UPRAVA NOVOG DINAMA 1945, NA ČELU SA GORANOM JANJOVIĆEM DUMBOM, NAPRAVILA FUDBALSKO ČUDO, A PRVI ČOVEK KLUBA NE KRIJE AMBICIJE:

Novi „Brzi voz“ ekspresno stigao do Srpske lige, a konačni cilj je, nije tajna – Super liga

Ove godine, krajem septembra, navršiće se pet godina od kada su Goran Janjović, Nenad Jovančević i još nekoliko njihovih prijatelja preuzeli pančevački Fudbalski klub Dinamo i tako ovaj popularni sportski kolektiv spasili od sigurnog propadanja, verovatno i gašenja. Svakako je najvažnije da je grupa sportskih entuzijasta učinila gotovo nemoguće, jer su sačuvani vrsni domaći igrači, proradila prepoznatljiva Dinamova fudbalska škola, vraćeni brojni ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu na potpuno preuređen Gradski stadion, sa verom u velike mogućnosti pančevačkih plavo-belih. Popularni „Pančevački brzi voz“ je opet onaj stari koji je za par sezona uspeo da od najnižeg ranga ovog proleća dojuri do Srpske lige. Kako je sve to moguće i da li postoje ljudi entuzijasti, kadri da stvore fudbalsko čudo u našem gradu koji će od ove jeseni imati dva vojvođanska srpskoligaša, saznaćete upravo iz razgovora sa Goranom Janjovićem Dumbom, prvim čovekom Fudbalskog kluba Dinamo 1945

Možda nekim ljubiteljima najvažnije sporedne stvari na svetu to nije poznato, ali onaj stari FK Dinamo više ne postoji. Opterećen dugovanjima i sklon propadanju, pa čak i nestanku, otišao je u sportsku istoriju, a novoosnovani FK Dinamo 1945 sada uspešno vozi dalje i tako neočekivano nastavlja tradiciju sportske ikone Pančeva. Ponovo rade sve selekcije – od petlića do prvog tima, infrastruktura je obnovljena do neprepoznatljivosti, sve se više ulaže u novi popularni ” Brzi voz“ tako da i brojni poklonici fudbala, i ne samo oni, jasno vide da se nešto zaista lepo i korisno zbiva u najpoznatijem fudbalskom klubu u centru našeg grada.

LJUDI OD AKCIJE I IDEJA VRATILI PANČEVU – FUDBAL

Gradski stadion je dobio novo ruho, glavna tribina je dobrim delom pokrivena, a dobila je, kako to dolikuje velikim klubovima, plavo-bela sedišta. Pada u oči da oko stadiona više nema onog trošnog zida, koji se ranije rušio od starosti i neodržavanja, a klupske prostorije su u potpunosti renovirane, kao i svlačionice i ekonomat. Izgrađen je još jedan objekat, i to sportsko-stambeni koji ovih dana treba da bude otvoren. Postoji pomoćni teren, kao i onaj sa veštačkom travom, a tu je i novi semafor. Izdvajamo nešto što malo koji sportski kolektiv ima, a reč je o klupskom autobusu koji je brendiran, a vrlo često ga domaćini ustupaju i drugim pančevačkim sportskim ekipama, promovišući tako svoj klub i naš sportski grad.

Urađeno je zaista mnogo i sve se odlično održava. Uprava Dinama nije dozvolili da samo prvi tim ima sve uslove za razvoj, već i ostale kategorije podjednako koriste blagodeti koje su im omogućili čelnici kluba. Recimo, kadeti će od naredne sezone igrati sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Vojvodinom i ostalim najboljim klubovima u našoj zemlji. Današnji naš sagovornik, Goran Janjović, a on nikada ne propušta da istakne i Jovančevića (vlasnici su Taksi petrola, Lagune taksi i TP taksija) imaju mnogo toga vizionarskog i znaju da samo tako mogu da stvore nešto veliko i neponovljivo. Imaju zaista čime da se pohvale, jer se domaćinski i veoma racionalno ponašaju i čuvaju stečeno.

