Ova rubrika našeg sajta sufinansirana je na konkursu Grada Pančeva za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini.
KO JE KO U PANČEVAČKOM SPORTU
Košarka
Možda, na prvi pogled, igra između obručeva, u Pančevu, ne spada u red obožavanih sportova, ali, činjenice, a posebno tradicija, govore baš suprotno. Decenijama unazad, a stariji ljubitelji se sigurno sećaju sjajne generacije Dinama, koja je igrala u eliti, postoji ta pozlata, koja se, na radost iskrenih poštovaoca i dalje cakli. Nažalost, slike sa početaka košarkaške priče u Pančevu, sve više blede, a ovo je pokušaj da otrgnemo od zaborava ono najsvetlije. Nema više terena na Gradskom stadionu, a neki novi, da ga nazovemo, Pančevački košarkaški, centralni teren, nikada nije sazidan, mada je obećano da će biti. Elem, košarka je svoje blistave trenutke već doživela, zahvaljujući pomenutoj generaciji Pančevaca iz 1961. ali, stigli su Profikolor, Profi D, a potom i KK Tamiš, Kris-Kros i drugi, koje ćemo predstaviti javnosti, neke podsetiti na slavne dane, a druge koji to ne znaju, upoznati s njima.
U ovoj rubrici, posvećenoj košarkaškim klubovima iz Pančeva, posebno se zahvaljujemo i našim poslovnim prijateljima koji su našli svoj mir u saradnji s nama. Tehnički, mnogo su nam pomogli ljudi iz CDR-prodavnice video igara i drugih sadržaja u vezi sa mobilnom tehnologijom, pa im ovim putem posebno zahvaljujemo.
KK Tamiš
SIGURAN TEMELJ-DOBAR PUT RAZVOJA
Pre nego što će KK Tamiš poneti ime, 1992. osnovan je Agropan. Klub se rodio u nevreme, inflacija je uzimala svoj danak, a ekonomska situacija u našem okruženju bila je više nego loša. Ipak, ovo je zemlja košarke. Pre našeg početka, Jugoslavija je već bila planetarni prvak, okitila se medaljama sa evropskog šampionata, kao i olimpijskih igara. Košarka je za nas bila I ostala igra nad igrama.
Društvo iz komšiluka, kako bi literarno nazvali nekoliko entuzijasta i zaljubljenika u igru pod obručevima, odlučilo je da pokrene svoju sportsku priču. Ostaće zabeleženo u analima našeg kluba da su Darko Jovičić, braća Jovanović, Miloš Blagojević, Aleksandar Kovač i još nekoliko momaka udarli temelj danas dvadest jednogodišnjem KK Tamiš. Naravno, ne sme se zaboraviti uloga Žike Jovanovića, sportskog entuzijaste, čoveka koji je bio od velike pomoći u prvim godinama postojanja družine.
Dok su drugi razmišljali o piramidalnom usponu na vrh, njihova je prva misao bila igralište. Hteli su da igrom i zabavom animiraju još neke ljubitelje košarke da im se pridruže. Nije to bio lak put. Igralo se na betonu, ali bilo je radoznalih, poput mnogih, kasnije košarkaša. Klub je ujedinio saborce i naučio zajedništvu. Godine su prolazile. Marin Perić, nekada igrač Dinama, a krajem devedesetih godina prošlog veka prvi čovek KK Centar prvi je pružio ruku prijateljstva. Postavljanje strategije i jasni ciljevi brzo su počeli da donose rezultate.
Darko Jovičić je nekoliko sezona predvodio tim sa trenerske klupe, a u duelima u Drugoj srpskoj ligi nastupali su: Ivanović, Rastovac, Kolar, N. Marin, Ivanić, Nebrigić, braća Tomić, i drugi. Naš klub polako, ali sigurno stiže i do Prve srpske lige. Postali su više od prijatelja. Počelo je veliko porodično okupljanje. Svi koji su rasli uz klub, lako su se složili. Nisu više želeli, bez obzira na materijalnu situaciju, da se upuštaju u bilo kakvu redukciju, naprotiv. Hteli su maksimum, pa su se i kretali ka njemu. Potekli su kao reka. Svaki čovek je bio važan. Imali su razumevanja jedni za druge.
