PREDRAG STOJADINOV, BIVŠI SVETSKI I EVROPSKI PRVAK U KARATEU I SADAŠNJI UČITELJ NOVIH ŠAMPIONA

Siguran put do najsjajnijih medalja – uporan rad i želja za napredovanjem

Istaknutog sportistu, Predraga Stojadinova, majstora svetske klase sa tatamija, upoznao sam davnih dana, kao mlad novinar. Posle osvajanje jedne od medalja, mislim na evropskom juniorskom prvenstvu (već sam zaboravio detalje) urednik je zahtevao da baš ja napravim razgovor sa talentovanim golobradim mladićem iz Pančeva. Od tada, pa do danas, bio sam svedokom najvećih uspeha našeg sugrađanina i često sam o tome pisao. Ponekad ne razumem svoje kolege kada najavljuju nekog istaknutog sportistu, pa kažu da o njemu ne treba trošiti reči. Međutim, Predrag Stojadinov baš zaslužuje da se predstavi na poseban način.

Nije šala, on je osvajao titule svetskog šampiona i prvaka Starog kontinenta. Galeriju odličja dopunio je nizom medalja, srebrnih i bronzanih, sa prestižnih planetarnih takmičenja, skoro na svim kontinentima. Spada u kategoriju najuglednijih karatista modernog doba, a svakako je (bar kad je reč o našoj zemlji, ako se uzmu u obzir takmičarski i trenerski rezultati) čovek koji ima izuzetan značaj za srpski sport.

USPEŠAN NA SVIM POLJIMA

Stojadinov je u pančevačkom Karate klubu Dinamo, posle plejade velikih stručnjaka, uspostavio novi karate sistem po kojem se i danas radi, a još i daje rezultate. Za njegovo vreme, a ono još traje, ništa nije iščezlo, kao kod nekih. Naprotiv, Predrag Stojadinov je po mnogo čemu jedinstven. Osim umešnosti na sportskom polju, uspeo je da završi Fakultet za fizičku kulturu u Beogradu, a s velikim uspehom predvodi nacionalni karate tim Srbije. Oženjen je, ima ćerku i sina. Peđu veoma poštuju u svakom smislu, pa nikome nije čudno što je u jednom periodu bio prvi čovek Sportskog saveza Pančeva, a sada obavlja funkciju direktora JKP „Mladost“ koje gazduje sportskim objektima u našem gradu.

Zato se naša Ivana Ogrizović i ja nismo iznenadili kada nas je pozvao da na zakazani razgovor dođemo u kancelariju na zatvorenom bazenu Sportskog centra „Strelište“. Stigli smo na vreme, malo razvukli venecijanere s prozora, kako bi fotografije bile što uspešnije, udobno se smestili i započeli razgovor za naš sportski portal „Praštanje uspeha“.

Možda je bilo najbolje da krenemo od popularnosti karatea, odnosno da pitamo našeg sagovornika kako objašnjava da je ovaj borilački sport stekao zaista mnogo poklonika, tim više, da podsetimo i čitaoce, što se ova atraktivna veština pojavila tek šezdesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji, upravo u naše gradu.

– Rekao bih da za to ima dva razloga. Prvi je, a baš sam nedavno bio na jednom skupu karate veterana gde se o tome razgovaralo, činjenica da je ovaj borilački sport šezdesetih godina bio prava avangarda i atrakcija. Mislim da u Pančevu mnogi znaju da su braća Jorga prvi predstavili karate u Jugoslaviji, a grad na obalama Tamiša i Dunava je imao privilegiju da bude prvi centar ovog sporta. To se dogodilo formiranjem Karate kluba Dinamo u kome su svi želeli da se bave novim istočnjačkim sportom. To je najpre bila studentska veština koja je kasnije prerasla u sport. Ipak, kada je dozvoljeno da se karateom bave i deca, onda je on još više dobio na masovnosti, što predstavlja taj drugi razlog popularnosti. Mnogi su na vreme shvatili koliko je karate koristan za razvoj dece, u svakom smislu, tokom školovanja i kasnije, kada se i formira ličnost – objašnjava nam Peđa Stojadinov.

