U našoj rubric “Igralište” predstavljamo vam najuspešnije sportiste pančeva za 2019. Ivana Distola i Anju Crevar

 

 

STVARNO NAJBOLJI

 

 

 

ČOVEK GODINE

 

 

Sačekao sam malo da se slegne euforija, u vezi s dodeljenim priznanjima najboljim sportistima u gradu na Tamišu, pa da prozborim koju o Ivanu Distolu, koji je dobio najprestižniju nagradu za prošlu godnu.

 

 

Dakle, zašto se nisam iznenadio, da je baš on zaslužio ovo značajno priznanje. Naravno, ako pogledate tabelu elitnog rukometnog takmičenja u Srbiji, jasno je, njegov tim je, trenutno, a to traje već mesecima, prvi. Nije mala stvar. On, kao deo ekipe, a to traje već godinama, u kontinuitetu, više je nego, kako se to kaže, vojnik kluba. Ivan Distol ima karijeru, sasvim dobru, i mogao bi da se pohvali svojim postignućima, makar za srpske uslove. To što radi na terenu, izgleda drugačije od mnogih koji se bave istim sportom. Zašto to mislim? Zato što, to kod njega traje li traje, a na vreme je naučio, trudi se uvek da dođe do boljih rešenja, a da odbaci ono što koči njega i sve okolo. Pritom, on uvek sve kazuje u lice. Nije od onih koji prećuti, pa posle raspreda kako je trebalo. Ko pažljivije prati zbivanja u pančevačkom sportu, rukometu posebno, lako će razumeti ovo o čemu govorim. Ima još nešto. Mada ne deluje kao tako, ali, baš Ivan Distol, bio je ključni čovek kod postizanja važnih pobeda njegovog Dinama. Mogli bi svi da se prisetimo toga. Verovatno je i to uticalo na žiri koji je odlučivao kome dodeliti titulu čoveka godine.

 

 

Ipak, bilo bi nepravedno da o Distolu pričam samo kao sportisti na terenu. Ko poznaje Ivana, sigurno će potvrditi-reč je o čeveku baš harzimatičnom. Ima ono nešto, istinito, što ne skriva u sebi, već odmah otkriva sagovorniku. Neku vrstu potvrde da sve što govori jeste proizašlo iz ličnog iskustva, i dokazivo je. On je do svoje istine došao razmišljanjem, a ako bi se usudili da mu na neki način kontrirate, argumentima bi dokazivao  svaku svoju tvrdnju. Distol je dobar čovek. Reći će vam to svaki novi igrač koji je stigao u klub iz Pančeva, prebogate tradicije. Posebno će to potvrditi mladi igrači. On je prvi da kritikuje nešto loše na terenu i van njega, ali, očinski je tu da pruži podršku kad je to neophodno.

 

 

Ne znam koliko će Ivan Distol još igrati rukomet? Što duže to bolje. Ipak, on već uveliko radi i na drugom životnom polju. Veoma je uspešan fizioterapeut, i mnogi su se već uverili u njegovu predanost ovom veoma važnom i teškom zanimanju. Distolova harizma tek tu dolazi do izražaja. Prilikom pomaganja kolegama, isvakom drugom, on dobro zna, etika oporavka se mora poštovati, jer to je glavni razlog uspeha.

 

 

Na kraju, da kažem i nešto lično. S Ivanom Distolom sam sarađivao u jednom periodu svoje novinarske karijere. Nikada se nije trudio za neku privilegiju. Čak, svojim opuštenim stavom o sopstvenoj medijskoj prezentaciji, još više se nametnuo kao ličnost i sportista. Tako je, koliko znam i dan danas. Zato je čovek godine.

