Ova rubrika našeg sajta sufinansirana je na konkursu Grada Pančeva za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini.
FUDBAL-VIŠE OD IGRE
Neka nam ne zamere ljubitelji sporta u gradu na Tamišu što naš projekat, “Ko je ko u pančevačkom sportu”, započinjemo fudbalom, ne samo zbog popularnosti, već i zbog samog značaja ove igre za ovdašnju sredinu. Pred vama je prikaz o četiri, po nama, najuticajnija sportska kolektiva iz ove oblasti. Nije to ozbiljna sociološko-sportska studija i baratanje činjenicama, koje su poznate poslednjih, skoro osam decenija, a kad je reč o klubovima koje vam predstavljamo. Ne, nije nam to bila namera kad smo se upustili u realizaciju. Samo podsećanje, na više važnih informacija, pre svega o onom što je obeležilo FK Dinamo(1945), FK Železničar, FK Borac i FK Mladost.
Svakako, reč je o nečemu jedinstvenom, jer znamo, niko pre nas se nije na ovakav način bavio sportskim družinama iz grada sporta, a Pančevo, makar poslednjih decenija, to svakako jeste. Teško da će iko ikada, a kamoli mi, ovim činom, pomiriti sve ukuse i nadanja ljubitelja fudbala, jer, uvek će se neko zapitati- zašto nema onog ili ovog? No, na to pravo, vas koji budete čitali ovaj sadržaj, ne može se i ne treba uticati.
U ovoj prvoj rubrici, posvećenoj fudbalskim klubovima iz Pančeva, posebno se zahvaljujemo i našim poslovnim prijateljima koji su našli svoj mir u saradnji s nama. Tehnički, mnogo su nam pomogli ljudi iz CDR-prodavnice video igara i drugih sadržaja u vezi sa mobilnom tehnologijom, pa im ovim putem posebno zahvaljujemo.
FK Dinamo 1945
NOVI LJUDI ZA PREPOROD
Da se prvo vratimo u istoriju, tačnije, 75 godina unazad, kada je Dinamo osnovan. U analima sportskog kolektiva, u Južnom Banatu, uvek perjanice fudbalske igre, ima toliko detalja, da ni tomovi knjiga ne mogu dostojno da prezentuju sve ono što se desilo, a kamoli jedan osvrt, kakav je naš, ali, kad se pomene Moša Marjanović, jedan od najuglednijih članova, pa onda i mnogi drugi fudbalski neimari, tokom decenija postojanja, jasno je da je reč o sportskom klasiku.
Nije nam namera da neku generaciju FK Dinamo istaknemo, a neku postavimo u drugi plan, jer, ne samo da nije fer, već nije u duhu sporta, koji i ovog puta veličamo. Ipak, da kažemo i sledeće. Naše pamćenje doseže do Dragana Đilasa i Petra Uroševa dvojice igrača koji su ostavili ozbiljan trag u klubu, a kasnije bili treneri mlađih kategorija. Takođe, sećamo se Ilije Milenkovića, Krunića, Zeljkovića, Ostojića, Matića, pa Kozlovačkog i njegove sjajne generacije. Kiza Ranković je, takođe, bio vođa jednog tima o kojem je dosta pričano proteklih decenija. Za FK Dinamo igrali su Srđan Tekijaški i Boško Minić, a iskreno se nadamo, neće nam zameriti mnogi koji nisu pomenuti, a trebalo je. A, šta tek reći o trenerima koji su vodili poznati tim, kao i ostale selekcije istog. Ko se ne bih sećao legendarnog Đurke Papa, harizmatičnog Đorđa Kačunkovića ili Seleta Miloševića i Mustafe Hasanagića, dvojice, nekada ljutih rivala sa zelenog travnatog pravougaonika, svojevremeno igrača Crvene Zvezede i Partizana. Kasnije, dolazili su i drugi, radili s manje ili više uspeha…Namera autora ovog projekta, pa i fudbalske oblasti, jeste da, posebno baš to, predstavimo i novije vreme u kojem se mnogo toga značajnog dešavalo u “Brzom vozu”.