Kad se KK Tamiš 2004. plasirao u Prvu B ligu, mozaik je počeo da poprima sve jasniji oblik. Bojan Jovičić je sa mesta pleja predvodio tim, a još su igrali Tomić. Pasuj, Perak, Miladinović, Stepanov, Radojević, Crnobrnja, Babić, Đurković ineki drugi momci.Javnost je spoznala da su ozbiljni, da vole to što radimo, a najviše su pohvala zaslužili na promociji Pančeva. Naravno, nije prvi put neko kao oni ocenjen po zasluzi, ali kada je pančevačka Petrohemija stala uz KK Tamiš, sve je postalo mnogo dostupnije. Sa generalnim sponzorom, takvog kapaciteta, kao što je Petrohemija, počeli su na bolji način komplikovano da pretvaraju u lako. Nisu zaboravili ni svoje prijatelje iz Rafinerije nafte Pančevo i Vajfert pivare, koji su mnogo doprineli razvoju kluba.
Usledio je put koji će zlatnim slovima ostati zapisan u analima pančevačkog sporta. Plasman u prvu ligu( sezona 2007-08) označio je još kvalitetniji rad i pristup javnosti. Kroz klub su prolazili igrači koji su ostavljali trag. Takvi su recimo: Mihajlović i Miroslav Radenković, dok su Bojan Jovičić i Davor Perak, bili i ostali sportske ikone ovog uglednog društva i pančevalkog sporta. Nema uspeha bez proverenog stratega, trenera koji je ambiciozan, čoveka koji ume da ceni ono što ima a ne uzdiše za onim što mu nije dostupno. Takav je bio i Oliver Popović, nekada igrač Partizana, a tada trener KK Tamiš. Mnogo je pomogao da ostvare svoj cilj. Umeo je od svakog igrača da izvuče najbolje.
U Prvoj ligi, kao novajlije, uvek su se trudili da ostave dobar utisak. Igrali su svoju igru, a mnogima koji su gledali nije trebao apsolutni sluh ili poznavanje svih sedam nota, da shvate, reč je o orkestru koji zna da svira i to veoma dobro. Kao što se zna, u fudbalu je dupli pas najlepši dribling. U košarci je odbrana svog koša pitanje sportske časti. Igra, dva-na dva, popularni pik-en-rol, bio je ukras njihovog viđenja košarke. Šta reći o šutu sa distance… Takmičili smo se sa najboljim srpskim timovima. Ekipu je sa klupe predvodio Dragan Nikolić. Tada su igrali:Draža Marković, Saša Mihajlović, Bojan Stanojević, Davor Perak, Dejan Đokić, Velimir Vujačić, Bojan Jovičić, Petar Ivanić, Bojan Stajić i Ivan Babić.
Ostaće upamćeno, u sezoni 2008-09, osetili su šta znači borba za ono što volite. Bila je to teška godina za njih. Mnogo toga nije išlo za rukom, ali kao što je svaki dan za učenje, i oni su shvatili šta valja činiti. Ne treba skrivati, bilo je i dosta sreće te sezone. U Pančevu, u poslednjem kolu, koš kapitena Đokića, samo tri sekunde pre kraja susreta protiv Mašinca iz Kraljeva, ostavio ih je u eliti. Tri kola pre kraja prvenstva, Bojan Jovičić, legendarni kapiten, promovisan je u glavnog trenera. Da, radovali su se svi ljubitelji sporta, posebno iz Pančeva, kao deca, a imali su i zbog čega. Trud se isplatio, a već naredne sezone KK Tamiš je pokazao sav svoj potencijal.
Zatim, u sezoni 2009-10, stigli su do Super lige. Iako su bili bez sponzora nisu gubili nadu. Grad Pančevo je prepoznao da smo lokalna instanca globalnog projekta. Prihvatio je poziv za saradnju koja traje do danas i to veoma uspešno. Dakle, počinje nova era KK Tamiš. Nismo kao neki, čim zadovolje radoznalost, prestaje da ih zanima šta će biti sutra. Uvek su znali da sutra mora biti bolje i tako je i bilo. Mirisalo je na uspeh. Na kraju takmičenja, osvajaju drugo mesto. Sve je tada bilo potaman. Pokzali su, a svedoka je mnogo, logika može da ima harmoniju i stas. Uspeli su da se plasiraju u Super ligu. Bili dobar primer drugima, a ostala je i stara potvrda koja glasi: Kad ima volje, ima i načina da se stigne na cilj. U gradu Pančevu, bar kad je o sportu reč, učinili su nešto jedinstveno. Bilo je i drugih podviga, ali košarka je, u Srbiji, više od sporta. Ipak, ono najvažnije ostavili su svojim navijačima. Naučili su ih da se raduju. U Pančevu