Ova rubrika našeg sajta sufinansirana je na konkursu Grada Pančeva za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini.
KO JE KO U PANČEVAČKOM SPORTU
RUKOMET
Retko ćete u jednoj sredini sresti tako odnegovan odnos između ljubitelja sporta i rukometa, kao što je to slučaj u gradu na Tamišu. Od kad je u Pančevo donesena prva lopta, kad se igrao veliki rukomet, pa do danas, mada se, posebno, da kažemo, u moderno vreme, dosta toga promenilo, ima te nepokidane, nevidljive niti koja nekako opstaje. Doduše, zbog istine, 90-tih, pa i desetak godina kasnije, bilo je baš nepovoljnih detalja, čak, golog spašavanja nekih od ikona pančevačkog sporta. RK Dinamo, imao je sreće, a dans to vidimo, sistem se održao, pre svega zahvaljujući ljudima koji vole ovaj sport, a ne organizovanom akcijom. Nažalost, ŽRK Dinamo, taj epicentar svega dobrog kroz istoriju, posebno ženskog sporta, skoro punu deceniju, ne postoji, kao i neki drugi klubovi, koje smo pomenili u ovoj našoj rubrici, posvećenoj „lepljivoj lopti“. Da naglasimo, namera autora čitavog projekta, pa i ovog štiva pred vama, nije da ukažemo na dobro ili loše, na uspehe i poraze, već da činjenicama i istinom, ovekovečimo, na jednom mestu, kako je bilo i kako jeste.
U ovoj prvoj rubrici, posvećenoj rukometnim klubovima iz Pančeva, posebno se zahvaljujemo i našim poslovnim prijateljima koji su našli svoj mir u saradnji s nama. Tehnički, mnogo su nam pomogli ljudi iz CDR-prodavnice video igara i drugih sadržaja u vezi sa mobilnom tehnologijom, pa im ovim putem posebno zahvaljujemo.
RK Dinamo
PLAMEN STRASTI I USPEHA
Daleke 1948. Godine, gimnazijalac, Milan Latas, doneo je prvu rukometnu loptu u Pančevo. Učinio je to posle radne akcije Kučevo-Brodice na kojoj je učestvovao. Radeći na trasi usput je završio kurs o pravilima velikog rukometa, a po povratku u grad na Tamišu sa novim sportom upoznao je članove sportskog društva Dinamo. Zanimljivom pričom zainteresovao je sportiste koji osnivaju rukometnu sekciju. Jedan od uslova da rukomet zaživi u Pančevu bio je da se Latas sam snađe za opremu. Dinamovci su ga posavetovali da se obrati Miladinu Popoviću, uglednom Pančevačkom poslastičaru, zaljubljeniku u sport, prvaku Balkana u rvanju. Naš poznati sugrađanin se rado odaziva pozivu da pomogne. Kupuje opremu koja je slučajno bila žute boje, a baš ta boja ostaje do dana današnjeg prepoznatljiv detalj Pančevačkog rukometa. Tako rukometna sekcija dobija svoje mesto u velikoj sportskoj porodici Dinamo. Kao osnivač, Milan Latas postaje prvi predsednik, trener i kapiten ekipe. Ustvari, bio je to gimnazijski tim, a prvu zvaničnu utakmicu rukometni entuzijasti su odigrali u Nišu, 26. juna 1948 godine protiv Radničkog koju su ubedljivo dobili rezultatom 13:3. Prvi gol postigao je baš Milan Latas. Tako ovaj dan ostaje upisan u analima ovdašnjeg sporta kao datum osnivanja kluba, jer osnivačke Skupštine nije bilo. Ostaće upamćeno da je Dinamo igrao u sastavu: Dušan Faksi Patić, Dragutin Rale Racić, Vladimir Dendi Dejanović, Dušan Duda Ivković, Konstantin Kosta Katić, Radomir Rada Predić, Mihailo Mika Ratković, Milan Šoka Latas, Tomislav Braca Petrić i Milenko Miki Vukčević. Ubrzo, ekipi se priključuju: Branislav Bata Jovančić, Simeon Vučković-Semjonka, te sjajni golman Zvonimir Zvonko Malenić, zbog kojeg popularni Faksi odlazi sa gola u napad i zauvek ulazi u sportsku legendu. Bili su tu još Ivan Gornik, Borivoje Backo Brodan, Bogdan Boda Margan, te Siniša Baca Borojev.
