Ova rubrika našeg sajta sufinansirana je na konkursu Grada Pančeva za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019 godini.

Lepo u sportu: Darko Putić je košarkaški sudija i programmer u poznatoj beogradskoj firmi. Od njega ćete saznati kako se dopunjuju sport i kreativnost na poslu.

 

NUŽNI TOK CELINE

 

Darku Putiću, kao dečaku, prognozirali su ozbiljnu košarkašku karijeru. Nije to bila procena, tek onako, već sud ozbiljnih sportkih radnika koji se odlično razumeju u igru pod obručevima. Ipak, u sportu, kao i u životu, ne poklope se uvek želje i mogućnosti. Nije talentovani momak očajavao zbog toga, jer, kroz ciljeve prelama se i naš život, a kad pred sobom imate viziju, na šta valja usmeriti energetski potencijal, lakše se stiže do vrha. Tako se i junak naše priče, okrenuo završavanju, prvo srednje škole, a zatim i fakulteta, želeći da stekne obrazovanje, danas, reklo vi se jedno od najviše cenjenih na tržištu. I tako, malo po malo, ukotvio se u poznatoj beogradskoj firmi “30hills”, gde već izvesno vreme radi kao programer. Na jednoj strani, ostvario se, mada još uvek ima prostora za potpunost, a na drugoj, onoj sportskoj, kako vreme prolazi, dolazi do pozicije koja će ga u bliskoj budućnosti promovisati u jednog od boljih srpskih košarkaških sudija. Tako, prateći nužni tok celine, Darko Putić, sve što je počeo da dela, doveo je do izražajnosti za pohvalu. On je, svakako, čovek koji je svojim potezima dokazao, ako vas nešto omete na putu da se u nečemu potpuno ostvarite, postoje načini kako tu graničnu situaciju, kad “visite nad ambisom”, preobratite u svoju korist. Sebe je postavio na mesto koje ga ispunjava, čini srećnim, a to što mu je košarka u srcu i umu, olakšava priču o suđenju na igralištu sa koševima.

 

 

Razvojni put Darka Putića, a sada ćemo se koncentrisati na košarkaško suđenje, tek je u zamahu, ali, njegova priča, više je nego poučna. Ako se u početku malo i dvoumio, šta on traži na terenu dimenzija 28×15 metara, u opremi delioca pravde, kako vreme prolazi, dinamičan odnos prema igri, akterima i posmatračima, uveo ga je u svepovezanu celinu, iz koje sada i ne želi da izađe. Naravno, kod njega nikad u životu nije bilo preskakanja, pa tako i kad krećete u nov sportski sadržaj, a reč je o suđenju, sve mora da ima meru. Nije mu bilo dosadno da sluša predavanja o složenom poslu, mada košarku ima, što se kaže, u malom prstu. Naprotiv, nije naučio da sluša što mora, ili da bi se nekom dodvorio, već što su, skoro uvek, njegovi mentori, imali šta pametno da zbore, a on da nauči nešto novo. Tako, a to nije teško proveriti, skoro uvek, na seminarima koji su neophodni da bi se napredovalo u košarkaškom deljenju pravde, bio je najpošteniji prema sebi i učiteljima. Tako, sprovodeći sve ono što je primao kao činjenice, brzo su ga zapamtili kao osobu koja želi da uči, pa je i njegov rejting, s razmerno uloženom, progresivno rastao.

 

Zanimljiv je to put, kad počinjete neki nov posao. U sportu, skoro svi žele da budu učesnici, oni na glavnoj bini, da se tako izrazimo, ali, često, šou ukradu neki drugi, recimo sudije, koji svojim stavom, znanjem i hrabrošću, vraćaju veru da je sport, i dalje, retkost u kojem pobeđuje bolji. Ko se bavio ili još uvek to čini, suđenjem, u bilo kojoj sportskoj oblasti, dobro zna, mukotrpan je to posao. Često, sudije su same protiv svih. Ipak, kad pošteno obavljate svoje na igralištu, kad ste osigurani iskustvenom razlikom, onda vaša delatnost može biti i jeste, samo objektivan prirodan proces.

 

 

 

KOŠARKA POŠTO-POTO

 

A, kako se počinje kao košarkaški sudija. Makar u Pančevu?

–U Pančevu to organizuje Okružni košarkaški savez, jednom ili dva puta u toku godine. Kad se kandidati okupe, onda to traje nekoliko nedelja, a reč je o teorijskom I praktičnom delu. Posle toga polaže se ispit. Starije sudije sude s novim kandidatima I tako se u suštini počinje. Ipak, rekao bih, sve to nema mnogo smisla ako ne volite to.

 

Dobro, tako se kreće, a kako se napreduje u suđenju?

–To sve zavisi, najviše, od nas samih. Kako se postaviš, da li želiš da učiš, saznaš nešto novo. Trebalo bi da te neko vidi, da imaš i sreće. Postoje I takmičenja na kojima sudiš. Uglavnom je reč o mlađim kategorijama. Ako tu prođeš, znači delaš na terenu kako treba, onda, po prirodi stvari, ideš dalje. Dolaziš do seminara, na kojima dodatno polažeš i edukuješ se za dalje. Postoji još nešto, isto važno za napredovanje, a reč je o kampovima za sudije, koji se održavaju jednom godišnje.