gostuju Partizan, Crvena zvezda, Hemofarm, FMP i ostali superligaši. Uvek puna hala sportova na Strelištu bila je neoboriv dokaz da su na dobrom putu. Igra je pobedila. Setili su se početaka, druženja i ljubavi prema košarci. Ništa se u poslednjih dvadest i više godina nije promenilo u njihovom odnosu prema klubu, igri, protivnicima. Uvek maksimum i na pobedu. Pravi ljubitelji košarke se sećaju kako su slavili protiv Zvezde, pa FMP-a, a ostalih rivala, ostali dostojni. Na kraju elitnog nadmetanja bili su šesti tim lige. Evo i sastava koji je tada nastupao: Perak, Burić, Ivanović, Jereminov, Mikić, Đokić, Marković, Pasuj, Ivanić, Kovačević, Sekulić i Stanojević. Umeće i trud su se isplatili. Stariji ljubitelji košarke u našem gradu setili su se generacije Dinama, s početka šezdesetih godina, ili Profikolora, koji je tri decenije kasnije skrenuo pažnju na Pančevo. Ipak, KK Tamiš niko ne može da ospori postojanost. Ne samo kad je reč o godinama koliko traju. Krasi ih, i dalje, entuzijazam, imaju još uvek mnogo motiva, a ono što se može smatrati idejom vodiljom njihovog uspona, jeste činjenica, nikada kratkoročni profit nisu stavili ispred stabilnog rasta. Dokaz za to je i njihov dugogodišnji staž u košarkaškoj eliti Srbije.Poslednjih godina se takmiče i uživaju u sportu koji im je doneo toliko radosti. Nema tog čoveka, tog ljubitelja sporta, posebno košarke, koji nije čuo za KK Tamiš. Od 2012. uvek su među klubovima koji ističu svoju stabilnost kao vrhunski značaj postojanja. Vremena su teška, oskudica je, pa i u sportu. Ipak, još uvek nailaze na razumevanje. Njihov stav-nije važno šta im treba, već šta žele, doveo ih je do toga da budu jedan od najcenjenijih košarkaških klubova Srbije. Voleli smo, kao i njihova publika, da na delu vidimo Jereminova, Burića, Majstorovića, Peraka, kasnije hrabrile su igre Vasića, Manojlovića, Stanojevića, Ivanovića, Hukića i ostalih momaka. Bojan Jovičić je trener koji godina, s velikim uspehom, predvodi tim, a njegovi saradnici su od istinske koristi za tim i klub.
Još da napomenemo, predsednik kluba, Darko Jovičić, bio je predsednik udruženja klubova Prve lige. Preuzeo je ovu ulogu u nezgodno vreme, kad su isplivavale nedaće s kojima se srpska košarka susretala. Prvi operativac sportske družine, Nenad Marin, nekada košarkaš, a svojim umećem, godinama unazad, unapređuje rad KK Tamiš i KK Dinamo. Stav kluba je ostao isti kao i kad je osnivan. Uspeh zavisi i od podrške drugih ljudi, a ideje su važne samo ako ih sprovedete u delo. Trudili su se i ranije, a hoće još više da promovišu zdrav život i socijalnu odgovornost. Pokretali su mnoge akcije koje podržavaju ravnopravnost, kao i to da igra mora biti dostupna svima. Razmišljaju i dalje o napredku, veruju u njega i sigurno da će ga ostvariti i u godinama koje su pred nama.
Uskoro počinje još jedna KLS. Samo da napomenemo, a više je nego interesantno. Tokom prošle sezone, za klub iz grada na Tamišu nastupao je Džarid Rouds, Amerikanac, na poziciji beka, što se može smatrati posebnošću u istoriji poznatog kluba. S obzirom da je ova priča bila uspešna, rukovodstvo KK Tamiš i za sezonu pred nama, angažovalo je ponovo momka koji stiže“preko bare”. Reč je o Brevinu Pritzlu. Nema sumnje, KK Tamiš, opravdaće očekivanja i nastaviti pitem, koji je utemeljen davno.
KK Dinamo
RAĐANJE I NAJVEĆI USPESI KOŠARKE U PANČEVU
U jesen 1945 , stigla su u naš grad iz Petrovgrada (današnji Zrenjanin) prva dva koša. Doneo ih je Mileta Tešin, tada vojno lice sa mestom službovanja u Pančevu. U proleće 1946, ovi koševi su postavljeni na današnjem Gradskom stadionu. Tada je formirana košarkaška sekcija Gimnazije Pančevo pod imenom Sloga. Prvih dana septembra koševi su sa fudbalskog igrališta preneti u Narodnu baštu gde je pored teniskih terena izgrađeno i košarkaško igralište sa zemljanom podlogom.