Posle nekoliko godina postojanja Pančevci osvajaju prvu titulu u velikom rukometu. Bilo je to 1955. godine. Dinamo je do prvog trofeja stigao sa trenerom Mihajlom Đuzom Đulibarićem, a predsednik je bio legendarni Luka Ilić. U analima Rukometnog kluba Dinamo ostalo je zapisano da su šampioni bili: Malenić, Bajić, Jovančić, Lajšić, Gornik, Ratković, Milojević, Margan, Ivačković, Patić i Bajić. Završni turnir je održan u Zagrebu, a rezerve su bili: Brodan, Dejanović, Pera Patić, Aleksijević, Milakov i D. Gornik. Dve godine kasnije, 57. Dinamo stiže do druge titule.
Poslednju utakmicu velikog rukometa Dinamovci su odigrali 18. maja 1958. godine. Za trenera je promovisan Blagiša Simić. Početkom šezdesetih Dinamo uz timove Zagreba, Borca iz Banja Luke i bjelovarskog Partizana predstavlja vrh rukometa u SFRJ.
Stasala je nova generacija asova: Bora Stanković, Nenad Kecman, Paja Pavković, Branimir Plavšić, Joca Vrebalov, Milorad Sipe Divić, Ranko Janković i drugi.Tomislav Toki Raguš 1966. godine postaje trener Dinama, a a počinju da igraju Bogosav Perić i Slobodan Rendić. Iz Beograda dolaze Roganović, Stojanović, Fajfrić, Krstić i Andrić.Godinu dana kasnije, Dušan Faksi Patić, posle 20 godina igranja završava karijeru. Boris Kostić počinje da igra 1968. godine.
Dinamo svoju riznicu trofeja obogaćuje 1970. godine kada stiže do vicešampionske titule. Za klub iz našeg grada igrali su: Divić, Kecman, Krstić, Kostić, Andrić, Čelar, Pavković, Stojanović i Rapajić. Dinamu se priključuju Branislav Pokrajac, Lekić, Šešlija, Đekić i Đorđević. Dinamo je 1972. godine u finalu Kupa Jugoslavije poražen od Borca iz Banja Luke posle izvođenja sedmeraca. Jedna od generacija koja je obeležila Dinamove uspehe zauvek će ostati u sećanju ljubitelja rukometa u Pančevu. Predvodili su je: Ljubomir Pokrajac, Kalina, Fejzula, Slavković, Jovanović, Đorđević, Obradović, Vrgović, Laković, Vignjević i Jašarević. U sezoni 81-82 osvojili su drugo mesto, odmah iza Metaloplstike koja je kasnije postala i prvak Evrope.
NIJE UVEK BILO LEPO
Samo godinu dana posle jednog od najvećih uspeha usledio je loš period za klub iz Masarikove ulice. Posle godina stagnacije i igranja u, tada Međurepubličkoj ligi, Dinamo se uzdiže posle povratka Ljubomira Obradovića. Sve se to dešava pri kraju osamdesetih godina dvadesetog veka. Priključuju mu se Obućina, kao i Koković, Spasojević, Crevar, Ogrizović, Miljković, Vignjević, Sekulić, Milčić, Suslov, te Dinamovi klinci Perić, Vidić, Vig, Milosavljević, Marković, Kovač, Radulović i drugi.
Posle pola veka postojanja Dinamo je 1998. godine proslavio jubilej vredan pažnje. Generacije kluba iz Pančeva obeležile su njegovo postojanje, a pravu, veliku posvetu Dinamu u čast upriličio je Marko Drakšan, novinar i publicista iz našeg grada, koji je napisao knjigu: Žuto, volim te žuto.
