KOMENTAR KOJI OPOMINJE: MEJREMA STANKOVIĆ, PROFESOR FIZIČKE KULTURE, OTVORENO O FIZIČKIM SPOSOBNOSTIMA DECE U HIPOKINETIČKOM DRUŠTVU
Igrališta su zamenile igrice u virtuelnom svetu
U „Praštanju uspeha“, u rubrici „Igralište“, u kojoj stručnjaci i pedagozi fizičke kulture pišu o izuzetnoj važnosti i problemima fizičke aktivnosti među učenicima osnovnih i srednjih škola, ovoga puta svoje viđenje iznosi Mejrema Stanković, uvažena profesorka fizičke kulture u pančevačkoj Osnovnoj školi „Đura Jakšić“. Redovi koji slede su, zapravo, oštar komentar ove vrsne pedagoškinje i sportistkinje (Mejrema Stanković radi 16,5 godina kao nastavnica fizičkog vaspitanja, bivša je rukometašica pančevačkih ženskih rukometnih klubova „Dinama“, „Mladosti“ i „Pančeva“ i majka dvoje dece) koji nas sve opominje i ukazuje na promašaje u obrazovanju i vaspitanju mladih. U stvari, autorka se u ovom tekstu uglavnom bavi negativnim pojavama koje se, nažalost, javljaju zbog fizičke neaktivnosti dece i njihove okrenutosti društvenim mrežama. Mogu li se očekivati bolji dani za fizičku kulturu – kada, kako i od koga?!
Iskoristila bih priliku da se zahvalim kolegama koje su prepoznale moj rad kao vredan pažnje i omogućile da dam svoj skroman doprinos ovoj priči o ulozi i značaju nastave fizičkog vaspitanja za telesno, mentalno, zdravstveno i socijalno stanje učenika u osnovnim školama, kao i neka zapažanja iz školske prakse.
Kao bivši sportista i nastavnik fizičkog vaspitanja u pančevačkoj Osnovnoj školi „Đura Jakšić“, posedujem različita iskustva u fizičkoj kulturi. Moram da napomenem da iznad svega volim posao koji radim, jer to sam ja, odnosno tu sam svoj na svome, što bi se reklo.To kažem da neko ne bi doneo pogrešan zaključak, kada do kraja pročita ovo moje izlaganje o nastavi fizičkog vaspitanja, pre svega o nekim negativnim pojavama koje se javljaju i u našem društvu.
Poslednjih godina prisutno je znatno opadanje fizičkih sposobnosti kod dece. Sve je manje učenika koji mogu da odgovore na neke složenije motoričke radnje, da ne kažem da su i one osnovne za neke učenike nedostižne. S obzirom da čas fizičkog vaspitanja podrazumeva učešće svih učenika na času, bez obzira na njihove sposobnosti, ponekad je teško realizovati nastavu sa neujednačenim grupama. Sigurno ćete pomisliti da je zato tu individualni rad sa decom, ali to je najčešće tako u teoriji, dok je u praksi to teže primeniti, jer ostaje malo vremena, ako želite da ispoštujete sve procedure časa.
U poslednje vreme sve me više brine uloga nastavnika fizičkog vaspitanja, s obzirom na pomenute činjenice koje svakao ne idu u prilog ni nastavnicima niti učenicima. Zabrinjava da je sve veći broj povređivanja učenika na času, i to dok izvode neke osnovne pokrete. Na primer, poskoci u mestu često dovode do povrede skočnog zgloba, smečevi do istegnuća mišića podlaktice, a prilikom trčanja dete oseća bolove u kolenima, da ne nabrajam još niz sličnih slučajeva.
Zabrinjava da je sve veći broj povređivanja učenika na času, i to dok izvode neke osnovne pokrete. Na primer, poskoci u mestu često dovode do povrede skočnog zgloba, smečevi do istegnuća mišića podlaktice, a prilikom trčanja dete oseća bolove u kolenima, da ne nabrajam još niz sličnih slučajeva.
Sudeći prema svemu što se događa u školskim dvoranama i terenima, izgleda da je ovakva situacija briga samo nas samih, jer niko ne primećuje dokle ćemo stići ako nastavimo sa ovom praksom. Očigledno je da se uloga nastavnika fizičkog vaspitanja polako gubi, a sportske aktivnosti, igre i drugi oblici fizičke kulture zamenile su igrice u virtuelnom svetu. Umesto da nam se deca igraju na poljanama, igralištima, u prirodi … oni se okreću internetu i dovoljni su sami sebi. To svakako utiče ne samo na vitalnost i zdravlje, nego i na socijalizaciju ličnosti deteta.
Umesto da nam se deca igraju na poljanama, igralištima, u prirodi … oni se okreću internetu i dovoljni su sami sebi. To svakako utiče ne samo na vitalnost i zdravlje, nego i na socijalizaciju ličnosti deteta.
Možda se moje kolege neće složiti sa mnom, ali najviše mi smetaju obrazovni standardi u fizičkom vaspitanju. Reći ću i zašto. Kao što sam ranije pomenula, to je nemogućnost da dete realizije jednostavne motoričke radnje. Na primer, i pored velikog broja ponavljanja, učenik ne može da prebaci mrežu donjim servisom sa osnovne linije, i to u sedmom razredu. Osim toga, činjenica je da samo mali broj učenika može da uradi zgrčku, zatim vođenje lopte slabijom i jačom rukom sa promenom pravca kretanja. Da ne pričam o vežbanju na spravama koje nemamo, a moram ironično da kažem – dobro je što ih nemamo. To me dovodi u sumnju i pitanje na koje nema valjanog odgovora: Čemu onda ti standardi služe, a naročito kada su podeljeni u tri nivoa – osnovni, srednji i napredni. Bolna je istina da su svi navedeni primeri za većinu učenika prevelik zalogaj, iako su iz onog osnovnog nivoa. Prema ovim standardima, samo mali broj učenika bio bi ocenjen peticom iz fizičkog vaspitanaja, što svakako ne bi bilo poželjno. Često se pitam: Koliko je to neophodno i minimalno što od učenika treba da očekujem?
Mnoga deca nisu u mogućnosti da realiziju jednostavne motoričke radnje. Na primer, i pored velikog broja ponavljanja, učenik ne može da prebaci mrežu donjim servisom sa osnovne linije, i to u sedmom razredu. Osim toga, činjenica je da samo mali broj učenika može da uradi zgrčku, zatim vođenje lopte slabijom i jačom rukom sa promenom pravca kretanja. Da ne pričam o vežbanju na spravama koje nemamo, a moram ironično da kažem – dobro je što ih nemamo“.
Ne bih da ova moja priča zvuči patetično, jer je ona je samo odraz zabrinutosti i straha o tome dokle će taj minimum zahteva ići i šta će biti sa nama nastavnicima fizičkog vaspitanja. Da li ćemo mi biti potrebni tom hipokinetičkom društvu u koje se razvijamo, ili se naša misija uskoro završava? Ne zamerite mi, ponavljam, ja zaista volim svoj posao i trudim se da ga radim najbolje što mogu i znam, unoseći u njega svaki deo svog bića. Čini mi se da zbog toga sve to i više boli. Ipak, nadam se da će doći neki bolji dani za fizičku kulturu!
Autor: Mejrema Stanković, profesor fizičkog vaspitanja