OD SADA SAMO U „PRAŠTANjU USPEHA“, U RUBRICI „IGRALIŠTE“, SVE O FIZIČKIM AKTIVNOSTIMA MLADIH U NAŠIM ŠKOLAMA

Samo u zdravom telu zdrava i sposobna nacija

– Mr GORAN PETROVIĆ, predsednik Udruženja pedagoga fizičke kulture Beograda: „NE sportizaciji fizičkog vaspitanja, NE rekreaciji dece, NE parcijalnim teorijama bez teorije fizičke kulture. Nova paradigma fizičkog vaspitanja predstavlja povratak fizičkoj kulturi sa jasnim razlikovanjem strukturnih elemenata fizičkog vaspitanja, sporta i rekreacije i poštovanjem njihovog uzajamnog odnosa i pokušaj prevazilaženja nedostataka u praksi nastave fizičkog vaspitanja, kroz uspostavljanje kurikuluma koji uvažava potrebe današnjeg učenika“

U našoj rubrici IGRALIŠTE od danas krećemo sa novom temom, izuzetno značajnom za razvoj fizičke kulture i stvaranje zdravih i sposobnih mladih ljudi. Koliko nam je poznato, ponovo smo mi u „Praštanju uspeha“ prvi načeli ovo značajno pitanje. Nema sumnje, Fizičko vaspitanje je pored moralnog, estetskog, umnog i radnog vaspitanja sastavni deo procesa vaspitanja i prisutno je u celokupnoj istoriji civilizacije, bez obzira na promenu različitih društvenih uređenja. Tako kaže autor tekstova koji su pred vama, magistar Goran Petrović, predsednik Udruženja pedagoga fizičke kulzure Beograda, kojima zapravo počinjemo seriju edukativnih priloga o tome šta znači fizičko vaspitanje u obrazovanju mladih ljudi i na koji način se može popraviti nezadovoljavajuće stanje u osnovnim i srednjim školama, kao i na fakultetima, kada je reč o nastavi fizičkog vaspitanja.

VAŽNOST FIZIČKOG VASPITANjA U OBRAZOVNO-VASPITNOM SISTEMU

U današnje vreme, kada smo svedoci sve većeg negativnog uticaja hipokinezije na populaciju dece i omladine, koji se ogledaju u velikom broju telesnih deformiteta, povećanoj gojaznosti i različitim oblicima bolesti, jedino institucionalno oružje kojim se može delovati kroz obrazovni sistem je fizičko vaspitanje.

Fizičko vaspitanje je samosvojna stručna oblast koja egzistira na prostoru između pedagogije i fizičke kulture. Dok je utemeljenost fizičkog vaspitanja u okviru vaspitanja nesporna i jasno definisana, sa druge strane oblast fizičke kulture u procesu tranzicije sklona je preispitivanju teorijskih osnova i drugačijem tumačenju stručne javnosti. Fizičko vaspitanje je pored moralnog, estetskog, umnog i radnog vaspitanja sastavni deo procesa vaspitanja i prisutno je u celokupnoj istoriji civilizacije bez obzira na promenu različitih društvenih uređenja. Međutim fizička kultura, kao posebna oblast, nailazi na osporavanje, pa i potpuno negiranje i potiranje. Najčešće se preimenuje u sintagmu fizičko vaspitanje i sport, tako smo svedoci da su nekadašnji fakulteti fizičke kulture preimenovani u fakultete za sport i fizičko vaspitanje. Međutim, ove nominalne promene su u znatnoj meri neutemeljene u naučnom kontekstu, jer nisu praćene razvojem teorije. Prema teoriji, fizička kultura je u ranijem periodu bila sastavljena od autentičnosti fizičkog vaspitanja, sporta i rekreacije, danas je sve to različito shvatano i tumačeno.

U ovakvom trenutnom stanju društva fizičko vaspitanje je izloženo mnogobrojnim poteškoćama, a pokušaji reforme se izvode stihijski i krajnje neprofesionalno. Potrebno je izvršiti sveobuhvatnu analizu fizičkog vaspitanja i osmisliti jasnu strategiju razvoja fizičkog vaspitanja u kratkoročnom, srednjeročnom i dugoročnom periodu.

Pre projektovanja i puta kojim će biti ostvarena strategija, potrebno je izvršiti temeljnu analizu postojećeg stanja fizičkog vaspitanja. Naime, fizičko vaspitanje moramo posmatrati iz više aspekata: fizičko vaspitanje kao nastavna oblast, fizičko vaspitanje kao nastavni predmet, fizičko vaspitanje kao sistem. Kada je fizičko vaspitanje u pitanju moramo krenuti od sistema fizičkog vaspitanja koji je teoretski jasno definisan i njegove komponente su: predškolsko fizičko vaspitanje, fizičko vaspitanje u osnovnim i srednjim školama, fizičko vaspitanje studentske populacije i specijalno fizičko vaspitanje.

