Ova rubrika našeg sajta sufinansirana je na konkursu Grada Pančeva za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini.
TRIATLON
Iskreno, mada je autor ovog serijala u mladosti trenirao i plivanje, triathlon je za nas, uvek bio, neka nedorečena misao. Pre svega, iz razloga što je cela ta sportska avantura izgledala toliko naporna, da već pri pomisli na nju, trebalo bi odustati. Na sreću, a tako je i danas u Pančevu, bilo je ljudi, pravih, vrhunskih sportista, koji su triathlon doživeli kao izazov, nešto posebno, što bi valjalo savladati, i uspeli su u tome.
Baš, zahvaljujući plivanju, upoznao sam davno Zorana Unčevića, koji je pre tridesetak godina, čak i ranije, beležio ozbiljne rezultate u ovom sportu, ali, nešto ga je prelomio i okrenuo se triatlonu. Videćete, kasnije se Zoran pominje kao jedan od osnivača TK “Tamiš”, a svojim ličnim angažmanom, harizmom, čak i materijalno, ako se ne varam, dosta je uticao da započeta priča bude dobro utemeljena. Zato traje do danas. Kasnije, isto iz plivačkih voda, eto Nenada Jovića. Neša je tek posebna tema, a mada smo ga predstavljali na ovom mestu, jedan odeljak, više sećanje na naš razgovor, ponovo je pred vama, a tome možete čitati kasnije u tekstu. Isto važi i za Vladimira Savića. Tek on je učinio nebrojeno mnogo dobrog za triatlon u Srbiji i mnogo, mnogo šire, a posebno se istakao u jednoj asketskoj disciplini- Aron Man, gde je proslavio sebe, Srbiju i ovaj sport. Vlada je i veoma uspešan trener. Radi sa sportistima iz celog sveta, a njegovi planovi za treninge, sada su, kao “Sveto pismo” za mnoge triatlonce širom planete.
U novije vreme, kad nikom nije lako, da bude na površini, a kamoli osvaja značajna priznanja, članovi TK “Tamiš” bore se kao pravi sportisti, da očuvaju tradiciju jednog od najboljih sportskih klubova u našoj zemlji. Marjan Lukić sa svojim izabranicima, kao i ljudima koji mu pomažu, ne odustaje. Hoće da “Tamiš” i dalje bude u vrhu i to im, za sada, polazi za rukom.
Triatlon, kao i mnogi sportovi koji nisu u vezi s loptom, tako tradicionalno srpskim načinom razmišljanja, nije u punoj meri, makar od nas Pančevaca, dobio ono što zaslužuje, pa, evo, bar na ovaj način, neka bude istaknuto, da su učinili mnogo na promociji sporta i grada Pančeva. Zato, hvala na tome!
Kakva je to sportska disciplina?
Triatlon je multisportska disciplina koje u sebi sadrži tri različite discipline: plivanje, biciklizam i trčanje.[1] Takmičar mora tokom trke preći unapred zadane deonice plivajući, vozeći bicikl, odnosno trčeći prema unapred zadanom rasporedu. Naziv je grčkog porekla od τρεῖς ili treis (tri) i ἆθλος ili athlos (takmičenje).[2] Iako postoji više varijacija sporta, najčešći oblik obuhvata plivanje, vožnju bicikla i trčanje na različitim udaljenostima. Triatlonci se takmiče za najbrži ukupni završetak kursa, uključujući vremenski prelaz između tri trke.
Postoji prelazna oblast u kojoj sportisti menjaju opremu neophodnu na različitim segmentima trke. Tu dolazi do prelaza sa plivanja na vožnju bicikla, i sa vožnje bicikla na trčanje. Ova područja se koriste za skladištenje biciklova, odeće i bilo koje druge dodatne opreme potrebne za sledeću fazu trke. Prelazak sa plivanja na vožnju bicikla se naziva T1, a između vožnje bicikla i trčanja se naziva T2. Ukupno vreme takmičenja za trku uključuje vreme provedeno u T1 i T2.[3] Područja tranzicije variraju u zavisnosti od očekivanog broja učesnika. Pored toga, ove oblasti obezbeđuju socijalni štab pre trke.
