Dr Milan Pašić: rezultati istraživanja o fizičkim aktivnostima učenika u našim osnovnim školama veoma zabrinjavajući

Fizička neaktivnost dovodi do prekomerne gojaznosti i zdravstvenih problema

– Sadašnje generacije dece su mnogo manje fizički sposobnije i aktivnije od svojih roditelja i sa mogućnošću da budu prva generacija koja neće živeti duže od svojih roditelja

– Gojazna deca imaju veće predispozicije da imaju previše kilograma i u odraslom dobu

– Samo redovne fizičke aktivnosti doprinose boljem zdravstvenom stanju, kontroli ponašanja, smanjenoj gojaznosti, povećanju koštano-mineralnih sadržaja, boljem aerobnom kapacitetu, mišićnoj snazi, izdržljivosti i samopouzdanju

U Praštanju uspeha naša rubrika Igralište, u kojoj stručnjaci i pedagozi fizičke kulture pišu o izuzetnoj važnosti fizičke aktivnosti među učenicima osnovnih i srednjih škola, ima sve više odjeka, kako kod čitalaca našeg portala, tako i kod roditelja i stručnjaka koji se bave proučavanjem uticaja fizičkih aktivnosti i bavljenja sportom na telesno, mentalno i zdravstveno stanje učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Danas u „Praštanju uspeha objavljujemo deo zanimljivog, ali i opominjujućeg istraživanje dr Milana Pašića pod naslovom „Fizička aktivnost u odnosu na pol, telesni status, sportsko angažovanje i različito vreme bavljenja“. Zapravo objavljujemo odlomak iz doktorske disertacije ovog uvaženog stručnjaka:,,Fizička aktivnosti i energetska potrošnja učenika osnovne škole’’ čiji tekst objavljujemo u celini, uz potrebnu redakcijsku obradu.

TREĆINA UČENIKA PREUHRANJENA

Fizička aktivnost ima čitav niz pozitivnih uticaja na sve sisteme organizma kao što su: kardiovaskularni, imuni, respiratorni, koštani i mišićni sistem. Ona igra ključnu ulogu kod dece i mladih u okviru njihovog fizičkog, socijalnog i mentalnog razvoja. Na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije nedostatak fizičke aktivnosti je označen kao jedan od potencijalnih rizika po zdravlje ljudi.

„Najnoviji podaci u Republici Srbiji ukazuju na znatan i zabrinjavajući porast mase tela i gojaznosti adolescenata, a tome značajno doprinosi njihova smanjena fizička aktivnost. Podaci ukazuju da je adolescencija jedan od najkritičnijih perioda za prestanak organizovanog fizičkog vežbanja mladih, što neposredno utiče na smanjenje ukupne fizičke aktivnosti, a posredno predstavlja potencijalni rizik po njihovo zdravlje“.

Poslednjih desetak godina svedoci smo da se istovremeno uočava smanjeni obim i nivo fizičke aktivnosti kod dece i mladih, a da je povećan energetski unos hrane. Svakako je bitno i to da veliki broj istraživanja ukazuje na inverznu povezanost fizičke aktivnosti i uzrasta. Tokom perioda adolescencije, uprkos svim prepoznatim zdravstvenim benefitima fizičke aktivnosti, dolazi do smanjenja interesovanja za bavljenje sportskim aktivnostima i fizičkim vežbanjem, pa većina adolescenata ne ispunjava preporučenih 60 minuta vremena za bavljenje fizičkom aktivnošću. Ako se ovome doda i podatak da je oko 20% dece i adolescenata u Evropi sa prekomernom masom tela, a od toga je čak trećina gojazna, onda je sasvim razumljivo zašto je problem fizičke (ne) aktivnosti dece i adolescenata danas zastupljen u stručnoj i naučnoj literaturi. Najnoviji podaci u Republici Srbiji ukazuju na znatan i zabrinjavajući porast mase tela i gojaznosti adolescenata, a tome značajno doprinosi njihova smanjena fizička aktivnost. Podaci ukazuju da je adolescencija jedan od najkritičnijih perioda za prestanak organizovanog fizičkog vežbanja mladih, što neposredno utiče na smanjenje ukupne fizičke aktivnosti, a posredno predstavlja potencijalni rizik po njihovo zdravlje.