Posmatrajući fizičko vaspitanje kao sistem moramo ukazati na nefunkcionalnost koja se možda najbolje uočava na primeru fizičkog vaspitanja u predškolskim ustanovama. Naime, iako je ovo doba razvoja ljudske jedinke u kojem se najlakše mogu postići željeni efekti iz oblasti fizičkog vaspitanja, izostaje stručno osmišljen i organizovan rad fizičkog vaspitanja u predškolskim ustanovama. Deca su u ovom uzrastu prepuštena igri i igračkama bez stručnog vođenja. Metod igre je imanentan u ovoj uzrasnoj dobi, ali on ne sme biti jedini, pogotovu se fizičko vaspitanje ne sme prepustiti stihiji i neorganizovanosti. Stepen stručne osposobljenosti vaspitača je na nezadovoljavajućem nivou i neophodno je pristupiti reformi obrazovanja fizičkog vaspitanja za ove kadrove, kao i uključivanje stručnjaka iz oblasti fizičkog vaspitanja u ovaj prostor obrazovanja.

Na drugoj strani – polu sistema fizičkog vaspitanja – fizičko vaspitanje studentske populacije je još očigledniji primer krize fizičkog vaspitanja, jer organizovano fizičko vaspitanje na visokoškolskim ustanovama i ne postoji.

Trenutno je jedina svetla tačka u sistemu fizičkog vaspitanja specijalno fizičko vaspitanje koje je zastupljeno u vojsci i policiji, ali je dosta zatvoreno u sebe i netransparentno za celokupni sistem fizičkog vaspitanja.

REFORME POVRŠNE I NAUČNO NEUTEMELjENE

Fizičko vaspitanje koje bi trebalo da funkcioniše institucionalno od predškolskih do visokoškolskih ustanova danas je vidljivo prvenstveno, ako ne i jedino, kroz školsko fizičko vaspitanje. Školsko fizičko vaspitanje kao osnovni pojavni oblik fizičkog vaspitanja susreće se u procesu tranzicije sa velikim problemima i svojevrsnom krizom. Proces reforme obrazovanja obuhvata i školsko fizičko vaspitanje, ali, nažalost, promene koje se sprovode su parcijalne i u znatnoj meri naučno neutemeljene. Tako smo došli u situaciju da je fizičko vaspitanje zastupljeno samo sa dva časa nedeljno, kako u srednjim, tako i u osnovnim školama. Istina, u osnovnoj školi je uveden poseban nastavni predmet – obavezni izborni predmet – izabrani sport, sa jednim časom nedeljno. Na ovaj način ionako nedovoljno zastupljeno, fizičko vaspitanje se još više rasparčava i ide putem razgradnje. Posebno je potrebno istaći da ovaj nastavni predmet prati nedostatak različitih sadržaja, pa je on u praksi više „treći čas“ fizičkog vaspitanja. Kolokvijalno rečeno taj predmet je isto što i fizičko vaspitanje, samo malo drugačije. Obavezni izabrani sport najčešće predaju isti nastavnici koji izvode i nastavu fizičkog vaspitanja. Na taj način jedino nastavnici fizičkog vaspitanja u školi ocenjuju učenike iz dva različita nastavna predmeta.

U isto vreme, propisima je onemogućena tzv. „spuštena nastava fizičkog vaspitanja“, tako da u mlađim razredima osnovne škole nastavu fizičkog vaspitanja izvode isključivo nastavnici razredne nastave. Uprkos decenijskom ukazivanju stručne javnosti da je neophodno poboljšanje kvaliteta nastave fizičkog vaspitanja u nižim razredima, nastavnici fizičkog vaspitanja su „proterani“ iz ovog nivoa obrazovanja. Naučna činjenica da u ovom razvojnom dobu deteta postoje najveće mogućnosti za pravilan uticaj na razvijanje motoričkih sposobnosti (senzitivni periodi) se ne koriste usled izrazitog zapostavljanja rada fizičkog vaspitanja od strane učitelja. Naime, u praksi se najčešće časovi fizičkog vaspitanja zamenjuju prema potrebi drugim nastavnim predmetima, a i kada se održavaju svode se na neobavezno „igranje“. Na žalost, učitelji koji adekvatno izvode nastavu su u ogromnoj manjini i predstavljaju častan izuzetak.