Priroda sporta ima fokus na upornoj i često periodizovanoj obuci u svakoj od tri discipline, kao i na kombinaciji treninga i sticanja opšte kondicije.
Istorija triatlona
Neki izvori spominju da se prva triatlonska takmičenja beleže oko 1920. godine u Francuskoj, pod nazivima ‘Les trois sports’, ‘La Course des Débrouillards’ i ‘La course des Touche à Tout’. Danas se ove trke održavaju svake godine blizu mesta Joinville le Pont, u Meulanu i u Poasiju. 1920. Časopis ‘L´Auto’ je 1920. godine pisao o trci koja se sastojala od 3 km trčanja, 12 km vožnje biciklom i plivanja preko kanala Marne.
Posle tih godina triatlon nije bio organizovan, odnosno nema podataka o takmičenjima, sve do takmičenja ‘Mission Bay Triathlon’ održanog 25. septembra 1974. godine. Taj datum se danas uzima kao početak modernog triatlona. Prvi moderni dužinski triatlon je Ajronmen, održan na Havajima 18. februara 1978. godine. Međunarodna triatlonska organizacija ITU je osnovana 1989. godine, a danas ima sedište u Lozani (Švajcarska).
Podeljena je na pet kontinentalnih regiona:
Azijska triatlon konfederacija, Afrička triatlon unija, Evropska triatlon unija, Panamerička I Okeanija.
Od svoga početka, triatlon ima značajan porast takmičara, pa je danas svake godine u kalendaru veliki broj takmičenja koji uključuje brojne triatlonce, kako muškarce tako i žene, kao i osobe sa posebnim potrebama (Para triatlon).
Olimpijski triathlon
Triatlon se prvi put pojavio na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. Olimpijska verzija ovog sporta za oba pola se sastoji od plivanja u dužini od 1.500 metara, vožnje bicikla od 40 kilometara i trčanja od 10 kilometara.
Do 2019. se pet puta pojavljivao na Igrama, a ukupno je podeljeno 30 medalja između 13 zemalja. Britanac Alister Brovnli jedini je takmičar koji je do 2020. uspeo da odbrani titulu. Taj podvig je napravio, pošto je prvo 2012. u Londonu osvojio zlatnu medalju, da bi posle četiri godine isti rezultat ponovio i u Riju. Zanimljiv je podatak da je njegov rođeni brat Džonatan takođe dvostruki osvajač medalje, posle bronze u Londonu i srebra u Riju.
Osnovna pravila triatlona
Do Olimpijskih igara u Tokiju 2020. postojale su dve kategorije, jedna za muškarce i jedna za žene sa identičnim programom. Japanska prestonica će po prvi put da bude domaćin mešovite štafete koja će da se sastoji od četiri člana (dve žene i dva muškarca). Jedina razlika je u dužini segmenta triatlonske trke, pa svaki član tima pojedinačno mora da prepliva 300 metara, vozi bicikl osam kilometara i na kraju istrči dva kilometra.
Pravila u triatlonu su slična kao u atletici, pobednik je prvi takmičar koji prođe kroz cilj. Imajući u vidu da se sastoji od više sportova postoje određena pravila koja se moraju poštovati.
Plivanje
Jedno od osnovnih pravila glasi da je svaki takmičar dužan da pliva po označenoj stazi. Bilo kakvo kršenje, koje podrazumeva skraćivanje staze se kažnjava diskvalifikacijom. Takođe, diskvalifikacija se dodeljuje i za korišćenje peraja i drugih pomagala. Od opreme dozvoljeno je koristiti isključivo naočare i kapu, pored standardnog kostima koji je neophodan.
Biciklizam
Pravila koja se odnose na bicikl uglavnom su vezana za kriterijume i standarde vozila. Između ostalog, volan mora biti klasičan, kočnice ispravne, točkovi iste veličine itd. Tokom biciklističkog dela, koristi se i pojam „iberundovan“, kada jedan takmičar obiđe drugog za ceo krug i tada se takmičar, koji zaostaje isključuje iz daljeg takmičenja.
