U rubrici, Asovi iz komšiluka, na našem “Praštanju uspeha”, danas vas upoznajemo sa trojicom tinejdžera, sjajnih fudbalera, dobrih učenika i nada srpskog fudbala. Reč je o Marku Stojanovu, Maretu,  učeniku završne godine u ETŠ “Nikola Tesla” Pančevo, Aleksandra Caju Nikolajevu, maturantu Mašinske škole iz grada na Tamišu i  Vojinu Voji Radisavljeviću. Sva trojica nastupaju za FK Dinamo 1945.

 

KAD JE FUDBALSKI POSTUPAK U GENIMA

 

To što igraju za istu sportsku družinu, nije jedina spojnica, kad je reč o trojici mladića, talentovanih sportista, za koje mnogi, koji se dovoljno razumeju u fudbal kažu-vrede, a uz pravilan razvoj, trebalo bi da budu nova snaga “Brzog voza” koji u godinama pred nama, želi da na velika vrata uđe u stanicu gde se nalaze najbolji srpski timovi. Momci osim fudbalskog znanja, viteštva na terenu i neprestane želje za pobedom, imaju i druge kvalitete, a  to valja istaći. Oni su odlični učenici, vredni, lepo vaspitani i pravi drugari. Ovo je priča o mladićima od kojih se mnogo očekuje, polažu nade, a s obzirom na kvalitet, u svakom smislu, verujemo da će se pretpostavke o njihovom uspehu i ostvariti. Ako fudbal, makar za neke, ima veze s umetnošću, onda ova trojica dečaka, svojom autorefleksijom, nastoje da joj se približe. Oni nas svojim shvatanjem igre, kada jednostvano pobeđuje, približavaju lepoti, a ona, ne samo danas, uvek je u modi. Zato i želimo da ih pomenemo, nagovestimo njihova velika dela, za koja, ovog trenutka, još nisu spremi, ali, sigurni smo, u bliskoj budućnosti, učiniće ih vidljivim, sve sa svojim potpisom. Oni nisu slučajno u sportu, a njihov fudbalski postupak, u genima im je. Uz malo sreće, zapamtiće ih i velika scena, a mi  baš to i želimo.

 

Marko Stojanov

 

MLADALAČKI ENTUZIJAZAM KAO PUT KA USPEHU

 

Tinejdžerska dob je puna izazova, ali, sport kao opredeljenje, uvek je dobra opcija da se pronađe najbolje rešenje za bolje sutra. Kad upoznate Mareta, kako junaka naše priče zovu svi iz njegovog bliskog okruženja, jasno je, pred vama je osoba dečačkog lica, ali, već zreo za svoje godine. Zašto to tvrdimo? Već posle prve razmenjene rečenice s njim, usledila je sugestija našeg sagovornika:

–Molim Vas da u tekst obavezno ubacite da mi je škola bitna isto koliko i igra na fudbalskom terenu, i da se trudim da obaveze uskladim na najbolji način.

Za Mareta je fudbal bio i ostao tema. Njegov otac, Kristijan Stojanov, sada trener u našem fudbalskom klubu, a nekada vrstan igrač, sa internacionalnom karijerom, u nasledniku nije morao da budi sportski entuzijazam. Dete je samo nastavilo da prati očev put. S osam godina je počeo u FK “Arena”, a zatim je stigao u Dinamo. Prošao je stazom, sličnom saigračima iz sadašnje generacije. Od pionira, preko kadeta, do omladinaca, a kao i ispisnici, i on već kuca na vrata prvog tima.