 

 

 

 

 

 

TOKIO U VIDNOM POLJU

 

 

Kao retko kad, čak, ne pamtim takvu osobu, koja ispravnije ide ka svom cilju, od junakinje ove priče-Anje Crevar. Neposredni povod da pišem rečenice pred vama, jeste izbor za najbolje sportiste u gradu na Tamišu, a jedan od laureata je i ona, zapravo, osvojila je najbitniju nagradu. Ipak, istinska, moja prva želja u ovom tekstu, je priča o devojci koja je dokaz, se sve može kad se dovoljno želi.

 

 

Toliko sam već pisao o mladoj heroini, da se plašim, ponoviću se, ali, ona nama novinarima, posebno onima koji prate sport, hajde da kažemo i plivanje, ali najviše nju, jeste stalna inspiracija za rubriku. O povodu sam vam već rekao sve, ali, sad je prilika da se zna još nešto o osobi koja je uspela da sama sa sobom raščisti sve u vezi s uspehom, pa ga zatim prigrlila čvrsto, obema rukama.

 

 

Poznato je, Anju pratim od najranijeg detinjstva, ma maltene od samog početka njene karijere, i mogu sa sigurnošću da potvrdim, njena amplituda rasta, u vezi s uspehom, u srazmeri je sa uloženim radom, a ne sme se prenebregnuti ni talenat. Ima tu i genetike, što je poznata stvar, posebno za dovoljno upućene. Zašto je Crevarova od deteta koje nije ni htelo da se bavi plivanjem, postala jedan od aduta Srbije, ma gde se takmičila?

 

 

Prvo, kao sportista po vokaciji, a sad se to i najbolje primećuje, na vreme je shvatila-svaka nova pobeda nije samo motivacija za dalje, već pomeranje granica. A, gde je Anina granica? E, još to mlada dama istražuje, i samo zahvaljujući tom stavu, od nje tek možemo očekivati ono najbolje. Kad jednom dođete do određenog nivoa, u bilo kom sportu, kad vam je gotovo sve jasno, ma, nema više tajni, onda vam preostaje samo jedno. Da se borite sa samim sobom. Anja, makar, kako je to izgledalo do sad, ide u dobrom smeru.

 

 

Biti najbolji u svom gradu, veliko je priznanje, posebno što za Pančevo važi istina da je grad sporta. Mnogo, baš dosta se poslednjih godina uložilo u ovu oblast, a vraća se polako i to ivestiranje. Ipak, Anja Crevar je već godinama daleko ispred većine sportista u lokalnoj sredini. Ne želimo da nekom umanjimo vrednost, ali, kad ste već bili na Olimpjiskim igrama, a ove godine ćete to ponoviti, jer ste rezultatom to zaslužili, onda, ne bi trebalo ni dodatno pojašnjenje mog stava. Dakle, Tokio je u vidnom polju Anje Crevar. Pa, šta ona tamo može da učini?

 

 

Mnogo. Zašto tako mislim. Pouzdane analize, a siguran sam da  ih Marko Spasov i ceo tim mlade dame ima, ukazuju da bi finale na 400 m mešovitim stilom, na najprestižnijem planetarnom sportskom nadmetanju, bilo ravno najvećem podvigu. Ujedno, takav rezultat, bio bi nešto najvrednije za samu Anju, porodicu, pa i sve iskrene ljubitelje sporta. Zatim, učinivši takav podvig, ona bi mogla, kasnije, kroz život, da posavetuje i nekog drugog, koji će biti na sličnom putu, kojom logikom je išla, kojim se vrhovnim sadržajem i pojmovima vodila. Kako je uspela da pobedi sebe.

 

 

Ima do odlaska na OI u Japan, još dosta, pa zato Ani i ovog puta prvo želim da bude zdrava, da svako problematizovanje na njenom putu, a uvek toga ima, bude benigno, u odnosu na krajnji cilj i da učini sve što može, da do njega stigne. Kako će se to odraziti na krajnji reultat-videćemo. Čovek, kad god da najviše što može, onda biva spokojan. Siguran sam da taj princip gaji i Anja Crevar.

 

 

Slobodan Damjanov