Da bi uštedeli što više vremena, koriste se biciklističke patike koje su pričvršćene za pedale bicikla. Važna je i tehnika draftinga, odnosno vožnje u zavetrini iza drugog sportiste. Pod zonom drafta se podrazumeva prostor u širini od 1,5 metar bočno od bicikla sa leve i desne strane i prostor 10 metara iza bicikla mereno od najisturenije tačke. Kada jedan takmičar pređe drugog za polovinu obima prednjeg točka, računa se da ga je prestigao i prestignuti mora da se povuče i poštuje pravilo draftinga. Tokom ove tehnike, takmičari voze jedan iza drugog i koriste smanjeni otpor vetra, koji je vozač ispred stvorio.
Trčanje
Tokom trčanja, takmičari moraju da prate označenu stazu i strogo je zabranjeno skraćivanje staze. Takmičari takođe, mogu da napuste stazu, ali moraju da se vrate na istom mestu, na kojem su izašli. Iako hodanje nije zabranjeno, retko se viđa.
Crveni karton
Učesnik je diskvalifikovan, ukoliko prekrši neko od pravila, tj. u trenutku kada mu sudije pokažu crveni karton. Pored diskvalfikacije, takmičar može da završi trku, a potom i da podnese žalbu.
Ostala takmičenja u triatlonu
Osim olimpijskog triatlona često se održavaju takmičenja i na drugim deonicama, zavisno o kategorijama takmičara, konfiguraciji terena, nivou pripremljenosti takmičara, distancama itd. Deonice na takmičenjima zavise od vrste takmičenja, uzrasta učesnika, fizičke pripremljenosti i godišnjeg doba. Podela po: uzrastu bi bila: mlade nade, nade, juniori, elit i gruperi (age groups – sportisti rekreativci i veterani) fizičkoj pripremnjenosti: 200 m plivanja, do 2500m bicikla, 800-1000 m trčanja, mini-rekreativni triatlon, 400m-5 km-2,4 km super sprint triatlon, 750m-20 km-5 km sprint triatlon. Godišnjem dobu: Akvatlon (trčanje, plivanje, trčanje), Duatlon (trčanje, bicikl, trčanje), zimski triatlon…
Poznato takmičenje je Ajronmen na Havajima, koji je standardan u dužinama deonica: 3,86 km plivanja, 180,2 km vožnje biciklom i 42,195 km trčanja (dužina maratonske trke u atletici). Ovo se takmičenje neslužbeno smatra i svetskim prvenstvom na toj distanci i najcenjenije je posle Olimpijskih igara u ovom sportu.
Često se takmičenja odvijaju i na ‘polu triatlonskim distancama’, gde su deonice upola kraće nego na olimpijskom i Ajromen, i postaju sve popularnija: Sprint distanca (pola Olimpijskog trialona) i Half Ajronmen distanca.
Oprema u triatlonu
U triatlonu se koristi uglavnom klasična oprema za tri sastavna sporta, dakle kostim za plivanje, sportski bicikl te standardna oprema za trčanje. Ipak, tokom godina razvoja ovog sporta, pravila su se menjala i unosila su se mnogobrojna prilagođavanja u standardnoj opremi, od kojih je najizrazitija ona na triatlonskom biciklu, koji ima specifičan oblik upravljača koji omogućava odmor ruku i ramena tokom vožnje bicikla. Prilagođena je i obuća (srpinterice odnosno biciklističke cipele) koja omogućava brzo preobuvanje prilikom zamene disciplina. Prilagođeni su i dresovi i plivački kostimi koji omogućavaju brzo presvlačenje. Tako da sada postoji: Triatlonski dres koji je za sva tri segmenta. Oprema i pravila za opremu se razlikuje za ITU takmičenja i Ajromen.
Triatlonska taktika
Zbog specifičnosti takmičenja takmičari u triatlonu koriste prilagođene stilove plivanja, vožnje bicikla i trčanja da bi optimalno koristili energiju u ovom zahtevnom sportu. Tako recimo plivači u triatlonu više se oslanjaju na snagu ruku i ramena nego na snagu nogu u odnosu na standardno plivanje, jer pokušavaju noge što je moguće više odmoriti za bicikl. Postoje i brojne druge specifičnosti koje triatlon ipak dosta razlikuju od standarnog plivanja, biciklizma i trčanja.