Poslednjih desetak godina postojanja Dinamo se borio da sačuva status u renomiranog rukometnog kluba u Srbiji. To je činio s promenljivim uspehom, da bi se 2009. godine ponovo vratio u Super ligu. Danas je na istom zadatku. Krajem 2010. godine predsednik kluba postaje Saša Pavlov. Prvi trener je Ivan Petković, a za popularne „žuto-crne“ u eliti nastupaju: Padežanin, Džamtoski, Grandov, Komlanov, Novaković, D. Petrović, Lazić, M Petrović, Ćizmarov, Marjanov, Tomić, Ćalić, te golmani Ćućuz i Pejčinović. Dinamovi rukometaši, rukovodstvo i verna publika nastavljaju da pišu istoriju jednog od najboljih sportskih kolektiva koje Pančevo ima. Rukometna igra promovisala je grad na Tamišu decenijama unazad. Priča o Dinamu se nastavlja.
U prvoj dekadi 21. veka Dinamo je uglavnom proveo u Drugoj saveznoj ligi( 2000-2005). Kasnije, do 2009. godine, „žuto-crni“ igrali su u Prvoj rukometnoj ligi Srbije, da bi od sezone 2009-2010. god. svoje mesto našli u elitnoj srpskoj rukometnoj grupi-Super ligi. Tako je do danas. Treba istaći da je Dinamo u poslednjih deset godina delio sudbinu skoro svih pančevačkih sportskih klubova, živeo teško, ali bilo je i perioda koji treba da ostanu zabeleženi. Posebno se to odnosi na godine kada je uz naš klub stala Petrohemija, poznati srpski privredni gigant. Zahvaljujući donacijama ovdašnjeg petrohemijskog kolektiva, sportu u našem gradu je doživeo veoma lepe trenutke.
U godinama dok RK Dinamo nije ponovo stekao status Super ligaša mnogo rukometaša, svih kategorija, se takmičilo u dresu poznate pančevačke družine. Isto tako, u klubu su radili treneri koji su svakako ostavili trag. Kada izdvajamo rukometaše koji su svojim radom i ponašanjem na najbolji način promovisali Dinamo, treba izdvojiti Branka Radanovića. Sjajni rukometaš je obeležio čitav jedan period u postojanju kluba iz Masarikove ulice. Bio je glavni oslonac ekipe koja se borila da svoj klub ponovo vrati među najbolje srpske rukometne klubove. Na kraju, to mu je i uspelo, pa je kao kapiten, te 2009. godine, predvodio Dinamo u eliti.
Pančevo je poznati rukometni grad na sportskoj mapi cele planete. Dinamovci su uvek na pravi način, decenijama unazad, ispričali najlepšu priču o jednoj sjajnoj sportskoj igri, ali i o svom gradu, svom Pančevu. Uvek je RK Dinamo bio cenjen i po svojoj školi rukometa, mlađim kategorijama, ali i po odličnim trenerima. Na početku ovog veka tim su predvodili Milorad Šešlija, Milan Đekić, Milan Krstić, Ilija Vignjević, Vladan Mihajlović, Nikola Marković, Ivan Petković i Saša Bošković. Na početku sezone 2011-2012, sa klupe ekipu predvodi Slobodan Jokanović.
Ostaće posebno zabeleženo u analima kluba iz Pančeva da su „žuto-crni“ u sezoni 2009-2010. bili osvajači Kupa Vojvodine, što je jedan od najvećih uspeha našeg sportskog kolektiva u poslednjih deset godina.
RK Dinamo poslednjih godina vraća stari sjaj na svoju pozlatu. Poslednje tri sezone (2016-2018) od kada se trener Ivan Petković vratio u klub, usledila je i sportska renesansa. Izboren je plasman u Super A ligu, a već tokom prve, Pančevci su izborili igranje u SEHA ligi, kao drugi u eliti, iza Vojvodine, i osvojili Kup severne pokrajine, što im je pošlo za rukum dva puta poslednjih godina. Aktuelni trener je Akim Komnenić, a klub predvode Danijel Subotić, predsednik, te Stojan i Branko Radanović, poslovni i sportski direktor.
