.
Nastaviću da insistiram, kako bi izdvojila one posebne. Baš one koje znače najviše?
–Jedan od mojih najvećih uspeha je prvenstvo Srbije za mlađe juniorke, u dvorani, gde sam osvojila bronzu i zajedno sa dve prvoplasirane devojke, oborila državni rekord. Još jedan značajniji uspeh jeste zlato sa Prvenstva Srbije u planinskom trčanju, u disciplini 2000m i zlato sa Školskog republičkog takmičenja u disciplini 600m. Eto, izdvojila bih to, kao nešto najdraže u dosadašnjoj karijeri.
Ima mnogo vremena pred tobom, a sasvim sigurno, obaraćeš rekorde. Stekao sam utisak, makar za sad, više voliš srednje deonice, da tako kažem. Bilo je tu odličnih rezultata. Zar ne?
–Može se tako reći. Navešću vam neke od najboljih rezultata. Moji lični rekordi na: 400m-58,61, 600m-1:33,97, i na 800m-2:11,58. Kad već pominjem discipline, rećiću vam, u budućnosti bih želela da mi glavne budu na 400 i 800 m.
Nema tog sportiste koji želi, dok je aktivan, posebno, koji teži najvišem nivou, da živi od prošlosti. Uvek se nekako stremi ka novim ciljevima. Da li i ti slično razmišljaš?
–Moji ciljevi za skoriju budućnost su ulazak u reprezentaciju, odlazak na EYOF i Balkanijadu. Velika mi je želja i da učestvujem i pobedim na Olimpijskim igrama-reče nam Sanja Marić, na karaju našeg dijaloga.
Pančevačka sportska heroina crpi energiju iz mladosti, a ljubav prema atletici, već je opredelila u kom smeru će ići njena karijera. Ono što već znamo, uspeh je već ostvaren, ali, po svemu viđenom, kao i potencijalu ove devojčice, ona će u budućnosti, samo da ostane zdrava, tek podići nivo svog stvaranja. Osećanja i rad, te dve komponenete svakog uspeha, već su utemeljene kod Sanje. Vrlo brzo, mada ne želim da vam otkrivam i neke tajne, Marićeva bi mogla, tokom jeseni, da još jednom zaseni rivalke na veoma bitnom takmičenju. Ali, otom potom, što kaže naš mudar narod. Neka ide redom, korak po korak, ka cilju. U vezi sa njom, postoji još nekoliko činjenjenica koje bi trebalo shvatiti ozbiljno, ali da one ne deluju kao opterećujuće za mlađanu sportiskinju. Naime, po rang listama, čak u evropskim i svetskim okvirima, u nekoj od disciplina (najpre na 600 m) njeni rezultati su impresivni. Kako bilo, Sanja Marić, iz nekog razloga, predodređena je za velika, možda najveća dela u srpskoj atletici, skoro sigurno, i mnogo šire. Budućnost će razrešiti svaku dilemu. Ono što je već sad jasno, ona sama, naravno, uz pomoć Cvetkoskog i svojih najbližih, uveliko slika svoj život. To su sada jarke, sveže boje, prilične njenoj mladosti. Meni preostaje, kao i svakom iskrenom ljubitelju sporta, da to tako ostane što duže. A, medalje? Pa one će doći, kao plod celog jednog maštanja i napornog rada.
Vizuelni identitet: Jovana Damjanov
Fotografije: Sanja Marić