Ova rubrika našeg sajta sufinansirana je na konkursu Grada Pančeva za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini.
Ko je ko u pančevačkom sportu
ATLETIKA
Reč atletika je izvedena od antičke grčke reči ἀθλητής (athlētēs, „borac u javnim igrama“) od ἆθλον (athlon, „nagrada“) ili αθλος (athlos, „nadmetanje“). Karakteriše je osnovni ljudski pokret i ponašanje, a koja obuhvata: trkačke, bacačke i skakačke discipline. Zbog svoje sveobuhvatnosti naziva se, i istinski jeste, kraljica sportova. Atletskim vežbama stiče se fizička snaga, izdržljivost, brzina i okretnost a učvršćuju se svojstva volje kao što su hrabrost, odlučnost i upornost. Discipline atletike odlikuju se motoričkim kretanjima koja se uspešno mogu primenjivati u toku obrazovnog procesa ili kroz druge oblike vežbanja, pomoću kojih se značajno utiče na podizanje opšte psihofizičke sposobnosti pojedinca. Atletika je polazište i temelj za sve ostale sportove. Od 1896. godine uključena je u redovni program Olimpijskih igara.
Ona predstavlja osnovni i najznačajniji sadržaj svakih Olimpijskih igara. Međunarodna atletska federacija (IAAF) osnovana je 1912. godine u Stokholmu i danas ima 212 država – članica. Od 1983. održava se prvo na četiri a sada na dve godine svetsko prvenstvo za seniore i seniorke, od 1986. godine za juniore i juniorke a od 1999. godine i za kadete i kadetkinje. Od 1930. svake četvrte godine održava se prvenstvo Evrope za seniore i seniorke, a od 1929. godine i Balkanske igre. Atletika je najrazvijenija u SAD, a odmah za njom su Rusija, Nemačka, Kuba, Kenija i Jamajka.
Atletika je i u Pančevu, organizovano, počela da se vežba posle Drugog svetskog rata, a AK Dinamo je jedan od najstarijih i najuglednijih sportskih družina, ne samo u Vojvodini. Dinamovci su tokom decenija iznedrili mnogo značajnih imena, a njih smo pomenuli u rubrici koja je pred vama. Takođe, ovaj klub, poslužio je kao polazište nekim drugim ljubiteljima atletike, koji su, iz raznoraznih razloga, osnivali svoje klubove.
Pamte hroničari sporta u gradu na Tamišu sjajne godine i uspehe u atletici, kad je reč o našim sugrađanima, ali i one druge. Ipak, ono što sve povezuje, te silne generacije takmičara, jeste, nedovoljno dobri resursi za trening i rad. Od kad je izgrađen Gradski stadion, u samom centru Pančeva, pa do danas, malo je godina, da je atletska staza bila potpuno funkcionalna, ne samo za ozbiljna takmičenja, već rad uopšte. Često, prinuđeni da improvizuju, odlazili su treneri sa svojim pulenima na razna druga mesta, recimo SC “Mladost”, pa Narodnu baštu, ali, nisu to adekvatni uslovi za postizanje dobrih rezultata. Ipak, ne samo da je bilo uspeha, već, grad Pančevo i te kako ima čime da se ponosi. Razlog tome, neiscrpna je energija pojedinih Pančevaca, ljubitelja ove sportske discipline ili samih aktera i želja da se, ipak, ne odustane…
Nažalost, ni novije vreme nije donelo progres, kad govorimo o mestima za trening, a nije da nije bilo nagoveštaja, čak, veoma opipljivih, u vidu poklonjene staze ASS, koja nikada nije postavljena ni na jednom objektu u Pančevu. Priča o atletici, u našem gradu, makar ova naša, neka posluži da se i to, u dogledno vreme promeni. Zašto?
Iz razloga što stasavaju nove generacije, isto tako darovite i uspešne. Ako im svi mi omogućimo nesmetan razvoj, neće to biti samo njihov lični podvig, već impresija-ljudi su učinili nešto dobro za budućnost svoje dece.
U ovoj rubrici, posvećenoj atletskim klubovima iz Pančeva, posebno se zahvaljujemo i našim poslovnim prijateljima koji su našli svoj mir u saradnji s nama. Tehnički, mnogo su nam pomogli ljudi iz CDR-prodavnice video igara i drugih sadržaja u vezi sa mobilnom tehnologijom, pa im ovim putem posebno zahvaljujemo.
