Šampionska mladost Pančeva
Prijatelji projekta:
PETAR STANIĆ-KRUPNA ARHITEKTURA SRPSKOG FUDBALA
Već sam pisao, na drugim mestima, o Petru Staniću, za mene, jednom od najtalentovanijih mladih igrača Srbije. Ovaj dvadesetogodišnjak, rođeni Pančevac, sa već zavidnim stažom na fudbalskom terenu, bez obzira na životnu dob, pokazatelj je kako bi svi koji veruju u svoj sportski potencijal, trebalo da se ponašaju na igralištu.
Rekoh, Petra pratim već izvesno vreme. Šta sam primetio? Reč je o momku koji tačno zna razliku itmeđu osećaja i osećanja. Zašto se nisam iznenadio tim senzibilitetom. Odrastao je uz majku Milicu, takođe, borca, sa čijom se ljubavlju u srcu, kao podrškom, nikad nije rastao. Kad je tako, onda vam fudbal, kao veština, a Petar je u njoj više nego dobar, usudiću se da kažem odličan, dođe kao iskazivanje emocija. Nije slučajno što stalno, iz utakmice u utakmicu, želi da se dokazuje. To je njegov način da uzvrati na pruženu ljubav, svima, koji su verovali u njega i još to čine.
Petar Stanić bi mogao da bude glavna tema ozbiljnog fudbalskog sučeljavanja u Srbiji-da li ste ili ne, za bonus igrače u našem fudbalu? Zašto to mislim? Iz razloga što, a to traje već godinama, pokazuje, kad imate u sebi, ono nešto, dakle talentovani ste, želite da učite, napredujete, radni ste pritom, svejedno je koliko imate godina. Svaki trener, makar bi kod mudrih to trebalo da bude, voli dobrog grača, a to što je mlad, pa bravo majstore. Dakle, ako smo se razumeli, nije poenta stavljati mladost u prvu postavu, ako je ona alibi, već da, koliko god godina neko ima, zaslužuje da igra. Petar, ne samo da je zasluživao da bude u startnih 11 pančevačkog Železničara, u tek minuloj sezoni,već, bez njega se nije moglo.
Kad god da sam ga gledao dao je gol. Mada, nije to ono najbitnije što cenim kod njega. Da li ste primetili, njegovi golovi nisu kao većina drugih. On, uglavnom, sam sebi, tako upriliči šansu da šutne, plasira ili lobuje, da jednostavno pomislite, koliko dugo nisamo videli nekog toliko pametnog, živog i modernog na fudbalskom terenu. Čak, kako igra, Stanić sve više promoviše neki svoj stil, toliko dopadljiv, da treneri, a to će se tek osetiti, po njemu spremaju taktiku, ne interesujući ih mnogo rival. Stanić je mladić, ali fudbalski, on je smeo, a kako igra, ipak, sa tim prizvukom arhaičnosti ( setite se Piksija i drugih ofanzivnih veznih igrača) jasno je, zašto ga poštuju svi koji se razumeju u nadigru s loptom. Petar Stanić nije budućnost srpskog fudbala. On je sadašnjost i to ona najsvetlija.
Ne kažu tek tako, fudbal je magija. Tako i junak ove priče, gledajući 2006. Svetsko prvenstvo u fudbalu, sve te mudrolije asova, posebno Ronaldinja, poželeo je i on da se nađe na zelenom travnatom pravougaoniku. Petar Stanić u majci ima veliku podršku, pa je tako bilo i na početku njegove fudbalske priče. Otišao je u FK „Arenu“, pa kasnije, osam godina proveo u OFK Beogradu. Peki, kako svi zovu mladog asa, uspešno je završio ETŠ „Nikola Tesla“ u Pančevu. Igrao je u pančevačkom Dinamu, bio kapiten, bez obzira na mladost. Sa vršnjacima (omladinska selekcija) je igrao u Super ligi naše zemlje, što se smatra najvećim uspehom, neke selekcije kluba sa Gradskog stadiona, a potom, špartajući u seniorskom timu, dokazao da ima darovitost za velika dela. Reklo bi se, sazreo je prošle sezone, nastupajući za FK Železničar, u Prvoj ligi Srbiji.
Tih, prošlih meseci, bez obzira na svu suženost sportskih dešavanja, zbog Covid-19, imalo se šta videti na terenima širom Srbije, pa i u Pančevu. Namerno to ističem, sa željom da posebno naglasim ulogu Stanića, u najboljoj godini od kad popularna “dizelka” postoji. Da Pekija još više približim, tebi čitaoče, rekao bih: Momak je neprevreo, smeo, hrabar. Možete ga dopisati, ili dočitati, ali to vam je to, u tri reči. Ipak, kad bih se usudio baš da ga pohvalim, bez mnogo razmišljanja u tekst bih stavio sledeći sadržaj: Petar Stanić daje šansu fudbalu, ne miruje na terenu, stalno je u matici. Kad je rival težak, deluje još sigurnije, ničega nema previše u njegovoj igri, samo je od koristi timu. Visok, brz, sa snažnim šutom, zna i da skoči, a pasovi su mu, što bi rekli NBA komentatori: “extra”. Njegove fudbalske bravure, to znam sigurno, tek će se prepričavati.