ŽŽRK DINAMO
SLAVA I TUGA UGLEDNOG SPORTSKOG KOLEKTIVA
Ženski železnički rukometni klub Dinamo Pančevo osnovan je pod imenom »Tekstilac« 27.11.1955. godine a ime Ženski železnički rukometni klub »Dinamo« je dobio 1972. godine. Od sezone 2006/07. godine Imenu Dinamo pridodato ime PetroHemije.
Počelo je na šljakastom igralištu tadašnje Tekstilane, čije su radnice predstavljale Klub, u prugastim dresovima zeleno-bele boje, a medju članovima uprave obavezno je bilo po nekoliko radnika Železnice. Od formiranja kluba pa do ulaska u Prvu saveznu rukometnu ligu ( sezona 1962./1963. godine) prošlo je sedam godina.
Na jesen 1962.godine Dinamo debituje u najvišem rangu takmičenja i osvaja IV mesto. To isto mu polazi za rukom još jedanput, ali 34 godine kasnije, 1996. godine. Najbolji plasman u istoriji Klub ostvaruje u sezoni 2006/07. osvajanjem III mesta u Super rukometnoj ligi Srbije.1996. godine ŽŽRK »DINAMO«, kao četvrtoplasirani u državi, stiče pravo da učestvuje u jednom od evropskih kupova- KUP Gradova. Nažalost, zbog besparice, Pančevke su bile primorane da otkažu učešće u evropskom takmičenju.
NAJVEČI USPESI
U sezoni 2007/08. stiže do 1/8 finala Kupa Evropske rukometne federcije eliminišući ekipe iz Grčke i Portugalije.
UČESNIK FINALA KUPA JUGOSLAVIJE 1966. godine
FINALISTA KUPA SRBIJE 2006. godine
POLUFINALISTA KUPA SRBIJE 2007. godine
FINALISTA KUPA SRBIJE 2008. godine
Od 1962.godine, kada prvi put nastupa u najelitnijem takmičenju, do prestanka s radom, ŽŽRK Dinamo je savezni ligaš. Punih 30 sezona igra u tadašnjoj Prvoj Saveznoj ligi (poslednji put u sezoni 1999/2000. godine) i 15 sezona u II Saveznoj ligi .
U sezoni 2005/06. vraća se u najviši rang-Super ligu.
U svojoj 50.-togodišnjoj istoriji Klub je iznedrio i 14 državnih reprezentativki koje su pronosile slavu pančevačkog rukometa i van granica naše države: Leposava Ninković, Sonja Danić, Mileva Šorgić, Slavica Roganović, Zorica Markov, Jovanka Dojčinovski, Danica Pavlov, Olivera Kecman, Biljana Balać, Lana Pokrajac, Jasmina Petrović,Ivanka Šolkotović, Aleksandra Stefanović i Draginja Glogovac.
U moderno vreme, da ga tako nazovemo za nacionalnu selekciju nastupale su: Danica Pavlov, Lana Pokrajac, Jasmina Guteša i Biljana Balać, koja je bila i osvajač bronzane medalje sa Svetskog prvenstva 2001. godine u Italiji. Klub je prestao sa radom 2012.godine, po odredbama tadašnjeg Zakona o sportu,jer nije izvršena preregistracija Kluba.
ŽRK PANČEVO
OD IDEJE DO SADAŠNJOSTI
Klub je osnovao Zoran Milovanović 1. aprila 1991. koji je ujedno bio i direktor. Prvobitno, ovaj sportski kolektiv se zvao „Trudbenik“. U početku, Pančevke su se nadmetale u Kvalitetnoj ligi Vojvodine, a prvi trener je bila Mileva Šorgić, poznata rukometašica iz grada na Tamišu. Kasnije, tokom godina, napredovanje u svakom smislu je bilo evidentno, a prvi veliki iskorak ka najvišim ciljevima dogodio se ulaskom u Drugu ligu, samo sezonu posle osnivanja. Pravi uspon je stigao pod dirigentskom palicom Slavenka Žerajića, kojem je u radu pomagao Radenko Stojanović. U sezoni 1993-94. kroz kvalifikacije, družina stiže do najvećeg uspeha. Reč je o plasmanu u Prvu saveznu ligu. Tada tim vodi Srboljub Rapajić, proslavljeni pančevački rukometaš, kasnije trener.