 

 

Na jedan takav ti odlaziš 5.avgusta, a održava se na Kopaoniku. Šta će se tamo dešavati?

–Pet dana to traje I bukvalno, samo se radi. Na predavanjima smo, sudimo, pratimo kolege, analiziramo suđenje, komentarišemo sve što se zbivanja.

 

Ako te dobro pratim, da li to znači, da od tvog zalaganja na tom dešavanju zavisi I napredovanje u karijeri?

–Jeste, baš je tako. Sa nama su I mentori koji pažljivo prate svakog od nas, vrednuju aktivnosti, I od njihovog zapažanja mnogo zavisi da li idemo napred ili ne. Inače, taj seminar organizuje Košarkaški savez Srbije.

 

Ti, trenutno, sudiš utakmice Druge srpske lige. Šta I kako dalje?

–Kandidat sam za napredovanje, za prvu srpsku ligu, idem, dakle na kamp u Kopaoniku, I to je taj početni korak, a nadam se najboljem.

 

Meni je super priča da sa još nekoliko kolega, več dve godine zaredom idete u inostranstvo, na velike turnire, gde sudite. To je prelepo iskustvo, zar ne?

–Kako da ne. Baš je tako. Slučajno smo mi došli do tga. Krstareći inernetom saznali smo za veliki turnir u Švedskoj, u Geteborgu. Otišli smo Filip Đukić I ja I bilo je super. Sledeće godine sun am se priključili još: Lalović, Mišković I Modoranović I Nevena Pavlović. Super smo se pokazali I svi smo sudili finala. Švedska možda nije košarkaška zemlja ali mnogo ulažu u ovaj sport I za nas je to bilo sjajno iskustvo. Ove godine smo bili u Beču, ponovo sudili završne utakmice I organizatori I mi bili smo više nego zadovoljni. Plan je da sledeće godine idemo u Španiju, na sličan događaj.

 

PIŠTALJKA

 

Za sudije, generalno, ljudi misle da se bave tim poslom jer nisu bili dovoljno dobri kao akteri na samom igralištu. Međutim, svi mi često, skloni smo predrasudama,a da ih otklone, potreudili su se košarkaške sudije iz Pančeva, koji su, odlučili da oforme KK “Pištaljka” I nezvanično se nadmeću u letnjoj ligi OKS Pančevo. Iako novajlije, u svojoj grupi su zauzeli drugo mesto. Pitam Darka Putića da nešto više kaže o ovom iskustvu.

–Lepa priča. Mi smo se skupljali, dve godine zaredom, sudije, na treninzima. Neko se zapitao što ne bi napravili ekipu, pa da se, nezvanično, takmičimo u nekoj ligi. Tako smo nas jedanaestorica: Vukašin Čukić, Dejan Modoranović, Marko Orešković, Marko Lalović, Jovan Erdeljanac, Bane Mitić, Zlatan Ranković, Filip Šuljagić, Vojislav Stojiljković, Aleksa Jakšić, Saša Tasić I moja malenkost napravili “Pištaljku”. Hteli smo da vidimo I osetimo, kako to izgleda sa druge strane, I sada imamo potpun uvid u košarkašku igru, kao sudije I kao igrači.

 

 

Da li je vaš čin, makar u svetu sporta, mislim na Srbiju, jedinstven?

–Koliko znam, jeste. Nismo naišli na nešto slično. Bilo je nekog pokušaja u Novom sadu, nekada davno, ali ne ovako ozbiljno. Naravno, nastavljamo dalje.

 

Znam, ti voliš košarku I nisi bez razloga ostao u njo. Da li bi preporučio mladim ljudima da kroz suđenje budu deo jedne lepe sportske priče?

–Svakako. Posebno, ako vole košarku. Suđenje je odlična prilika ostati u sportu. Svakako, valjalo bi pokušati, ali I biti istrajan. Ima dosta prepreka, ali, ko je uporan I želi da se bavi suđenjem, ništa ga ne može zaustaviti da se ostvari.

 

Kakavi su tvoji planovi? Dokle sežu tvoja razmišljanja u vezi sa napredovanjem u suđenju?

–Da mogu, bavio bih se suđenjem, samo tim u životu. Ispunjava me to, a videćemo da li ću uspeti u tome.

 

 

Razgovor s Darkom Putićem, još jednom me je uverio, najteže u životu je nešto komplikovano pretvoriti u lako, ali, valja pokušati. Kad čovek stvaralački, samo svojim snagama, krči uspešan životni tok, nema ništa lepše. U razmišljanju ovog mladog čoveka, posebno me dojmilo što nije odustao. Na vreme je razumeo čuvenu pouku: “Nije to nikakav tragedija, to je spas”- kad je shvatio, da ne može da bude vrhunski košarkaš. Okrenuo se drugim vrednostima, koje svakodnevno potvrđuje. Zato, bravo momče!

 

Slobodan Rora Damjanov