PRVI PUT U ISTORIJI OSVOJENA DUPLA KRUNA

Dinamo 1945 pobednik i Kupa Vojvodine

Gorane, čini mi se da kod vas nema improvizacija. Ono što Neša i Vi osmislite, bude i ostvareno. Osvojili ste i Kup Vojvodine, a dupla kruna, taj vrhunac u jednoj sportsko-poslovnoj karijeri, čini se, ne zadovaljava Jovančevićeve i vaše ambicije. Ne mogu a da ne pitam: Da li je vaš krajnji cilj, Super liga?

– Baš tako. Moram nešto da vam kažem. Naš, mislim Dinamo1945. u sredu, 14. juna, na stadionu Karađorđe, u Novom sadu, u finalu Kupa Vojvodine sastao se sa Borcem iz Šajkaša. Pobedili smo ih posle penal serije. Tokom devedeset minuta igre igre bilo je 1:1. Bio je to zanimljiv susret, neizvestan, ali, uspeli smo. Dakle, kako se to narodski kaže, uzeli smo duplu krunu. Mislim da pre nas, u pančevačkom fudbalu, to nije nikome uspelo. Ostaće upisano da su Goran Janjović-Dumba i Nenad Jovančević-Šone ostvarili taj značajan uspeh. Naravno, sa igračima i stručnim štabom, kao i klubom u celini. Da se vratim i na vaše pitanje. Dinamo je bio uspešan drugoligaš sredinom osmadesetih godina prošlog veka. Igrali su tada Dangubić, Kozlovački i drugi. Hoćemo ponovo da dosegnemo taj nivo, a siguran sam da možemo još i bolje. Zaista, naš san je Super liga srpskog fudbala i tome ćemo težiti u narednom periodu.

Upoznao sam Dumbu pre nekoliko godina, intervjuišući ga za Sportski žurnal, najugledniji dnevni list takve orijentacije u regionu. Tada mi je delovao kao čovek koji ima jasnu viziju šta i kako treba delati, da bi se plavo-beli ponovo našli u žiži fudbalskog interesovanja u Srbiji. Kao sposoban privrednik dokazao se bez beskrajno velike reklame. Pre bi se reklo, gradio je svoje u miru i tišini. Slične poteze vuče i kao predsednik Dinama1945. Ispričao mi je tada da žele mnogo toga učiniti i ulepšati u, kako se to kaže, infrastrukturi. Sada sam se uverio da je sve zamišljeno i ostvareno. Kad je Janjović, zajedno sa Jovančevićem, presekao i okrenuo se samo novom Dinamu, obećavši da će taj klub ubrzo, iz sezone u sezonu, ponovo stići na pravi put, sve je ispunio. Dakle, sada, kada ga ponovo gledam, preda mnom sedi čovek od reči. Takvim stavom uspeo je u svemu što dotakne, a tako misle i mnogi u Pančevu, ali i šire, jer se lepa reč daleko čuje. Janjović me podseća na modernog junaka koji se bori protiv vetrenjača, ali njegov trud, za razliku od Servantesovog Don Kihota, ima smisla, jer nije odustao od namere da Dinamu bude bolje i da Pančevci ponovo gledaju vrhunski fudbal.

Ne izdvajaju ga od proseka samo ove osobine: Ume da sluša sagovornika, a mnogi tvrde, kad vas zavoli, nećete naići na boljeg poslodavca i odgovornijeg čoveka. Danas, dok skoro svi jurimo za profitom, ne obraćajući pažnju na bližnje i lepotu života, velika je sreća sresti čoveka koji prioritete postavlja na osnovu unutrašnjeg sadržaja, dobro promišljajući ne samo na svoju korist. Dumba je i porodičan čovek, otac dvojice sinova, a razgovorajući s njim o nekim intimnim životnim detaljima, iznenadio sam se kroz koliko sličnosti smo prošli, a među njima je i jedn prava životna drama. No, po obojicu se sve dobro završilo, a naši naslednici, oni mlađi, sada su dobro i zdravo.

Eto, dogodilo se da konačno ponovo u “Praštanju uspeha” razgovaramo o o fudbalskim temama, posle uspešnog selektora Slavoljuba Muslina i Boška Minića. Posebno mi je drago zbog braće Perić, Filipa i Nenada, bivših fudbalere Dinama, a sada uglednih privrednika, koji su na čelu Finet-inženjeringa i Geovizije, a nama pomažu da ostanemo na potrebnom nivou u informativno-sportskom miljeu Srbije.