Prva košarkaška utakmica u Pančevu je odigrana protiv gimnazijskog aktiva gimnazije iz Petrovgrada. Pobedili su gosti rezultatom 45:34.Krajem godine je formiran Košarkaški klub Dinamo Pančevo i pod tim imenom je prvi put nastupila muška ekipa na turniru u Novom Sadu gde je postignuta i prva pobeda protiv Sloge iz Novog Sada sa 30:15. Već 1947. ekipa Dinama je odigrala 17 utakmica sa bilansom od 11 izgubljenih i 6 pobeda. Te prve košarkaške sezone igrali su: Ištvan Varga, Dragutin Racić, Karlo Sabo I, Veljko Živkov, Bela Bece, Panta Arsenović, Božidar Šalinački, Jano Balaž, Nikola Kudrin, Bogdan Margan, Momčilo Božić, Karlo Sabo II, Zoran Vojnov.
Iste godine su su formirane muška i ženska juniorska ekipa koje su postale rasadnik buduće pančevačke košarke. Za prvog trenera muške juniorske ekipe postavljen je jedan od najboljih košarkaša seniorske ekipe, Bogdan Margan i do 1953. juniori Dinama su svake godine osvajali najviši plasman u Vojvodini i Srbiji U njoj su igrali: Borivoje Brodan-Backo, Dušan Patić-Faksi, Miloš Stojkov-Cviki, Petar Pupić, Milan Miković-Rikle, Borislav Ćorković-Reba, Draško Gaćeša, Mihajlo Ratković-Mika, Djordje Božić, Slobodan Repić, Stevan Vojteh, Petar Ivačković, Srba Stevanović i Mile Brzovan.
Prve košarkašice Pančeva bile su juniorke i njihov trener je bio je Veljko Živkov-Backo, takođe aktivni igrač seniorske ekipe Dinama. U ovoj ekipi su igrale: Vera Janjević, Gordana Milović, Vera Arapović, Jelena Ilijević-Seka, Marija Aćimović, Ljubica Rakičević-Buba, Dragana Zarubica, Branislava Repić, Pešić Nada, Sofija Stajić, Ružica Danhel, Ksenija Zako, Nada Manojlović, Vera Barbulj, Jelena Purkarević i druge. I juniorke su od 1949. do 1951. ostvarile najviše plasmane u Vojvodini, Srbiji a 1949. i 1950. su bile treće u Jugoslaviji.
- je počeo je da se gradi i Stadion za košarku na današnjem Gradskom stadionu Najveći doprinos na izgradnji terena dali su sami košarkaši Dinama: Radivoje Radaković, Zdravko Ćopić, Tomislav Šulja, braća Predrag i Nenad Savić i Dejan Zirojević.
Period od 1954. do 1960. su obeleželili uspesi muške seniorske ekipe koja je od Vojvođanske i Srpske lige došla je do najvišeg ranga tadašnje košarke u Jugoslaviji Prve savezne lige. Ovaj podvig 1960. su ostvarili su: Zlatko Sajkov, Zdravko Ćopić (Ćuk), Aleksandar Popović, đordje Drakulić, Radivoj Radaković, Mile Pavlov, Nenad Savić, Predrag Savić, Milan Mirković, Raško Petrović, Vlada Linčevski i Živa Kanački pod vodjstvom trenera Todora Lazića – Toše i tehničkog vodje ekipe Petra Pupića i kompletne uprave kluba na čelu sa predsednikom Žarkom Đukićem.
Iako je Dinamo u Prvoj saveznoj ligi igrao samo jedno leto, ta sezona i svaka utakmica Dinama je bila praznik za navijače Pančeva. U ovoj sezoni Jugoslavija i Pančevo su dobili novog zlatnog strelca – Zlatka Sajkova! Zlatko je postao najbolji strelac Prve savezne lige sa 549 postignutih koševa! I na listi najboljih izvodjača slobodnih bacanja bio je peti sa 137/198 ili 69,1% realizovanih bacanja. Te godine, proglašen je, po drugi put uzastopno, za najboljeg košarkaša Vojvodine.U periodu do 1964. Dinamo je igrao u Drugoj saveznoj ligi i Republičkoj ligi sa promenljivim uspehom. Novi elan pančevačkoj košarci je 1964. i 1965. Donela je mlada garda pod vodjstvom Todora Lazića koji su na kvalifikacionom turniru u Pančevu 1965 osvojili prvo mesto i opet vratili Dinamo u jedinstvenu Srpsku ligu. Do 1968. Dinamo je igrao bez velikog žara pod vodjstvom trenera Branislava Rajačića i Zlatka Sajkova. Dolaskom trenera Vladana Markovića i njegovim posvećenim radom do 1973. sa mladima stasala je nova generacija koja je krčila put uspeha ka saveznom rangu.