Da ga na terenu opišemo, nije teško. Igra na poziciji napadača, s desne strane. Odlikuje ga brzina i dobar centaršut, a reklo bi se, njegov glavni zadatak je da otvara most saigračima, kako bi postizali golove. Često i sam to čini, a kao jedna od odlika na igralištu dimenzija  105 X 68 metara, koje FIFA smatra idealnim standardom, jeste i njegova želja da odigra defanzivno, isprati direktnog rivala ako krene u kontranapad. Mare je smela fudbalska priroda. On se publici ne dodvorava, igra instinktivno, a kako je utakmica živ organizam, uvek pokušava da u prvi plan stavi svoj mladalački entuzijazam. U sportu je ispravan samo put jasnoće, pa tako i on, sa saigračima, uči da sve što rade, bude brzo, kroz pas, unapred, nešto slično kako igra velika Barselona. Slušam ga, pa i vama prenosim:

–Taj stil koji gaji Gvardiola i nama je blizak i tome težimo, objašnjava moj sagovrnik, šta se njemu sviđa u fudbalu.

Kad tako posmatrate svet oko sebe, nije teško objasniti još neke stavove mladog Stojanova. Pre svih da istaknemo: Koja je to zajednica za koju se bori pojedinac jake volje? Uvek i pre svega, reč je o zajednici budućnosti. Zato on i njegova družina i mogu da se nadaju uspehu.

 

VRLINA AKO ĆE DA BUDE POTPUNA, MORA DA BUDE AKTIVNA

 

Zanimljivo je pričati s mladim fudbalerom. Pre nego što da odgovor na naše pitanje, zastane, razmisli. Pitali smog a o generaciji Dinama koja je jedna od najsvetlijih u bogatoj istoriji sportske ikone grada Pančeva, ali razgovarali smo i o nekim drugim temama.

Mare, do sada, šta bi izdvojio kao najveći uspeh u fudbalu?

–Sigurno su dva prva mesta koje smo ostvarili. Mislim na titulu u kadetskoj konkurenciji u Vojvodini, a zatim smo taj uspeh ponovili i u Omladinskoj kategoriji.

Kad već pominješ omladince, sigurno je dobar osećaj kad delis teren sa vršnjacima iz Partizana, Zvezde, Vojvodine. Zar ne?

–Tako je, lep osećaj, nema šta, ali još je bolji kad znaš da si tu zasluženo i da imaš šta da kažeš na terenu.

Za dva dana, u sredu, baš za 1. Maj, na Gradskom stadionu u Pančevu ugostićemo Crvenu zvezdu. Nije to samo sportski izazov, već je i pravi praznik sporta pred nama. Da li se slažeš?

–Naravno, baš tako. Znam da ćete me pitati, šta oni koji nas prate mogu da očekuju od nas tokom ove utakmice. Svi smo optimisti, i što da ne, idemo da uzmemo bodove.

Marko Stojanov i njegovi drugovi koji nose plavo-belu opremu, sa dinamovim grbom, znaju da kroz fudbal učestvuju u stvaralačkom procesu. Oni nisu od juče u fokusu ljudi koji vode brigu o FK Dinamo 1945, jer, kvalitetom, osobinama na terenu i van njega, pančevačka sportska ikona, svoju budućnost želi da gradi baš na njima. Znaju to Mare i njegovi saigrači, pa obostrana pažnja ne jenjava. Oni, iako mladi, već sada znaju-da bi vrlina bila potpuna, mora da bude aktivna. Sledi i potvrda:

–Svakako da je moj glavni cilj da jednog dana zaigram i za Prvi tim Dinama, da pomognem da se nađemo u višem rangu-iskren je brzonogi napadač.

Svi mi imamo slobodno individualno stremljenje, ali, da bi se izborili za svoj put, trebalo bi da nas neko usmeri na pravu stranu. U fudbalskom smislu, Mare poštuje M Bapea, Nejmara, Dembelea, a jasno je i zašto. Reč je o sportistima koji žive za potez, brzina misli i pokreta su im kao kod retko koga, a stvaranje fudbalske čarolije jeste njihov primarni cilj. Marko Stojanov nastavlja da traži nova saznanja, a fudbal promoviše kroz svoju igru, verujući da su njegovi snovi ostvarljivi. Tako će i biti, samo treba verovati u to.