Uporedo s prvom ekipom, rukovodstvo ŽRK Pančevo vodilo je računa o mlađim generacijama, pa ne čudi podatak iz istorije ove sportske družine da su devojčice na Juniorskom prvenstvu Jugoslavije, u decembru 1993. osvojile bronzano odličje. Rapajić i Stojanović su kao treneri predvodili sastav. Kasnije, devojčice su nastavile u istom ritmu, a ostalo je zabeleženo da su i mlađe pionirke ponovile identičan uspeh. U istom periodu, Drugi tim ŽRK Pančevo, pod trnereskom palicom Radenka Stojanovića u lazi u Drugu srpsku ligu, kao najbolje plasiran u Srpskoj ligi-centar. Najveći uspeh usledio je 1994 kada Pančevke, sa Stojanovićem, na Juniorskom prvenstvu Jugoslavije, u Obrenovcu, osvajaju prvo mesto. Popularno rečeno, MVP igračicom, proglašena je Marija Begović.
Godinu dana kasnije, klub se takmiči u eliti(tada je sistem nadmetanja bio po grupama) uz podgoričku Budućnost, Dinamo i Temerin. Obezbeđen je opstanak, a trener je bio Dragan Lečić. To će ostati kao najveće postignuće u seniorskoj konkurneciji. Tih, devedesetih godina, osim pomenutih stručnjaka, u klubu su radili:Mirela Malešević, Zoran Milčić, Zoran Krašić, Milan Đekić i Aleksandar Spasojević. Osnivač i alfa i omega ŽRK Pančevo, Zoran Milovanović, napušta klub 1998.
U novije vreme, tačnije, u poslednjih desetak godina, ŽRK Pančevo nije uspeo da ostavi trag među najboljim srpskim klubovima, ali se u potpunosti stabilizovao, posebno, u zadnjih tri-četiri godine, od kada je član Super B lige. Predsednica je Danica Pavlov, direktorka Svetlana Ničevski, a u stručnom segmentu su radili poznati pančevački stratezi: Ivan Petković, Igor Šulović, dok je aktuelni trener mladi Marko Krstić.
RK JABUKA
NENAPUŠTENI ENTUZIJAZAM
Klub je osnovan 1959. kao sekcija DTV „Partizan“ iz Pančeva. To je trajalo do 1965. Kasnije, dobio je naziv „Goce Delčev“. Prvi predsednik je bio Mile Gojkovski, koji je i danas živ. U čuvenim kvalifikacijama, 1978. ušao u Prvu kvalitetnu Vojvođansku ligu što je bio fanstastičan uspeh, s obzirom na tadašnji kvalitet rukometa i timova. Stojadin Stankovski je predvodio „Goce Delčev“ do raspada Jugoslavije.
Od 1991. klub se zove RK Jabuka. Igra u Srpskoj ligi centar, a zatim sledi prolaz u Drugu ligu. U to vreme trener je bio Ilija Vignjević, a Novica Bata Zagorac je ostao zabeležen kao jedan od ključnih igrača iz tog perioda. Tu je još Bio Goran Markovski, Zoran Buca Jovanovski(koji je najduže igrao za Jabuku), kao i Bratislav Koković, Bole Crevar, Vladimir Suslov, koji su došli iz pančevačkog Dinama. Treneri su još bili Milorad Šešlija i Bogosav Perić.
U tom periodu, oko 2000-te, dolazilo je često do reorganizacija, a RK Jabuka je tada nastupao u Srpskoj ligi centar. Ostalo je zabeleženo, Milan Đekić je bio jedno vreme trener ove sportske družine. U novom milenijumu, kreće ozbiljan rad sa mlađim kategorijama. Za to je bio najviše zadužen Ilija Vignjević, a Zoran Buca Jovanovski je bio trener. Posle nekoliko sezona Jabuka ulazi u Drugu ligu, a tim je predvodio Aleksandar Svorcan. Bio je to najveći uspeh kluba. Za klub su nastupali Svorcan, Ivan Distol i drugi, a zatim na scenu stupa Miloš Pavić koji obeležava moderni period ovog sportskog kolektiva.
