U rubrici “Asovi iz komšiluka” na našem “Praštanju uspeha” danas vas upoznajemo sa još trojicom sjajnih dečaka-Ognejnom Bodlovićem, Živoradom Arnautovićem i Mihajlom Blagojevićem, fudbalerima FK Dinamo 1945.

 

MOĆ FUDBALA

 

Važi sa svu trojicu junaka naše priče. Oni još uvek, jesu deca, ali u sportu, fudbalu, oni ništa ne čine površno. Već su razumeli, fudbal se uči, sloj po sloj. Rastu zajedno, u Pančevu, igrajući za  FK Dinamo 1945 i u istoj meri osećaju jad i vrelo slasti. Bodlović, Arnautović i Blagojević, već su doživeli, u vrhunskom fudbalu ništa se ne postiže udarcem dalna o dlan. Mukotrpan je rad pred njima, ali, mio. Zato što im je poznato, put ka sreći, baš je takav. Žive ovi momci razbuktalu mladost, ipak, čvrsto stoje na nogama.  Dobri su u onome što rade, najbolji, a mi, zbog toga, hoćemo da ih predstavimo javnosti.

 

OGNJEN BODLOVIĆ

 

MOŽE DA OSTVARI SVE ŠTO POŽELI

 

Kažu, dobar sportista ume, na više polja, da bude vrhunski, čak, uspeo bi u svemu čega se dohvati, a jedan od njih, koji potvrđuje to pravilo, jeste i Ognjen Bodlović. On je danas igrač Dinama, levonog, uspešan, istrajan, darovit, ali, pre nego što je kročio na zeleni travnati pravougaonik, isti je takav bio i sa teniskim reketom u ruci. Čak, prognozirali su mu ozbiljnu karijeru. Ipak, sudbina, tačnije, jedna povreda, nije mu dozvolila da se ta vizija i ostvari. Izgubio je tenis, ali je zato dobio fudbal.

Ogi, kako ga svi mi, koji poznajemo Bodlovića, zovemo, prvo je zaigrao u FK Mundijal, pa kao dečak, uz osvojenu Mini-maxi ligu, a bio je i najbolji strelac tog nadmetanja, nagovestio da ume i može da dogura do glavne, velike fudbalske scene. Kasnije, njegov razvojni put išao je mapom od FK  Železničar Pančevo, pa do beogradskog Rada. No, kao što rekosmo, život je nepredvidiva pojava, a svakog dana susretnemo neki dokaz u vezi s tim. Tako je i Bodlović jednog jutra došao na trening kadeta Dinama 1945, kod Zorana Neškovića, a zatim, sa svojim drugarima, prešao kod Kristijana Stojanova, fudbalskog oca, jedne od najsjajnijih generacija „Brzog voza“, s kojima je osvojio, prvo Vojvodinu, a sada, bori se za opstanak u eliti srpskog fudbala, u Omladinskoj ligi Srbije.

Ognjen Bodlović igra na poziciji levog spoljneg igrača, što bi stariji ljubitelji fudbala rekli, beka. I taman pomislite, kakave tu kreacije mogu da se ostvare? Mogu, mogu. Dođite na jednu utakmicu Omladinaca Dinama, pa ćete videti kako se epizoda pretvara u glavnu rolu, a neprimetno, njegov uticaj na igru, rezultat i kompletan događaj na terenu, zavolećete kao retko šta pre tog viđenja. Dakle, Bodlović igra sa mnogo duha, ljubavi. Za njega fudbal nije samo puko šutiranje lopte. Drugačije on posmatra celu tu priču. Šta smo mi primetili? On, dok je na terenu, unosi ukrase u fudbal, i bogati ga. Još je nešto važno, a to svi koji se razumeju  posebno cene. Reč je o stalnoj i nepromenljivoj vrednosti ovog momka. Igra drugačije, nekako diskretno, a opet dopadljivo, za oči, dušu, igra za kolektiv, do pobede. Ima talenat za brze i trenutne intervencije. Mnogi smatraju da je Dinamo u njemu dobio igrača na duže staze. Ipak, od njega mnogo zavisi. Zapravo, skoro sve.

 

POMAGAČ, SAVETNIK NA TERENU

 

Kad upoznate Ognjena Bodlovića, studenta, brucoša Grafičkog dizajna, dobro dete i perspektivnog fudbalera, prvo vam upada u oči njegovo vaspitanje. Nekako, povučen je, ali britkog pogleda, i jasno vam je da zna mnoge odgovore. Već smo ga opisali kakav je na terenu. Van njega, sve sama fina istina o odrastanju jednog sportiste. U porodici ima oslonac, druželjubiv je, a za prijatelje iz kluba, kaže: „Sjajno se slažemo u svlačionici i van nje“.