Istraživači proučavaju različite načine kako da se reši problem fizičke neaktivnosti mladih i kako da se bolje razumeju pozitivni uticaji fizičke aktivnosti i energetske potrošnje na telesni status dece i mladih u različitom uzrastu. Bolje razumevanje povezanosti fizičke aktivnosti, energetske potrošnje i telesnog statusa učenika školskog uzrasta, moglo bi da doprinese razvoju novih načina i efikasnijih programa intervencija sa ciljem promocije aktivnog životnog stila kod njih. Optimalna uhranjenost predstavlja važan faktor zdravstvenog stanja adolescenata, njihovih psihofizičkih karakteristika i mogućnosti za normalan i pravilan rast i razvoj. Odstupanje od optimalne mase tela predstavlja mogućnost postojećih ili budućih simptoma u poremećaju zdravlja ili već početka nekih bolesti. Rana prevencija i tretman prekomerne mase tela važni su, ne samo zbog zdravstvenih i socijalnih rizika kojima su izloženi mladi, već i u cilju smanjenja udela odrasle populacije sa ovim poremećajima u budućnosti. Aktivnosti koje su usmerene na prevenciju gojaznosti kod mladih su jedan od veoma važnih zadataka kako prvenstveno porodice, zatim škole kao i svih službi i drugih pojedinaca koji su uključeni u rad sa mladima.

„Aktivnosti koje su usmerene na prevenciju gojaznosti kod mladih su jedan od veoma važnih zadataka, prvenstveno porodice, zatim škole kao i svih službi i drugih pojedinaca koji su uključeni u rad sa mladima“.

NAJKRITIČNIJE KOD DEVOJČICA

U današnje vreme, deca kako postaju starija sve manje vremena provode u nekoj od fizičkih aktivnosti, a naročito devojčice. Adolescencija je ključni period u kome dolazi do značajnog smanjenja bavljenja fizičkom aktivnošću, a razlozi zbog kojih se to dešava su različiti (prestanak aktivnog bavljenja nekim sportom, prelazak iz osnovne u srednju školu i povećanje obaveza i sl.) i to zahteva dalja istraživanja i analizu. Određen broj istraživanja ukazuje da se kod adolescenata, koji su podržani u bavljenju fizičkom aktivnošću, uočava manji pad vremena trajanja ukupne fizičke aktivnosti i bolja samokontrola i samopouzdanje. Pored navedenih činjenica potvrđen je i dugoročni pozitivan uticaj umerene do energične fizičke aktivnosti na akademska postignuća učenika tokom perioda adolescencije.

Adolescenti su prosečno aktivni oko 60 minuta u umerenoj i energičnoj zoni. Oko dve trećine dečaka i jedna četvrtina devojčica učestvuje u umerenoj do energičnoj aktivnosti minimum 20 minuta, tri ili više dana nedeljno. Nivo fizičke aktivnosti opada sa godinama tokom adolescencije, a to smanjenje je više izraženo kod devojčica nego kod dečaka. Značajan broj dečaka, a većina devojčica, ne ispunjava preporučeno optimalno vreme za bavljenje fizičkom aktivnošću. Zapažanja da dečaci učestvuju u znatno većem obimu ukupne fizičke aktivnosti nego devojčice, ukazuju na potrebu osmišljavanja i uvođenja novih programa fizičkih aktivnosti prilagođenih interesovanjima devojčica ovog uzrasta. Trebalo bi pronaći način, u okviru nacionalne strategije, da se devojčice motivišu i ohrabre da učestvuju u fizičkoj aktivnosti.

Porast broja dece sa prekomerenom masom tela i gojazne dece u Srbiji posledica je loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti, što je ujedno i značajan zdravstveni problem. Slično kao i u većini evropskih zemalja i kod nas se zapaža trend promene načina ishrane i stila života, što se odražava i na povećanje gojazne dece, naročito u urbanim sredinama. Gojazna deca imaju veće predispozicije da budu gojazna u odraslom dobu. Podaci koji ukazuju da je petina dece i adolescenata u Srbiji umereno gojazna i gojazna nalaže mobilizaciju čitavog društva u razvijanju i unapređivanju organizovanih programa prevencije gojaznosti, edukacije i promovisanja zdravih stilova života.