Interesantno da ovi reformski tokovi našeg društva i obrazovanja skoro da i nisu otpočeli u oblasti kurikuluma. Reforma koja je otpočela 2003. godine je prekinuta i otišlo se u drugom smeru, a nastavni plan i program pretrpeo je samo neke kozmetičke promene. I dalje se u prva tri razreda forsiraju igre, ali bez jasnog određenja i insistiranja na što većem različitom broju. Sportske igre se izučavaju po razredima, iako je ovaj sistem odavno prevaziđen (u praksi se najčešće srećemo sa podelom četvrti razred – fudbal, peti – rukomet, šest – košarka, sedmi – odbojka, osmi – fudbal…). Bazični sportovi koji su, kako samo ime govori, osnova za dalje usavršavanje, su u potpunom zapećku. Broj dece neplivača je alarmantan!!! Gimnastika se najčešće izvodi kroz vežbe u parteru i preskoke, a sprave su u katastrofalnom stanju, bez obnavljanja ili kupovine novih. Atletika se delimično izvodi i možda je najbolji primer nesklada obima nastavnog programa i njegove realizacije u praksi. Prostorni uslovi su ograničavajući faktor za realizaciju nastave fizičkog vaspitanja. Oni su u veoma lošem stanju, generalno govoreći, a dodatno opterećenje se vrši školskim rasporedom časova koji predviđaju dva odeljenja na jednom času.

VIZIJA FUNKCIONALNOG SISTEMA FIZIČKOG VASPITANjA

Najvažnije je obezbediti deci i omladini redovno bavljenje organizovanom fizičkom aktivnošću, uticati na pravilan fizički razvoj svakog pojedinca i poboljšanje motoričkih sposobnosti, kao i razvijati znanja iz oblasti fizičke kulture…

Fizičko vaspitanje mora postati institucionalno. U svim ustanovama koje se bave vaspitanjem i obrazovanjem mora postojati fizičko vaspitanje kao bazični predmet, oblast, polazište…Da bismo izgradili novu paradigmu fizičkog vaspitanja, moramo krenuti od izgradnje funkcionalnog sistema fizičkog vaspitanja, a to značifizičko vaspitanje u predškolskim ustanovama,u osnovnoj školi, u srednjoj školi i u visoko školskim ustanovamaOvako koncipiran sistem fizičkog vaspitanja mora imati svoju funkcionalnost koja zavisi od države i društva u celini.

Treba sprovesti kurikularnu reformu. To znači da se mora u kurikulumu jasno precizirati broj sati nastavnog sadržaja, koji su sadržaji obavezni i oni koji su izborni ili fakultativni.Bilo bi lepo kad bi bilo:U vrtićima obavezno sat fizičkog vaspitanja dnevno, u mlađem školskom uzrastu tri časa – obavezna i jedan izborni nedeljno. U starijem školskom uzrastu dva časa – obavezna i dva izborna nedeljno, a u srednjim školama tri obavezna i tri izborna časa fizičkog vaspitanja nedeljno.Naa fakultetima obavezni izborni čas fizičkog vaspitanja u prvom semestru, izborni čas fizičkog vaspitanja u drugom semestru. Reč je o ČASOVIMA FIZIČKOG VASPITANjA, a ne o sportu, ni rekreaciji.

Ovako utemeljeno fizičko vaspitanje u institucije obrazovanja i vaspitanja zahteva prevashodno svest najšire društvene zajednice o neophodnosti izgradnje i očuvanja zdrave i sposobne nacije. Potrebno je izvršiti analize i ustanoviti mreže vaspitno obrazovnih ustanova, pa prema tome izraditi projekciju potrebnih kadrova za „pokrivanje“ celokupnog sistema . Treba odgovoriti na pitanja: Koliko je to novih radnih mesta? Da li sve ide na budžet, i za koliko godina se sve planirano može provesti u delo? Oduvek smo želeli više časova fizičkog vaspitanja, da li je to realno? Danas ne, ali u najbližem okruženju menjaju se stvari (Mađarska), postoje razni oblici (povećavanje obima vannastavnih aktivnosti), moramo činiti nicijativa za izmenu nastavnog plana i programa!? Evidentna je neusklađenost programskih sadržaja i zahteva

koje nameću savremeni uslovi života. ZATO: Ponuda tri MODULA koji će uvažavati posebnosti geografsko-klimatskih uslova, regionalnih karakteristika, kao i osobenosti samih škola (materijalno-tehnički uslovi). Programske sadržaje jasno restrukturirati u odnosu na današnji načinživota (ada su usvojeni nastavni programi), omogućiti da se u mlađim razredima potenciraju vežbe na spravama i tlu. Da li su one neophodne u sedmom i osmom razredu osnovne škole i srednjoj školi? Po mom mišljenju, na način kako se danas izvode sadržaji gimnastike

– NE! Da li učenici u ovom uzrastu usvajaju veliki fond elementarnih igara,a ne samo „između dve vatre“ i. napokon: Zašto program ODBOJKE ne izvodimo u petom razredu, ili program FUDBALA ili KOŠARKE? Zašto samo rukomet?