DUMBA I NEŠA OSTALI UPORNI I HRABRI DO KRAJA

Goran Janjović nas je primio u svojoj kancelariji, na Gradskom stadionu. Prostorija puna svetlosti, čeka da na plavo-bele zidove budu okačene najlepše uramljene fotografije fudbalera ovog kluba. Nismo se još ni raspakovali, a posluženje je već na stolu.

Želimo da se na početku razgovora malo vratimo u prošlost, odnosno da nam kažete kako je to izgledalo pre pet godina, kada ste preuzeli istrošeni i zaduženi Dinamo.

– To je bilo tačno 27. septembra 2012. Uz Nenada Jovančevića i mene, bili su tu: Zoran Radojković, Goran Mrđa, Aleksandar Pavković, Nebojša Stojčić i Dragan Pavlović, kao jezgro od kojeg je sve krenulo. Naša ideja je bila da u početku spasemo Dinamo, ali je glavna misao svih nas bila da ovaj veliki klub vratimo tamo gde mu je i mesto, blizu vrha srpskog fudbala. Moram da napomenem, kad smo ušli u klub, nije postojala ni jedna jedina garnitura opreme, a objekat je bio u katasrofalnom stanju. Praktično, morali smo ispočetka, u svim segmetima. Tada smo se nadmetali u Srpskoj ligi, grupa Vojvodina, i jedva smo nekako opstali. Već sledeće sezone smo bili na domak Prve lige Srbije, ali nismo prešli taj poslednji prag.

Posle toga, na neki način, dolazi do neugodne prekretnice. Dinamo, kakvog su svi znali, odlazi u legendu, rekli smo i zbog čega, a vi osnivate Dinamo1945. Interesantno, te 2014. društvo se, zbog velikih problema, rasipa, pa kompletnu brigu o klubu preuzimate

Jovančević i Vi, zar ne? Ujedno, krećete iz „beton lige“, kako se to kaže.

– Tako je. Iz sezone u sezonu napredujemo i evo pre desetak dana proslavili smo ulazak u Srpsku ligu, grupa Vojvodina.

Praktično, vraćamo se tamo gde smo stali. Hteo bih samo malo da se vratim u prošlost i da vašim čitaocima iznesem jedan interesantan detalj. Naime, pomenuta grupa ljudi, koja je na početku ušla u ovu priču, imala je jedan interni dogovor. Svako od nas uložio je mesečno po trista evra i to je bio taj početni kapital. Koliko je to bilo zanimljivo ljudima, posebno iz poslovnog sveta, neka posluži i podatak da nam se Zoran Radulj, vlasnik firme „Promsek“, pridružio rečima: Ako vas ima deset, zašto ja ne bih bio jedanaesti. Nismo stigli ni da mu objasnimo šta želimo, ali nije bilo ni potrebe. Da ne zaboravim Slobu Vujovića iz „Ledija“, kao i njegovog sina Vladimira, pa Ljupka Kutanjca, vlasnika firme „Kutko“. Takođe je tu bio i Vasa iz „Amiga“, kao i ljudi iz pekare „Partizan“ i „Tehnošpeda“. Svi su oni pomagali koliko su mogli.

Ta priča je zaista poučna i pomalo sentimentalna, posebno u ovo moderno vreme, ali, posle odluke da se izvorni Dinamo napusti, a krene ispočetka sa Dinamom 1945, sve se promenilo. Ostajete u klubu samo Nenad Jovančević, suvlasnik vaših firmi i Vi. Nadam se da ne grešim?

-Tačno tako. Neša je, inače, bivši golman Dinama, mislim da to ljudi odlično znaju. Ostali smo zajedno u poslu, a, kao što vidite, još smo i uz naš Dinamo1945. Da ne budem nepravedan, želim da kažem da je jedan od retkih koji se još zadržao u klubu naš drugar Aleksandar Pavković koji je svojim poznanstvima posebno mnogo doprineo da se neke stvari uspešno reše, pre svega oko infrastrukture.