Dakle, kako to obično biva, a doživeli smo raspad više država, od Jugoslavije do Srbije i Crne Gore, čak i oni, koji su bili ponos grada Pančeva, doživeli su tešku sudbinu. Pre nego što će i FK Dinamo doživeti totalnu propast, što da ne istaknemo, gašenje i ključ u bravu, kako to kaže naš narod, dogodilo se nešto neobično, ali, veoma poučno i još značajnije za ovaj sportski kolektiv. Nekoliko entuzijasta preuzelo je klub koji je vapio za pomoć.
To je bilo tačno 27. septembra 2012. Uz Nenada Jovančevića i Gorana Janjovića u misiji su još bili: Zoran Radojković, Goran Mrđa, Aleksandar Pavković, Nebojša Stojčić i Dragan Pavlović, kao jezgro od kojeg je sve krenulo. Ideja je bila da u početku spasu Dinamo, ali je glavna misao svih njih ostala, da ovaj veliki klub vrate gde mu je i mesto, blizu vrha srpskog fudba. Kad su ušli u klub, nije postojala ni jedna jedina garnitura opreme, a objekat je bio u katasrofalnom stanju. Praktično, morali su ispočetka, u svim segmetima. Tada su se nadmetali u Srpskoj ligi, grupa Vojvodina, i jedva nekako opstali. Već sledeće sezone bili su blizu Prve lige Srbije, ali nisu prešli taj poslednji prag.
OD BEDE DO SJAJA
A, sa čim se susretala ova grupa prijatelja, okupljena oko istog zadatka? Glavna zgrada, na Gradskom stadionu, bila je toliko upropaštena, da se nije dalo restaurirati zatečeno stanje, već se moralo sve iz početka. Zamenjene su sve instalacije, popravljen krov, sređene svlačionice, napunjen ekonomat, okrečena je i dobila nov sjaj. Temeljno je, malo po malo, ponovo sve dovedeno u red, tačnije, stanje koje zadovoljava potrebe sportista u 21. veku. Saniranje i nov, mnogo lepši izgled, dobili su i prateći objekti, takođe važni za rad kluba. Zid koji je okruživao stadion, od neodržavanja se urušio na više mesta, pa je i samo takmičenje FK Dinamo, tada u Srpskoj ligi, dovedeno u pitanje. Jedva se nekako izdejstvovalo da se zabrana ukine, ali, s razlogom, jer, ubrzo, travnati pravougaonik je ponovo opasan, ciglama i malterom, a da je urađen dobar posao govori činjenica da sve, od tada, i dalje stoji na svom mestu.
Šta je još važno istaći, za tu, 2012. godinu i sam početak rada nove uprave FK Dinamo. Možete li da zamislite da jedan sportski kolektiv, a to vam je slično, kao da je reč o nekoj firmi, ima permanentno račun u blokadi od 1997. godine. Pa, kako raditi onda? Kako delati, kad vam čelnici grada Pančeva otvoreno kažu da na njihovu pomoć ne računaju, jer, ne postoji zakonski okvir da se to čini. Ipak, nije bilo odustajanja-naprotiv.
Posle obimnih radova, stadion Dinama više nije bio isti. Ljudi koji godinama nisu dolazili u ovaj hram sporta, u gradu na Tamišu, bili su oduševljeni. Gledalaca je bivalo sve više, a ne treba ni da čudi, jer, uporedo sa svim rečenim, fudbaleri, na terenu, igrali su svoju najbolju igru. Dinamo se te sezone 2013-14. našao na pragu prve lige. Da je pobedio u Šidu, u poslednjem kolu, to bi se i dogodilo. No, nije bilo sreće…
OSNIVANJE FK DINAMO 1945
Treba odmah nešto pojasniti, a to je veoma važno, ne samo za ugled ljudi koji su godinama ulagali lična sredstva u jedan izvanredan projekat, već, radi istine. U osnovi je priča, da niko od prvih ljudi FK Dinamo 1945 nije, čak ni najmanje, nije doprineo da FK Dinamo dođe u situaciju da bude dužan previše(pominje se cifra od milion evra). Za njihovo vreme u klubu, taj dug se nije povećao ni za jedan jedini dinar. Javnost treba da zna istinu.