Triatlon u Srbiji
Prema podacima Triatlon unije Srbije, počeci na tlu naše države bili su 1990 – ih, ali je prvi triatlon održan u Kragujevcu 1988. Zvao se „Šumadijski“, međutim. nije bio olimpijski i između disciplina se pravila pauza.
Kasnije, 1993. održano je i prvenstvo države na Adi Ciganliji. Naši sportisti su osvojili i prvenstvo Balkana 2000, tadašnja Jugoslavija je dobila prvake u obe konkurencije. Svetlana Brkić je bila prva kod dama, dok je u muškom delu takmičenja najbolji bio Nenad Sudarov. Pored njih uspešan u ovom sportu je i Vladimir Savić, a u 21. veku se kao najbolji takmičar istakao Ognjen Stojanović, koji je višestruki balkanski šampion.
Srpski triatlon još uvek čeka prvog olimpijca (2019. godine).
U ovoj rubrici, posvećenoj triathlon klubovima iz Pančeva, ovog puta, posebno se zahvaljujemo i našim poslovnim prijateljima koji su našli svoj mir u saradnji s nama. Tehnički, mnogo su nam pomogli ljudi iz CDR-prodavnice video igara i drugih sadržaja, u vezi sa mobilnom tehnologijom, pa im ovim putem posebno zahvaljujemo.
TRIATLON KLUB “TAMIŠ”
Sjajna priča
Prvi kontakt triatlona i sportista iz Pančeva desio se 1992. kada su čuveni atletski trener Mile Ugren, Nebojša Zlatković, profesor Fizičkog Vaspitanja kasnije istaknuti član TKT-a i Slavica Crni nastupili na Adi Ciganliji na Prvom Beogradskom triatlonu.
Potom, 1993. veći broj sportista iz Pančeva ,pre svega plivača iz PK Dinamo i atletičara iz AK Dinamo, nastupaju individualno na trkama po Srbiji. Zbog teške ekonomske situacije 1993. gradski bazen prekida sa radom pa se tadašnji trener P.K Dinamo, Zoran Unčević odlučuje da treninge plivanja zameni treninzima trčanja u Narodnoj Bašti i tako donekle sačuva sportsku formu takmičara. Taj momenat se može smatrati ključnim za kasnije osnivanje Triatlon kluba Tamiš.
Na predlog Zorana Unčevića, početkom septembra 1993. održan je neformalni sastanak u gradskom parku, gde se po prvi put pominje ideja o osnivanju triatlon kluba. Krenulo se u pribavljanje potrebnih dokumenata za osnivanje sportskog kluba.
Evo detalja koji će ostati zapisani u analima poznate sportske družine. Na osnivačkoj skupštini , održanoj 1. marta 1994. u prostorijama Sportskog Saveza Pančevo, doneta je odluka o osnivanju Triatlon kluba “Tamiš”. Za predsednika je izabran Zoran Unčević, za podpredsednika Zlatibor Kovjanić. Predlog veslača Mirka Milakova za ime kluba Tamiš usvojen je jednoglasno. Usvojen je izgled grba kluba koji nije menjan do današnjih dana.Na osnivačkoj skupštini prisutni su bili: Zoran Unčević, Zlatibor Kovjanić, Draško Petrović, Nenad Jović, Vladimir Savić, Đorđe Pušičić, Željko Pavlović, Aleksandar Paunović, Milenko Petrović, Ljudmila Radaković, Slavica Crni, Nebojša Zlatković, Zoran Marković, Gordana Mrkić, Mirko Milakov, Aleksandar Stefanović.
Zoran Unčević i šampioni
Prvi trener TKT-a bio je Zoran Unčević. Gradski bazen je bilo mesto okupljanja, tu se plivalo, trčalo se u Narodnoj Bašti, po keju i na Sportskom centru JKP Mladost dok se bicikl vozio po okolnim putevima za Beograd, Kovin, Smederevo, Dolovo…
Odmah po osnivanju klub postaje deo tadašnje Jugoslovenske Triatlonske Unije – YUTU i uzima učešće na svim trkama u Srbiji kao klub sa najviše takmičara na trkama ujedno i najuspešniji. Kroz klub je prošlo mnogo takmičara. Za najuspešnije smatraju se prvaci Srbije u olimpijskom triatlonu ( 1.5km plivanja – 40km vožnje bicikla – 10km trčanja ), disciplini triatlona koja je zastupljena na Olimpijskim igrama. To su:
- Nenad Jović prvak države 1994,1995 i 1996.