Kad je klub ušao u Prvu ligu-sever, tim preuzima Nikola Marković, a zatim, posle njega dolazi Žikica Milosavljević. Njih dvojica su su uz Upravu kluba, najviše uticali da se sistem održi do danas. Interesantno, Slobodan Peško od 2001. do danas, direktor je kluba, dok su Goran Markovski i Dušan Šarac, kao predsednici, vodili družinu. Poslednjih godna, na čelu kluba bili su Miroslav Kalinić i Vlado Grujovski. Oni su obeležili poslednje dve decenije postojanja.
Za RK Jabuku nastupao je i Miroslav Jovanovski, klupska ikona. RK Jabuka u svom mestu ima velelepnu dvoranu u kojoj igra poslednjih desetak godina.
RK DOLOVO
UVEK SAMO NAPRED
Rukometni klub „Dolovo“ osnovan je 1965. god. i u začetku iskusni igrači iz Pančeva uz mlađe iz Dolova, činili su ekipu, uz vođstvo Aleksandra Čikića. Posle nekoliko sezona, iz opštinske, preko međuopštinske, stiglo se do baraža za Vojvodjansku ligu. Baraž utakmica je igrana u Titelu 1972. i izboren je plasman u jedinstvenu Vojvodjansku ligu. Nakon tog istorijskog uspeha 1974. god. ekipu preuzima Nenad Stokić, koji je u godinama koje slede, bio glavna pokretačka snaga kluba i trener stvaralac. Brojne generacije igrača naučio je osnovama ovog sporta. Ipak, treneri se menjaju, ekipa ima promenjive uspehe. Ekipu su osamdesetih i devedesetih godina 20 veka, sa klupe predvodili: Miodrag Ljubović, Nenad Kecman, Zoran Ružić, Robert Seneši, Milan Krstić, Dragan Ševo i Smiljanski Sredoje Smiljanski. U teškim vremenima koja su pogodila našu zemlju, klub preživljava, čak se u jednom trenutku takmiči i u Drugoj ligi, grupa centar. U novijem dobu kluba treneri su bili Tomislav Stanković, Jovan Petrović, Dragoslav Radulov, Miroslav Rančić, te Nebojša Milić,svi u više navrata. Kratko je na klupi bio Slaviša Radulović, a u ovom trenutku, trener seniorske ekipe je Stojmenović Dalibor Stojmenović. Treba istaći, mlađe selekcije uvek su bile veoma uspešne, što u klupskoj, a naročito u školskoj konkurenciji (predvođeni nastavnikom Nenadom Stokićem), tako da školska ekipa ima nekoliko zlatnih medalja sa prvenstava republike Srbije. Kao i ranije i današnja selekcija dece ima lepu rukometnu budućnost, vodjeni mladim trenerom Darkom Ostojinom, sa kojim bi trebalo da održe lepu tradiciju našeg kluba. Poznatiji igrači, ponikli u klubu su: Dejan banda Milosavljev, Dragiša Ostojin,, Nebojša Milić, Aleksandar Nenčić, braća Petrović, Oliver Stošić i drugi.