ROĐEN ZA VELIKA DELA

Želeći da zadovoljimo radoznalost, Stojadinova smo pitali i o nekim brojkama, pa smo tako saznali da ima 30.000 hiljada registrovanih karatista u našoj zemlji, ali biće ih i više, jer će ovaj sport biti uvršten i na sledećim Olimpijskim igrama u Tokiju. Osim toga, poznato je da kod nas ima više karate federacija, ali sada će svi oni morati da se priklone Karate federaciji Srbije, što će još više uticati na povećanje broja karatista, kao i na ugled ovog sporta. Interesantno je, a to naš sagovornik s ponosom napominje, posle fudbala i košarke najviše dece se

bave baš karateom, što je tačan podatak relevantnih sportskih institucija u našoj zemlji. Posle ovih podataka ne preostaje ništa drugo nego da pitamo Peđu kada je i kako prepoznao da ima potencijal za velika dela?

– Zna se gde je karate počeo u Pančevu, u fiskulturnoj sali u Masarikovoj ulici, pa je i moje vežbanje vezano za to kultno mesto. Odrastao sam u blizini te čuvene dvorane, na pet minuta hoda preko gradskog parka. Vrlo rano je moj trener Boško Koprivica u meni video nekoga ko može da stigne do vrhunskih rezultata. Samo posle šest meseci vežbanja, poveli su me na jedno veliko takmičenje i ja sam tada osvojio svoju prvu medalju. Kasnije sam nastavio da se razvijam, i psihički i fizički, kroz karate sport. Vrlo brzo sam ušao u seniorsku reprezentaciju i počeo da osvajam odličja. Za mene kažu da sam uspeo da očuvam kontinuitet osvajanja medalja na velikim svetskim nadmetanjima, što se, ustvari , posebno ceni – priseća se Peđa svojih prvih koraka i uspeha i dodaje da za velike rezultate u sportu talenat ne igra glavnu ulogu, ali zato se radom i životom posvećenim sportu može stići do neslućenih visina, odnosno do najsjajnijih medalja. Naravno, osim truda, neophodno je biti uz ljude koji su stručni i veoma dobro poznaju ono što rade.

Nema sumnje, Predrag Stojadinov je bio vrhunski sportista, svetske klase, ali čovek koji nije želeo da zanemari školu. Obrazovanje smatra bitnim segmentom u životu svakog ko želi da stigne do odličnih rezultata. Podsetio nas je na svoje studiranje za vreme famoznih devedesetih godina, kako on kaže, na Fakultetu za fizičku kulturu (danas je to Fakultet sporta) kada iz poznatih razloga nije bilo baš tako lako stizati do Košutnjaka, gde se i danas

nalazi zgrada i borilišta ovog fakulteta. Za razliku od tog vremena, sada njegove kolege imaju dosta beneficija tokom studiranja. Nekada je nedostajalo novca, uslovi nisu bili na razini te visokoškolske institucije, ali, kao i uvek, za njega je važilo pravilo: ne redukcija, već maksimum. Jedino tako se može doći do vrhunskih rezultata i stalnog napredovanja.

POBEĐIVAO SAM SVOJE IDOLE

Pažljivo smo slušali našeg sagovornika, jer od vrsnog sportiste i stručnjaka mnogo toga se može naučiti. A nas je baš zanimalo od koga je učio Peđa, ko su mu bili uzori.

– Često se postavlja pitanje ko vam je idol. Ja sam davao odgovore na poseban način, i to tako da sam svoje idole pobeđivao na tatamiju. Baš oni, da tako kažem, heroji moga vremena počinjali su da stoje niže od mene na pobedničkom postolju. Bitno je znati, a to je činjenica, tokom svoje karijere uvek sam se trudio da na tatamiju budem džentlmen, da se ne borim prljavo, a to su i te kako umele da cene sudije. I danas radim u interesu srpskog karatea i ponosan sam na to – tvrdi Stojadinov.