 

 

 

 Aleksandar Caja Nikolajev

 

MATERIJALIZOVANJE SNOVA

 

Kad vam detinjstvo prođe u fudbalskom okruženju, jer su se otac Vasa i dva starija brata, Goran i Aleksej, srodili sa travnatim zelenim pravougaonikom, ne čudi da vam kopačke budu najdraži poklon za rođendan. Tako se junak naše priče, Aleksandar Nikolajev, veoma rano obreo na igralištu u Vojlovici, pančevačkom predgrađu, koja je uvek gajila lepe fudbalske snove. Prvim koracima naučio ga je Milan Adamov, a zatim je Caja, kako svi zovu plavokosog mladića, stigao u FK Dinamo. Prošao je svaki detalj škole Južnobanatskog sportskog giganta, od pionira, preko kadeta, do omladinaca, koji igraju u eliti srpskog fudbala, sa vršnjacima iz Crvene zvezde, Partizana i drugih, onih najboljih što Srbija ima.

Aleksandar Nikolajev igra na poziciji štopera, a u razgovoru s njim saznali smo da to i jeste njegovo prirodno mesto u timu. U ovom rangu takmičenja, gde se nadmeću samo najbolji, jer, boljih nema, makar u našoj zemlji, pozicija štopera zahteva od igrača da bude brzomisleći i fudbalski brzogovoreći, a gledajući ovog momka na igralištu, baš je takav. Ima još nešto. Zapazili smo, kao sportista, mada mlad, već ume na terenu da kaže, ovo je moje i ovde ja najbolje radim. Igra dobro, lako, za tim, požrtvovano. Stekli smo utisak, gledajući ga u kontinuitetu, njegovi napori i nade su ostvarljivi. Samo ga pratitete, pa ćete se i vi uveriti. Još mu ostaje, a trnovit put je pred njim, da materijalizuje snove. Juče, u duelu sa beogradskim Partizanom, ceo tim Dinama, ti sjajni mladići dokazali su, zajedniki angažman prava je korisnost za klub i njih same. Ova generacija, u „Brzom vozu“, startuje od apsolutne jednakosti i samo od njih zavisi s koje pozicije će se približiti timu. Nikolajev je to i protiv crno-belih pokazao. Rad se isplati, zato i jeste dobar, odličan.

 

LEPO JE KAD SI SAM SVOJ NAJBOLJI I NAJSTROŽI SUDIJA

 

Nikolajeva nije samo lepo gtledati na terenu. Van njega, reč je o veoma pristojnom, lepo vaspitanom momku, koji ima želju da upiše Kriminalistiku, na univerzitetu u srpskoj prestonici. Dok ragovarate s njim, jasno je da je pred vama osoba.

Sjajno je bilo juče protiv crno-belih, ali, pitao bih te, kako je inače igrati u dresu Dinama, protiv najboljih vršnjaka u Srbiji?

–Predivan je to osećaj. Sa timom sam već dva puta ulazio u najviši rang i to se ne zaboravlja. Ovo što sad radimo velika je stvar. Sa trenerom Kristijanom Stojanovim već dugo svi radimo i sigurno da je ovo kruna naših karijera do sada.

Mesto štopera je prava pozicija za tebe. Ne samo da se dobro snalaziš, već doprinosiš stabilizaciji igre i guraš saigrače ka uspehu. Lepo to sve deluje. Ti si pokazo da štoper mora i da ledi i da žeže, što bi se reklo.

–Hvala Vam na tim rečima. Mi smo tim, radimo dobro, a kako vreme prolazi, bićemo sve bolji i bolji.

Baš to želim da te pitam. Čemu da se nadaju ljubitelji fudbala u Pančevu, posebno oni koji prate vas, Omladince?

–Primarni cilj nam je opstanak. Vredimo više i trudićemo se do kraja prvenstva da to i dokažemo.

Nažalost, u sredu, ti nećeš moći da budeš sa ekipom, protiv Trajala, ali, razlog je opravdan.

–Tačno i mnogo mi je žao, što neću moći da budem sa saigračima na ovom meču, ali, baš u sredu radim prijemni ispit na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu, i to je viša sila.

Osim te želje da se posvetiš bezbednosti svih nas, šta se od tebe može očekivati na fudbalskom terenu. Kakvi su ti planovi?

