Na našem “Praštanju uspeha” danas vam predstavljamo trojicu sjajnih sportista, dečaka, koji uspešno, u Omladinskoj ligi Srbije, predstavljaju FK Dinamo 1945 iz Pančeva.

 

LOZINKA-FUDBAL

 

Postoje i u fudbalu procedure, pravila… Ipak, ta igra i dalje je najprivlačnija većini ljudi na planeti. Šta je još interesantno. Što ga više ljudi igra, sve su uočljiviji oni, koji to zaista znaju. Tako, talenat, hteo-ne hteo, upada u oči svakom dobronamernom ljubitelju “buba-mare”, a kamoli, onima koji se u to baš razumeju. Tako i u Pančevu, na Gradskom stadionu, domu FK Dinamo 1945, živi i radi jedna od najboljih generacija od kad je osnovana ugledna sportska družina, vrovatno, najpoznatijih u Južnom Banatu, čak, mnogo šire. Zato mi, na ovom mestu nastavljamo da vam širimo priču o deci koja znaju šta rade.

 

FILIP GAJIĆ

 

IZBEGAVANJE ŠTETNIH SITUACIJA

 

Sigurno ste čuli za teoriju-svako od nas, u sebi nosi i svoje roditelje. Tako je i junak naše priče, uz oca, nekada fudbalera, zavoleo loptu i zeleni travnati pravougaonik. Kad je napunio devet godina, obreo se u mlađim kategorijama BSK-a iz Borče, nekada člana elitne srpske divizije. Nekoliko godina kasnije, Gajić je otišao u OFK Beograd, gde je proveo četiri sezone, a potom se, na kratko, vratio u Borču, da bi prošlog leta stigao na Gradski stadion u Pančevu, u naš Dinamo.

 

 

Lako je predstaviti stasitog štopera. Od kada je stigao u omladinsku ekipu, da nastupa protiv najjačih vršnjaka u Srbiji, zna samo za dobro. Ako bi analizirali njegove stvarne rezultate i domete tokom Omladonske lige, šta možemo da kažemo, ocena-uspešan. Da dodamo, on, kao da je svoju veštinu programirao, jer, mada mlad, već igra i ponaša se kao odrasla osoba. Pozicija štopera u svakom timu je jasna, izbegavaj štetne situacije pred svojim golom. Baš to i čini.

Pratimo momka iz Padinske Skele, talentovanog fudbalera, i nije teško shvatiti, reč je o pravoj osobi. Nije on samo dobar na igralištu. Odmeren je, kulturan i van terena, lepo vaspitan i učtiv. A, kad izađe na travu, fudbal za njega nije razonoda. On čvrsto stoji na stanovištu da svojim ponašanjem na terenu sam kroji svoju sudbinu. Zato je fudbal za njega ozbiljno opredeljenje. Nije Gajić bezgrešan, ali, trudi se, svaki nedostatak on nadoknadi. Mogli bi istaći, danas vam predstavljamo pravog fudbalskog posvećenika.

 

SREĆAN U DINAMU, OSTAO BI, ŠTO DA NE

 

Na početku razgovora sa Gajićem pitali smo ga da li je zadovoljan u Dinamu?

–Kako da ne. Veoma sam zadovoljan i srećan. Imamo odlične uslove za rad, saigrači su mi kao porodica, treneri veoma dobri, ceo stručni štab i osećam da napredujemo iz dana u dan.

 

Velika je to pohvala za mladog igrača kad može da se dokazuje u Omladinskoj ligi Srbije. Ipak je to elita, zar ne?

–Tačno tako. Pre dolaska u Dinamo igrao sam  Prvu beogradsku ligu, ali, ovde je mnogo ozbiljnija priča. Lepo je biti deo ove ekipe, dobro se slažemo na terenu i van njega, a posebno mi je drago što igramo odlično u poslednje vreme.

 

Može li Filipe Dinamo da ostane među najboljim timovima u Srbiji?

–Naravno da može i to zaslužujemo. Uradićemo sve, u ova poslednja dva meča, da to i dokažemo.

 

Ti si svoje umeće već potvrdio, i dalje si spreman da napreduješ, učiš fudbalski. Vidiš li sebe u Dinamu i u budućnosti?

–Iskreno, razmišljam samo u tom pravcu. Moja velika želja je da omladinci opstanu u eliti, i da zaigram za Prvi tim Dinama.

 

Ne možemo da zaokružimo priču o talentovanom sportisti a da ne kažemo i sledeće. Filip Gajić je Dinamovo pravo osiguranje, jer, igra na poziciji koja voli samouverene i nepotkupljive. Baš takav je i junak naše priče. Na igralištu potencira svoje razmišljanje o fudbalu. Ima još nešto. Lepo je čuti posle utakmice kada ljudi komentarišu: „Da nije bilo Gajića“.