„Adolescenti su prosečno aktivni oko 60 minuta u umerenoj i energičnoj zoni. Oko dve trećine dečaka i jedna četvrtina devojčica učestvuje u umerenoj do energičnoj aktivnosti minimum 20 minuta, tri ili više dana nedeljno“.

DOBAR IZBOR BAVLJENJE SPORTOM

Mladi koji su uključeni u sport više vremena provode tokom energične fizičke aktivnosti, dok redovno učešće u fizičkoj aktivnosti ima za posledice bolje zdravstveno stanje, kondiciju, bolje ponašanje. Takođe utiče na masu tela, manju gojaznost, povećanje mineralnih sadržaja u kostima, poboljšani aerobni kapacitet, mišićnu snagu i izdržljivost i bolji self-koncept u odnosu na one koji se ne bave sportom. Učešće dece i mladih u sportskim klubovima može biti povezano sa smanjenim nivoom gojaznosti kod dece. Zdravstvene koristi od bavljenja sportom u sportskim klubovima u detinjstvu generisaće se tokom kontinuiranog trenažnog procesa i učešća, a takođe ove dodatne aktivnosti mogu da se podstiču kao način da se minimizira povećanje masne telesne komponente. Većina podataka na osnovu istraživanja ukazuje da su adolescenti više aktivniji tokom školskih dana u odnosu na dane vikenda.

Sadašnje generacije dece su mnogo manje fizički sposobnije i aktivnije od svojih roditelja i sa potencijalom da budu prva generacija koja neće živeti duže od svojih roditelja. Fizička neaktivnost dece postaje verovatno najveći javni zdravstveni problem našeg vremena, sa tendencijom da će stanje biti još gore. Da bi se ovaj problem rešio neophodno je da se u narednom periodu organizovano preduzmu akcije povećanja i promocije fizičke aktivnosti.

Postojale su polne razlike u korist učenika u svim parametrima fizičke aktivnosti: ukupna fizička aktivnost, umerena fizička aktivnost, energična fizička aktivnost, veoma energična fizička aktivnost, umerena do energična fizička aktivnost, osim u laganoj fizičkoj aktivnosti. Tokom ukupnog vremena, kao i radnim danima i danima vikenda, polne razlike su se ispoljile takođe u korist dečaka u svim posmatranim varijablama fizičke aktivnosti, osim u umerenoj fizičkoj aktivnosti tokom dana vikenda. Učestvovanje dečaka u znatno većem obimu ukupne FA nego devojčica, ukazuju na potrebu osmišljavanja i uvođenja novih programa fizičkih aktivnosti prilagođenih interesovanjima devojčica ovog uzrasta. Jedan od načina na koji škole mogu promovisati fizičku aktivnost jeste kroz sveobuhvatne školske programe fizičke aktivnosti, uključujući aktivne školske odmore, fizičku aktivnost u učionicama, fizičku aktivnost u sportskim sekcijama, unapređenje međuškolskih sportskih takmičenja i nastave fizičkog vaspitanja. Potrebno je pronaći načine u okviru nacionalne (lokalne) strategije, da se devojčice motivišu i ohrabre da učestvuju u fizičkoj aktivnosti.

„Mladi koji su uključeni u sport više vremena provode tokom energične fizičke aktivnosti, dok redovno učešće u fizičkoj aktivnosti ima za posledice bolje zdravstveno stanje, kondiciju, bolje ponašanje“.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA OPOMINJU