Od 1973 do 1976 Dinamo je sa mladim trenerom Srđanom Vlajkovićem uspeo da se konsoliduje i da 1976. osvoji plasman u II Saveznu ligu. Povratak u II Saveznu ligu su ostvarili: či :Perić, Jona, Poljak, Djogo, Martinović, Ostojić, Dragišić, Marin, Jaraković, Todorović, Orešković, Kerkez, Protić i Marinković.
- i 1978 Dinamo je ponovo igrao savezni rang ali sada pod vodjstvom Borislava Ćorkovića-Rebe, koji je i sam potekao i igrao u pančevačkom Dinamu. On i novo rukovodstvo kluba su preporodili ekipu i kraj prvenstva 1977/78 Dinamo je završio na petom mestu u II saveznoj ligi , grupe Sever, čime se plasirao u I-B Saveznu ligu. Najviše priznanja za povratak Pančevačke košarke u visoko društvo jugoslovenske košarke pripadaju treneru Borislavu Ćorkoviću-Rebi i sjajnoj generaciji košarkaša Dinama u sastavu: Perić, Babić, Jona, Poljak, Djogo, Martinović, Pavlović, Ostojić, Žulović, Marin, Jaraković, Čermak, Todorović, Bukvić, Dragišić.
NAPUŠTANJE SAVEZNE LIGE
U sezoni 1978./79. ekipa Dinama se ipak takmičila u II Saveznoj ligi grupa Istok zbog promene u organizaciji takmičenja. Na žalost bez uspeha iako je ekipa bila pojačana mladim igračima a na klupu se posle dugog vremena vratio trener Todor Lazić. Na kraju sezone Dinamo je ispao iz ove lige. Naredne sezone, 79/80 Dinamo je igrao u medjurepubličkoj ligi ali vrlo promenljivo i pamtiće se samo po dramatičnoj utakmici protiv Ušća iz Novog Beograda gde su gosti pobedili sa 112:111 i odličnoj igri i efikasnosti Đogo Dragana koji je tada postigao 63 koša. Sezone 80./81. Dinamo je opet zaigrao u II Ligi-grupa Centar ali sa više uspeha u kojoj su se istakli Martinović i povratnik Žulović. I na kraju ove blede serije u sezoni 82. /83. Dinamo je napustio II Saveznu ligu.Nakon ovih neuspeha klub su napustili stariji igrači i ono što je ostalo u klubu bila je samo grupica najmladjih. Ipak Dinamo je krenuo da se takmiči sa najmladjima pod vođstvom novog trenera Mihajla Pujića u II Vojvođanskoj ligi i u tome je uspeo plasmanom u I Vojvođansku ligu 1984. godine.
Sezonu 1984./85. Dinamo je započeo u velikom stilu u prvih sedam kola ali nije tako završio sezonu iako su se u klub vratili igrači Žulović i Marin kao i trener Srđan Vlajković. Krajem 1986. godine ekipu opet preuzima Mihajlo Pujić koji podmlađuje tim i uz pojačanja povratnika Kalinića, Zorana Topića i Paunovića plasira se na četvrto mesto čime se povećavaju apetiti uprave za plasman na I mesto. Ipak to nije ostvareno sezone 1987/88. Period od 1984. do 1990. Pamtiće se najviše po pojavi mladih talentovanih igrača kao što su Milenko Topić, Dragan Skoko i Zoran Mileusnić.
U proleće 1988. na otvorenom juniorskom prvenstvu Jugoslavije, Milenko Topić, koji je u mlađe selekcije Dinama došao iz B. Novog Sela 1986., je proglašen za najboljeg igrača i najboljeg strelca takmičenja. Dragan Skoko je počeo je da igra u klubu sa visinom od 190 cm, a kada ga je napustio odlaskom u Crvenu Zvezdu, bio je visok 202 cm. Kasnije Dragan je otišao u Ameriku gde je studirao i diplomirao kao najbolji student Redford Univerziteta. Svo vreme studija je igrao i košarku i bio jedan od najboljih igrača svog univerziteta .Zoran Mileusnić je kao talentovani mladi igrač Dinama otišao i uspešno igrao u mladjim kategorijama Partizana iz Beograda da bi se vratio u Pančevo i igrao u prvom timu 1988./89.godine. Na žalost prerana smrt ga je zauvek odvojila od košarke. Sve ovo kazuje da je Pančevo i Dinamo bio rasadnik zaista sjajnih košarkaša.