–Moja velika želja je da ostanemo u ovom rangu takmičenja,  mislim na Omladince. Svakako, ono čemu stremim jeste da se nađem i u Prvom timu Dinama, i sada samo o tome razmišljam, kad je reč o sportu.

Aleksandar Nikolajev raspolaže svim osobinama jednog uzornog sportiste. Uz dobar rad i upornost, nema sumnje, može da ostvari lepu karijeru. Defanzivci, njegovog kova, uvek su na ceni. Ovaj mladić na terenu deluje kvalitetno i ne dozvoljava da se ponos tima, tokom jedne utakmice, stvoren na meču, surva u rezignaciju. To i jeste njegov zadatak. U FK Dinamo 1945, posebno u mlađim kategorijama, a tako je i sa Omladincima, uče svoje sledbenike da sujeta mora dobro da se pripitomi. Uvek igraju samo najspremniji, jer, interes celine, bitniji je od bilo kojeg pojedinca. Caja, momak koji obećava, to zna. Zato se trudi da uvek, ne samo na terenu, da sve što može. Najlepše od vega je što je on sam sebi najbolji i najstroži sudija. Zato će i uspeti.

 

 

 

Vojin Radisavljević

 

KAKO ZRAČIŠ-TAKO PRIVLAČIŠ

 

Kad fudbal zavolite sa četiri godine, uz starijeg brata, onda to nije samo želja da se igrate, već potpuno budete posvećeni najlepšoj igrački na svetu. Takav dar ne sreće se često, a Vojin Radisavljević, momak rođen u Vršcu, baš je takav. Fudbal je za njega ljubav, radost…

U vetrovitom gradu, gde je košava svakodnevna pojava, postoje i entuzijasti, ljudi sporta, koji ne tuguju jer nešto nemaju, već se raduju onome što poseduju. Dokaz da se takav životni stav isplati, ogleda se u liku i delu Đorđa Mohana, koji je u Vršcu okupio decu, ne samo talente, već sve koji vole da se igraju, u Fudbalskoj školi „Sportski savez“. Tu je prve korake napravio i junak naše priče. Talenat je kao voda, uvek nađe put, pa se tako Voja, kako svi oslovljavaju sjajnog fudbalera, našao u FK Dinamo 1945. On je već dve godine među plavo-belima, a svako ko ga poznaje, potvrdiće da je reč, ne samo o talentu za igru na zelenom travnatom pravougaoniku, već osobi koja čvrsto stoji na nogama, iako je još uvek tinejdžer. Da se dobar rad uvek isplati, a trening je majka svih mudrosti u sportu, dokazao je sopstvenim primerom. On je sada u kadetima našeg kluba, koje predvodi Zoran Nešković, nekada odličan fudbaler, sarajevske provenijencije, a na Gradskom stadionu u Pančevu, već godinama svoju fudbalsku viziju sprovodi u delo. U Voji, nije samo on prepoznao potencijal za velika dela, već i ljudi koji brinu na globalnom, mislimo na Srbiju, nivou. Mladi dinamovac igra na poziciji ofanzivnog veznog igrača, odmah iza napadača, a to nije slučajno. Voli da proigra, namesti šansu. Za njega je dupli pas najlepši dribling, a na vreme je shvatio, kad dodaješ saigraču koji postiže gol, tako se obojica radujete.

 

Pre izvesnog vremena Vojin Radisavljević bio je u Staroj Pazovi, gde sa ostalim reprezentativcima naše zemlje, kadetima, učestvovao na važnom, UEFA Razvojnom turniru, a sa svojim ispisnicima suproststavljao se vršnjacima iz Španije, Ekvadora i Slovačke. Nastupao je mladi dinamovac za Srbiju i odlično se snalazio na igralištu, u okviru Sportskog centra FSS, za koji mnogi tvrde-retko ko ima sličan na Starom kontinentu.

Voju smo našli posle ovih reprezentativnih akcija. Kako je prošlo momče. Da li si zadovoljan?