 

 

 

BRANISLAV GRAOVAC

 

POTRAGA ZA VIŠIM SADRŽAJEM

 

Svaki je detalj u igri Dinamovih omladinaca, u elitnom takmičenju, deo plana, a Branislav Graovac, bitan je činilac te celine. Važan segment. Bane, kako svi zovu junaka naše priče, s fudbalom je počeo družbu u Banatskom Novom Selu, mestu odakle je. Pristeio se, tokom našeg razgovora, bilo je to sa 10 godina, ili, kako reče:“Išao sam u četvrti razred osnovne škole“. Dete je bilo talentovano, nije trebalo mnogo znanja da se ta činjenica uoči, pa se jedno vreme našao pod okriljem Dragana Lacmanovića, ambicioznog trenera, nekada klasnog napadača, legende FK Zemun, golgetera kojeg pamte svi iskreni ljubitelji „buba-mare“. Išao je momak gorštačke provenijencije dalje, stigavši i do Crvene zvezde. Velika je tu bila gužva, a pravili su je, talentovana deca i još imućniji roditelji, pa je tihi momak svoju sreću pokušao da nađe, ponovo u Zemunu, ali, ovog puta u timu „13 maj“. Ono pravo, realan razvoj i boljitak, dogodio se dolaskom u FK Dinamo. Nećemo pogrešiti kad naglasimo, on je dete „Brzog voza“. Školski primer. Krenuo je od petlića, preko pionira, do kadeta i  omladinaca. Sada igra u selekciji pančevačke sportske družine u elitnom takmičenju, nadmeće se protiv najboljih vršnjaka u Srbiji. Nastupa sa saigračima koji jedan drugom donose sreću.

 

 

Lepo je kad u sportu, da kažemo fudbalu, sretnete osobu koja je odličan učenik jedne od prestižnih gradskih škola. On ovih dana uspešno završava ETŠ „Nikola Tesla“ u Pančevu, smer IT. Još ekskluzivnije zvuči kada vam sagovornik saopšti da je mogao da nastavi školovanje u SAD, na jednom od koledža u Filadelfiji, ali, tako je procenio, želi da se okuša u srpskom fudbalu, da dokaže sebi i drugima, kako može da bude uspešan i u potrazi za višim, sportskim sadržajem.

Bane Graovac je naučio da igra u veznom redu, više ofanzivno, ali, sada klupske potrebe iziskuju njegov angažman na spoljnim pozicijama, pozadi. Kad je tako, nije teško. I zaista, ako pratite ovog dobrog momka, lako ćete primetiti, na travi se ponaša prirodno, kao u svakodnevnom životu. On je fudbalski opremljen svim nužnim, i skoro nikada neće izneveriti. Kako igra? Za nekoga, to što čini, važan je potez, za njega je to sve normalno. Nije ga teško primetiti u mnoštvu ljudi. Graovac igra fudbal.

 

DOBRI SMO, PRAVA PORODICA

 

Bane, pitamo sve drugare, pa i tebe, da li je sve u omladinskoj selekciji Dinama potaman? Zajedno delujete srećni, zadovoljni.

–Jeste, baš je tako, kako ste i sami primetili. Nema nikog ko remeti dobru atmosveru, svi momci su odlični i vreme koje provodimo zajedno važno je svima nama. Dobri smo, prava porodica.

 

Još traje borba da Dinamo ostane u eliti. Može li tvoja generacija da učini klub još ponosnijim?

–Možemo i hoćemo. Znate, stanje na tabeli i broj osvojenih bodova nije u srazmeri s našim kvalitetom i kako igramo. Zato verujem da možemo da pobedimo u poslednja dva meča i tako ispunimo plan.

 

Ti si jedan od momaka koji je silom prilika morao da promeni poziciju u timu. Ofanzivni vezni, postaje odličan odbranbeni. Velika je to promena, ali, svi kažu, dobro si se snašao.

–Razgovarali smo, objasnili su mi u stručnom štabu trenutnu situaciju i to je to. Trudim se da uvek dam sve od sebe, a nadam se da ćemo zajedno uspeti u onome što želimo.

 

Bane, kakva su tvoja razmišljanja u vezi s bliskom budućnosti? Šta, fudbalski dalje?

–Imao sam želju da nastavim sa školovanjem u SAD, da se usavršavam u IT sektoru, ali, ljubav prema fudbalu je pobedila. Odlučio sam da pauziram godinu dana na studijama, da se maksimalno posvetim sportu, pa ćemo videti kakve će to rezultate doneti-kaže nam Graovac, na kraju razgovora.

 

Branislav Bane Graovac zaslužuje fudbalsku sreću. Njegovo žrtvovanje zarad višeg cilja, mora u narednom periodu doneti benefite. Reč je o mladiću koji na terenu koristi sve što ima na raspolaganju. Koliko je miran, tih van igrališta, na travi, prema rivalu, nema izvinjivanja. Šta smo još uočili, kad analiziramo njegovu fudbalsku poetiku? On igra fudbal kakva bi ta igra trebalo da bude. Kao retko ko, on je uspeo da dosegne emocionalnu i energetsku ravnotežu. Zato, bravo momče!