USPON I PAD ŽENSKE KOŠARKE OD 1981 DO 1987
Ženska ekipa KK Dinamo je u periodu od 1980 do 1987 igrala u Vojvođanskoj ligi sa trenerima Borkom Kojićem, Mandićem, Todorom Lazićem, Jovanom Đorđevićem i Sašom Dimitrijevićem sa jednim izletom u II Saveznu ligu sezone 1983./84. Karakteristično za ekipu Dinama je bilo da je to bila jedna od najviših ekipa u ovim takmičenjima kao da je više igračica igralo u seniorskoj reprezentaciji Vojvodine (Nevena Vucelja, Jasmina Milutinović, Aleksandra Cerović i Nataša Nešić) kao i u kadetskoj reprezentaciji Vojvodine (Jasmina Petrović i Nadica Stojnova)
RAD SA MLAĐIM KATEGORIJAMA OD 1990 DO 2000
Aktivnosti muških selekcija KK Dinamo su se uglavnom odvijale sa mlađim kategorijama koliko su za to dozvoljavala finansijska sredstva. U istom periodu u Pančevu se formiraju novi klubovi : KK Agropan (1993.) i KK Centar (1994.) koji kao i KK Dinamo rade uglavnom sa mladim selekcijama.
BUĐENJE ŽENSKE KOŠARKE OD 1991-1996
Ovaj period karakteriše veliki broj mladih igračica u mlađim kategorijama i igranje seniorske selekcije u II Srpskoj ligi pod vođstvom Saše Dimitrijevića ali i veliki finansijski problemi
ZAJEDNIČKI RAD KLUBOVA DAJE REZULTATE OD 2000. DO 2016.
Krajem 2000. uprave KK Tamiš ( naslednik KK Agropana) i KK Centar objedinjuju rad svih selekcija što je uzrokovalo velikim uspesima muške selekcije KK Tamiš koja je u narednih deset godina prošla sve lige od Južnobanatske, II Srpske lige, I Srpske lige, I B savezne lige i I Savezne lige ( kao i igranjem Superlige u dve sezone 2009/2010. i 2014/2015). 2006. godine KK Dinamo se priključio zajedničkom radu sa KK Tamiš, KK Centar i od tada do današnjeg dana njegove seniorske i mlađe selekcije rade pod zajedničkim nadzorom stručnog saveta a sve ostale sportske uslove (terene, sale, transport, …) obezbeđuju i dele svi klubovi. Ovakav način rada je u vremenu finansijskih problema u sportu obezbedio da KK Dinamo opstane i da se razvija pre svega kroz rad sa mlađim kategorijama.Tako su juniorske selekcije KK Dinamo 2010. osvojile drugo mesto u Vojvodini a 2013. treće mesto u Vojvodini.
Poslednjih godina KK Dinamo se takmiči u Drugoj srpskoj ligi, a može se reći, sjajna saradnja sa KK Tamiš, koja traje, doprinela je da pančevački popularni košarkaški klub ne doživi sudbinu nekih od, da ih nazovemo, sportskih ikona iz grada na Tamišu kojih, nažalost, više nema na sportskoj mapi. Još uvek ima dečaka koji igraju košarku na amaterskom nivou, u smislu statusa i plaćanja, ali, košarku doživlajvaju kao ljubav i strast.
KK Kris-Kros
POSTOJANOST USPEHA
Čemu god da se posvetite, ako niste dovoljno marljivi i talentovani, uspeh će izostati. Zato, s posebnom pažnjom, treba pohvaliti sve one koji idu putem uspona i postojanosti, one koji su razumeli da bez odricanja i napornog rada, neće ni stići do cilja. U Pančevu, gradu sporta, postoji družina koja već decenijama zna samo za uspon. Reč je o KK Kris-Kros.
Nije bilo lako magistru fizičke kulture, Vladimiru Iliću i njegovim saradnicima, da izvedu sopstvenu ideju razvoja kluba do kraja, ali, znanje ne poznaje granice, a vitalnost ideja doprinosi da put bude pronađen. Dakle, decinajama, ovaj košarkaški klub gaji sportsku priču o razvoju talentovane dece, a da su napravili pravi izbor, neka posluži činjenica da su iz Kris-Krosa iznedreni reprezentativci u raznim selekcijama: Nemanja Dangubić, Aleksa Nikolić, Bojan Nešić, Jovan Grujić, Aleksandar Ilkić, Stefan Mićović, Nikola Vujović, Stefan Ilić, Branislav Labudović, koji su svoje prvo košarkaško uporište našli u ovom klubu, a potom ostavili trag igrajući širom Evrope i Srbiji.