AK Dinamo
VEČITA INSPIRACIJA
Atletski klub ,,Dinamo“ Pančevo osnovan je 1947 god. i od tada nije prekidao sa radom. Redovan je učesnik svih državnih prvenstava. Poslednjih 20 godina je na osnovu rangiranja po bodovima Atletskog saveza Srbije uvek među 8 najuspešnijih klubova u Srbiji.Bili su i najbolji sportski kolektiv u Pančevu po izboru Sportskog saveza grada Pančeva.
Atletičari Dinama učestvovali su na svim najvećim svetskim manifestacijama, od Olimpiskih igara, svetskih prvenstava do prvenstva Evrope i Mediteranskih igara. Učestvovali su i na svim velikim svetskim takmičenjima u mlađim uzrastnim kategorijama, kao što su- prvenstvo Balkana, Evrope, sveta kao i na EJOF-u, te Olimpiskim danima mladih Evrope.
Mnoštvo državnih rekorda u mlađe uzrastnim kategorijama ali su mnogo bitniji seniorski rekordi države koji su oborili naši atletičari: Marina Munćan na 1500m u više navrata, Bogdana Mimić na 3000m u dvorani( još uvek važeći rekord), muška štafeta na 4x400m u dvorani ( Danijel Kozlovački, Damjan Šulja, Miloš Gašović i Ivan Božanić), Mihal Šulja ultra maraton na 24 sata i Zorana Barjaktarović u reprezentativnoj štafeti na 4x400m.
Seniorski rekorderi u Vojvodini: Saša Stojilović na 800m, Mile Ugren na 1000m Ljupčo Cvetkoski na 1500m, Marina Munćan na 800m i 1500m, Bogdana Mimić na 3000m i Zorana Barjaktarović na 4x400m.
Na listi 30 najboljih atletičara svih vremena u Srbiji nalaze se: Saša Stojilović na 800m, Ljupčo Cvetkoski na 1500m, Ivan Janković na 3000m stipl, Mile Ugren na 1000m, Mihal Šulja u ultra maratonu kao i muška i ženska štafeta na 4x400m Marina Munćan na 800m,1500m,3000m, 5000m i 10000m, Bogdana Mimić na 1500m, 3000m i 5000m, Jelena Mimić na 1500m i na 3000m stipl, Dragana Kiprijanović na 800m i 1500m i Zorana Barjaktarović na 100m,200m i u reprezentativnoj štafeti 4x100m i 4x400m.
Marina Munćan je učestvovala na Olimpiskim igrama u Londonu 2012.god. Bila je finalista svetskog prvenstva za seniore u Tokiju na 1500m, kada je i postavila državni rekord, potom finalista prvenstva Evrope i pobednica na 3000m na EJOF-u, u Danskoj 1999,god.
Finalisti prvenstva Evrope u mlađim uzrastnim kategorijama i Mediteranskih igara za seniore bile su Bogdana Mimić i Zorana Barjaktarović.
Učesnici svetskih i Evropskih prvenstava u mlađe uzrastnim kategorijama: Saša Stojilović, Ivan Janković, Stefan Mihajlov, Marina Munćan, Bogdana Mimić, Dragana Kiprijanović, Tamara Polić i Zorana Barjaktarović.
Mnoštvo reprezentativaca u svim uzrastnim kategorijama i pregršt medalja na prvenstvima Balkana( oko 100 medalja), samo je jedna od mnogih sportskih reference AK Dinamo iz Pančeva. Ima još. Najbolji atletičari Srbije, u mlađe seniorskoj i seniorskoj kategoriji, kad su se sabirali godišnji uspesi, bili su u više navrata- Marina Munćan i Zorana Barjaktarović.
NOVO VREME
Poslednjih godina, klub je u deobi 5-6 mesta, po zvaničnoj statistici Srpskog atletskog saveza, rangiran po važnosti rezultata i sportskog uticaja, a u Vojvodini, Pančevci i Pančevke iz AK Dinamo, dve decenije su drugi klub, odmah iza AK Vojvodine iz Novog Sada. Trenutno najperspektivnija atletičarka u klubu je Marija Mrkela ( pionirka), koja ima ostvarene norme za sva velika Evropska i svetska takmičenja, ali još uvek, zbog godina, nema pravo da nastupa na tim elitnim sportskim događajima.
U klubu rade treneri, isključivo sa završenim fakultetima fizičke kulture. Dva trenera u klubu su sa najvišim sportskim licencama u Republici Srbiji-master licencom, a to su Mile Ugren i Ljupčo Cvetkoski, dok je Slobodan Marinkov sa profi licencom.