Prvo smo ga pitali baš to. Može li njegova generacija, jedna od najboljih u istoriji FK Dinamo 1945, da zadrži sadašnji status, da ostane u eliti?

–Može, kako da ne. Ako nastavimo da igramo kako to činimo u poslednje vreme, mislim da nema brige. Znate, radimo dosta, a sada se sve to vidi i donosi rezultat, tako da se iskreno nadam da ćemo uspeti u našoj nameri da ostanemo deo najboljih timova u Srbiji.

Mora da je dobar osećaj kad se nadmećeš s rivalima iz najboljih klubova u našoj zemlji?

–Naravno. Mislim da je ovo najveći uspeh nas koji smo se izborili za to, a sada uživamo na terenu.

Ti sada igraš na poziciji koja pokriva levu stranu terena, malo povučeno. Odlično se snalaziš. A šta bi ti, zapravo, voleo da igraš?

–Jeste, sada je tako. Ako me već to pitate, iskreno ću reći-prija mi da više budem u napadu, isto sa te, leve strane, a videćemo šta će doneti budućnost.

Ognjene, znam da kao sportista gajiš i mabicije o sutrašnjici. Čime bi bio zadovoljan?

–Sve moje misli su usmerene na Dinamo. Želim da uspemo u ovome što sada radimo, a zatim da se ustalim u Prvom timu mog kluba. Ipak, najveća moja želja je da sa Dinamom uđem u Super ligu.

A, kasnije?

–Ima vremena za razmišljane. Ukoliko se ostvare ovi snovi, nema sumnje da će doći i neka fudbalska ponuda iz inostranstva, pa ćemo videti-rekao nam je Ogi na kraju našeg dijaloga.

Fudbal je velika filozofska tema. Bodlović sa svojim ispisnicima, dečacima koji talentom i dobrotom nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, znaju da svim ovim što rade, srpski fudbal uvode u veliku kulturu sporta. Ovo je neponovljivo, jedinstveno i tako će zauvek ostati u analima „Brzog voza“. Lepo je što Bodlović uz sport ne zapostavlja ni školovanje. Tako dokazuje da budućnost može biti svetla, samo ako je uzmete u svoje ruke, negujete i pravovremeno odlučujete o njoj. Kad je reč o fudbalu, ako želi, može da ostvari ozbiljnu karijeru. Samo ga pratite, pa ćete se uveriti u to.

 

 

ŽIVORAD ARNAUTOVIĆ

 

ZASLUŽUJEMO VIŠE OD BORBE ZA OPSTANAK

 

Momak rođen u Badovincima, kraj Bogatića, u Mačvanskom okrugu, fudbal je zavoleo uz oca. Ta, genetska predodređenost nije bila upitna, pa je pre polaska u Osnovnu školu, stigao u šabačku Mačvu. Posle skoro tri godine u poznatom klubu, nije menjao grad, ali se premestio u „Savacijum“, za koji je nastupao u naredne dve sezone. Pre četiri godine, talentovani fudbaler se obreo u beogradskom Partizanu, gde je nastupao u selekciji mlađih kadeta. Potom je sreću potražio u Lokomotivi i Internacionalu, odakle je prošlog leta stigao u grad na Tamišu. Važno je naglasiti, njegov talenat, upornost i fudbalska znatiželja, nisu promakli ni selektoru Omladinske repreznatice Srbije, pa je Arna, kako svi zovu junaka naše priče, nosio i dres sa nacionalnim grbom svoje zemlje.

 

 

Arnautoviću je napadačka pozicija prirodna sredina, levo ili desno, ne bira, ali, u vezi s brzim fudbalerom ima jedna činjenica koja ga izdvaja iz proseka. Naime, reč je o njegovoj ulozi u Omladonskom timu Dinama, mada, od dolaska u Pančevo, slovi za prvotimca „Brzog voza“. Kad su mu predočili da zbog višeg interesa valja da se nađe u dvostrukoj ulozi, da pomogne, kratko je odgovorio:“Nema problema, tu sam“. Ako ga pratite na terenu, jasno vam je, brzinu je pretvorio u sopstvenu vrlinu, okretan je, odličan dribler, zna da šutne, nabaci, proigra. Vešt je s loptom, da tako kažemo, odnegovana je to ljubav.

Žiorad Arnautović, od dolaska u Dinamo, kada nije u rodnoj kući, živi na Gradskom stadionu, u Pančevu, u apartmanu. Snašao se bez problema, a život sportista, profesionalaca je takav. Osim fudbala, s kojim se popularni Arna srodio, želimo da istaknemo,  on je i svršeni srednjoškolac, a naglasio nam je-„napišite da sam redovno išao u školu“ dokazujući da poštujući sebe, tako poštujete i sve druge.