Kad sam se spremao za ovaj projekat, o najboljoj deci, sportistima koje Pančevo ima, Stanić mi je bio jedan od favorita. Obojica smo imali prošlih dana dosta obaveza, pa se nismo sreli, tet-a-tet, ali, telefonske veze su bile odlične. Sadržaj našeg razgovora je pred vama.
ZVEZDA U SRCU
Peki, na početku bih te zamolio da oceniš sezonu, tek završenu, u kojoj si sa saigračima, uspeo da FK Železničar i dalje bude u društvu prvoligaša Srbije.
–Počeo bih sa konstatcijom da smo solidno počeli, a potom zapali u neku krizu. Bili smo bez pobede sedam, osam kola. Potom, tokom zime smo se dobro odmorili i spremili odlično za nastavak sezone. Ako se ne varam, prolećni deo prvenstva nam je doneo dosta uspeha, a po učinku iz tog dela, mislim da smo završili na trećem ili četvrtom mestu, što nam je bilo dovoljno da ostvarimo naš cilj, a to je da ostanemo prvoligaši. Svi smo napredovali, kao ekipa i pojedinci, pa nije izostao ni rezultat.
S obzirom da pominješ napredak, da li osećaš, baš Ti, lično, da si stepenik bliže društvu najboljih?
–Da, mogao bih to tako da nazovem. Osećam i sam da delujem bolje nego ranije. Mnogi su mi rekli, takođe, da sam dosta napredovao, ljudi iz kluba, šef, evo i ti si to napomenuo dok razgovaramo i sviđa mi se što tako mislite o meni. To mogu da protumačim i kao reakciju na sve što se dešavalo u “Želji”. Bilo mi je lepo ovih godinu dana, tako, mogu da kažem, napredovao sam kao igrač ali i kao čovek.
Staniću, još bih te pitao nešto u vezi sa prekretnicom u tvojoj karijeri. Nekako su se okolnosti namestile. Klub za kjoji si igrao takmičio se u visokom rangu, a Ti si mogao da se dokazuješ, malte ne, sa najboljim srpskim igračima. Ideš li dalje, i da li si shvatio da, igrački, ipak, pripadaš eliti?
–Rora, dovodiš me u neprijatnu situaciju da hvalim sebe, ali, da kažem, jeste prošla sezona bila neki vid prekretnice. Gde god da sam igrao, uvek bi ljudi prilazili, treneri naših rivala, čestitali na igri koju sam i ja pružao na terenu. To mi je godilo, naravno, ali, razumeo sam i kao činjenicu da vredim za više. Tako da, složio bih se sa tobom, jeste došlo do toga, želim nešto više, bez obzira na veliko poštovanje koje gajim prema FK Železničar.
Poraslo je i samopouzdanje, rekao bih?
–Tačno tako. Sad znam, gde god da igram, nastaviću da radim još bolje, i pružam uvek dobre partije.
Meni je još bitno, i to želim da te pitam, a reč je o tvojoj mladosti. Mi, posebno ljudi iz fudbala, ali i javnost, uopšte, nikako da shvati, može i mlad igrač da bude kapiten, da bude najbolji u timu za koji igra. Sad najviše mislim na tebe. Šta o tome misliš?
–To je to, a ti to pominješ često, kad govoriš o meni. Ponoviću, neugodno mi je da se hvalim, ali, složio bih se sa tom pričom, kako nisu bitne godine, samo je kvalitet presudan.
Petre Staniću, kako da završim priču s tobom, a da ne upitam o nečemu što zanima mnoge od nas. Prelaziš li u Crvenu zvezdu?
–Rora, ja sam zvezdaš i to bih zaista želeo. Mislim da će se to i ostvariti i da je sad na redu dogovor klubova, kako bi se stiglo do konačnog sporazuma. Ja sam za i nadam se da će tako i biti.
Mnogo je dobar osećaj kad naspram sebe imate mladića, rekao bih, još uvek dete, ali, koji već ima snažan i prirodan izraz na igralištu, kao i van njega. Koliko god se, a u poslednje vreme to je izraženo, o Staniću govori kao budućoj zvezdi srpskog fudbala, članu ekipe iz Ljutice Bogdana 1, stekao sam utisak, kod njega nema nikakve euforije. Čak, moglo bi se reći, svi drugi, više su uzbuđeni od samog Pekija. Tako je dokazao da je neponovljiv, mlad čovek, ali sa karakterom koji pleni. Petar Stanić, a vreme će pokazati ko je bio u pravu, pred sobom ima put koji može da ga odvede do vrhunske fudbalske karijere. Ako nastavi sa stvaralačkom moći na terenu, bude istrajan, radan i strastven, kao što je to činio i do sada, nema sumnje, ideja o uspehu, postaće realnost. Snaga, darovitost, stil, izraz ovog momka, mene uveravaju da će se, bez problema, snaći u modernom fudbalu. Kad, a siguran sam da će i do toga doći, obuče crveno-belu opremu, izađe na travu stadiona “Rajko Mitić”, a kasnije, kad bude igrao u svim drugim “arenama”, širom sveta, biće mi drago da je jedna mladost Pančeva, uspela. Zato što je on sam verovao, kao i neki ljudi koji su oduvek znali da je reč o posebnom dečaku.
Vizuelni identitet: Jovana Damjanov
Fotografije: privatna arhiva i FB stranica FK Železničar Pančevo