Znam, jer sam i sam trenirao fudbal u Dinamu, kako je stadion nekada izgledao. Isto tako, poznato mi je da je do vašeg ulaska u klub čitav objekat bio devastiran, maletene pred rušenjem. Čega se prvo setite kad ste kročili na ovo mesto, po preuzimanju kluba?

– Sama zgrada, ali i rukometni teren, bili su baš u lošem stanju. Sve je izgledalo oronulo i delovalo baš tužno. Ipak, ako me pitate šta me je najviše razočaralo, onda je to stanje ekonomata. Da li možete da verujete, nije postojao ni jedan jedini komplet opreme. Bilo je za pola tima garnitura dresova. Čak, sećam se, zatekli smo samo devet dresova i to rasparenih. Možda nekoliko lopti. Eto, šta je ostalo od velikog Dinama.

A, šta biste onda najradije zaboravili?

– Ljudi su, ipak, najveći problem. Kad smo došli 2012. ničega nije bilo. Zluradost je bila neverovatna. Uz pomoć prijatelja počeli smo da obnavljamo sve po malo. Došli smo do mašine za veš, kao i sušilice. I onda, eto ti čudne pojave: Došli privatnici da peru i suše pare. To me je baš pogodilo, pomišljao sam čak i da dignem ruke od svega, ali Neša je mudro govorio da su ljudi takvi i da se to nikada neće promeniti. Eto, to bi najradije izbrisao iz sećanja – da mogu.

KAKO JE I S KIM RENOVIRANI „BRZI VOZ“ STIGAO DO SRPSKE LIGE

Ostvarili 25 pobeda, sa gol razlikom 108:17

Fudbaleri Dinama1945. su ispunili zacrtani cilj plasmanom u Srpsku ligu, grupa Vojvodina. Oni su to zaslužili kao pobednici

Vojvođanske lige-Istok u sezoni 2016-17.

Pančevce je s klupe predvodio Dušan Đokić, a tokom uspešne sezone nastupali su: Stefan Luković, Ivan karanfilovski, Dragan Dašić, Stojan Vojnović, Nikola Todorić, Miloš Rakić, Nikola tekijaški, Aleksandar Stojanovski, Saša Teofanov, Luka Janković, Nikola Skokna, Predrag Janjović, Aleksa Jevtić, Darko Terzić, Đorđe Pavlović, Marko Stanojković, Nebojša Arbutina, Branislav Tošić, Nemanja Nikolić, Aleksandar Javor i Vanja Vuković.

Dinamovci su odigrali 30 utakmica. Ostvarili su 25 pobeda, dva puta su igrali nerešeno, a samo tri puta su sa zelenog travnatog pravougaonika izašli pognute glave. Postigli su 108 golova, a primili samo 17. Zato i ne čudi što su bili prvaci ovog ranga takmičenja sa 77 osvojenih bodova.

ČUDA SE DEŠAVAJU I UZ POMOĆ PRAVIH PRIJATELJA

Meni je veoma drago, kao bivšem dinamovcu, ali i čoveku iz sporta, kad sad vidim kako izgleda Gradski stadion. Praktično, Vi ste sve obnovili. Svaka čast, reč je o pravom podvigu.

– Grad Pančevo je mnogo uticao da se cela priča oko Dinamove obnove dogodi. Posebno želim da istaknem Sašu Pavlova, našeg gradonačelnika. Čovek je prepoznao našu viziju. Video je da smo ljudi od reči, da brinemo o klubu, a onda je on sa svojim saradnicima učinio mnogo da se stvari menjaju na bolje. Vi sigurno znate, stadion je ponovo u vlasništvu grada. NIS – Gaspromneft je reagovao na svaku našu potrebu. Javljali smo se na njihove konkurse, pa i tako rešavali mnogo toga u vezi sa obnovom našeg Dinamo 1945. Takođe, Sekreterijat za omladinu i sport Vojvodine, sa Marinikom Tepić na čelu, koja je tada bila sekretarka, pomogli su nam da postavimo plastične stolice i veći deo tribine je natkriven. Tu nam je naš Pavković, koga sam pominjao, mnogo pomogao da s njom stupimo u kontakt. Zgradu smo obnovili – od instalacija, krova, stolarije. Svlačionice su nove, ekonomat pun. Sve kompletno. Tu smo naša sredstva uložili. Takođe, uskoro otvaramo i novu zgradu, stambeno sportski prostor od 500 kvadratnih metara. Želeli smo da na taj način rešimo i pitanje stanovanja igrača koji budu dolazili u Pančevo da igraju za naš klub.