Dok razmenjujemo misli sa Arnautovićem, napadačem Dinama, vrednim momkom koji je inters kluba stavio ispred sopstvenog, saznajemo, veruje u opstanak Omladinaca u eliti. Priča nam:

–Naravno da ostajemo među najboljima. Dolazi nam Radnički iz Niša, a u poslednjem kolu idemo na „krov“, protiv Voždovca. Hoćemo da se „izmerimo“ sa ova dva tima i dokažemo da nam nije mesto među timovima u borbi za opstanak, već da vredimo mnogo više.

 

DA SE ODMORIM, PA ĆEMO VIDETI ŠTA I KAKO DALJE

 

Pratimo već neko vreme Arnautovića na terenu i van njega. Poštren momak. Ima tu Mačvansku osobenost, prvi je u redu za pravdu. Na terenu, dok igra, često fudbalski dominira, iz neke mirnoće, za čas je u trku, driblingu, do gola. Svi koji ga gledaju, uočili su tu njegovu razvojnu liniju, a u Dinamu sazreva, u svakom smislu.

Bliži se kraju prvenstvo u Srpskoj ligi, i Omladinskoj ligi Srbije. Arna igra na dva koloseka, kako se to kaže, umoran je, ali, ni ne pomišlja na redukciju. Samo napred ga interesuje. Pitali smo odličnog napadača, šta i kako dalje?

–Verujte, dosta sam umoran, s obzirom na dešavanja u klubu, i da igram stalno, za obe selekcije. Trudim se da sada dajem sve od sebe, da ostvarimo naše ciljeve. Kada se završe oba takmičenja, biće vremena za odmor i razmišljanje u kom smeru će ići moja karijera.

Pitamo ga još, koliko mu prija u Pančevu? Reklo bi se, da se dobro snašao, da ide sve kako treba.

–Zadovoljan sam. Klub je dobro organizovan, imamo odlične uslove za život i rad. Sviđa mi se i kako trener Đokić gleda na fudbal kao igru, i tu smo sličnog razmišljanja, tako da, kad se sve sabere, mogu reći da je sve potaman-iskren je naš sagovornik dok.

Arnautović nas je i posle ove priče uvrerio da fudbal za njega nije samo neka tržišna vrednost. Pre, bar smo takav utisak stekli, reč je o istinskoj ljubavi, a danas, to je retkost. Možda takav stav, na kratke staze, ne donosi dovoljno, ali, kad se sve bude sabiralo, efekat će i te kako biti jasan i snažan. Verujemo ovom momku. On fudbal osvetljava na neki svoj način, poseban, i zato privlači svakog poštenog ljubitelja sporta. Na terenu, on ima ideje koje pokreću, voli slobodan prostor, gol mu je uvek u vidokrugu. Pa, zar to i nije suština fudbala. Zato, s razlogom od njega očekujemo još mnogo golova i slavlja.

 

PC Wizard – Njegoševa ulica Pančevo        Sve na jednom mestu

 

MIHAJLO BLAGOJEVIĆ

 

PRIVILEGOVAN I SREĆAN

 

Ne primiti gol!? Kakva je to fudbalska zagonetka. Uvek za misao i brigu. Zato nam je toplo oko srca kad naiđemo na talentovano dete, golmana, koje zna više od onoga što je potrebno u njegovim godinama. Takav je Mihajlo Blagojević, čuvar mreže FK Dinamo 1945. Kad je u januaru stigao u Pančevo, naš Dinamo, brzo smo uočili-fudbalska utakmica za njega nije proba u kojoj mirno i ćutke učestvuje. On svojom celinom stoji ispred gola, među stativama, ne želeći da pravi kompromis sa momcima iz tabora rivala. Tako, štiteći svoj tim, čini to i sebi, a nama, blagovremeno sprečava tugu.

Blagojević je već sa šest godina krenuo u svoju sportsku avanturu. U novobeogradskom bloku 11-C(znamo da je to junaku naše priče važan detalj) počeo je u „Fer-pleju“. Zatim je promenio Školu fudbala, dolazeći u „Čabrinović“, pa „Studentski grad“ a ljubav prema najlepšoj sporednoj stvari na svetu je planula u petlićima IMT-a. Sa nepunih 12 godina, s drugarima iz tima, osvojili su prvenstvo Druge-A Beogradske lige. Ostvarili su tada 29 pobeda i doživeli samo jedan poraz. U pionirima Zemuna je proveo predivnih četiri godine. Kada je sa 16 leta debitovao za najbolji tim renomiranog kluba, bilo je to ostvarenje snova talentovanog dečaka. Retko ko to oseti, a Blagoje, kako svi zovu stasitog momka, ostao je do danas privilegovan i srećan zbog te činjenice. Njegov odlazak u „Internacional“ nije bio dobar potez, više, tako se ispostavilo, bilo je to nesrećno iskustvo. Zato su ga u januaru ove godine, u Dinamu, dočakeli raširenih ruku.