Ženska ekipa
Ženski rukometni klub „Dolovo“ osnovan je 1969. god. tako što je cela školska odbojkaška sekcija počela da trenira i rukomet. Nastavnik Midrag Ljubović, zaslužan je za prve godine bitisanja kluba, kao trener stvaralac, iznedrivši generacije igračica. Svoje početke u rukometnoj igri u klubu je napravila i Danica Pavlov, kasnije reprezentativka bivše SFRJ i članica nekoliko velikih klubova. Osamdesetih godina prošlog veka trener je bio i Jelenko Katuca, a 1987. god. pa sve do gašenja kluba 1992.god. s klupe, tim je predvodio Jovan Petrović. Posle dolaska u dolovačku školu 2002.god. nastavnik fiz.vaspitanja Vladimir Vemić ponovo pokreće rukometnu sekciju, a 2004.god. i reosniva klub i ulazi u ligaško nadmetanje. Godine 2008. klub ulazi u viši rang, Drugu ligu, a 2012. god. ide se korak dalje i ulazi se u Prvu ligu grupa Vojvodina, tadašnji drugi stepen takmičenja. Nakon izborenog opstanka u ligi, te sezone u veoma jakoj konkurenciji, a suočen sa gubitkom nekih od nosioca igre, vodeći ljudi u klubu donose odluku da se istupi dva ranga niže i krene od nule. Ekspresno je izboren plasman u Drugu ligu, već sledeće godine, jer je ekipa bila dosta spremnija od protivnika u Trećoj ligi. Zatim, sledi par godina u Drugoj ligi, da bi 2018. god. ponovo bio izboren plasman u Prvu ligu Srbije – grupa Vojvodina, gde se klub i danas nalazi. Mlađe selekcije kluba su u više navrata bile prvakinje Vojvodine u mlađe pionirskoj, pionirskoj i kadetskoj konkurenciji. Školske ekipe, pod vođstvom nast. Vladimira Vemića, zauzimale su redom, prvo, drugo , treće i četvrto mesto, na republičkim takmičenjima. Među poznatijim igračicama, bez želje da se neko uvredi, u klubu su ponikle i sa ponosom nosile dres Azra Bećirović, Ivana Stanković – obe dugogodišnji kapiteni, sestre Ćojbašić, Kristina Ivković, Ljiljana Josimov i druge.
Nažalost, po poslednjim informacijama-ženski klub je pred gašenjem. Saznali smo i da je u nikad težoj situaciji, finansijskoj, kao i kada je reč o igračkom sastavu.
RK Jedinstvo Kačarevo
USPON I PAD SJAJNOG SPORTSKOG DRUŠTVA
Istorija nas uči-Kačarevci su osnovali prvi seoski klub u Vojvodini, verovatno, i čitavoj Jugosloviji. Bilo je to 1954. Ipak, prvu utakmicu, i to velikog rukometa, odigrali su u julu sledeće godine, a najviše zahvaljujući Aleksandru Maluševiću, poznatom, u to vreme, društveno-političkom radniku, kasnije uredniku najznačajnijih pančevačkih medija, koji je doselivši se u mesto, doneo i rukometnu loptu. Istovremeno, malušević je bio trener i igrač, dok je prvi predsenik kluba Živojin Milić. Ime, Jedinstvo, ovo društvo dobija na predlog Mileta Jakovljevića, izuzetnog sportskog radnika. Vrlo bezo, Kačarevci ulaze u sportske tokove i bivaju odlično pozicionirani na takmičenjima u Srbiji.
Rukomet u mestu nadomak pančeva dobija sve više na popularnosti, pa i nastavnici fizičkog vaspitanja, posebno Đorđe Mojin i Trajko Cvetanović, utiču na mlade momke da se okrenu ovom sportu. Tako, generacija sportista, rođena krajem 50-tih godina prošlog veka, u naredne dve decenije pleni pažnju svojim entuzijazmom i umećem na rukometnom terenu. Nju su činili: Dušan dabić, Jovan Stanić, braća Glogovac Milan i Milorad, Slavko Đukić, Mile Kalkan, Radislav Solomun, Radislav Lukić, Rajko Vuković, Mile Ristevski, dok je trener-igrač bio Dragan Lečić. Nešto kasnije, priključuju se: Krstivoje Stašević, Branko Mitanovski, Vlada Suslov, Zoran Ružić, Slobodan i Dušan Rakita, Branko Dimitrijevski i Stojadin Stojanovski. Njih su vodili treneri:Nenad Kecman, Bogosav Perić, Milan Krstić i pomenuti Lečić. Da kažemo, u to vreme, ništa ne bi bilo tako dobro bez Marka Katića, Dušana Šimića i ostalih sportskih radnika.
Za Jedinstvo su još nastupali: Saša Rajković, Vladan Mihajlović, Nenad Jovičić, Milorad Stojanovski, Zoran Cvetković, Dragan Stanišljević, Ratko Nikolić i Mile Boškovski, a ta generacija se smatra jednom od najtalentovanijih koja je igrala za ekipu iz Kačareva.