2. Vladimir Savić prvak države 1997, 1998 i 2009.
3. Vladimir Stojsavljević prvak države 2012.
4. Danilo Jovanović prvak države 2015.
5. Ksenija Bubnjević prvakinja države 2012.
6.Vida Medić prvakinja države 2017.
Klupski uspesi i nagrade
Značajni su i međunarodni uspesi: Vladimir Savić prvak Evrope 2007. u Danskoj i u Turskoj 2013. godine na distancama sprint triatlona ( 0.75km plivanja – 20km vožnje bicikla – 5km trčanja ) i paratriatlonski tandem Filipović Lazar – Stojsavljević Vladimir treće mesto na prvenstvu Sveta za slabovide i slepe takmičare u Kanadi 2014. godine. Uz mnogo medalja sa prvenstva Balkana koje su u različitim kategorijama osvajali Nenad Jović, Vladimir Savić, Vida Medić, Miljan Dojin, Danilo Jovanović, Vladimir Stojsavljević, Vuk Vučković, Marjan Lukić, Ksenija Bubnjević, Petar Ivačković,Anja Davidović…
Klub je nagrađen mnogim priznanjima u zemlji i gradu. Od samog osnivanja na svim trkama klub je takmičarski najbrojniji i višegodišnji uzastopni pobednik kupa Srpske Triatlonske Unije, takmičenja gde se boduje po 20 najuspešnijih takmičara na trkama iz kalendara trka STU.
Nagrade od strane grada Pančeva: Nenad Jović sportista godine 1995, Zoran Unčević najbolji sportski radnik 1998, Vincer Nikola najperspektivniji sportista 2001, Vladimir Savić najbolji sportista grada 2007. najbolji sportski klub u Pančevu TKT 2012, najbolji trener u Pančevu Vladimir Savić 2012, najbolji sportski klub na području Južnog Banata TKT 2012, Iva Božičković najperspektivnija pionirka 2017.
Treneri koji su radili i rade u klubu:
Zoran Unčević prvi trener od osnivanja kluba do 1998.
Vladimir Savić od 1998. do 2012.
Đorđe Pušičić trener u školi triatlona ( kadeti i juniori ) od 2000. do 2011.
Kosta Mirković trener u školi triatlona ( kadeti i juniori ) od 2011 do 2018.
Ivan Kovačević i Nikola Vincer treneri u školici triatlona ( početnici i pioniri ) od 2004. do 2009.
Ivana Rula Tomović i Jelena Novoselac u školici triatlona (početnici i pioniri ) od 2009. do 2015.
Danas kao treneri u klubu rade Nikola Vincer ( početnici, pioniri i kadeti ) od 2015. i Marjan Lukić koji, po planovima koje piše Vladimir Savić, trenira juniore i seniore od 2018. godine.
Svi u klubu su posebno ponosni na činjenicu da su svi treneri završili Fakultet Sporta i Fizičkog Vaspitanja ili Sportsku Akedemiju.
Rukovodstvo i šampioni
Klubom od osnivanja rukovodi Upravni odbor sastavljen od 5 članova. Pored UO rukovodeću strukturu kluba čine i predsednik i sekretar kluba. Od osnivanja kluba do 2017. predsednik je bio Zoran Unčević. Na toj funkciji ga je zamenio Srđan Stojkov.Od osnivanja kluba do 2012. na poziciji sportskog direktora i sekretara kluba bio je Vladimir Savć. Zamenila ga je Ljudmila Medan koju je 2013. zamenio Marjan Lukić koji i danas obavlja funkciju sekretara kluba.