Šta da kažemo za darovitog čuvara mreže? Gledamo ga na treninzima prvog tima, i na utakmicama omladinaca Dinama. Uvek je ushićen kad je na golu. Glavna misao mu je kako da sačuva svoje. Vežba sa trenerom Nenadom Nikolićem svakodnevno. Došao je kao talentovano dete i zaista ima to u sebi. Šta je interesantno kod golmana? Oni ne brinu samo o protivničkim silama. Na njih se gleda, mislimo na javnost, uvek s nekim posebnim značajem. A, sud javnosti ume da bude surov, nepotkupljiv. Znamo, Blagojević je to razumeo na vreme. On u sebi ima tu radoznalost, a fudbal je deo njegovog srca. Za sada, ide dobrim smerom.

 

VEROVANJE DA SE U FUDBALU SVE MOŽE

 

Lepo je kada od sagovornika čujete kako mu je bitno, da istaknemo u priči o njemu, poštovanje koje nosi o nekim trenerima s kojima je radio. Tako, zbori nam Blagoje, ne smemo da propustimo priliku da pomenemo dvojicu trenera golmana Zemuna-Miljkovića i Bursaća, koji su ga naučili onim, najznačajnijim golmanskim potezima. Tu je i Vladimir Šubert, koga Blagojević veoma ceni. Od njega je saznao šta znači fudbalska filozofija, kako se gradi utakmica, snuje o ovom prelepom sportu. Kaže naš sagovornik: „Molim Vas da napišete, veoma sam srećan u Dinamu, odlično se radi, klub je stabilan u svakom smislu, a trener Nikolić je uvek tu da zajedno otkrivamo fudbalske tajne.

Blagoje, odmah da pojasnimo neke detalje. Sigurni smo da ovo pitanje ne zanima samo nas. Kako održavaš koncentraciju tokom 90 minuta igre?

–Trudim se da budem u toku. Pratim svoje saigrače, pomažem im da se što bolje nameste na terenu, posebno odbranu i vezne igrače iz zadnejg reda. Komuniciramo stalno, i to me drži budnim i skoncentisanim.

A, važno je i pitanje da li tvoji sigrači iz omladinskog pogona i ti možete da zadržite status u eliti?

–Naravno da možemo. Laka je to računica. Pobedimo Radničkog kod kuće i Voždovac u gostima i to je to.

Znamo da si se dobro snašao u Pančevu, da ide sve kako treba. Zato, da malo prozborimo o ambicijama.

–Sve je u vezi s Dinamom. Sviđa mi se ovde, dobro se osećam, ljudi su pravi, treneri odlični, saigrači isto, tako, ako me pitate da li bi želeo da ostanem u Dinamu, kratko ću reći-da.

Mihajlo Blagojević ima potencijal za velika dela. On ne liči na golmana, on to zaista jeste. Svaki put, čim kroči na teren, kao da odluči, ne želi da živi životom malih i nezanimljivih ljudi. Još da kažemo. Kod golmana ima nešto posebno, i te kako vidljivo. Sa te pozicije nema lažnih reputacija. Svakodnevno ste na vidiku javnosti, stručne i one druge. Mihajlo Blagojević ima tu istančanost da sve razume i pre nego što je potrebno. Raspolaže osobinama sportiste koje u budućnosti mogu još više da se razviju, a i sam je svestan da je sve u radu. Kakav smo utisak stekli? Dinamo je Blagojeviću stvarna škola života i stvaranja. Razmena energije, na najbolji način. To sigurno donosi uspeh.

Da se razumemo, nije fudbal izuzetak, pun je intriga i zala, ali, što može lepote da donese u naš život, može kao retko ko. Ognjen Bodlović, Živorad Arnautović i Mihajlo Blagojević su mladi za brigu, jer, praktično, tek su na početku ozbiljne karijere. Ipak, iako mladi, poseduju jasne osobine, vuku zrele poteze. Ne sumnjamo da će uspeti. Samo ako budu to dovoljno želeli.

 

Razgovarao: Slobodan Rora Damjanov

Fotografije: Privatna arhiva