Takođe, a isto je velika zluradost pakosnih sugrađana, FK Dinamo nije ugašen, već se nalazi u stanju mirovanja. To se lako da proveriti u APR.
Dakle, kad su shvatili da fudbalski klub koji su preuzeli, ne da nema perspektivu, već da je čitava priča počela da zalazi u ćorsokak, pomenuti ljudi, Jovančević, Janjović i ostali, osnovali su FK Dinamo 1945. Taj, novi Dinamo, počinje da se takmiči u najnižem rangu, a reč je o Područnoj ligi grada Pančeva ( 6.Liga-beton liga) . Te, prve sezone, FK Dinamo se takmičio u trećem rangu. Znači, uporedo su se dva Dinama nadmetala, čak je izvorni Dinamo zauzeo mesto u gornjem delu tabele. Ipak, to je bila i poslednja sezona za njega.
SVE IZ POČETKA
Ipak, postojala je i neka, da tako kažemo, lakša strana ove priče. Reč je o tome da kvalitet fudbala u nižim rangovima, nije bio na visokoj razini, kao ni organizovanost samih sportskih družina. To je bila olakšica za Nenada Radojevića, Dejana Tepšića, Miloša Rakića, Jovana Radojkovića, Ivana Topića i druge momke koji su, bez obzira na izraziti kvalitet, svesno igrali u najnižem rangu. Kasnije im se pridružuju: Ivan Karanfilovski, Jovan Tomić, Lazar Milošev, Luka Janković, Saša Teofanov, Dragan Dašić, Ivan Ćirka, kao i Nebojša Arbutina. Dinamo1945 iz 6 prelazi u 5 rang 2014-15. iz područne lige u viši rang. Ostalo je zabeleženo, iz tog perioda, „brzi voz“, u polusezoni, odigrao je 9 utakmica, osvojio 27 bodova, a momke je sa klupe predvodio Dejan Žarkov.
Cela transformacija, u ono vreme, u javnosti je naišla na dobrodošlicu, jer, pravi, iskreni i dobronamerni ljubitelji fudbala u Pančevu, razumeli su zašto je taj način opstanka jednog imena, kako danas kažu-brenda, bio jedini moguć. Ubrzo, svi su se navikli na FK Dinamo 1945.
NASTAVAK ULAGANJA
Nova faza razvoja fudbalskog kluba Dinamo 1945, nije, kao i uvek, podrazumevala samo napredovanje na tabeli. Naravno, cilj je bio, svake sezone prolaz u viši rang, ali, događale su se i druge, isto toliko bitne pojave. Dobro je poznato, imati kuću, to znači, stalan rad na njoj. Zato ni ljudi koji vode klub nisu sedeli skrštenih ruku.
U sezoni 2014-15. potpuno je natkrivena glavna tribina, a taj poduhvat doprineo je mnogo komfornijem doživljaju navijača. Zaista, kad je to urađeno, nije bilo nikoga ko je ostao ravnodušan dolaskom u lokalni hram sporta. Gradski stadion u Pančevu, nikada nije izgledao uređenije. Postavljene stolice, sada natkrivene, u poznatom ambijentu, konačno, sve je dobilo pravi smisao, a vizija ostvarena.
No, nije to bilo sve od ulaganja u toj sezoni. Travnati pravougaonik se, takođe, „ponovio“. Instalirane su podzemne prskalice, a sanirani su i drugi tereni, u okviru stadiona. Bili su to vizionarski potezi, kakvi i priliče ljudima koji dobro znaju da nema napredka bez kvalitetne infrastrukture. Ako se za neki sportski objekat može reći da je zaista rekonstruisan, ozbiljnije nego ikada pre, od izgradnje, onda se to može potvrditi za klupsku zgradu FK Dinamo 1945. Već smo ukazivali na mnoge detalje koji su urađeni, a to je uočljivo svima koji kroče u pančevački hram sporta, posebno onima koji žie svoj život u ovom objektu. Naravno, mislimo na igrače i trenere svih kategorija, kao i klupsko rukovodstvo. Nije glavna zgrada samo okrečena u plavo-belu boju, simbolično, podsećajući na slavnu istoriju, već su klupske prostorije do te mere restaurirane da su mnogi bili iznenađeni novim izgledom. Ranije, one su prokišnjavale, bile pune vlage, a uslovi da se u njima boravi i radi, postali su nepodnošljivi. Kada je urađena kompletna promena svih zastarelih instalacija, inventara, pa je okrečena, postalo je jasno kakav je ozbiljan posao završen.