Takmičari koji su obeležili istoriju kluba su: od osnivanja do 2000. godine: Nenad Jović, Vladimir Savić, Draško Petrović, Vladimir Pandurov, Nebojša Zlatković, Žoltan Feher, Ljudmila Radaković, Đorđe Pušičić, Dragana Pavlović, Zlatibor Kovjanić, Gordana Mrkić, Milutin Petrović, Miljan Dojin, Aleksandar Vučković…
Od 2000. do 2010.: Vladimir Savić, Draško Petrović, Vladimir Pandurov, Gordana Mrkić, Miljan Dojin, Vuk Vučković, Miloš Matić, Ivan Kovačević, Nikola Vincer, Mihajlo Novakov, Srđan Stojkov, Predrag Živković, Vladimir Miličević, Branislav Tarajić, Ivana Rula, Jelena Novoselac,Vladimir Martić, Jelena Knjeginjić,Miodrag Pejin…
Od 2010. do danas: Vladimir Savić, Danilo Jovanović, Vladimir Stojsavljević, Petar Ivačković, Igor Vuković, Kristina Šmit, Vida Medić, Ksenija Bubnjević, Vladimir Riling, Draško Petrović, Nemanja Korać, Marjan Lukić, Vuk Vučković, Miroslav Gajan… A u budućnosti se mnogo očekuje od trenutno najboljih kadeta i juniora Luke Gligorića, Bogdana Jelače, Stefana Birke, Anje Davidović, Petra Savića, Darije Đorđević, Vojina Davidovića, Alekse Kežića…
Od samog osnivanja klub aktivno organizuje triatlonske trke i druge sportske manifestacije. Recimo, 1994. godine održan je na Tamiškom keju Prvi Pančevački triatlon na distancama sprint triatlona. Danas je to najstarija triatlonska trka u Srbiji koja je već 27. puta organizovana. Održana je i u godini bombardovanja a i ove 2020. bez obzira na epidemiju izazvanu virusom Covid 19.Od 2011. klub organizuje trke prvenstva Srbije u akvatlonu, disciplini triatlona koja podrazumeva 1km plivanja i 5km trčanja. Prve tri godine trka je organizovana na gradskom bazenu a od 2014. i ona se održava na Tamiškom keju.
Klub je 2002. i 2003. organizovao i Pančevački duatlon a 2006,2007. i 2008. organizovan je i Pančevački kros. Sve te manisfestacije popularizuju triatlon kao sport i sport generalno.
Od samog osnivanja do danas klub izuzetno dobro sarađuje sa gradom pre svega sa Sportskim Savezom Pančevo i JKP Mladost, posebno sa upravom gradskog bazena. Bez te i takve saradnje funkcionisanje i postojanje kluba bi bilo mnogo teže. Klub duguje i veliku zahvalnost prijateljima i sponzorima kluba. To su uglavnom bivši takmičari koji ostaju članovi kluba, ljudi koji su se ostvarili na poslovnom planu i svojim donacijama pomažu rad kluba. Plan je ostati na poziciji najvećeg, najuspešnijeg i takmičarski najbrojnijeg kluba u Srbiji sa nadom da će se u nekoj bližoj budućnosti pojaviti takmičar koji će postići veći uspeh i na međunarodnoj sceni.
Ivan Kovačević o klubu i triatlonu kao sportu:
Triatlon klub “Tamiš” je klub koji je nastao na temeljima dobre volje, volonterizma i ljubavi prema sportu koju svi članovi nesumnjivo osećaju. Nastao je u gradu koji po nekim parametrima i nije najidealniji za uspešan razvoj triatlonskog sporta. Problem sa zagađenošću vazduha i vode, reljef neodgovarajući za kompletan biciklistički trening su problemi koji grad Pančevo udaljavaju od daljeg napretka triatlona u njemu.
Osnivači i članovi Triatlon kluba “Tamiš” poseduju jedno specifično osećanje za kolektiv. Osećanje koje se novim generacijama uspešno prenosi. Osećanje, način razmišljanja koji bi u metaforičkom smislu moglo najbolje da se opiše sledećom rečenicom : “Koliko budeš sipao u čašu, toliko ćeš i piti”.
Triatlon kluba “Tamiš” je od samog nastanka triatlona u Srbiji bio prvi. Prvi klub koji je osnovan u državi, najbrojniji, najorganizovaniji i najkvalitetniji. Slobodno i bez ikakvih dilema, kad se u Srbiji kaže triatlon, misli se na Triatlon klub”Tamiš”.
Korišćeni materijali sa FB stranice kluba, klupskog sajta i delovi diplomskog rada Ivana Kovačevića. Autori rubrike posebnu zahvalnost iskazuju Marjanu Lukiću na nesebičnoj pomoći prilikom realizacije priče o Triathlon klubu “Tamiš”.