Uslovi u kojima klub funkcioniše su ispod svakog dostojanstva. Klub nema niti jednu prostoriju koju može da koristi. Deca nemaju svlačionice za presvlačenje, već to godinama unazad čine na samom terenu. Dinamovci treniraju na Gradskom stadionu u Pančevu, a atletska staza je u katastrofalnom stanju i na njoj može vežbati samo početnik. Najbolji atletičari treniraju na SC ,,Mladost“, koja je javna površina i gde muku muče sa rekreativcima i vozačima kolica, biciklova, rolera… Treniraju u uslovima ispod svakog dostojanstva, a ne renomea jednog od najuspešnijih sportskih kolektiva u Pančevu. Sve ove uspehe su postigli atletičari koji su od svog samog početka ponikli u našem klubu i to su sve deca iz grada Pančeva. AK Dinamo je sam stvorio svakog atletičara i na to su veoma ponosni.
Braca Stojanović
LEGENDA I STVARALAC
Braca Stojanović je bio član AK Dinamo preko 60 godina, prvo kao atletičar, a posle i kao funkcioner. Prvi je maratonac grada Pančeva. Bio je proglašen za najboljeg sportistu grada 1978. godine.
Po zanimanju inženjer tehnologije, u penziju je otišao kao direktor pančevačke Pivare. U najtežim vremenima, 90-ih godina prošlog veka, nije dao da klub stane, i najviše zahvaljujući njemu, AK Dinamo i danas postoji. Voleo je atletiku, trčanje, svoj Dinamo. Pratio je iz prikrajka rezultate svoje dece iz kluba do poslednjeg dana. Voleo je prirodu, da šeta. Poslednjih godina bio je počasni predsednik AK Dinamo. Nažalost, ovaj veliki čovek, izuzetan sportista i sjajan sportski funkcioner, preminuo je ove godine.
Mile Ugren
PATRIJARH PANČEVAČKE ATLETIKE
Mile Ugren nije samo legenda pančevačke atletike, čovek sa mnogo uspeha u karijeri, kao takmičar i trener, već, slobodno to možemo reći-Patrijarh ovdašnjeg sporta. Teško ćete sresti nekog toliko posvećenog i stručnog u nekoj oblasti, ne samo kad je reč o atletici, kao što je on. Prebogatog iskustva, učinio je najvažnije, za svakog umnog čoveka, podelio je i još uvek deli znanje.
Sa Miletom smo razgovarali mnogo puta, ali, pred vas postavljamo samo nekoliko rečenica iz poslednjeg intervjua koji je dao za naše Praštanje uspeha.
-Moram da ti kažem da sam u atletici video i neku vrstu duhovnosti. Uopšte, u tim individualnim sportovima to je istaknuto. Atletika je meni donela veoma mnogo. Ne samo kad je reč o rezultatima. Upoznao sam ljude, stekao sjajne prijatelje. Drugo, kad je reč o radu sa decom, prvo sam želeo da u njima razvijem iskrenu ljubav, ne samo prema sportu, već i prema drugima. Moja osnovna želja je da ti momci i devojke završavaju školu, postanu dobri ljudi, prijatelji, prevashodno, da im razvijem tu socijalnu inteligenciju. To je bila moja opsesija. Veruj mi, često, rezultat meni nije bio u prvom planu. Znalo se ko može, a ko ne može. Tu je, takođe, trebalo balansirati, da nekoga ne povrediš. Učio sam u radu sa njima. Da ti se pohvalim, ja sam do sada uspeo da promovišem tačno pedeset dvoje reprezntativaca, a to zaista nije mali uspeh, reči su Ugrena koje bi valjalo zapamtiti.
Ima još nešto, takođe važno, i to želimo posebno da istaknemo.
Reč je o dvema devojkama koje su u Americi završile koledž, a otišle su preko okeana, da bi uz učenje, ostvarile i atletske rezulate.
-Pričamo o Marini Munćan i Bogdani Mimić, nekada veoma uspešnim atletičarkama Dinama. Meni je na neki način žao, čak nisam ni veliki ljubitelj Amerike, ali je to naša stvarnost. Tamo je toj deci sve organizovano. Jedna godina studiranja košta između 35 i 50 000 dolara, zavisi od univerziteta. To mi kao klub, čak ni kao zemlja, ne možemo da priuštimo-istakao je jedan od najboljih atletskih trenera u našoj zemlji.
AK Panonija
MLADOST NA OKUPU
Klub je osnovan 2017. godine, a prvi čovek ove sportske družine je Saša Stojilović, ujedno i trener, nekada poznati pančevački atletičar, čovek koji je ostvarivao fantastične sportske rezultate na tartan stazama.