SVLAČIONICE DOSTOJNE SPORTISTA
Svako ko se bavio sportom zna koliko je važno, osim onog što se zbiva na samom igralištu, kad imate adekvatan prostor da se pripremite za trenng i utakmicu, saslušate analizu, istuširate toplom vodom, izmasirate i osvežite. Generacije FK Dinama su bile uskraćene za to. Teška vremena uzimala su danak. Dolaskom nove uprave FK Dinamo 1945 jedan od prioritetnih zadataka bio je da se to stanje popravi. Tako je i učinjeno.
Javio se FK Dinamo 1945 na konkurs NIS-Gazpromnjefta s idejom da reši pitanje semafora. Da se ne zaboravi, reč je o kapitalnoj investiciji, novcu koji, ne samo da nije mali, već je reč o potrebi da se potroši na što kvalitetniji način. Tako je i bilo. Kad je postavljen, pa počeo da radi, mnogi su bili iznenađeni njegovom funkcionalnošću. Izgleda kao i mnogi na evropskim igralištima. Bio je to odlično urađen posao. Na red je došla nova kapija na ulazu Gradskog stadiona. Ona stara odavno je odslužila. Ubrzo, i to je rešeno. U četvrtoj fazi razvoja posao je bio završen tek kad je postavljen i kompletan nadzor na svim objektima na stadionu. Tako zaokružen plan, u potpunosti je ostvaren.
RASTE SE U SVAKOM SMISLU
Ne bi trebalo da zaboraviti ni uspehe na samom terenu. Na jednoj strani je prvi tim, onaj koji se svake sezone penjao za stepenik više od kada je formiran klub. Na drugoj, a to je posebno važno istaći, nalaze se ostali igrački segmenti, od najmlađih do omladinaca. Svaki taj deo, s razlogom, posebno je negovan, jer, samo tako, stiže se do ozbiljne celine.
U sezoni (2016-2017) takmičili su se u Vojvođanskoj ligi, grupa Istok i kao pobednik ušli u viši rang. Posao je započeo Srđan Živojnov, nastavio Branko Đokić, a priveo kraju Dušan Đokić. Za tim iz Pančeva su nastupali:Jovan Tomić, Stefan Luković, Ivan Karanfilovski, Dragan Dašić, Stojan Vojnović, Miloš Rakić, Nikola Todorić, Luka Janković, Nikola Skokna, Branislav Tošić, Nemanja Nikolić, Saša Teofanov, Nebojša Arbutina, Nikola Tekijaški, Marko Stanojković, Aleksandar Javor, Aleksa Jeftić, Predrag Janjović, Darko Terzić…
Ne smemo zaboraviti na važan detalj u istoriji FK Dinamo 1945. Naime, omladinci sportske družine iz Pančeva su se, u sezoni (2018-19.) takmičili u najvišem rangu srpskog fudbala. Bilo je to nešto posebno u Pančevu, a Kristijan Stojanov i Dušan Đokić, koji su ih predvodili sa klupe, mogu biti ponosni na tu generaciju čiji je kapiten bio Nikola Nikolić. Nažalost, mladi Pančevci nisu uspeli da sačuvaju status superligaša, ali, u sećanju ostaju pobede nad ekipama koje su godinama bile i ostale u eliti.