U odnosu na telesni status učenika (optimalna masa tela – NU i prekomerna masa tela/gojazni – PU) u grupi dečaka i devojčica dobijeni su sledeći rezultati. Optimalno uhranjeni dečaci su značajno više vremena ostvarili u veoma energičnoj fizičkoj aktivnosti u ukupnom vremenu, tokom radnih dana i dana vikenda u odnosu na prekomerno uhranjene dečake. Razlike se nisu ispoljile u ukupnoj fizičkoj aktivnosti, kao i u ostalim posmatranim varijablama fizičke aktivnosti (lagana fizička aktivnost, umerena fizička aktivnost i energična fizička aktivnost) između optimalno uhranjenih i prekomerno uhranjenih dečaka. Takođe, između ove dve grupe dečaka, nisu se pojavile razlike u okviru relativizovanih vrednosti ukupne energetske potrošnje i ukupne energetske potrošnje tokom fizičke aktivnosti. Jedno od mogućih objašnjenja zašto nije bilo razlika u posmatranim varijablama kod grupa NU i PU dečaka može biti specifičnost ovog uzorka, u kome se u PU grupi dečaka nalazi više dečaka sa prekomernom masom, nego gojaznih. Takođe, PU dečacima, bez obzira na njihov telesni status ne nedostaje motoričkih veština i samopouzdanja da učestvuju aktivno na časovima fizičkog vaspitanja. Osim toga, oni su u školi ohrabreni i motivisani od strane nastavnika fizičkog vaspitanja da budu aktivni na časovima fizičkog vaspitanja, kao i da u slobodno vreme učestvuju u fizičkim aktivnostima u skladu sa njihovim mogućnostima, pa je to jedno od mogućih objašnjenja zašto se nisu pojavile razlike između ovih grupa. Objašnjenje može biti i to što je škola u kojoj je sprovodeno istraživanje uključena u određeni broj projekata koji prate fizički razvoj, motoričke sposobnosti i promovišu fizičku aktivnost učenika i na taj način učenici su dodatno fizički uključeni.

„Tokom ukupnog vremena, kao i radnim danima i danima vikenda, polne razlike su se ispoljile takođe u korist dečaka u svim posmatranim varijablama fizičke aktivnosti, osim u umerenoj fizičkoj aktivnosti tokom dana vikenda. Potrebno je pronaći načine u okviru nacionalne (lokalne) strategije, da se devojčice motivišu i ohrabre da učestvuju u fizičkoj aktivnosti“.

U grupi devojčica ispoljile su se razlike u korist optimalno uhranjenih u ukupnoj fizičkoj aktivnosti, laganoj fizičkoj aktivnosti i veoma energičnoj fizičkoj aktivnosti, tokom posmatranih perioda. U umerenoj fizičkoj aktivnosti (osim tokom školskih dana) i energičnoj fizičkoj aktivnosti optimalno i prekomerno uhranjene devojčice se ne razlikuju. Iako su optimalno uhranjene devojčice bolje u većini posmatranih varijabli fizičkih aktivnosti, one najviše vremena provode u laganoj fizičkoj aktivnosti. Ukupna energetska potrošnja tokom sva tri posmatrana perioda, veća je kod optimalno uhranjenih u odnosu na prekomerno gojazne devojčice, dok je energetska potrošnja tokom fizičke aktivnosti veća samo tokom vikenda.

U okviru kategorije sportska angažovanost (učenici sportisti i učenici nesportisti) pojavile su se razlike u svim posmatranim varijablama fizičke aktivnosti između učenica sportistkinja i učenica nesportistkinja, sa boljim rezultatima koje su ostvarile učenice sportistkinje. Kod grupe učenika, nije bilo razlike u vremenu provedenom u fizičkoj aktivnosti između učenika sportista i učenika nesportista, osim u laganoj fizičkoj aktivnosti u ukupnom vremenu i tokom radnih dana, i to u korist učenika sportista. Učenice sportistkinje ostvarile su veću relativizovanu energetsku potrošnju i energetsku potrošnju tokom fizičke aktivnosti kako u ukupnom vremenu kao i tokom dana vikenda. Kod dečaka nije bilo razlika između posmatranih grupa u okviru ukupne eneregetske potrošnje i energetske potrošnje tokom fizičke aktivnosti. Mladi uključeni u sport imaju viši nivo umerene do energične fizičke aktivnosti. Redovno učešće u ovom nivou fizičkih aktivnosti doprinosi boljem zdravstvenom stanju, kontroli ponašanja, smanjenoj gojaznosti, povećanju koštano mineralnih sadržaja, boljem aerobnom kapacitetu, mišićnoj snazi i izdržljivosti, kao i samopouzdanju. Promovisanje sportskih aktivnosti, kao i učešće u njemu doprinosi prevenciji rizičnog ponašanja među adolescentima i treba da predstavlja važan deo zdravstvene politike i prakse jedne zemlje. Povećanje organizovanih sportskih programa, naročito tokom dana vikenda, može igrati važnu ulogu u smanjenju ili sprečavanju sedentarnog načina života. Pored toga, promovisanje organizovanih porodičnih programa tokom vikenda može biti važna strategija kako bi se povećalo aktivno ponašanje među učenicima.