Klub ima sve selekcije mlađih kategorija, od juniora do mini basketa, kao i žensku sekciju. Višestruki su prvaci Vojvodine u mlađim kategorijama. Seniori igraju treći rang takmičenja, Prvu srpsku ligu, što je uz izuzetan doprinos razvoju mlađih selekcija i igrača ove sportske družine, najveći uspeh Pančevaca.
MISIJA-VIZIJA KLUBA
Misija u radu sa decom je utemeljena u verovanju da su deca od neprocenjljive vrednosti za naše društvo i da mlade osobe treba negovati da izrastu u dobre i poštene ljude. Osećaj zadovoljstva u procesu stvaranja, težnja ka skladu između tela i duha je ono što pokreće družinu.
Zadovoljenja društvenih potreba, što podrazumeva poštenje i iskrenost, toleranciju i saradnju među ljudima, učiniće naše društvo lepšim, a naše okruženje zdravo sigurno i ugodno.Pokretačke poluge ljudi iz kluba koji rade sa decom su entuzijazam, ljubav prema deci i želja da se ta ljubav prenese na druge.
Njihova vizija je da neprekidnim unapređenjem kvaliteta sopstvenih programa postanu prepoznatljivi u radu sa decom. Da novim idejama uz dobro odabran stručni kadar doprinesu boljem kvalietu života mladih.
Treneri koji su radili ili još uvek sa velikim uspehom to čine u Kris-Krosu su: Vladimir Ilić, Milan Sokić, Vuk Stanimirović, Vladana Zakić, Dragan Prvulov, Petar Šešlija, Igor Vuković, Miloš Stepanov, Stefan Ivanišević i Nebojša Zlatković.
KK Virtus
DRUŠTVO MALO, ALI ODABRANO
Košarkaški klub „Virtus Basket“ osnovan je 25.04.2017 godine u Pančevu.
Kao osnivači kluba pamtiće se Nenad Rakovac (košarkaški trener) i Vladimir Anđelković(košarkaški trener i profesor fizičkog vaspitanja) dugogodišnji pregaoci u sportskoj oblasti košarka.
Misija košarkaškog kluba zasniva se na radu sa decom svih uzrasta,kao i na njihovom razvoju i obrazovanju, od školice košarke, do juniorske ekipe. Stručan i kvalitetan rad sa decom doveli su ih do ozbiljnih rezultata. Za tri godine postojanja uspeli su da formiraju sve takmičarske selekcije, koje se nadmeću u Ligi mlađih kategorija, pod organizacijom Košarkaškog Saveza Vojvodine.Trener mlađih pionira i pionira je Željko Pasuj, kadete predvodi Vladimir Anđelković, dok je strategy u radu sa juniorima Nenad Rakovac.
U sezoni 2019/2020, uspeli su da formiraju seniorski tim, koji se kao prvoplasirani tim Letnje lige plasirao u II Srpsku Ligu, u kojoj će se sa velikim ambicijama takmičiti u sezoni 2020/2021. Seniorski tim formiran se sa ciljem da u njemu igraju deca iz sopstvene košarkaške škole, kao i deca iz grada Pančeva. Seniore će sa klupe predvoditi trener Nenad Rakovac, sa asistentom Nemanjom Živićem.
NIJE KRAJ
U pančevačkom košarkaškom okrugu, da ga tako nazovemo, još egzistiraju KK Banatsko Novo Selo i Jedinstvo iz Kačareva. Oba kluba se takmiče u Drugoj srpskoj ligi.
Tradicija da se igra košarka u BNS veoma je duga, a taj klub je bio baza iz koje nastao, početkom 90-tih godina prošlog veka čuveni Profikolor. Inače, u mestu blizu Pančeva, sagrađena je lepa i funkcionalna sportska dvorana, koja je sada i Dom košarkaša iz tog mesta. Ekipu sada predvodi Aleksandar Cvetković.
Jedinstvo iz Kačareva se ne predaje. Ima dece i ljudi koji vole košarku u ovom mestu, pa zato i ne čudi što se tim takmiči i u skladu sa svojim mogućnostima, pruža onoliko koliko može. Aleksandar Grgovski je uz tim u Drugoj srpskoj ligi, a i Kačarevci imaju funkcionalnu halu, u kojoj mogu da treniraju i igraju svoje mečeve.