Da se vratimo, Prvom timu. Dinamovci su sada(2020-21.) u trećem rangu srpskog fudbala.Trenutno, trener ekipe je Žarko Todorović, iskusan stručnjak, nekada fudbaler visoke klase, sada kreativan strateg. Uz Kristijana Stojanova, prvog saradnika, kao i Nenada Nikolića, Gorana Kolarića i drugih članova stručnog štaba, polako, ali, sigurno, gradi svoju trenersku priču u gradu u kojem ljudi vole fudbal, ali, i pomaže da Dinamo ide pravim kolosekom.
Pre nekoliko meseci, došlo je do promene klupskog rukovodstva. Janjović i Jovančević su se povukli sa čela kluba a na njihovo mesto došao je fudbalski zaljubljenik Miloš Đukanović. U FK Dinamo 1945 treniraju baš sve kategorije, od onih najmlađih, koji još nisu pošli u osnvnu školu, do omladinaca. Sve u vezi sa treninzima, takmičenjima i drugom, što javnost zanima, može se saznati na Gradskom stadionu, gde su klupske prostorije.
FK ŽELEZNIČAR
„ŽELJA” NOVI PRVOLIGAŠ!
Pančevo opet na velikoj fudbalskoj mapi. Ovaj fudbalski klub osnovan je davne 1947. godine i do danas nije prekidao svoj kontinuitet rada. Odigrao je svaku sezonu, a bio je jedan od retkih klubova u Srpskoj ligi grupa „Vojvodina” koji pored svog imena nije imao neki broj, neku godinu osnivanja… Dakle, Železničar je Železničar, onaj pravi, jedini, kao i pre 72 godine.
Popularna „dizelka” je autentični pančevački fudbalski klub koji je godinama oko sebe okupljao svoje sugrađane i ljubitelje najvažnije sporedne stvari na svetu u južnom Banatu. Železničar je uglavnom bitisao po područnim i zonskim ligama, a dolaskom sadašnje uprave, 2011. godine, koju predvodi predsednik Zoran Naunković, zajedno sa najbližim saradnicima Nenadom Bojkovićem i Predragom Sanaderom, doživljava pravi procvat. Provejalvali su kroz ovdašnji fudbal ljudi koji nemaju mnogo dodira sa našim gradom, a svi znamo kako su se te priče završile….Ipak, Pančevci na čelu kluba najbolje znaju šta je potrebno Pančevcima. Od Druge južnobanatske lige grupa „Zapad”, Železničar je redom preskakao rangove, iz sezone u sezonu postajao je sve jači, bolji i stabilniji kolektiv.
Šampion Vojvođanske lige grupa „Istok” Železničar je postao u sezoni 2014/2015 i od tada je stalni član trećeg ranga takmičenja u našoj zemlji – Srpske lige „Vojvodina”. U leto 2019. godine, čelni ljudi „dizelke” pančevačke jasno i glasno izneli su svoj cilj – plasman u Prvu ligu Srbije. Ekipa je tokom prelaznog roka znatno pojačana, a i Grad Pančevo je prepoznao energiju koju ima FK Železničar, pa je dao podršku klubu…
U sezoni za nama, koja je prekinuta 15. marta zbog uvođenja vanrednog stanja u zemlji usled pandemije koronavirusa, sportski ponos Pančevki i Pančevaca ima zaista fantastičan skor. Momci su odigrali sedamnaest utakmica, a nisu pretrpeli ni jedan poraz. Ostvarili su skor od petnaest pobeda i dva nerešena rezultata, uz gol-razliku 37:8. Uz 47 osvojenih bodova, Železničar je bio najefikasniji tim u Srpskoj ligi grupa „Vojvodina”, a pritom je njegova odbrana bila najčvršća. Drugoplasirana Bačka 1901 iz Subotice za Pančevcima zaostaje deset bodova, trećeplasirani Radnički iz Zrenjanina i celih petnaest.
Železničar funkiconiše jednostavno, ali profesionalno. Zna se ko šta radi u klubu, a ceo sistem je stavljen u službu fudbalera, ali i građana Pančeva kako bi imali priliku da ponovo u svom gradu gledaju prvoligaški fudbal. „Želja” je oduvek važio za klub sa širokom dušom fudbalskom. U Železničaru se treneri nikada nisu smenjivali posle samo nekoliko lošijih rezultata, igrači su oduvek imali odlične uslove… A kada je tako, onda nikoga i ne treba da čude sjajni rezultati i počasti u trećem rangu srpskog fudbala.