Iako su reforme obrazovanja sveprisutne u javnom diskursu, razredno-predmetno-časovni sistem nastave odoleva svim promenama. Nastava fizičkog vaspitanja je idealna podloga za pokušaj prave promene – uvođenje homogenih grupa (prava izbornost predmeta u sedmom i osmom razredu osnovne škole i u srednjoj školi) jer fizičko vaspitanje nije samo nastavni predmet, već vaspitno-obrazovna oblast, područje. Formiranje ovih homogenih grupa iziskuje finansijsku stabilnost zemlje (poštujmo izbornost učenika – dajmo još jednog nastavnika). Bespredmetno je raspravljati i lamentirati, ako nismo dovoljno snažni i spremni da ulažemo u prevenciju, a ne u korekciju.

OCENjIVANjE U FIZIČKOM VASPITANjU

Kako ocenjivati? Dva nastavna predmeta? Ima li istraživanja koja govore o srednjoj oceni iz fizičkog vaspitanja ili obaveznog izabranog predmeta – izabrani sport? Nema. Da nije zbog toga što MOŽDA postoji epidemija petica? Zbog toga što se ovi predmeti koriste za „proizvodnju“ odličnih učenika, „vukovaca“? A nekada je bilo ovako… : „Krajnosti u ocenjivanju su tolike da čak i širi krugovi ukazuju na probleme koji iz ovoga proizilaze: subjektivni stavovi nastavnika, dodeljivanje masovno slabih ocena, obaranje učenika na popravne ispite, postavljanje proizvoljnih normi učenicima, itd. Ovakva situacija je struku dovela pod oštru kritiku javnosti, a roditelji često pomažu svojoj deci da se neopravdano oslobode nastave fizičkog vaspitanja, kako bi ih sačuvali od slabih ocena.“ Danas nije tako, a kako bi trebalo da bude? Moraju postojati modeli ocenjivanja! Neophodno je ponuditi nastavniku moguće modele vrednovanja u nastavi fizičkog vaspitanja (domeni: motorička umenja, motoričke sposobnosti i afektivni domen)…A pre svega toga, moramo odrediti kakva je funkcija ocenjivanja u nastavi fizičkog vaspitanja. Ocenjivanje, kao i praćenje i procenjivanje deo je šireg procesa vrednovanja fizičkog vaspitanja. Postavlja se pitanje da li je ocenjivanje u nastavi fizičkog vaspitanja ravnopravno sa ocenjivanjem u drugim nastavnim predmetima? TRENUTNO NIJE (pogledajte Pravilnik o ocenjivanju…). Funkcija ocene u fizičkom vaspitanju se mora preispitati…i uspostaviti jasan kriterijum. Ocenjujemo objektivno motorička umenja, motoričke sposobnosti i motorička znanja ili POKLANjAMO ocene…bojim se da „trećeg“ nema!

Dakle, nova paradigma fizičkog vaspitanja podrazumeva: izgradnju funkcionalnog sistema fizičkog vaspitanja, kurikularnu reformu koja podrazumeva redefinisanje programskih sadržaja, homogene grupe („razbijanje“ odeljenja) koje se formiraju od sedmog razreda osnovne škole, pa nadalje, ocenjivanje u fizičkom vaspitanju jasno definisano i ideološki usmereno, konceptualna konfuzija da preraste u konceptualnu reformu u praksi, ne samo u teoriji…

NE sportizaciji fizičkog vaspitanja, NE rekreaciji dece, NE parcijalnim teorijama bez teorije fizičke kulture. Nova paradigma fizičkog vaspitanja predstavlja povratak fizičkoj kulturi sa jasnim razlikovanjem strukturnih elemenata fizičkog vaspitanja, sporta i rekreacije i poštovanjem njihovog uzajamnog odnosa i pokušaj prevazilaženja nedostataka u praksi nastave fizičkog vaspitanja, kroz uspostavljanje kurikuluma koji uvažava potrebe današnjeg učenika.

Autor: mr Goran Petrović