RAGBI: Od 12-14 aprila u Zenici, u organizaciji tamošnjeg veteranskog kluba „Vukovi“ održan je treći turnir, sa sedam učesnika, među kojima su bili i veterani iz Starčeva. Rezultat nije bio u prvom planu, ali zato druženje sjajnih sportista jeste.

PROSTOR SREĆE

Kada se na jednom mestu, u srcu Bosne, nađu nekadašnji vrsni ragbisti, a sada veterani, tumači poetike romantičara, jasno je da je provod zagarantovan. Igra je bila samo povod da se emocije ponovo sjedine, a lopta jajolikog izgleda, potvrdi kao subjekt sviđanja života.

Zenica, koja je od Pančeva udaljena oko 380 kilometara, nije slučajno izabrana od ljudi iz Srbije, Italije, Francuske, Hrvatske, da im bude grad domaćin, svojevrsnog ragbi festivala. Da malo pojasnimo. Domaćini, bivši igrači Čelika i Rudara, nekada, dok je Jugoslavila još bila velika i moćna, u svakom smislu, družili su se sa pojedinim ljudima iz ostatka bivše nam zemlje, a poznanstvo datira još iz JNA. Ragbi ih je samo dodatno ojačao u veri da je prijateljstvo najveći potencijal metafizike. Elem, bez sporta nisu mogli, a nikako nije išlo da se tek tako, nekadašnji jarani zaborave. I eto, svih njih, već treći put u isto toliko proteklih godina, u mestu koju je proslavilo „Zabranjeno pušenje“ hitom Zenica-bluz, ali i mnoge druge atrakcije, posebno sportisti.

Vladimir Parčetić nekadašnji ragbista Dinama, tokom prošlog vikenda, bio je jedan od gostiju, koji je sa nekoliko prijatelja iz Pančeva, činio deo tima RK Borac iz Starčeva, jednog od učesnika turnira. Parčetićev otac, Andrija, nažalost, više nije među nama, ali je ostao upamćen kao legenda i protagonista svega dobrog u sportu. Ljubav prema ragbiju usadio je sinu, a ovaj, sada i dalje baštini sve što je lepo, a u vezi s ovim sportom. Najavio mi je nedavno odlazak u Bosnu, srećan što će ponovo da se vidi s prijateljima koji nisu društvo samo za vikend, već momčine, koji život shvataju ozbiljno na neozbiljan način. Kako jarani, raja, već to znaju. Tako, prođe i vikend, pa smo Vlada i ja odlučili da vam ispričamo kako je to bilo.

-Mi smo kolima, nas nekoliko iz Pančeva, stigli za nešto više od pet sati, a momci iz Stračeva su došli autobusom. Igrali smo sve susrete u jednom danu, a utisci su više nego povoljni-prvo nam kazuje Parčetić.

Ragbi je viteški sport, nekada veoma popularan u Pančevu, ali i širom Jugoslavije. Ipak, malo su godine pritisle. Kako ste delovali na terenu?

-To za godine si u pravu, ali duh nas nije napustio. Znam da ti znaš, ali zarad tvojih čitalaca, rečiću da je svaki susret trajao 2×15 minuta, bilo nas je po petnaestorica na svakoj strani, ali pravila su malo promenjena, praktično, prilagođena ljudima srednjih godina i nešto starijih. Malo je bilo prohladno, posebno se to osetilo dok čekate naredni meč, ali, utisci su, kao i uvek do sada, fenomenalni. Svakako, rezultat nije bio u prvom planu, ali da kažem, beogradski Partizan je osvojio turnir.

Meni je lepa priča što su osim ljudi iz nekadašnje Jugoslavije na turniru učestvovali i timovi iz Francuske i Italije. To je prelepo, zar ne?

-Tako je. Ragbi je igra prostora, a momci koji je igraju nose u sebi neku posebnost. Lako se prepoznajemo, energetski se privlačimo, pa je tako bilo i s ljudima iz zemalja koje si pomenuo. U svakom slučaju, prelepo iskustvo i druženje.

Kad već pominješ druženje, siguran sam da je raja iz Zenice učinila sve da se osećate ugodno. Da li je tako bilo?

-Naravno. Uvek je tamo nešto posebno. Mislim da samo u Bosni može da bude tako dobro i ljudski iskreno. Vidi, ima nekoliko ljudi koji sve to organizuju. Edin Šeketa, braća Petrović i Nedžad Ćelo Ramić su esencija svog tog druženja i oni to naprave da nikada ne zaboraviš. Cela priča se zbivala u „Kabaret klubu“, u zeničkom Narodnom pozorištu. Sve je bilo super i trajalo je do duboko u noć.

NEKA SE SPREMI SPLIT

Ko se bavio sportom ili još uvek to čini, dobro zna. Putovanja s timom, na razna gostovanja, turneje ili turnire, putovanja su u jedan drugi svet. Silazak iz autobusa je izlaz u neizvesnost. Ipak, igralište ubrzo sve otkrije, strah nestane, a život se ogoli. Taj fenomen sporta nije lako objasniti, ali sport, kao pojava, bio je i ostao utočište za mnoge. Tako i danas, Vladimir Parčetić i njegovi ispisnici, svi ostvareni i ugledni ljudi, ne odustaju od ideje da se živi ispravno, sportski. Održavaju se odlascima na turnire, kao što je bio ovaj u Zenici, i viđanjem s ljudima velikog uticaja na istrajavanju zdravog duha.

Zato u junu sledi novo gostovanje grupe ragbista iz Pančeva. Ovog puta kreću za Split, (12-17. juna) na najveći Međunarodni turnir za ragbi veterane u Evropi. Vladimir Parčetić je dragocen sagovornik. Baš ume da objasni.

-Znam da je već prijavljeno više od 30 ekipa i da će se igrati na više terena. Nas nekoliko iz Pančeva bićemo gosti Ragbi kluba Nada iz Splita, koja je u nekadašnjoj Jugoslavila bila sinonim za uspeh u našem sportu. Uz  neke druge veterane, činićemo tim iz bivše nam zemlje, a nosićemo ime „Balkan barberiensi“. Siguran sam da će to biti nešto posebno i za nas koji se često viđamo na raznim sportskim prigodama za veterane-upućuje nas u detalje naš sagovrnik, na kraju svoje besede.

Okupljanje vernih prijatelja često ima katarzično dejstvo na njih same. To su spontana druženja koji aspekt pojedinca širi na stanovište opšteg. Sport skoro nikada ne uzima. Samo daje. Možda će vam to zvučati čudno, ali, kad promislite, lako ćete utvrditi da ne grešimo. Ne računamo odricanja, i druge teskobe. Jel, to su samo stepenice za viši smisao. Ragbi veterani iz Pančeva, Starčeva i svi drugi, širom planete, život smatraju pozitivnom kategorijom. Kad upoznate nekog od njih, sve će vam biti jasno.

Živela igra! Bravo za ragbiste!

Slobodan Rora Damjanov

Sve o proizvodima i akcijama pročitajte na FB stranici PC Wizard Pančevo