Pored prvog tima, u Fudbalskom klubu Železničar velika pažnja poklanja se i mlađim kategorijama, pa su tako ove sezone omladinci, kadeti i pioniri takođe postizali sjajne rezultate u svojim takmičenjima. Ljudi iz uprave Železničara borili su se da ovaj klub svake godine postane za nijansu bar uspešniji od prošle, da bude još bolje organizovan, da postiže još bolje rezultate.
Do pre neku godinu finansijska pomoć od Grada bila je usmerena samo na osnovne potrebe takmičenja, tako da nijedan ulazak Železničara u viši rang nije finansiran iz gradskog budžeta. Prva godina značajnije podrške klubu od Grada bila je 2018. i tada je „Želja” uspeo da stavi sedišta na tribinu na SC-u „Mladost”, urađene su kućice za igrače i delegata, izgrađen je sistem za navodnjavanje terena… Sve se to poklopilo s proslavom jubileja, četrdeset godina JKP-a „Mladost”. Tek 2019. godine stekli su se uslovi da Železničar može da razmišlja o pomaku napred, o plasmanu u Prvu ligu. Drugi klubovi to prethodnih godina nisu uspevali da ispune, iako su imali snažnu podršku iz budžeta.
Malo po malo, tek „Želja” je, predvođen našim sugrađanima, vratio fudbal u Pančevo. Posle mnogo godina jedan pančevački fudbaler postao je standardni prvotimac superligaškog kluba, a to je Nemanja Tekijaški, najbolji fudbaler subotičkog Spartaka u minuloj godini. Jedan od lidera Železničara je i mladi Georgije Jankulov, naš sugrađanin, ali i reprezentativac Severne Makedonije. Kada govorimo o momcima koji su odrastali na obalama Tamiša najbolji fudbalski kolektiv sa ovih prostora čine i provereni fudbaleri Luka Stojanović, Bojan Tripković, Dragan Dašić, te mladi Luka Petrović, Marko Stojanov… Kapiten i istinski predvodnik sjajne generacije jeste Danilo Kovačević, takođe Pančevac, prvi strelac ekipe, sa iskustvom igranja i u višim rangovima. U Železničar je došao pre pet godina… Dogovorio se sa predsednikom Naunkovićem, obećali su jedan drugom da će, čim se steknu uslovi, pokušati da urade sve da Pančevo dobije prvoligaša… I uspeli su!
Železničar je novi član Prve lige Srbije. Iz Fudbalskog saveza Srbije danas je stigla lepa vest za sve istinske ljubitelje sporta u našem gradu. Prvenstvo u Srpskoj ligi grupa „Vojvodina” je i zvanično okončano, a šampion i novi član Prve lige Srbije je Fudbalski klub Železničar iz Pančeva.
Neka ostane zabeleženo da je na čelu stručnog štaba kluba koji je bez poraza postao novi prvoligaš bio iskusni Dušan Jevrić kome su u radu pomagali Marko Andrejić i trener golmana Vladimir Rastović. Belo-plavi dres Železničara tokom prošle sezone nosili su sledeći igrači: Bojan Knežević, Georgije Jankulov, Nikola Đorić, Dušan Plavšić, Đorđe Ivković, Luka Stojanović, Danilo Kovačević, Jordan Jovanović, Marko Bašanović, Mladen Lazarević, Vladimir Mandić, Branislav Katanić, Miloš Brajović, Lazar Tanasković, Marko Stojanov, Denis Ilić, Pavle Petrović, Bojan Tripković, Uroš Lukić, Saša Runjaić, Borko Aničić, Dragan Milivojević i Lazar Vladisavljević. U zimskom prelaznom roku pojačali su nas Miloš Savanović, Ljubomir Stevanović, Filip Damjanović, Andrej Pupović, Milan Zorica… Znači, već tada se pravio tim za Prvu ligu.