Profikolor i Profi D
LEPOTA KOŠARKE I SPORTSKA RENESANSA SA TUŽNIM KRAJEM
Sasvim sigurno, uvek će biti onih koji će nam zameriti što smo deo o Profikoloru, čak profi D, ostavili za pred kraj naše rubrike. Legitimno je to pravo svakog mislećeg čoveka. Ovim potezom nismo želeli da uvredimo bilo koga, posebno ne one koji su učestvovali u stvaranju ove sportske ikone, neka nam bude dozvoljeno da to tako kažemo, i kasnije održanju jednog izuzetnog, za to vreme, sportskog sistema. Ostavili smo na ovom mestu, jer, reč je samo o uspomeni. Za razliku od nekih, kao dušebrižnika, mi smo se, a to smo činili i u mnogim drugim prilikama, već odužili ljudima koji su proslavili klub i naš grad. Sećanja ne blede, jer, takav uspeh se ne zaboravlja, ali, ideja ovog projekta nije da se samo sećamo, već ukažemo i na one koji sada egzistiraju u našem okruženju. Zato, za ovu priliku ovoliko, da se neki podsete, a oni koji to do sada nisu znali, upoznaju. KK Profikolor i ŽKK Profi D, dva kluba, nekada pod okriljem Živka Uzelca, 90-tih godina prošlog veka, značajnog košarkaškog pregaoca, proslavili su grad na Tamišu. Iz Banatskog Novog Sela, od najnižeg ranga, prošao je “Profi”, izuzetno poštovan i poznat širom Jugoslavije, put do elite, u kojoj je nekoliko sezona igrao veoma bitnu ulogu. Kroz Pančevu su koračali, a na terenu igrali sjajni košarkaši: Lazić, Mavrenski, Šarić, Stojković, pa Topić, Topalović, Radonjić, Bulatović, Doderović, Gašpar, Petrović,Preković, Obućina, Milošević i drugi, a to vreme, ostaće u pamćenju svima koji vole sport. Maletene uporedo, ŽKK Profi D, bio je najuspešniji u Srbiji, čak, stigao do četiri najbolje ekipe u evropskom kupu “lilijana Ronketi”, posebno će se pamtiti dupla kruna(1996.), koju je osvojio Miroslav Kanjevac, a Mira Jovanović, Merlina Gostiljac i ostale devojke, bile su ubedljive u svakom pogledu.
Profikolor su vodili: Bata Đorđević, Janko Lukovski i Boško Đokić, dok je naš sugrađanin, Pančevac, Miroslav Kanjevac, bio trener Profi D, u zlatnom period ove sportske družine i pomoćnik gore navedenim stratezima u “Profiju”.
Nažalost, ta dva, nekada velika sportska kolektiva, odavno ne postoje, ali, nema sumnje, u analima pančevačkog sporta, ostaće zlatnim slovima upisano-u jednom periodu, tačnije, 90-tih godina prošlog veka, bili su ponos grada na Tamiša.
PIŠTALJKA
Hteli smo ovog puta, za sam kraj priče o košarci, odnosno klubovima iz Pančeva, pridonesemo nečim svežim, tako originalnim za srpske uslove. Rečenice pred vama to sigurno objašnjavaju, a momci su zaslužili pažnju javnosti. Reč je o košarkaškim deliocima pravde. Za sudije, generalno, ljudi misle da se bave tim poslom, jer nisu bili dovoljno dobri kao akteri na samom igralištu ili zbog nekog drugog poriva. Međutim, svi mi često, skloni smo predrasudama, a da ih otklone, potrudili su se Pančevci, koji su odlučili da oforme KK “Pištaljka” i nezvanično se nadmeću u letnjoj ligi OKS Pančevo. Iako novajlije u takmičenju, dokazali su da imaju višestruki kvalitet, a njihov angažman, ostao je kao nešto posebno u pančevačkoj sportskoj sredini, ali i mnogo šire. Čak, usuđujemo se to da tvrdimo, retko, skoro niko, nije se usudio da, na ovakav način, doživi košarkašku igru.
Lepa je to priča. Momci su se okupljali, dve godine zaredom na treninzima. Neko se zapitao-što ne bi napravili ekipu, pa da se, nezvanično, takmiče u nekoj ligi. Tako su njih jedanaestorica: Vukašin Čukić, Dejan Modoranović, Marko Orešković, Marko Lalović, Jovan Erdeljanac, Bane Mitić, Zlatan Ranković, Filip Šuljagić, Vojislav Stojiljković, Aleksa Jakšić, Saša Tasić i Darko Putić, napravili “Pištaljku”. Njihova misija i dalje traje…
Fotografije: privatna arhiva i pomenuti klubovi.
Posebnu zahvalnost dugujemo ljudima iz KK Dinamo, KK Tamiš, KK Kris-kros, KK Virtus i Darku Putiću, na svesrdnoj pomoći tokom pisanja ove rubrike na našem sajtu, kao i Miroslavu Kanjevcu, sekretaru Okružnog košarkaškog saveza Pančevo.