Meni je ovo što Vi govorite zaista fascinantno, s obzirom gde i kako živimo. Međutim, ima još nešto lepše, a nadam se da ćete se složiti. Naime, Jovančević i Vi mnogo ulažete u razvoj dece koja su budućnost FK Dinamo 1945. Eto, to je izuzetno, zar ne? Vi u klubu imate sve selekcije i podjednako brinete o njima.

– Naravno da ću se složiti. To vaše zapažanje je dragoceno da javnost prepozna naše napore, odnosno, šta mi u stvari želimo u budućnosti i kojim smerom hoćemo da idemo. Svi u našoj zemlji, a sada pričam o fudbalu, uglavnom, ulažu u seniore. Mi smo se opredelili da pažnju obratimo i na mlađe kategorije, jer hoćemo da iz te mladosti stvorimo bazu za ono što nas očekuje. Znam da će jednog dana trebati klasnih igrača, kad se nađemo u eliti, ali do tada ćemo se oslanjati na našu decu. Pružili smo im maksimalne uslove. Ne znam da li znate podatak, naši kadeti, predvođeni Kristijanom Stojanovim, ušli su u Kvalitetnu ligu Srbije. Tamo će se Dinamo1945, od naredne sezone nadmetati sa Zvezdom, Partizanom, Vojvodinom…Veliki je to uspeh. Tako smo dokazali da se to ulaganje isplati. Naši treneri su školovani, sa završenim fakultetom, i ne želimo da ništa prepustimo slučaju. Naš narod kaže, najlepše je ubrati svoju voćku. Takođe, sklanjamo i decu sa ulice i ta uloga ne sme da bude zanemarena, a Jovančević i ja smo ponosni i na tu činjenicu.

BEZ POMOĆI PRIJATELJA NEMA USPEHA

Nije izostala ni saradnja sa gradonačelnikom

U toku razgovora sa Goranom Janjovićem Dumbom zamoljeni smo više puta da obavezno jedan deo ove lepe sportske priče posvetimo prijateljima FK Dinamo 1945. Kaže naš sagovornik, bez dobrote tih ljudi kao i gradskih institucija, ne bi mogli. Zato i ističemo: „Taxi petrol“, „Laguna taxi“ i TP taxi“ na prvom mestu. Takođe, Grad Pančevo je mnogo uticao na klupski progres, a u klubu posebno naglašavaju saradnju sa Sašom Pavlovim, gradonačelnikom.

Izdvajamo još: „Promsek“ doo Pančevo, „Tehnošed“ doo Pančevo, Str „Ledi“, „Kutko“ doo, kafe „Flamingo“, picerija „Kula“, pekara „Partizan“, kladionice „Milenijum“, Stovarište pića „Vajfert“, Ćirić i sin“ Sakule, str „Snježana“, str „Amigo“, str „Saša“, „Saga“ doo, „Car gas“ Banatski Karlovac, „Pan-Ledi“, „Marko-Pan“, „Akva centar“ Pančevo, kafe kladionica „Ljubičevo“, „Costruzione“, menjačnica „Premijer“, auto delovi, servis i oprema“Mima“, „Elpa“ i „Perić butan-gas“.

Kad pričam o Vama i Jovančeviću sve je u vezi s uspehom. Odlični ste u biznisu, potvrdili ste i u sportu. Dinamo 1945 se plasirao u viši rang i takmičiće se u Srpskoj ligi, grupa Vojvodina. Kakva je bila tek okončana sezona?