„Dizelka” pančevačka jeste pravi hit srpskog fudbala. Tim sada kao trener predvodi nekdašnji prvotimac Crvene zvezde, italijanskog Kremonezea i reprezentativac naše zemlje Marko Perović. Stigli su i novi igrači, pa svi ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu u našem gradu očekuju još jednu uspešnu sezonu Fudbalskog kluba Železničar.
FK Borac Starčevo
KLUB VELIKOG SRCA
Starčevci mogu, s razlogom, biti ponosni na svoju sportsku družinu. Možda nije dovoljno poznato, ali fudbal u mestu nadomak Pančeva počeo je, organizovano da se igra, još davne 1926. Naime, po naređenju vlasti u kraljevini Jugoslaviji, osnivana su Sokoloska društva, kako bi se omladina bavila sportom. Tako je bilo i u Starčevu. Prvo ime FK bilo je Soko-Pančevo, a u njemu su igrali svi stanovnici koji su tada živelu u selu. Interesantno, fudbal se u Starčevu igrao i za vreme okupacije, tokom Drugog svetskog rata, a postoje podaci da su Starčevci pobeđivali timove iz okolnih mesta.
Posle rata, klub je dobio ime “Jovan Gagić”, po bivšem igraču i sećanju na njega. Zvanično, u januaru 1946, klub dobija ime Borac, koje nosi do danas. Važno je istaći i legendu starčevačke fudbalske družine, Paju Bekića, koji je nastupao od 1946-61. Ovaj čovek je proveo četiri decenije u Borcu, kao igrač i funkcioner.
NAJVEĆI USPESI
Hroničari pamte, a nama je u ovoj rubrici pomogao Zoran Stojanov, dugogodišnji predsednik FK Borac, i najvažnije uspehe. Istaknućemo ih i mi.
Tokom sezone 1975-76. Ušli su u Banatsku zonu, a trener je bio Milovan Stojković. Tačno četiri godine kasnije, sa Brankom Đokićem na čelu, Borac odlazi u Treću Vojvođansku ligu. Ne bi trebalo zaboraviti, 1. Decembra 2006. FK Borac proslavlja 80-ti rođendan, a 2009. sledi prolaz u Vojvođansku ligu, grupa istok, što se smatra sjajnim rezultatom. Beležimo, otimajući od zaborava, u to vreme, napravljena je tribina na Stadionu, a čak 2000 ljudi je posmatralo završnicu takmičenja, susret sa ljutim rivalom, Mladosti iz Omoljice, te prolaz u viši rang. Sticajem okolnosti, Starčevcima je bio dovoljan i bod za uspeh, a na kraju, tako se i desilo. Slavilo se tada, danima u Starčevu.
Svaki klub, pa i FK Borac ima svoje heroje, a njih je sam narod promovisao kao takve. Oni su svojim igrama i ponašanjem na terenu, kao i van njega, ostavili neizbrisiv trag koji i mi želimo da istaknemo. Reč je o: Paji Bekiću, Radi Nikoliću, Radojici Cigi Kanačkom, Nikoli Blazoviću, Miladinu Milenkoviću, Blagoju Banetu Boškoviću, Dušanu Baji Jovanoviću i Ivanu Nikoliću.
Kad pominjemo igrače, da ukažemo i na one koji su prvo igrali za FK Borac, a zatim, ostvarili uspešne karijere u ozbiljnim timovima na prostoru Jugoslavije. Mata Bogović je igrao za zagrebački Dinamo, Aca Nikolić za FK Rad i OFK Beograd, a Zoran Pejić Mujke, za Pelister iz Bitolja. Isto tako, mnoga poznata imena, karijeru su završli u Starčevu, igrajući za pominjani fudbalski tim. Reč je o: Nebojši Petroviću Maradoni, Slobodanu Burčulu, Nikoli Lekoviću i Miroslavu Mijiću.