I zaista, sve se više uveravamo da postoje mnogi razlozi, a neke smo već spominjali, zbog čega je Predrag Stojadinov prava sportska dragocenost naše zemlje. Možda se Peđina najveća izuzetnost ogleda u činjenici da je svoje vrhunsko umeće nesebično podelio drugima, rukovodeći se onom čuvenom izrekom da što više dajete znanja, sve ga više ima. Važno je to da istaknemo zbog još jednog pančevačkog karatiste, velikog šampiona Slobodana Bitevića. Priča o ovom talentovanom momku tek sledi, ali je važno reći da mu je njegov učitelj Peđa mnogo pomogao da dodirne svetski karate vrh.

– U svojim poznim takmičarskim godinama bio sam, što je u sportu normalno, angažovan kao trener. Trudio sam se da maksimalno svoje znanje i iskustvo prenosim mlađima. Kada sam završio karijeru, počeo sam da radim kao trener u Karate federaciji naše zemlje i bio sam zadužen za mlađe kategorije. Kažu da sam to uspešno obavljao, ali, suštinski, najviše sam se bavio karatistima Dinama. To je Pančevcima donelo velike rezultate. Nije se samo Boba Bitević isticao, već je cela ta generacija bila izuzetna. U to vreme Boba čak i nije bio najtalentovaniji, ali imao je upornost i želju da napreduje, o kojoj ja često govorim i naglašavam da je to za svakog sportistu esencijalno. On je imao podršku svoje porodice, kluba, svih nas, što je na kraju donelo veliki uspeh. Ostvario je vrhunske sportske rezultate, i to u mlađim godinama nego kada sam ja bio na vrhuncu. Zato može da se kaže da je i on ikona karate sporta, ne samo u Pančevu i Srbiji. Boba ima veli ugled, sada je u najzrelijim godinama za jednog sportistu, pa smatram da će on i u narednim godinama potvrditi svoj kvalitet. Čak mislim da će ostaviti najdublji trag u istoriji srpskog karatea. Koliko god da sam ja njemu pomogao, na drugoj strani imao sam privilegiju da radim sa tako dobrim sportistom – s ponosom i nesebično ističe Predrag Stojadinov.

U razgovoru sa Peđom još saznajemo da nastavlja rad u Dinamu, da ima dosta posla u Srbiji, ali i van granica naše zemlje. Ipak, ne propušta da istakne da mu je najveća želja da karatisti Dinama i dalje budu na vrhunskom nivou, jer tako vraća dug svom klubu i gradu Pančevu. Dok smo spominjali sportsko Pančevo, nismo mogli izostaviti razgovor o uspešnim sportistima sa ovog područja. Stojadinov kaže da ih ima dosta zato što ohrabruju

jedni druge da ostvarajuju vrhunske rezultate. Takođe nije zaboravio da kaže koliko je bitna i podrška čelnika grada Pančeva, jer bez te pomoći ne bi se stiglo do ovako dobrih rezultata. S obzirom na to da je Stojadinov na čelu JKP „Mladost“, dosta je uključen u sva sportska dešavanja i dobro zna koliko je svakom sportisti važno da ima dobre uslove za rad i nesmetan razvoj. To

se u Pančevu već niz godina sistemski rešava, pa je jasno da ni uspesi nisu izostali.

Na kraju razgovora pitali smo Predraga Stojadinova, kao i sve naše sagovornike, možemo li da oprostimo uspeh.

– Možda me ljudi neće dobro razumeti, ali govorim kako osećam, a mislim da ljudi imaju problem da oproste uspeh. Naravno, uvek će biti ljudi koji vole sport, podržavaju sportiste i na taj životni fenomen praštanja uspeha gledaju s pozitivne strane. S obzirom da sam sportista, zadržao bih se samo na sportskom polju, ne želeći da kometarišem kakva je situacija u drugim društvenim oblastima – zagonetno odgovara Predrag Stojadinov.

Ispred zatvorenog bazena na SC „Strelište“ zadržavamo se sa junakom naše priče još koji minut. Želja nam je da pre rastanka Ivana Ogrizović uradi još nekoliko fotografija. U glavi već „pišemo“ tekst: Utisci su veoma pozitivni, razgovor je bio plodonosan, a dok smo razmenjivali misli sa jednim od najboljih sportista Srbije svih vremena, stekli smo utisak da Peđina misijastvaranja vrednosti nije okončana.

Slobodan Rora Damjanov