– Moram odmah da vam kažem da mi se dopada što u ovom razgovoru ne izostavljate mog velikog prijatelja i poslovnog prijatelja Nenada Jovančevića koji je podjednako zaslužan za sve uspehe kluba, baš koliko i ja. Nikada nisam uradio ništa bez njega. Važno mi je to ta istaknem. Što se tiče vašeg pitanja, bila je ovo teška sezona. Kada smo ušli u taj rang, odmah smo nagovestili da se tu nećemo zadržavati, jer su nam ambicije mnogo veće. Isto to radimo i sada. U Srpskoj ligi-Vojvodina, zanima nas samo vrh i to poklonici fudbala u Srbiji znaju. Od 15. avgusta, kada krene novo prvenstvo, napadamo Prvu ligu Srbije, i tu nema tajni. Bilo je i problema proteklih meseci, ali smo na kraju, ipak, ostvarili svoj cilj i to je najbitnije. Mislim da ulazimo zrelije u nove izazove i da ćemo učiniti sve da stignemo tamo gde želimo.

Stigli smo i do neizbežnog pitanja u našem razgovoru. Kako gledate na fenomen praštanja uspeha? Umemo li da oprostimo uspeh?

– Ne znam kako da to objasnim. Meni je drago kad neko uspe. Da li u poslu ili u sportu, svejedno. Nažalost, mentalit kod dosta ljudi je čudan. Koliko puta Neša i ja sedimo i razgovaramo. Zašto nas neki ljudi ne vole? Dolaze i ovde, na stadion, i prosto uživaju kad nešto ne ide kako treba. Teško mi je to objasniti, ali i s tim se mora živeti.

Goran Janjović-Dumba je čovek od ideje i akcije. Sav u pokretu, kad se razmahne, a posebno kad je u elementu, što bi se reklo, liči na buktinju. Stići će tamo gde drugi ne mogu ili ne žele. Redak sportski radnik, ali i osoba. Nikada ne propusti da pomene Nenada Jovančevića, čoveka, s kojim je, očigledno, sudbinski povezan. Osobina da razmišljate i hvalite prijatelje i kolege, nije tako svojstvena ovdašnjim ljudima. Zato, Dumba i jeste poseban. Možda će neko reći: veliki je sanjar. Ipak, po svemu što je do sada prikazao, naravno uz Jovančevića, ali i dosegao, jasno nam ukazuje da je reč o fenomenu koji se retko sreće. To neimarsko u njemu nije slučajnost. Stekao sam utisak da on ništa ne radi ni za novac, a niti za slavu. Pun je pozitivne energije koja ga prožima i koja se negde mora ostvariti, a sport, zapravo fudbal, sam je uleteo u njegov zagrljaj. Nema sumnje, on će ostvariti sve što je zacrtao. Budimo strpljivi, pa ćemo uskoro saznati ono što on već odavno zna i čuva u svom srcu.

Razgovarao: Slobodan Damjanov Rora

DINAMOV BREND JE I KLUPSKI AUTOBUS

Promovišemo Dinamo, ali i sportsko Pančevo

Prevoz je oduvek bio jedna od većih stavki u rashodu svakog sportskog kluba. Uopšte, nije lako ni organizovati putovanje iz Pančeva u neko drugo mesto, bliže ili dalje. Ranije, dok je bila bolja materijlana situacija u pojedinim pančevačkim preduzećima, taj se problem lakše rešavao. Ipak, sada je sve mnogo komplikovanije. Zato baš prija kada na ulicama grada na Tamišu, ali i širom Srbije, vidite brendirani autobus FK Dinamo1945. Potez čelnika kluba da kupe ovo prevozno sredstvo je za svaku pohvalu, a posebno prija saznanje da je ovaj izuzetno kvalitetan bus, opremljen sa svom potrebnom tehnikom i za najdalja putovanja, često ustupljen i ostalim pančevačkim klubovima.

– Zaista je to retkost, a mislim da uz Zvezdu, Partizan, Vojvodinu i Čukarički, izvinjavam se ako sam nekoga zaboravio, još samo mi imamo klupski autobus. Jasno je zašto smo se opredelili za ovakavu investiciju, a mogu vam reći da se on već isplatio. Ne mislim samo na uložena sredstva, već i na činjenicu da smo napravili i odličan marketinški potez, a posebno, što to vozilo „krstari“ celom Srbijom, promovišući Pančevo i Dinamo1945, ističe naš sagovornik Goran Janjović Dumba.