Poslednjih godina, FK Borac deli sudbinu sličnih sredina kakava je i Starčevo. Narodski rečeno: “Koliko para toliko muzike”, ali, bitno je naglasiti, još uvek ima entuzijasta koji ne žele da prekinu dugu i lepu tradiciju, pa se svim silama trude da kontinuitet bude nastavljen. Sada, Starčevci nastupaju u Vojvođanskoj ligi, grupa Istok, a sklupe ih predvodi Milan Kec Todorović.
Mladost Omoljica
ISTORIJA I MODERNA-SVE ZA POHVALU
U našem projektu “Ko je ko u pančevačkom sportu”, a kad je reč o fudbalu, ima mesta za još jedan uzoran sportski kolektiv. Omoljčani, tačnije, generacije koje su podigle i održale FK Mladost, zaslužuju punu pažnju javnosti. Osim bogate istorije, a družina je osnovana još 1924. ono što posebno pleni i prija svakom ko voli fudbal, jeste činjenica da se poslednjih godina mnogo vodi računa o tome kako žive svi okupljeni oko kluba iz mesta nadomak Pančeva.
Južnobanatska A liga, sigurno je utočište za Omoljčane, oduvek. Oni su decenijama igrali u tom rangu, a ljubitelji fudbala su već navikli na tu činjenicu. Kad pričamo o takmičenju, valjalo bi istaći, FK Mladost je u sezoni 2004-05. kao i tokom 2016-2017. bila u samom vrhu tabele, što se smatra najvećim uspehom kluba u pomenutom rangu.
Ipak, kako se to sada popularno kaže, u modern vreme, praktično, prošle sezone, ekipa iz Omoljice veoma je uspešna u Vojvođanskoj ligi, grupa istok. Momci su zauzeli treće mesto i malo je nedostajalo da se ostvari plasman, najznačajniji u istoriji kluba. Prvi ljudi ovog uzornog sportskog kolektiva, a posebno agilni sportski direktor-Dragan Lukić, ne odustaju od postavljenog cilja, da Omoljčani zaigraju u Srpskoj ligi, grupa Vojvodina. S tim u vezi, mnogo toga dobrog je učinjeno u polednje vreme, a dovođenje Dušana Đokića, nekada proslavljenog golgetera Crvene zvezde i drugih uglednih timova, iz Srbije i inostranstva, na mesto šefa stručnog štaba, jasno ukazuje da Lukić, sa saradnicima, doslovce želi da plan sprovede u delo.
Dušan Đokić je svojim poimanjem fudbalske igre, manirima na terenu i van njega, strastvenošću u svakom pogledu, u Omoljicu doveo niz igrača koje dobro poznaje i veruje u njih. Uz momke koji su, da tako kažemo, starosedeoci, sklopljen je dobar tim, za respekt. Prošle sezone, kako smo već istakli, malo je nedostajalo da se Mladost preseli u viši rang, ali, situacija sa virusom “Kovid 19” sve je poremetila. Vreme će biti najbolji pokazatelj u kom smeru ide mladi strateg, kao i ekipa koji predvodi.
Ako dugo niste bili na stadionu Mladosti u Omoljici, iznenadićete se prijatno novim ambijentom i duhom koji vlada u tom sportskom objektu. Sve je osveženo, od terena do svlačionica, kafe u sklopu stadiona je prijatno utočište za prolaznike, ali i za sve koji vole da se okupljaju na tom mestu, a posebno je značajno, kad se slave pobede FK Mladosti. Zato, još jednom da pohvalimo sve ljude koji brinu o klubu, a rad direktora Lukića, prepoznat je i mnogo dalje, pa su, s razlogom, poslednji uspesi, u vezi sa njegovim radom i pristupom klupskim obavezama.
Ne smemo da zaboravimo vredan uspeh Omoljčana u Kupu Vojvodine, tom najmasovnijem sportskom nadmetanju. Naime, FK Mladost je prošle sezone stigla čak do polufinala, što se smatra najvećim uspehom tog sportskog kolektiva.
Fotografije: Privatna arhiva, FK Dinamo 1945, FK Železničar, FK Borac i FK Mladost. Posebnu zahvalnost za pruženu pomoć tokom izrade ove rubrike dugujemo Aleksandru Živkoviću, Zoranu Stojanovu i Dušanu Đokiću.