“ Povećanje organizovanih sportskih programa, naročito tokom dana vikenda, može igrati važnu ulogu u smanjenju ili sprečavanju neaktivnog načina života. Pored toga, promovisanje organizovanih porodičnih programa tokom vikenda može biti važna strategija kako bi se povećalo aktivno ponašanje među učenicima“.

PREPORUKA: 90 MINUTA FIZIČKIH AKTIVNOSTI

Kada je u pitanju preporučeno optimalno vreme za bavljenje fizičkom aktivnošću, podaci u ovom istraživanju ukazuju da je veoma veliki procenat učenika, dečaka (92%) i devojčica (88%), uspeo da ostvari najmanje 60 minuta umerene do energične fizičke aktivnosti dnevno, dok je mnogo manji procenat učenika ispunio oštriji kriterijum od 20 ili više minuta energične fizičke aktivnosti tokom ≥3 dana. Kod preporučenog standarda od najmanje 60 minuta umerene do energične fizičke aktivnosti dnevno utvrđeno je da nisu postojale razlike u odnosu na pol i telesni status, radnim danima i vikendom. U odnosu na sportsko angažovanje pojavila se razlika samo vikendom kod devojčica, i to u korist devojčica sportistkinja. Kod oštrijeg kriterijuma od 20 ili više minuta energične fizičke aktivnosti tokom ≥3 dana u odnosu na pol ispitanika, utvrđena je razlika u korist dečaka, dok u odnosu na telesni status i sportsko angažovanje nije bilo razlike niti kod dečaka niti kod devojčica. Jedno od mogućih objašnjenja dobijenih rezultata mogu biti efekti vremenskih varijacija prilikom obrasca aktivnosti, obzirom da su rezultati u ovoj studiji prikupljeni tokom proleća, kada su dani duži i topliji nego zimi, pa je i očekivano da će i FA adolescenata biti veća. Osim toga, može se postaviti pitanje, o čemu i autori američke studije spekulišu, a to je, da li je trenutna preporuka odgovarajuća, odnosno, da li je optimalno preporučeno vreme dovoljno da obezbedi zdravstvene benefite, s obzirom da većina adolescenata dostiže preporučeni standard, ali se bez obzira na to i dalje povećava prevalenca učenika sa prekomernom masom tela i gojaznih. Prema ovom istraživanju, kao i prema drugim studijama, neophodna su dalja obimnija istraživanja koja će se baviti ovim problemom i dati odgovore da li je ovaj preporučeni standard optimalan, minimalan ili nedovoljan, kako bi se pružili zdravstveni benefiti za mlade u današnje vreme. U skladu sa navedenim, ideja je da se predloži da najmanje 90 minuta umerene do energične fizičke aktivnosti dnevno bude novi preporučeni standard, da bi se sprečilo nagomilavanje i nastajanje kardiovaskularnih faktora rizika kod dece.

Na osnovu dobijenih rezultata, koji su slični kao i u drugim studijama, može se zaključiti da se posebna pažnja u budućnosti treba posvetiti devojčicama kada je u pitanju njihova fizička aktivnost, i to kroz uvođenje novih programa fizičke aktivnosti prilagođenih interesovanjima devojčica ovog uzrasta, kao i kroz pronalaženje načina da se devojčice motivišu i ohrabre da učestvuju u fizičkoj aktivnosti. Takođe, podaci u ovom istraživanju ukazuju da problem neaktivnosti mladih, odnosno aktivnosti niskog intenziteta, nije vezan samo za populaciju prekomerno gojaznih učenika, već da je to uobičajen način ponašanja mladih ovog uzrasta. Studije ovakvog tipa imaju potrebu da utvrde uzročno-posledične veze, sa ciljem da se kroz naknadna interventna istraživanja razmotre načini za povećanje fizičke aktivnosti kod učenika kroz različite programe, kako za vreme nastave tako i u vannastavnim aktivnostima, kao i za podizanje svesti roditelja za kvalitetnije provođenje slobodnog vremena, odnosno promociju sadržaja sa povećanom fizičkom aktivnošću.

Autor: dr Milan Pašić