Nenad Jović, prvi Pančevac, triatlon šampion naše zemlje
MOĆ U GLAVI I TELU
Nenad Jović je u našoj rubric “Šampioni” na “Praštanju uspeha” govorio o svojim uspesima, a ovog puta, izdvojili smo deo o triatlonu:
– Prvi tekst o triatlonu sam pročitao još 1984. godine, dakle, u vreme kad sam se još uvek bavio samo plivanjem. Posle šest-sedam godina plivanja, neki su mi rekli da sam promašio sport i da je trebalo da se bavim atletikom, jer sam bio odličan i u ovoj desciplini. To mi je ohrabrilo i samo ubrzalo donošenje odluke o tome šta ću raditi kasnije. Slučajno, u novinama sam pročitao da se 1994. godine održava prvo državno prvenstvo u trijatlonu, a ja sam odlučio da se prijavim. Iako sam bio potpuno nespreman, stigao sam šesti na cilj. Posle toga, konstituisala se Triatlon unija Jugoslavije i sve je postalo mnogo ozbiljnije i organizovanije. Mi u Pančevu smo se odmah istakli, jer smo osnovali klub, s obzirom da smo imali iskustva iz plivačkog sporta. Znali smo kako se vodi jedna družina, organizuju treninzi i takmičenja i sve što ide uz ozbiljan sportski kolektiv. To nam je mnogo pomoglo da postižemo odlične rezultate i osvajamo medalje. Tri godine zaredom nisam izgubio ni jednu trku na prostoru Jugoslavije. Bio sam trostruki državni šampion, a takođe sam tri puta osvojio i srebrno odličje na balkanskim šampionatima. Uvek sam pokušavao da pozitivno utičem na mlađe takmičare, prenosio novine sa međunarodnih trka. Želim da naglasim da je Zoran Unčević, tada predsednik našeg kluba, presudno uticao na dobre rezultate, kao i Zlatibor Kovjanić koji je bio sjajan u stručnom delu, kada je reč o biciklizmu. Čini mi se da sada, iz raznoraznih razloga, triatlon u Srbiji stagnira, odnosno, nije ni blizu onoga što je ovaj sport bio pre dvadesetak godina.
Tvoja superiornost u to vreme nikoga nije ostavila ravnodušnim, pa si se, zahvaljujući postignutim rezultatima, dva puta našao u svetskoj triatlon eliti. Reč je o planetarnom prvestvu na Novom Zelandu i Meksiku. Kako bi to iskustvo opisao?
– Učešće na Novom Zelandu bilo je zaista nešto posebno. Prvaci država i najbolji sa Svetskog kupa, nas sedamdeset, steklo je pravo da se bori za titulu najboljeg na svetu. Nažalost, otišao sam tamo potpuno neupućen, a tek godinu dana sam se bavio triatlonom. Nisam imao trenera, a Mile Ugren, naš poznati atletski stručnjak, pomagao je koliko je mogao. Nisam imao čak ni bicikl, niti ostalu adekvatnu opremu. Sve sam to praktično nabavio pred sam polazak na put. Naravno, tamo sam napravio mnogo grešaka, ali sam dosta stvari naučio, da tako kažem, iz tog ubrzanog kursa. Sledeće godine, 1995. otišao sam u Meksiko. Tada sam bio mnogo bolje pripremljen u svakom smislu, ali sam platio danak aklimatizaciji. Iz Srbije sam krenuo iz minus pet celzijusa, a u Meksiku me dočekalo plus 40. Telo prosto nije izdržalo.
ŠTA JE TRIATLON I KAKO JE NASTAO AJRONMEN?
Ovako je govorio Vladimir Savić za “Praštanje uspeha”
Najizazovniji sport modernog doba
Triatlonsaka takmičenja se odrzavaju na različitim distancama. Takozvana “short” distanca je 1500 m plivanja 40 km vožnje bicikla i 10 km trčanja. Ova distanca se još zove i olimpijska zbog toga što je to standardna kvalifikaciona distanca za olimpijske igre i naravno distanca na kojoj se triatlonci takmiče na olimpijskim igrama.