Sportski direktor Atletskog kluba „Panonija“ je Aleksandar Dragojević, a klub još vode:Željko Zeljković, Dušan Lukić i Novica Stojanović.
Mada nedavno osnovano, ovo sportsko društvo je već steklo simpatije u atletskim krugovima Srbije, kao i Pančevu. Dobra saradnja između krovne organizacije u našoj zemlji, i AK Panpnija, najbolje se primetila kad je Pančevcima, 2018. dodeljena organizacija Prvenstva Srbije u krosu, koja je odlično sprovedena u delo, pa je tim povodom, stiglo i zvanično priznanje za atletski klub iz Vojlovice od ASS.
Na prvenstvima Srbije i Vojvodine u 2019. momci i devojke osvojili su 21 medalju, a klub je po uspešnosti rangiran u gornjem delu tabele Atletskog saveza Srbije. Najviše uspeha imali su: Stefan Lazić, mlađi junior, koji se baš istakao sa četiri medalje na prvenstvima Srbije, zatim Zandi Štrkalj, kao i Vladimir Mirkov, koji su se po dva puta penjali na pobedničko postolje, a mlađi su pioniri.
Ove godine, atletičari Panonije, takođe su bili ubedljivi, posebno u veoma teškim i zahtevnim disciplinama. U trci seniora na 100 km, u trajanju 8:50,30 minuta, titulu vicešampiona Srbije je osvojio Ivan Miškeljin, dok je Željko Zeljković zaslužio bronzanu medalju rezultatom 9;22.17.
Ima klub i veoma dobrog sprintera Aleksandra Boškovića. Sa ličnim rekordima na 100 i 200m, koji sada iznose 11.88 i 24;19 sekundi to je potvrdio.
Ima dosta sportista u klubu koji vredno vežbaju i već osvajau medalje na raznim mitinzima širom Srbije, kao i elitnim prvenstvima u našoj zemlji. To su: Nina i Lajči Štrkalj, Bojan Karanfilovski, Isidora Pavlović, Ana Dragojević i Aleksandar Dugić.
AK Tamiš
SANJA MARIĆ-VANSERIJSKI TALENAT I UZDANICA KLUBA
Klub je osnovan 6. decembra 2011. u Pančevu. Prvi čovek ove sportske družin je Zoran Kocić, viši trener altetike. U AK Tamiš Trenira više od tridesetoro devojčica i dečaka, a fokus stvaranja usmeren je na rad sa mlađim kategorijama.
U Pančevačkoj družini, a to s razlogom ističemo, trenira Sanja Marić, devojčica, više nego talentovana, pre bi se reklo, reč je o biseru, ne samo srpske atletike. Zašto to tvrdimo?
Ona je sportiskinja koja nema premca na stazi. Trči 600 metara, na kojoj je državna rekorderka i najbolja u našoj zemlji u kategoriji starijih pionirki (1:37,72) a vlasnica je titule šampionke otvorenog prvenstva Beograda do 16 godina. S ovim rezultatom, Sanja je najboljia u Srbiji u 2020.godini u već pomenutoj disciplini. Sjajana Pančevka skoro sa istim uspehom trči i na stazama od 200 i 800 metara, a po parametrima ASS, ona je među najboljim atletičarkama naše zemlje u svom, ali i mnogo starijem uzrastu.
Naravno, Marićeva je ubedljiva u Vojvodini, gde na stazi od 600 metara drži apsolutni rekord za svoju starosnu kategoriju(1.42). Ipak, postoji jedan kuriozitet, koji valja posebno istaći. Naime, Sanja Marić, atletičarka pančevačkog AK Tamiš, najbrža je atletičarka na svetu rođena 2006. godine u discilini 600 metara u dvorani, objavio je World Athletics. Ovo priznanje dobila je posle istrčane trke na 600 metara, rezultatom 1:36,05 na Prvenstvu Srbije u dvorani. Ovo je, sasvim sigurno, jedan od najvećih uspeha koje su atletičari iz Pančeva ikada ostvarili.
Svakako, nije samo Sanja Marić ono što AK “Tamiš” čini dobrom sportskom družinom. Osim nje, na stazi i borilištima su se pojavljivali: Stefan Marić, Emilija Jelesijević, Aleksandar Bošković, Teodora Dubonjac, Tijana Stevčić i Aleksa Nertica, a pred njima je tek prava sportska budućnost.
Vizuelni identitet: Jovana Damjanov
Fotografije: privatna arhiva, pomenuti klubovi i internet
Posebnu zahvalnost tokom izrade ove rubrike dugujemo Ljupču Cvetkoskom, treneru AK Dinamo iz Pančeva.