–Super je bilo, veli nam mladi Radisavljević na početku razgovora, pa nastavlja: Pobedili smo u prvoj utakmici što je dobro za celokupnu situaciju, a sasvim dobro je bilo i u duelima sa Ekvadorom i Španijom. Igrao sam i zadovoljan sam.

Mladi Radisavljević je fudbalski dijamant kojeg treba brusiti najtananijim alatima, da bi se stiglo do potrebne vrednosti i sjaja. Ipak, još je važnije što on sam, a to nije teško shvatiti, kad poznajete ovog mladića, već zna, ima moć da bira svoje misli. Zato i jeste sa najboljim vršnjacima u Srbiji. Kad imate stav, kao što ga on ima, onda je i put ka uspehu olakšan. Njemu fudbalski ne treba ništa dva puta da se kaže. Razume odmah.

 

MOTIVACIJA PREMA-MOTIVACIJA OD

 

U razgovoru sa fudbalerom FK Dinamo 1945 dolazimo do pročišćene suštine, zašto je njegovo usmerenje-hod ka pozitivnom, a ne u suprotnom pravcu. Veli nam:

–U Dinamu mi je lepo, dobro. Neke saigrače sam znao odranije, a sa drugima sam se odlično uklopio već posle kratkog vremena koje smo zajedno proveli u klubu. Sviđa mi se što je Dinamo odlično organizovan, imamo sjajne uslove za rad, napredak. Na nama je samo da se trudimo i budemo što bolji.

U životu ne ide uvek sve kako treba, susrećemo se sa mnogobrojnim problemima i negativnostima, ali, u tom lavirintu, gde stalno plamti, izlaz nađu oni koji to žele. U sportu je slično. Uvek, na igralištu morate biti spremni. Nikad sa jednom opcijom na teren, a brzo razmišljane se podrazumeva. E, takav je i Voja. Pitamo ga, šta dalje, kakvi su mu planovi?

–Prvo da sa vršnjacima u Dinamu igramo još bolje i dokopamo se ranga više, da se dokazujemo i borimo za više ciljeve.

A, gde bi ti voleo, insistiramo na pitanju, jednog dana da igraš? Ne razmišlja mnogo naš sagovornik, kao da je očekivao takav upit:

–U Mančester Junajtedu, da osvojim Ligu Šampiona!

Kad tako postavite stvari, kad idete prema motivaciji, a ne bežite od nje, nemojte se začuditi kad vam se želje ostvare. Otac Tadej zato kaže:Kakve su vam misli, takav vam je i život. Vojin Radisavljević jeste mlad, dečak, ali način kako razmišlja o životu i sportu, čini ga, s razlogom-vunderkindom. Nekoga liderstvo paralizuje, a neko je spreman za tu ulogu od najmlađih dana. Zato, zapamtite ime Vojin Radisavljević. Dete FK Dinamo 1945 već sija, slavi „Brzi voz“, a ono pravo tek stiže. Budite sigurni u to.

 

Dakle, sve je jasno. Mare, Caja i Voja imaju ono nešto, neophodno da bi se uspelo. Za njih trening nije muka, već blagoslov. Uživaju u svakom minute na terenu, a takav pristup, ta neoptrećenost, već uzvišena ljubav prema fudbalu, donela im je mnogo toga lepog. Ovi dečaci, mada tek na početku puta, onog profesionalnog, već sada znaju, na njima je skoro sve. Uspeh nikada nije plod slučajnosti, već mukotrpnog rada, strpljenja i malo sreće. Oni su već ušli u stvaralačku dinamiku, taj poseban process bez kojeg fudbal ne može. Uz dozu romantike, koja se prožima kroz karijeru sve trojice junaka naše priče, ostaje samo da se nadamo-svoje snove će ostvariti. Ono što je već sada sigurno, na dobrom su putu.

PC Wizard – Njegoševa ulica Pančevo.  Sve na jednom mestu.

 

Razgovarao Slobodan Rora Damjanov

Fotografije:Privatna arhiva