Triatlon se u našoj zemlji pojavio početkom 90-ih, mada je prvi triatlon održan 1988. godine u Kragujevcu i zvao se šumadijski. To nadmetanje nije imalo formu kao današnja takmičenja i razlikovalo se i po distancama, a i po tome što discipline nisu bile povezane već je postojala pauza medju njima. Godine 1993. održano je prvo prvenstvo države na Adi Ciganliji. Od tada se prvenstvo održava svake godine i broj učesnika je iz godine u godinu sve veći i, što je važnije, rezultati su sve bolji. Prvi Kup Jugoslavije u triatlonu održan je 1999. godine.
Međutim, iz godine u godinu sve veći broj obožavalaca i ušesnika u celom svetu, pa tako i u Srbiji, okuplja AJRONMEN TRIATLON, gde takmičari plivaju čak 3800 metara, 180 km voze bicikl i onda sledi prava maratonska trka od 42 km – i sve u jednom cugu. U oktobru 2013. godine održano je ajronmen Svetsko prvenstvo u Koni, na Havajima. Boje Srbije branio je naš Pančevac – Vladimir Savić.
Prvi dugi triatlon je nastao kao rezultat rasprave trojice prijatelja, američkog vojnika Džona Dunbara, marinca Džona Kolinsa i trenera Gordon Halera. Oni su se raspravljali oko toga ko je najspremniji sportista kad se uporede tri pobednika različitih takmičenja koja su se tih godina održavala na Havajima: 3.800 m plivanja, 180 km vožnje biciklom i maratonska trka od 42 km i 195 m. Trka koja je kombinovala sva tri izazova je održana 18. februara 1978. godine na ostrvu Oahu, i prvi pobednik je bio upravo Gordon Haler. Kasnije je trka premeštena u Konu. Iako se danas održava veliki broj triatlonskih takmičenja, dugi triatlon u Koni se smatra originalnim ajronmen takmičenjem.
Kasnije je osnovana Svetska triatlon korporacija (WTC) preduzeće koje je postalo vlasnik brenda ajronmen. WTC licencira brend ajronmen kvalifikacionim takmičenjima širom sveta i organizuje Svetsko prvenstvo u Koni. Ostali triatloni, makar bili iste dužine, ako nisu otkupili ajronmen licencu od WTC-a ne mogu da se nazovu ajronmanima.
Vladimire, Mnogo puta su ti do sada pružali priliku da objasniš šta je toliko privlačno u triatlonu, po mnogima, izuzetnoj sportskoj disciplini. Ipak, za naše čitaoce, možeš li da objasniš ono najbitnije što se događa za vreme takmičrnja, o tim čudima koja teku kao vodopad, dok si na stazi?
Znaš kako, mislim da je veličina samog izazova ono što je suština dugog triatlona. Svako ko se bavio nekim sportom aktivnije, može da istrči maraton. Posle nekoliko meseci treninga, siguran sam da će moći. Triatlon je mnogo veći izazov, a poruka koju nosi, važnija od završetka same trke, jeste: AKO REŠIŠ DA NEŠTO POSTIGNEŠ, TO I MOŽEŠ. Triatlon je, relativno nepoznat sport, da tako kažem – nova disciplina, ali mislim da svoju popularnost stiče upravo iz razloga što je, na prvi pogled, taj izazov neverovatan, gotovo neostvariv, kada govorimo o ajronmenu. Ne možeš da odlučiš iz kafane, dok piješ kafu, „ej, idem ja da plivam 3800 metara, da vozim bicikl 180 kilometara i da trčim maraton“. Dobro će svako da razmisli. Potreban je trening, logistika, izuzetna organizacija. Ipak, na drugoj strani, imaš ljude koji uspešno učestvuju na takvim trkama. Ljude koji se ne bave sportom profesionalno, koji su različitih godina, uspešni u poslu, imaju porodice. Želeo bih da naglasim da u dugom triatlonu oni koji poslednji stignu na cilj često dobijaju veći aplauz od pobednika trke. To je zato što svaki učesnik bije svoju bitku, a publika to zna da ceni. Na samoj stazi se više od rivalstva oseća solidarnost među učesnicima.
Vizuelni identitet: Jovana Damjanov
Fotografije: TK “Tamiš” i internet