 

 

DARKO AMERIJAN

 

U SVAKOJ UTAKMICI ON NAĐE POSAO

 

Prvi korak u dugotrajnom procesu fudbalskog odrastanja junak naše priče načinio je na Starom Tamišu, gde Darko i živi, u FK „Radnik“.  Bio je tada šestogodišnjak, željan igre. Nešto kasnije, sreću je oprobao u „Mundijalu“, pa pančevačkom Železničaru. Bambi, kako svi zovu dobrog momka iz komšiluka, već četiri sezone nastupa za FK Dinamo 1945. Ima dosta zanimljivih podataka o njegovom životnom putu, a interesantno je, s obzirom da obožava reku, vodu uopšte, u Beogradu je završio srednju Brodarsku školu. Ipak, kako nam je u razgovoru kazao: „Napišite,  samo me fudbal interesuje“.

 

Čitava generacija omladinaca našeg kluba, ta zlatna deca, sijaju na terenu i van njega, a Amerijan, dok igra, zaista, čuva svoje dostojanstvo. On ima zacrtan cilj, ne mari mnogo za prepreke koje iskaču u karijeri. Voli da se nadmeće, a stekli smo utisak, uvek je spreman da da svoj maksimum. Možda to neki ne vide, ali, nama je zanimljivo da vreme provedeno na terenu, za njega nikada nije izgubljeno. Njegov doprinos nije upitan.

Bambi, van igrališta, opravdava svoj nadimak. Miran je, tih, čak, povučen. Ipak, kad izađe na travu i te kako se oseća njegova posvećenost fudbalu. Što bi se reklo, na svakoj utakmici on nađe posao. Radišan je momak, a to se posebno ceni. Amerijan, po fudbalskoj vokaciji, jeste desni bek, ume i po vezi da šparta. No, takva je situacija u Dinamu, koriste ga, u poslednje vreme, više po levoj strani. Igra, ne zato što mora, već što voli. A, šta je, po nama, njegova najveća odlika. Prati sve, skoncentisan je. Kad se na terenu dogodi nešto neočekivano, uzvrati disciplinom.

 

FUDBAL JE MOJA BUDUĆNOST

 

Bambi, kao retko koja, tvoja generacija fudbalera u Dinamu stigla je ovako daleko, čak do elite. U narednim danima, pred vama je borba da se zadržite među najboljim vršnjacima u Srbiji. Možete li to?

–Daćemo sve od sebe. Ekipa deluje baš dobro, u poslednje vreme igramo odlično. U svalčionici smo jedinstveni, zajedno sa trenerima i ljudima iz kluba hoćemo da ostvarimo taj cilj, jer, znamo, vredimo da ostanemo u eliti.

 

U nedelju, Dinamo je domaćin niškom Radničkom. Taj susret odrediće kako i šta dalje u Omladinskoj ligi Srbije? Da li ste spremni za meč?

–Naravno. Imamo još dva dana da sve doteramo kako treba. Od nas sve zavisi. Ako uđemo u utakmicu kao pravi, a ne sumnjam da će tako biti, biće dobar i rezultat.

 

Ti si već iskusio, znaš šta znači nastupati za najbolji tim FK Dinamo 1945. Mnogi u tvojoj generaciji mogli bi dosta toga dobrog da donesu klubu? Kakav će biti tvoj skok u budućnost?

–Samo o Dinamu razmišljam. Želim da se nametnem trenerima, da radom i igrama zaslužim priliku da budem deo najboljeg tima. Znam da od mene sve zavisi.

 

Darko Amerijan je igrač, fudbaler, kojem na utakmici ne treba mnogo vremena da nešto potvrdi, učvrsti. Na svoj način ume da očara. Ako na njega krenete surovom snagom, odbraniće se umom. Takve on gestove rasprostire pred nas kad god je na terenu. To ga i preporučuje, stavlja u isti okvir sa ostalim momcima, čija će imena zauvek ostati zlatnim slovima upisana u Dinamovoj klupskoj istoriji.

 

Kad slušate ovu trojicu mladića van igrališta, ili ih gledate na terenu, dok igraju fudbal, oni liniju uspeha drže stalno otvorenom. To je, sigurno, ohrabrujući znak za njih same, ali i za ljude koji vode FK Dinamo, kao i poklonike najlepše sporedne stvari na svetu. Njihov nivo pripravnosti pred svaki trening ili utakmicu, visok je, a to ih čini sposobnim da sutra, kad uspeju da se nametnu, mogu u okršaje s iskusnijim fudbalerima, u mečeve koji će odlučivati o važnim sportskim momentima. Kako bilo, ako nastave započet posao na način kako su to, ogovorno, činili do sada, samo lepe vesti ćete čuti o njima. Mi im to od srca želimo.

 

      PC Wizard – Njegoševa ulica Pančevo       Sve na jednom mestu

 

Razgovarao: Slobodan Rora Damjanov

Fotografije:Privatna arhiva