Bilo je lepog, ali, i manje takvog vremena, u istoriji kluba. Ipak, koliko god bilo teško, 2006. Kačarevci su izborili plasman u Srpsku ligu, grupa Vojvodina, što se u ono vreme, smatralo izuzetnim rezultatom. Ekipu je predvodio Dragan lečić, kao trener, a na terenu braća Rakita.
Kasnije, dolazi do vrlo nepovoljnog perioda u razvoju kluba. Sve je u to doba izgledalo čudno, a bilo je trenutaka kada je tim igrao bez trenera, igrači sami finansirali takmičenje. Stefan Sretenović je tada bio kapiten te generacije koja je sačuvala klub. Pored njega, još su igrali: Peđa Popović, Miroslav Mirić, Ivan Mladenovski, Darko Čubrilo, Vladan Dakić, Dušan i Slobodan Cvetković, Nikola Mitanovski, Pile Mitanovski, Srđan Rajković, Marko Dotlić, braća Aćimović i Filip Jovičić. Sa klupe su ih vodili Ivan Petković, Igor Šulović i drugi.
Nažalost, ono što se naslućivalo, dogodilo se 2014. Tačno, 20 aprila te godine, Jedinstvo je prestalo sa radom.
ORK Pančevo
SLOGA I PRIJATELJSTVO ZAUVEK
Početkom 60-tih godina prošlog veka, nije bilo čudno, posebno ne za grad Pančevo koji se ubrzano industrijski razvijao, da fabrike imaju svoje sportske timove. Tako je 1963. Kao ekipa HIP-a, osnovan ORK Pančevo.
Ostalo je zabeleženo, Aleksandar Malušević i Milovan Kolarić, bili su prvi čelni ljudi ove sportske družine. Draško Šteković se najduže zadržao na poziciji prvog čoveka ORK Pančeva, ali i kao trener. Pored njega, tokom proteklih pola veka, i duže, družinu su sa klupe predvodili Karlo Ranc, Slobodan Rendić, Dragomir Moc, Radomir Ogrizović, Aca Spasojević, a poslednjih godina, trener je bio Nikola Janevski.
ORK Pančevo je po mnogo čemu specifičan sportski kolektiv. Osim što je okupljao pančevačku talentovanu omladinu, zapamćeni su detalji u vezi sa posetom njihovih utakmica kada su ih igrali na terenu na Gradskom stadionu. Nažalost, on više ne postoji. Više stotina ljudi je dolazilo nedeljom da prati susrete ORK, a sigurni smo, mnogi se sećaju tog zlatnog perioda 80-tih godina.
Još nešto je bilo karakteristično za Pančevce. Naime, ORK je skoro svake godine odlazio na veoma ugledan rukometni turnir u Holandiju, gde je često osvajao trofej. Najviši domet ekipe iz grada na tamišu bilo je učešče u Vojvođanskoj ligi, u pomenutom periodu. Za ORK Pančevo igrali su:Ljubomir Pokrajac, Dragomir Moc, Mkarton fabijan, Dragan pantelić, Milovan Ćurčija, Andreja Komlanov, Radomir i Siniša Ogrizović, Nebojša Žakula Predrag Jović, Blažo caković, Mića Mijailović, Ljubivoje terzić, Boža Krstić, Mladen Stefanović, Aca spasojević, Sava Radogostić i mnogi drugi.
U novije vreme, klub živi svojim životom, ali ipak opstaje. Najviše, zahvaljujući entuzijazmu Milovana Ćurčije, izvanrednog sportskog radnika, nekada rukometaša, koji ne dozvoljava da se stavi tačka na istoriju jedne sjajne sportske družine. Trenutno, klub se takmiči u Drugoj ligi, grupa Sever.
Fotografije: Privatna arhiva i pomenuti sportski kolektivi. Posebnu zahvalnnost u izradi ove rubrike dugujemo: Mikiju Marjanoviću, Draganu Lečiću, Vladimiru Vemiću, Bobanu Pešku i Radomiru Ogrizoviću.